Ništa od pomoći istočnoj Evropi

Nije u pitanju nikakav sastanak na kom bi "celnici " doneli ovakvu ili onakvu odluku vec je to skup na kom se saopstava odluka Nemacke. Ako se kriza produbi Nemacka ce sve vise donositi odluke koje odgovaraju njenoj privredi, uz privid opstanka EU.
Naravno to nece proci tako lako kada je u piranju Italija i Francuska jer bi njihove ekonomije u tom slucaju bile na udaru.
EU zeli da ostavi utisak da je dalje sirenje moguce ne bi li sacuvala istacno trziste i Balkanske drzave na "dobrom putu" ali to ce biti tesko izvodljivo bez konkretnih poteza.
Protok vremena je na zalost potrosio politicki kredibilitet, tako da nas svakako ocekuju velike turbulencije. I u EU naravno.

Njihov zakljucak o odrzanju unutrasnjeg trzista je zapravo neodrziv a da nije na stetu jednog dela clanica. Sa druge strane Balkan i Istok bez novca koji dolazi iz EU nikada i nije bio dobro trziste pa se sada trazi modus u kom bi "neko" investirao u zemlje u razvoju ne bi li se na taj nacin odrzala ekonomija EU. Nemacku interesuje zapravo koliko su te drzave stvarno zaduzene da bi se procenio rizik daljih ulaganja. A sve su prezaduzene.
I Srbija naravno iako nasi ministri to negiraju ne bi li na taj nacin isprosili neki dinar. Zato nisu ni dostavili podatke. Ostale drzave nemaju prostora za dalje zaduzivanje i to je pozicija u kojoj prestaje interesovanje vodecih ekonomija pojedinih drzava EU.
Sada samo procenjuju da li ce i koliko ce pretrpeti stete prilikom bankrota tih drzava i ko pogleda strukturu zaduzivanja videce kao su najbogatije drzave pametno radile.
Naime videcete da su Austrijske i Grcke banke zapravo duznici Svajcarskoj i Nemackoj upravo zbog plasmana na istok. To je ujedno i odgovor zasto na ovo trziste nikada nisu dosle Nemacke banke kao ni banke iz SAD jer su ocito bile svesne rizika. Divesifikovali su svoja ulaganja i obezbedili svoje plasmane tako da sada Austrija i grcka ima sustinski problem.
Medjutim regionalni (i nasi) politicari nisu intelektualno dorasli takvoj politici pa su za vrlo kratak istorijski period rasprodale i zaduzile svoje drzave.
Zapravo mislili su da u demokratiji vazi neki drugi oblik trgovine, neki oblik trgovine u kom svi zaradjuju a to je nemoguce. Zapravo uvek zaradjuje onaj ko je bogatiji, vredniji, razvijeniji, pametniji, iskusniji...
Usli smo u tranziciju sa nepismenim vodjama i to nas je kostalo a i ovi iz BOGATI su shodno svojim interesima zdusno pomagali nase nepismene.
I to je bio regionalni trend pa je sada koeficijent zaduzenosti drzava ekvivalentan pameti vodja tih drzava.

Битно је да смо ми вама уkинули царине. Живела Европа!

Odluka je vise nego nekorektna. Znaci li to da su bivse istocne zemlje druga liga? Mi treba dobro da razmislimo da li nam treba clanstvo u EU. Ali ne iz razloga o kojima govore npr. radikali. Ja sam JOS UVEK za. istocnoevropske zemlje su otvorile svoja trzista zapadnoevropskoj robi, privatizovale svoj bankarski sektor time sto su lavovski deo trzista dali filijalama zapadnih banaka, osim Slovenije mislim. Tako da sada nikako ne mogu da se odbrane od krize. Ova odluka moze lako da izbrise mnoge dobre stvari koje su se dogodile u tim zemljama u zadnje vreme.

