Nelson Mendela slavi 91. rođendan

Ziveti i raditi u Africi znacilo je posvetiti to vreme i ucestvovati u dogadjajima, vestima itd. Iskoristio sam moj ugled u Komori Cape Town-a da budem pozivan na razne proslave. Te, 2000-te godine pozvali su me da ucestvujem u akciji, doprinosima programu obnavljanja osnovnih skola. Projekat koga je lansirao licno Nelson Mandela-Madiba. Da nam zahvali na ucescu Komora je organizovala svecanost-veceru na kojoj sam bio ucesnik. Madiba, iako malo prehladjen, stigao je helikopterom u to divno mesto "Stelenbosh" da ucestvuje na taj nacin sto nam je uputio zahvalnicu na jedan od njegovih, punim poruka kroz salu, reci zahvalnice. To je bio pravi dogadjaj. Nas je bilo oko 100 zvanica. Madiba je isao od stola do stola i rukovao, upoznavao se sa svima nama. Tada je licio, mnogo, na mog oca koji je bio Ucitelj. Tako sam bio vrlo srecan da sam ga upoznao i rukovao sa Madibom, nakratko. Setio se moga Oca, koji bi sigurno bio ponosan na mene jer sam doprineo prema mojim mogucnostima, osnovnom vaspitanju dece u toj prelepoj zemlji. Ta moja akcija nije bila zabelezena ni u nasoj ambasadi ili dalje izuzev u Komori Cape Town-a ciji sam bio clan. Zelim Madibi jos mnogo godina zivota. Uvek sam zeleo da ga vidim u Beogradu. U mislima, pokazivao sam mu Evropu koju otvara usce Save u Dunav sa Kalmegdanske tvrdjave.

Zhiva legenda! Srecan ti roghendan, shteta shto nismo imali i mi jednog Mandelu...

Vrlo lepo receno....stvarno podseca na Ucitelja....i to svih nas......

Bilo bi bolje da smo i mi imali nekog takvog, ko, i posle toliko godina u zatocenistvu protiv sistema koji ti ugrozava osnovna ljudska prava, ima snage da stegne ruku svojim dojucerasnjim tlaciteljima i otpocne istoriju svoje zemlje iznova...

Nekog ko bi u svom srcu nosio toliko ljubavi i razumevanja, plakao nad grobovima svih nacija, ko bi znao da smo svi zajedno tu, gde jesmo, i da mozemo da zivimo kao braca i sestre, da velicamo svoje razlicitosti i svoje jednakosti podjednako....

Divim mu se od srca, i nadam se da ce ziveti jos mnogo mnogo godina...

Ja mislim da bi najbolji potez ove vlasti bio kada bi ga pozvali u nezvanicnu posetu, kada bi obisao nasu lepu zemlju, upoznao obicne ljude na ulicama, i onim svojim ocinskim osmehom i razumevanjem razoruzao svakoga ko misli da segregacija na ma kakav nacin treba da postoji....

Ja nikad nisam imao dedu, moji su ubijeni pre vise od pola veka....a voleo bih da mi je on deda....

Srecan ti rodjendan, dragi Deko :)

Ziveti i raditi u Africi znacilo je posvetiti to vreme i ucestvovati u dogadjajima, vestima itd. Iskoristio sam moj ugled u Komori Cape Town-a da budem pozivan na razne proslave. Te, 2000-te godine pozvali su me da ucestvujem u akciji, doprinosima programu obnavljanja osnovnih skola. Projekat koga je lansirao licno Nelson Mandela-Madiba. Da nam zahvali na ucescu Komora je organizovala svecanost-veceru na kojoj sam bio ucesnik. Madiba, iako malo prehladjen, stigao je helikopterom u to divno mesto "Stelenbosh" da ucestvuje na taj nacin sto nam je uputio zahvalnicu na jedan od njegovih, punim poruka kroz salu, reci zahvalnice. To je bio pravi dogadjaj. Nas je bilo oko 100 zvanica. Madiba je isao od stola do stola i rukovao, upoznavao se sa svima nama. Tada je licio, mnogo, na mog oca koji je bio Ucitelj. Tako sam bio vrlo srecan da sam ga upoznao i rukovao sa Madibom, nakratko. Setio se moga Oca, koji bi sigurno bio ponosan na mene jer sam doprineo prema mojim mogucnostima, osnovnom vaspitanju dece u toj prelepoj zemlji. Ta moja akcija nije bila zabelezena ni u nasoj ambasadi ili dalje izuzev u Komori Cape Town-a ciji sam bio clan. Zelim Madibi jos mnogo godina zivota. Uvek sam zeleo da ga vidim u Beogradu. U mislima, pokazivao sam mu Evropu koju otvara usce Save u Dunav sa Kalmegdanske tvrdjave.

Zhiva legenda! Srecan ti roghendan, shteta shto nismo imali i mi jednog Mandelu...

Vrlo lepo receno....stvarno podseca na Ucitelja....i to svih nas......

Bilo bi bolje da smo i mi imali nekog takvog, ko, i posle toliko godina u zatocenistvu protiv sistema koji ti ugrozava osnovna ljudska prava, ima snage da stegne ruku svojim dojucerasnjim tlaciteljima i otpocne istoriju svoje zemlje iznova...

Nekog ko bi u svom srcu nosio toliko ljubavi i razumevanja, plakao nad grobovima svih nacija, ko bi znao da smo svi zajedno tu, gde jesmo, i da mozemo da zivimo kao braca i sestre, da velicamo svoje razlicitosti i svoje jednakosti podjednako....

Divim mu se od srca, i nadam se da ce ziveti jos mnogo mnogo godina...

Ja mislim da bi najbolji potez ove vlasti bio kada bi ga pozvali u nezvanicnu posetu, kada bi obisao nasu lepu zemlju, upoznao obicne ljude na ulicama, i onim svojim ocinskim osmehom i razumevanjem razoruzao svakoga ko misli da segregacija na ma kakav nacin treba da postoji....

Ja nikad nisam imao dedu, moji su ubijeni pre vise od pola veka....a voleo bih da mi je on deda....

Srecan ti rodjendan, dragi Deko :)