Snimateljeva majica na prodaju

Koji car! Da sam Bil Gejts dao bih 1milion$

Kakav car!

VIC (KOJI TO NIJE)
U nekoj dalekoj zemlji došao čovjek na vladinu konfernciju za štampu u majici na kojoj piše: "Ne trebam seks, dosta me j... vlada". Predsjednica, gospođa Nosor odmah je to uočila i ukorila ga: Ne smijete nositi takvu majicu, to vrijeđa našu vladu. Ali gospođo Nosor, odgovorio je čovjek, ja uopće nisam mislio na našu vladu, već onu iz Zinzozanzibura. No gospođa Nosor odriješito mu je odgovorila: Nemojte vi meni, znamo mi vrlo dobro čija vlada j... narod !

inace, u hrvatskoj nema cenzure.

“Ne treba mi seks, moja vlada me j… svaki dan” – nosio je ispisano na majici kamerman TV RTL, tokom snimanja sednice vlade novog hrvatskog premijera, Jadranke Kosor. I zbog tog izjasnjavanja izgubio je posao.

Vlada nije znala, ili je nije zanimalo, da je kamerman Ivan Cvirn – Slovenac. I iako bi se zbog natpisa na majici mozda pre trebalo da naljute politicari u Ljubljani, oficijalni Zagreb je digao dreku kao da je neko – ne daj Boze – ubacio poveci klip u brze tockove sigurnog hrvatskog puta u Europu.

Jer, kako bi iko mogao da pomisli da jedna moderna, proevropska vlada, vidi sebe gore, a narod dole, uz obavezno podignute noge na ramena? A, ne. Ako vec treba da makar i retoricki dodje do kakve snosajne interakcije narod – vlada, zna se ko je tu „pasivac” u skladu sa demokratskim uzusima, pa bi valjalo da ministri nose majice sa natpisom „Ne treba mi seks, moj narod me j... svaki dan”.

E, da se sad pozabavimo hipotetickom situacijom – sta bi bilo da se to bogohulno tkaninsko prozivanje vlade u, za demokratiju nezamislivoj, akciji - dogodilo u Srbiji?

U Srbiji, u kojoj Cvetkovicev kabinet, pomognut vecinskim brojem robotskih poslanickih kartica i tastera „za”, ima toliko politicke drskosti da progura jedan neustavan i s osnovnim demokratskim nacelima nespojiv zakon, Zakon o politickim strankama, kojim se direktno suspenduje ustavno nacelo o slobodi politickog organizovanja...

U Srbiji, u kojoj ta ista masinerija, uprkos – doduse slabasnom, ali ipak – otporu i u sopstvenim redovima, svim silama gura Zakon o informisanju, kako bi zaokruzila zakonski okvir za nedodirljivost i nesmenjivost klanovske vlasti...

E, u toj i takvoj Srbiji – vlada ocigledno veruje, i po svoj prilici ima i osnov za to verovanje, da ovdasnji narod ne samo da voli da je dole, sa nogama na mocnim i nadasve zastitnickim ramenima (treba li uopste naglasiti - „svoje”?) Vlade, vec i da poprilicno uziva u bolu koji mu se tom prilikom nanosi.

Jer, da nije tako, odavno bi narod uputio ovakvu „svoju” Vladu da uradi mu ono sto se zove predigrom, i ode, zahvalna sto je uopste dobila i tu i toliku priliku da ispuni ocekivanja svog naroda.

Koji car! Da sam Bil Gejts dao bih 1milion$

Kakav car!

“Ne treba mi seks, moja vlada me j… svaki dan” – nosio je ispisano na majici kamerman TV RTL, tokom snimanja sednice vlade novog hrvatskog premijera, Jadranke Kosor. I zbog tog izjasnjavanja izgubio je posao.

Vlada nije znala, ili je nije zanimalo, da je kamerman Ivan Cvirn – Slovenac. I iako bi se zbog natpisa na majici mozda pre trebalo da naljute politicari u Ljubljani, oficijalni Zagreb je digao dreku kao da je neko – ne daj Boze – ubacio poveci klip u brze tockove sigurnog hrvatskog puta u Europu.

Jer, kako bi iko mogao da pomisli da jedna moderna, proevropska vlada, vidi sebe gore, a narod dole, uz obavezno podignute noge na ramena? A, ne. Ako vec treba da makar i retoricki dodje do kakve snosajne interakcije narod – vlada, zna se ko je tu „pasivac” u skladu sa demokratskim uzusima, pa bi valjalo da ministri nose majice sa natpisom „Ne treba mi seks, moj narod me j... svaki dan”.

E, da se sad pozabavimo hipotetickom situacijom – sta bi bilo da se to bogohulno tkaninsko prozivanje vlade u, za demokratiju nezamislivoj, akciji - dogodilo u Srbiji?

U Srbiji, u kojoj Cvetkovicev kabinet, pomognut vecinskim brojem robotskih poslanickih kartica i tastera „za”, ima toliko politicke drskosti da progura jedan neustavan i s osnovnim demokratskim nacelima nespojiv zakon, Zakon o politickim strankama, kojim se direktno suspenduje ustavno nacelo o slobodi politickog organizovanja...

U Srbiji, u kojoj ta ista masinerija, uprkos – doduse slabasnom, ali ipak – otporu i u sopstvenim redovima, svim silama gura Zakon o informisanju, kako bi zaokruzila zakonski okvir za nedodirljivost i nesmenjivost klanovske vlasti...

E, u toj i takvoj Srbiji – vlada ocigledno veruje, i po svoj prilici ima i osnov za to verovanje, da ovdasnji narod ne samo da voli da je dole, sa nogama na mocnim i nadasve zastitnickim ramenima (treba li uopste naglasiti - „svoje”?) Vlade, vec i da poprilicno uziva u bolu koji mu se tom prilikom nanosi.

Jer, da nije tako, odavno bi narod uputio ovakvu „svoju” Vladu da uradi mu ono sto se zove predigrom, i ode, zahvalna sto je uopste dobila i tu i toliku priliku da ispuni ocekivanja svog naroda.

VIC (KOJI TO NIJE)
U nekoj dalekoj zemlji došao čovjek na vladinu konfernciju za štampu u majici na kojoj piše: "Ne trebam seks, dosta me j... vlada". Predsjednica, gospođa Nosor odmah je to uočila i ukorila ga: Ne smijete nositi takvu majicu, to vrijeđa našu vladu. Ali gospođo Nosor, odgovorio je čovjek, ja uopće nisam mislio na našu vladu, već onu iz Zinzozanzibura. No gospođa Nosor odriješito mu je odgovorila: Nemojte vi meni, znamo mi vrlo dobro čija vlada j... narod !

inace, u hrvatskoj nema cenzure.