A zasto je odluka nepravedna? Zasto je iko nekome DUZAN da pomogne? Mislim lepo je to, ali poklon se ne moze zahtevati, niti se darodavac moze svrstavati pod kategoriju pravednog ili nepravednog.

Istocnjaci su zeleli posebni fond kao bunar bez dna. Taj fond bi vladajucim strukturama obezbedjivao socijalni mir jer bi vlastima omogucio uzdrzavanje od preduzimanja odgovornih ali nepopularnih mera, dok ih zapad preduzima. Vreme je da istocno evropske vladajuce strukture i institucije pocnu da funkcionisu efikasno i drasticno smanje korupciju, nakon tog posla je moguce govoriti o nekoj vrsti pomoci, znaci moraju da odrade posao prvo sami, dosta su dosad dobili 'na lepe oci'. Slazem se potpuno sa Merkelovom.

Ništa neuobičajeno: nemaju para za bacanje.

A da mi jednom pokusamo sami sebi nesto da obezbedimo, a ne da vecito trazimo pomoc od nekoga drugog. Treba lepo da se regionalno udruzimo i sami sebi gradimo buducnost. Ja se ne osecam nesposobnim, a vi?

Pomoć je moguća samo onda ako se nešto može oporaviti. Uskraćivanje pomoći je jasan znak da se u oporavak slabih više ne veruje, i da se energija čuva za opstanak onih koji imaju neke šanse. Zabrinjava da pravih antirecesionih mera nema. Mada, nije za očekivati da te mere donesu oni koji su i najodgovorniji za deformaciju svetskog ekonomskog sistema i izbijanje krize. Verovatno još uvek veruju da će se kriza zaustaviti sama od sebe, bez ispravljanja osnovnih grešaka sistema. Apsolutna odgovornost leži na državi kao instituciji koja se bavi uredjenjem društva i društvenih odnosa. Država se poistovetila sa finansijskim sistemom, izvorom svog finansiranja, i sve ostale društvene odnose je stavila u funkciju tom sistemu, kroz donošenje odgovarajuće zakonske regulative. Najbitniji elementi ekonomskog sistema, proizvodnja, potrošnja i tržište su u preovladjujućoj funkciji interesa nosilaca finansijskog kapitala. Taj interes je toliko veliki da su dozvoljene deformacije osnove ekonomskog sitema, a to su upravo proizvodnja, tržište i potrošnja. Drugim rećima, država se sasvim dobro finansira kroz savez sa finanijskim sistemom, i ekonomske odnose uredjuje po meri tog i takvog finansijskog sistema. Interes finansijskog sistema je zarada, i samo u okviru toga je njegov interes za uredjenje proizvodnje, potrošnje i tržišta. I sada se očekuje da glavni akteri krize, koji su sebi obezbedili bolje društvene pozicije, svojom voljom naprave izmene i sebe skinu sa društvenog trona. Takav scenario se neće desiti bez prisile, i bilo bi dobro da karakter prisile bude u okvirima kontrolisanih društvenih instrumenata.
Kako pokrenuti promene koje bi se suprotstavile urušavanju ekonomskog i društvenog uredjenja? Mera broj jedan je preusmeriti kretanje novca na prirodne tokove, ne dozvoliti ni državi ni finansijskim institucijama da svoj interes ostvaruju prečicama, izbegavajući rizik tržišta, i odgovornost i za tržište, ali i proizvodnju i potrošnju. Državna uzimnja i zarada finansijskih institucija bi trebali da se ostvaruju tek na kraju lanca, nakon realizovane potrošnje. Jedino na taj način je moguće oporaviti potrošnju i uvesti regulativnu odgovornost države i finansijskih institucija za stanje u proizvodnji i na tržištu, a tržište bi se vratilo realnoj regulatornoj funkciji. Privredni subjekti bi odgovarali za svoj deo rizika i ulaganja, bili bi rastrećeni plaćanja koja nisu vezana za proizvodnju realizovanu do potrošnje, a glavnina novčanih transakcija bi se spustila na nivo potrošnje, gde im je i mesto. Zbog velikog opadanja pritiska na privredu, stvorili bi se povoljniji uslovi za povećanje obima i strukture privredih delatnosti, povećanje broja radnih mesta, skraćenje radnog vremena, povećanje zarade. Drugim rečima, treba oduzeti pravo državi i finansijkim institucijama da naplaćuju ono što nije realizovano na tržištu u krajnjoj potrošnji, ne mogu ostati zaštićeni od rizika u onosima koje sami kreiraju... Neučestvovanje u riziku sopstvenih ulaganja, i zagarantovana zarada i porezi, su osnovni razlozi da su finansijki sistem i država odgovorni za gomilanje devijacija u privrednom sistemu i izbijanje krize koja preti kolapsom.

