Donatori Višegradske četvorke razgovaraju o Srbiji

Tokom 2008., Višegradska četvorka, koju čine Mađarska, Slovačka, Poljska i Češka Republika, zajedno je Srbiji dala preko dva miliona evra u vidu finansiranja različitih projekata i akcija usmerenih ka razvoju i ekspanziji srpske vizije ulaska u krug evropskih država koje odlikuje blagostanje i optimistična budućnost.

Članice Višegradske četvorke i same su nedavno ušle u Evropsku uniju i na putu ka Briselu stekle su jedinstveno iskustvo. One imaju mnogo toga zajedničkog sa Srbijom, i to ne samo kada se radi o donedavnom životu pod vlašću komunističkih režima. Agencije zemalja-članica Višegradske četvorke finansiraju projekte u Srbiji imajući na umu da time pomažu svom susedu i prijatelju.

Sa druge strane, Višegradska četvorka se nalazi u nepovoljnom položaju jer ne poseduje kapacitete kakvima se mogu pohvaliti veliki međunarodni donatori kao što su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) ili Odeljenje za međunarodni razvoj (DfID). Njene članice su svesne da se ne mogu takmičiti sa multilateralnim agencijama kao što su Razvojni program UN (UNDP), Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) ili Svetska banka. Izuzevši mogućnost značajnog priliva državnog novca – što u sadašnjoj finansijskoj situaciji nije mnogo verovatno – šta ovi mali donatori mogu učiniti kako bi uvećali svoju efikasnost? Jedno od rešenja predstavlja koordinacija.

Radionica, koju su su zajednički organizovale Fondacija Pontis iz Bratislave i Slovak ejd, uz finansijska sredstva dodeljena od strane Međunarodnog višegradskog fonda i Centralnoevropske inicijative, zamišljena je kao forum na kojem bi zvanične razvojne agencije Višegradske četvorke diskutovale o mogućnostima za koordiniranje svojih aktivnosti vezanih za Srbiju. Učesnicima iz svih delova Centralne Evrope pridružili su se predstavnici najvećih donatora kao što su SIDA, USAID ili DfID, kao i delegati iz civilnog društva zemalja Višegradske četvorke i zvaničnici iz privatnih fondacija. Međutim, od najvećeg značaja za uspeh diskusije bilo je učešće predstavnika Srbije. Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija i direktor Odeljenja za koordinaciju razvojne pomoći, i Srđan Majstorović, zamenik direktora srpske Kancelarije za evropske integracije, uputili su agencijama Višegradske četvorke najznačajnije savete vezane za unapređivanje upućene pomoći.

Iako je diskutovano o brojnim pitanjima, nametnule su se određene ključne teme. Na početku radionice istaknuto je da Srbija mora biti partner, a ne samo primalac pomoći. Ova centralna tema učešća Srbije više puta je naglašena tokom dvodnevnog skupa. Srbija ima sopstvene kapacitete i sopstveno odeljenje za koordinaciju donatorskih aktivnosti. Preporučeno je da zvanične razvojne agencije Višegradske četvorke iskoriste i podrže rad Odeljenja za koordinaciju razvojne pomoći. Kako je naglasila Gordana Lazarević, „koordinacija aktivnosti donatora odvija se ne samo između donatora, već i između donatora i zemalja-partnera“. Apel da se u većoj meri koriste potencijali Odeljenja za koordinaciju razvojne pomoći propraćen je pozivom da se svi donatori upoznaju sa potrebama Srbije opisanim u njenom Nacionalnom programu za usvajanje evropskih pravnih tekovina, sa krajnjim ciljem da se na taj način obezbedi da pomoć Višegradske četvorke u najvećoj mogućoj odgovara Srbiji i njenim zahtevima.

Tokom jedne od značajnih diskusija, zvaničnim agencijama za razvojnu pomoć iz zemalja članica Višegradske četvorke preporučeno je da u većoj meri koordiniraju svoje aktivnosti na terenu. Predstavnici USAID-a naglasili su da je predstavništvo donatora u zemlji od „kritične važnosti“. Ambasada Mađarske u Beogradu nadahnuto je ponudila da zastupa V4 na postojećim okupljanjima donatora u glavnom gradu Srbije, što je pozitivno prihvaćeno. Doneta je odluka da otpočnu razgovori o ostvarivanju te ideje. U vezi sa tim, pomenuto je i da je poželjno da pomoć koju upućuje Višegradska četvorka dobije veći publicitet u Srbiji. Učesnici iz Srbije naglasili su svoj stav da je vidljivost zvanične pomoći V4 na terenu veoma mala, naročito u slučaju Mađarske i Češke Republike.

Na dve manje zasebne sednice diskutovano je o pitanjima vezanim za razmenu iskustava i korišćenje stručnjaka V4 na terenu. U pogledu razmene iskustava i umrežavanja, istaknut je problem upravljanja profesionalnim znanjem i značaj razdvajanja važnih od nevažnih podataka. Sa druge strane, naglašeno je da znanje samo po sebi nije dovoljno, već da ključni element predstavlja njegova razmena. Na drugom od ova dva zasedanja bilo je reči o najboljem načinu da se iskoriste stručnjaci V4 koji se nalaze na terenu.

Istaknut je značaj razmene stručnjaka između partnerskih zemalja, kao i koncepta dvojne saradnje na planu različitih političkih pitanja. Kvalitet profesionalnog znanja mora biti izuzetno visok kako bi privremeni transfer bio od vrednosti za partnersku zemlju. Diskutovano je i o različitim izazovima u ovoj oblasti. U prošlosti su teškoće u zapošljavanju i plaćanju visokih konsultantskih honorara identifikovane kao značajne prepreke u radu. Bilo je i zanimljivih predloga, među kojima su veće korišćenje fondova Razvojnog programa UN za takve privremene transfere, kao i stvaranje registra stručnjaka Višegradske četvorke. Potreban je i istinski prenos profesionalnih znanja u vidu dvojne saradnje ili direktnih privremenih transfera u relevantna ministarstva kojima je potrebna podrška u primeni pravnih tekovina.

Razgovarano je i o pitanju civilnog društva kao oblasti koordinacije. Radionica je imala veliku korist od prisustva Sonje Liht, direktorke Beogradskog fonda za političku izuzetnost, i Hedvige Morvai-Horvat, šefice Evropskog fonda za Balkan. Gđa Liht je naglasila da se civilno društvo u Srbiji nalazi na kritičnoj prekretnici u svom razvoju. Učesnici su diskutovali o problemima vezanim za koordinaciju u okviru sektora civilnog društva, pri čemu su mnogi od njih istakli izazov koji predstavlja sam taj sektor.

Radionica predstavlja zaključni deo dugoročnog projekta koji okuplja brojne organizacije iz svih delova Centralne Evrope i Srbije, među njima i B92. Njenom uspehu doprinelo je i predstavljanje jednog od tri filma o iskustvima zemalja Višegradske četvorke u procesu evropskih integracija koje je producirao B92. U središtu diskusije bila je razmena znanja i iskustava, kao i konstatacija da Srbija predstavlja partnera Višegradske četvorke, a ne samo primaoca njene pomoći. Istinska koordinacija aktivnosti V4 u Srbiji može biti uspešna samo ako se usmerava kroz Odeljenje za koordinaciju razvojne pomoći, pri čemu je upravljanje u celosti u rukama Srbije. Uz partnerstvo i razumevanje istinskih potreba i zahteva svojih partnera, agencije Višegradske četvorke mogu ostvariti uspešnu koordinaciju između donatora.