Sedma godišnjica 5. oktobra

Nazalost, demokratija u Srbiji nije se razvijala posle tog 5-og oktobra ni "milimetar" dalje. Vojislav Kostunica nista nije bolji od S.Milosevica, a radikali na svaki izbor dobijaju sve vise i vise glasova. Trebace mozda jos vise 5-ih oktobara i neki De Gol, da bi Srbija gradila liberalno-demokratsko drustvo, za dobrobit svih njenih gradjana.

Žali bože za petim oktobrom, i nadajmo se šestom!

Novom Slobodanu bih porucio: Spasi Srbiju....

Da sam znao u sta ce se pretvoriti politicari koji su vodili taj 5. oktobar, ostao bih kod kuce. Razocaran sam. Ceo tadasnji DOS se izredjao na vlasti i debelo se okoristio i naplatio svoje ucesce 5. oktobra. Doduse i raja bolje zivi ali politicari su preko noci iz patika ili sa njive uskocili u VIP salone i sami sebi zacrtali kraljevske apanaze. Zar nije simptomaticno to sto nijedan od lidera DOSa koji je bio sa narodom na ulici 5. oktobra vise ne sme sam bez telohranitelja da proseta gradom? Toliko o iskrenosti i postenju svih njih.

5. oktobra sam bio medju prvima i izlozio svoj zivot opasnosti. buduci da je djindjic gotovo sve organizovao ponosan sam na sebe sto sam to uradio. da su tadic i kostunica organizovali 5 okt. samo bih glasao za njih i ostao kod kuce. treba razlikovati dva 5 oktobra: do djindjicevog ubistva i od tada. prvi je istinska borba. drugi je kich. da je djindjic nekim cudom ostao ziv (obzirom na broj lovaca) danas bi srbija izgledala potpuno drugacije. ovako, sa ovom vlascu je svakako bolje ali ne puno drugacije. DS, DSS, SRS, LDP...su slicne ako ne i iste kako medju sobom tako i sa strankama u okruzenju: HDZ, SDP, DPS...trenutno u regionu nema nikog poput djindjica koji bi isao dublje i povukao region iz ucmalosti.

Vrednosti petooktobarskih promena zaustavljena su 12. marta 2003. Od tog datuma vreme ide unazad, dakle 4., 3., 2., 1. oktobar, 30. 29.... septembar. Po mom ubedjenju situacija u Srbiji bi bila gotovo ista i da je trenutno Milosevic pod istim uslovima, dakle bez sankcija, na vlasti. I dalje imamo korumpirano sudstvo, policiju, carinu. I dalje "veze" resavaju sve probleme. I dalje plate u javnom sektoru premasuju i one svojih kolega u visokorazvijenim zemljama. I dalje su politicari u "fenomenalnim" odnosima sa kriminalcima i tajkunima. I dalje imamo ogroman broj nedodirljivih i onih koji misle da je narod tu zbog njih a ne oni zbog naroda. Ima tu jos jako puno toga al nema dovoljno mesta. Vise sam ocekivao od tih promena, ako nista drugo, bar da ono predizborno obecanje postane obavezujuce.

Nekoliko godina nakon 5. oktobra bio sam cvrsto ubedjen da cu citavog zivota slaviti taj dan, kao jedan od najsvetlijih dogadjaja u istoriji Srbije, koji ju je, nakon skoro sezdeset godina komunisticke diktature, ponovo ucinio delom civilizovanog sveta. U poslednje vreme, pak, sve sam ubedjeniji da nije tako. Naime, 5. oktobra 2000. godine verovao sam da velika vecina gradjana Srbije zeli ne samo da se otarasi Slobodana Milosevica, vec i da zivi u normalnom demokratskom gradjanskom drustvu. Da joj je dosta ratova i sankcija i da konacno zeli NORMALAN ZIVOT. Nazalost, to je bila samo jos jedna velika iluzija. Dobar deo onih koji su se tog dana okupili da bi raskrstili sa zlikovcem koji nam je deset godina unistavao zivote, ucinio je to uglavnom zato sto je njegov teror bio prevrsio svaku meru i izasao iz uobicajenih okvira na koje smo vremenom bili manje-vise navikli. Kada se tome doda i zivotni standard koji je cak i za nase kriterijume pao ispod svakog nivoa, lako je razumeti zasto se 5. oktobra okupila toliko zeljena kriticna masa sposobna da srusi omrazeni rezim. Sustina je, medjutim, u tome sto narod Milosevicu nije zamerao Vukovar, Srebrenicu i cetiri rata u osam godina, vec to sto zlocine nije sakrio i sto je ratove izgubio. Ukratko, u Srbiji 5. oktobra nije postojala vecina cvrso resena da raskrsti sa onim sto je Milosevic predstavljao i simbolizovao. Postojala je samo gomila nezadovoljna svim i svacim, za sta je, s pravom, optuzivala tiranina na vlasti, ali bez jasnog dugorocnog cilja i opredeljenja. Upravo je zbog toga umesto njega izvikan bas Vojislav Kostunica. Ne da bi jednom za svagda raskrstio sa Milosevicevim nasledjem, vec da bi njegovu politiku nastavio nesto blazim, za Evropu i svet prihvatljivijim metodama. Kostunica je bio maksimalna mera promena koju je srpsko drustvo tada moglo da podnese.