istocno-evropskim zemljama je potrebna pomoc i "stara evropa" bi im morala pomoci jer je to bio deo "obecanja" pri uclanjenju. u periodu 2005/2006, sam proveo neko vreme u poljskoj. period velikog uspona, samopuzdanja, velikog obecanja u svetlu buducnost. tada su odjednom krenuli da zive bolje i to sve na kredit. u porodici su otac, majka, sestra, brat... deca nadju posao i odmah uzimaju kredit i kupuju svoj stan. roditelji se razvedu -kupe jos jedan stan pa se odvoje. ostali rekonstruiraju stanove, novi namestaj itd, sve na kredu koja nekad dogje i preko 20.000 eura. kupovina novih automobila masovna, na isti nacin. banke i poljske i strane, dobro su ih cimnule dok sam bio tamo. par puta je vrednost zlota jako opala, pa oni koji su imali kredite u eurima su bili u jakom gubitku. i danas svi moji tamosnji prijatelji su u kreiditima do guse a zlot je jos jednom pao. ako dodje do masovnijeg otpustanja kredite nece imati ko da vraca. banke se nece ofajditi hipotekarnom prodajom stanova, jer vise nema ko ni da kupuje.

E,to je to!
U dobru je lako dobar biti a kad krene loše, svako vuče u svoje ćoše.
Zapadna Evropa nam jasno poručuje:
Ako treba od vas nešto uzeti (fabrike, njive, vinograde) tu smo. ALI ako vam treba nešto dati (pomoć) obratite se Upravi vodovoda.

Zašto bi se pomagalo išta što je osudjeno na propast!?

Istočne zemlje su ulazak u EU shvatile kao useljavanje /sirotinje/ u bogatu kuću u kojoj će ravnopravno deliti bogatstvo vlasnika. Medjutim, stvari tako ne funkcionišu. Kuća je, uz pravila ponašanja, na korišćenje dala alatke i uputstva za upotrebu, pa koliko je neko bio sposoban da stvori, toliko i ima!

S obzirom da nam ionako niko neće pomoći,pomognimo sami sebi koliko možemo.
KUPUJMO SAMO DOMAĆE I LOKALNO!
Ako nas već uvoznici uništavaju tako što nas zatrpavaju inostranom robom(lošeg kvaliteta ali lepe ambalaže) a izvlače naše devize iz zemlje,ne moramo mi biti mule pa ih podržavati.

Pogodite sami gde bi mi bili u tom kosmaru! Ja sam u potpunosti za uvodjenje evropskih standarda i normi ponasanja u nase kako privredne, tako i politicke tokove i u tome vidim najvecu prednost naseg puta ka Evropi. U isto vreme, zaista je veliko pitanje sta Srbija dobija formalnim clanstvom u EU, osim naravno da sirom otvaramo vrata zapadnim firmama koje jos uvek imaju novce da nas pokupuju budzasto. Pri tom nam potpuno uklone svaku moc da sami sebi pomognemo u ovakvim kriznim situacijama, kojih ce uvek biti.

A zasto je odluka nepravedna? Zasto je iko nekome DUZAN da pomogne? Mislim lepo je to, ali poklon se ne moze zahtevati, niti se darodavac moze svrstavati pod kategoriju pravednog ili nepravednog.

Istocnjaci su zeleli posebni fond kao bunar bez dna. Taj fond bi vladajucim strukturama obezbedjivao socijalni mir jer bi vlastima omogucio uzdrzavanje od preduzimanja odgovornih ali nepopularnih mera, dok ih zapad preduzima. Vreme je da istocno evropske vladajuce strukture i institucije pocnu da funkcionisu efikasno i drasticno smanje korupciju, nakon tog posla je moguce govoriti o nekoj vrsti pomoci, znaci moraju da odrade posao prvo sami, dosta su dosad dobili 'na lepe oci'. Slazem se potpuno sa Merkelovom.

Битно је да смо ми вама уkинули царине. Живела Европа!

Nije u pitanju nikakav sastanak na kom bi "celnici " doneli ovakvu ili onakvu odluku vec je to skup na kom se saopstava odluka Nemacke. Ako se kriza produbi Nemacka ce sve vise donositi odluke koje odgovaraju njenoj privredi, uz privid opstanka EU.
Naravno to nece proci tako lako kada je u piranju Italija i Francuska jer bi njihove ekonomije u tom slucaju bile na udaru.
EU zeli da ostavi utisak da je dalje sirenje moguce ne bi li sacuvala istacno trziste i Balkanske drzave na "dobrom putu" ali to ce biti tesko izvodljivo bez konkretnih poteza.
Protok vremena je na zalost potrosio politicki kredibilitet, tako da nas svakako ocekuju velike turbulencije. I u EU naravno.

Njihov zakljucak o odrzanju unutrasnjeg trzista je zapravo neodrziv a da nije na stetu jednog dela clanica. Sa druge strane Balkan i Istok bez novca koji dolazi iz EU nikada i nije bio dobro trziste pa se sada trazi modus u kom bi "neko" investirao u zemlje u razvoju ne bi li se na taj nacin odrzala ekonomija EU. Nemacku interesuje zapravo koliko su te drzave stvarno zaduzene da bi se procenio rizik daljih ulaganja. A sve su prezaduzene.
I Srbija naravno iako nasi ministri to negiraju ne bi li na taj nacin isprosili neki dinar. Zato nisu ni dostavili podatke. Ostale drzave nemaju prostora za dalje zaduzivanje i to je pozicija u kojoj prestaje interesovanje vodecih ekonomija pojedinih drzava EU.
Sada samo procenjuju da li ce i koliko ce pretrpeti stete prilikom bankrota tih drzava i ko pogleda strukturu zaduzivanja videce kao su najbogatije drzave pametno radile.
Naime videcete da su Austrijske i Grcke banke zapravo duznici Svajcarskoj i Nemackoj upravo zbog plasmana na istok. To je ujedno i odgovor zasto na ovo trziste nikada nisu dosle Nemacke banke kao ni banke iz SAD jer su ocito bile svesne rizika. Divesifikovali su svoja ulaganja i obezbedili svoje plasmane tako da sada Austrija i grcka ima sustinski problem.
Medjutim regionalni (i nasi) politicari nisu intelektualno dorasli takvoj politici pa su za vrlo kratak istorijski period rasprodale i zaduzile svoje drzave.
Zapravo mislili su da u demokratiji vazi neki drugi oblik trgovine, neki oblik trgovine u kom svi zaradjuju a to je nemoguce. Zapravo uvek zaradjuje onaj ko je bogatiji, vredniji, razvijeniji, pametniji, iskusniji...
Usli smo u tranziciju sa nepismenim vodjama i to nas je kostalo a i ovi iz BOGATI su shodno svojim interesima zdusno pomagali nase nepismene.
I to je bio regionalni trend pa je sada koeficijent zaduzenosti drzava ekvivalentan pameti vodja tih drzava.

Odluka je vise nego nekorektna. Znaci li to da su bivse istocne zemlje druga liga? Mi treba dobro da razmislimo da li nam treba clanstvo u EU. Ali ne iz razloga o kojima govore npr. radikali. Ja sam JOS UVEK za. istocnoevropske zemlje su otvorile svoja trzista zapadnoevropskoj robi, privatizovale svoj bankarski sektor time sto su lavovski deo trzista dali filijalama zapadnih banaka, osim Slovenije mislim. Tako da sada nikako ne mogu da se odbrane od krize. Ova odluka moze lako da izbrise mnoge dobre stvari koje su se dogodile u tim zemljama u zadnje vreme.

E,to je to!
U dobru je lako dobar biti a kad krene loše, svako vuče u svoje ćoše.
Zapadna Evropa nam jasno poručuje:
Ako treba od vas nešto uzeti (fabrike, njive, vinograde) tu smo. ALI ako vam treba nešto dati (pomoć) obratite se Upravi vodovoda.

Zašto bi se pomagalo išta što je osudjeno na propast!?

Istočne zemlje su ulazak u EU shvatile kao useljavanje /sirotinje/ u bogatu kuću u kojoj će ravnopravno deliti bogatstvo vlasnika. Medjutim, stvari tako ne funkcionišu. Kuća je, uz pravila ponašanja, na korišćenje dala alatke i uputstva za upotrebu, pa koliko je neko bio sposoban da stvori, toliko i ima!

istocno-evropskim zemljama je potrebna pomoc i "stara evropa" bi im morala pomoci jer je to bio deo "obecanja" pri uclanjenju. u periodu 2005/2006, sam proveo neko vreme u poljskoj. period velikog uspona, samopuzdanja, velikog obecanja u svetlu buducnost. tada su odjednom krenuli da zive bolje i to sve na kredit. u porodici su otac, majka, sestra, brat... deca nadju posao i odmah uzimaju kredit i kupuju svoj stan. roditelji se razvedu -kupe jos jedan stan pa se odvoje. ostali rekonstruiraju stanove, novi namestaj itd, sve na kredu koja nekad dogje i preko 20.000 eura. kupovina novih automobila masovna, na isti nacin. banke i poljske i strane, dobro su ih cimnule dok sam bio tamo. par puta je vrednost zlota jako opala, pa oni koji su imali kredite u eurima su bili u jakom gubitku. i danas svi moji tamosnji prijatelji su u kreiditima do guse a zlot je jos jednom pao. ako dodje do masovnijeg otpustanja kredite nece imati ko da vraca. banke se nece ofajditi hipotekarnom prodajom stanova, jer vise nema ko ni da kupuje.

Ništa neuobičajeno: nemaju para za bacanje.

Pomoć je moguća samo onda ako se nešto može oporaviti. Uskraćivanje pomoći je jasan znak da se u oporavak slabih više ne veruje, i da se energija čuva za opstanak onih koji imaju neke šanse. Zabrinjava da pravih antirecesionih mera nema. Mada, nije za očekivati da te mere donesu oni koji su i najodgovorniji za deformaciju svetskog ekonomskog sistema i izbijanje krize. Verovatno još uvek veruju da će se kriza zaustaviti sama od sebe, bez ispravljanja osnovnih grešaka sistema. Apsolutna odgovornost leži na državi kao instituciji koja se bavi uredjenjem društva i društvenih odnosa. Država se poistovetila sa finansijskim sistemom, izvorom svog finansiranja, i sve ostale društvene odnose je stavila u funkciju tom sistemu, kroz donošenje odgovarajuće zakonske regulative. Najbitniji elementi ekonomskog sistema, proizvodnja, potrošnja i tržište su u preovladjujućoj funkciji interesa nosilaca finansijskog kapitala. Taj interes je toliko veliki da su dozvoljene deformacije osnove ekonomskog sitema, a to su upravo proizvodnja, tržište i potrošnja. Drugim rećima, država se sasvim dobro finansira kroz savez sa finanijskim sistemom, i ekonomske odnose uredjuje po meri tog i takvog finansijskog sistema. Interes finansijskog sistema je zarada, i samo u okviru toga je njegov interes za uredjenje proizvodnje, potrošnje i tržišta. I sada se očekuje da glavni akteri krize, koji su sebi obezbedili bolje društvene pozicije, svojom voljom naprave izmene i sebe skinu sa društvenog trona. Takav scenario se neće desiti bez prisile, i bilo bi dobro da karakter prisile bude u okvirima kontrolisanih društvenih instrumenata.
Kako pokrenuti promene koje bi se suprotstavile urušavanju ekonomskog i društvenog uredjenja? Mera broj jedan je preusmeriti kretanje novca na prirodne tokove, ne dozvoliti ni državi ni finansijskim institucijama da svoj interes ostvaruju prečicama, izbegavajući rizik tržišta, i odgovornost i za tržište, ali i proizvodnju i potrošnju. Državna uzimnja i zarada finansijskih institucija bi trebali da se ostvaruju tek na kraju lanca, nakon realizovane potrošnje. Jedino na taj način je moguće oporaviti potrošnju i uvesti regulativnu odgovornost države i finansijskih institucija za stanje u proizvodnji i na tržištu, a tržište bi se vratilo realnoj regulatornoj funkciji. Privredni subjekti bi odgovarali za svoj deo rizika i ulaganja, bili bi rastrećeni plaćanja koja nisu vezana za proizvodnju realizovanu do potrošnje, a glavnina novčanih transakcija bi se spustila na nivo potrošnje, gde im je i mesto. Zbog velikog opadanja pritiska na privredu, stvorili bi se povoljniji uslovi za povećanje obima i strukture privredih delatnosti, povećanje broja radnih mesta, skraćenje radnog vremena, povećanje zarade. Drugim rečima, treba oduzeti pravo državi i finansijkim institucijama da naplaćuju ono što nije realizovano na tržištu u krajnjoj potrošnji, ne mogu ostati zaštićeni od rizika u onosima koje sami kreiraju... Neučestvovanje u riziku sopstvenih ulaganja, i zagarantovana zarada i porezi, su osnovni razlozi da su finansijki sistem i država odgovorni za gomilanje devijacija u privrednom sistemu i izbijanje krize koja preti kolapsom.

A da mi jednom pokusamo sami sebi nesto da obezbedimo, a ne da vecito trazimo pomoc od nekoga drugog. Treba lepo da se regionalno udruzimo i sami sebi gradimo buducnost. Ja se ne osecam nesposobnim, a vi?

S obzirom da nam ionako niko neće pomoći,pomognimo sami sebi koliko možemo.
KUPUJMO SAMO DOMAĆE I LOKALNO!
Ako nas već uvoznici uništavaju tako što nas zatrpavaju inostranom robom(lošeg kvaliteta ali lepe ambalaže) a izvlače naše devize iz zemlje,ne moramo mi biti mule pa ih podržavati.

Pogodite sami gde bi mi bili u tom kosmaru! Ja sam u potpunosti za uvodjenje evropskih standarda i normi ponasanja u nase kako privredne, tako i politicke tokove i u tome vidim najvecu prednost naseg puta ka Evropi. U isto vreme, zaista je veliko pitanje sta Srbija dobija formalnim clanstvom u EU, osim naravno da sirom otvaramo vrata zapadnim firmama koje jos uvek imaju novce da nas pokupuju budzasto. Pri tom nam potpuno uklone svaku moc da sami sebi pomognemo u ovakvim kriznim situacijama, kojih ce uvek biti.