Nazalost, stvari ne stoje bitno bolje ni danas. Naravno, niko mentalno zdrav ne moze poreci da su Srbija 2000. i Srbija 2007. dve umnogome razlicite drzave. Vlast sada ne ubija politicke protivnike, policija ne premlacuje do smrti demonstrante na ulicama, nikome ozbiljnom ne pada na pamet da ratuje zbog bilo cega (uprkos nekim izjavama cisto markentiske prirode), a kvalitet zivota je generalno dostigao nivo koji bi se skoro mogao smatrati podnosljivim. Lista egzaktnih pokazatelja da je sada neuporedivo bolje nego pre 5. oktobra je beskonacna. Problem, medjutim, lezi u necemu sto se ne da statisticki izmerirti, ali se moze vrlo lako opaziti - bednom stanju duha, nakaradnom nacinu razmisljanja, poremecenom sistemu vrednosti, srednjovekovnom shvatanju nacionalnih interesa, primitivizmu - i ova lista je beskrajna. Sve to i dalje preovladjuje kod vecine stanovnistva, a samim tim i politicke elite, ma koliko taj termin bio neprikladan kada su nasi politicari u pitanju. A taj problem je neuporedivo teze resiti nego izvesti par stotina hiljada polu-gladnih ljudi na ulice i bagerom oterati diktatora koga se niko preterano ni ne trudi da odbrani. Za to je potrebna jaka, beskompromisna volja celnih ljudi u drzavi. Lider koji ce ljudima reci istinu, ma kako bolna ona bila. Reformator koji ce biti spreman da obavlja neprijatne i nepopularne, ali neophodne poslove. Politicar sa vizijom koji ce jasno i glasno reci da je zivot dostojan coveka neuporedivo vazniji od parceta teritorije koje je neko drugi vec davno izgubio ratujuci protiv celog sveta. Covek kome nece smetati da ga mrze oni za ciju dobrobit radi. Neko ko je svestan onoga sto je Monteskje znao pre vise od dva veka - da je od stvaranja demokratije za narod vaznije odgajanje naroda za demokratiju. Da li ima takvog coveka u Srbiji? Nisam siguran. Znam samo da je jedan takav ziveo ovde do 12. marta 2003. godine.

Pazi, stvarno, godišnjica! Nisam ni primetio...
Pa, dobro, kad je već godišnjica, red je da joj posvetimo koju misao. Ne znam kako vi, ali ja, sa ove "istorijske distance" od sedam godina, mogu samo da kažem "džaba smo krečili", ili "kad će bre već jednom taj 6. oktobar?" i "sve je (skoro) isto, samo Njega nema".
Nažalost, imamo jednog koji se žestoko trudi da bude novi On i da Srbiju vrati na Ono. Što je još žalosnije, zasad je čak i prilično uspešan u tome.
A mi i dalje imamo iste parazite na grbači, trpimo iste primitivce i ološ u svim institucijama i istu bezočnu pljačku običnog čoveka, samo se oblik malo promenio. Nemamo više Jezdu i Dafinu, ali imamo Velju i tzv. "kontroverzne bizmismene". I dalje traje "igranka s Kosovom", samo umesto nekadašnjih borbenih truba, muzika sada počinje da sve više liči na rekvijem. A prosečan Srbin je i dalje je zbunjen, preplašen, ljut na sve oko sebe, odvojen od vremena i sveta, veruje u iste idiotske mitove o vlastitoj veličini i kosmičkoj važnosti, usled čega i dalje sumanuto trči u mestu.
Ukratko, proteklih sedam godina može se rezimirati kao "pojele ih skakavci (i krokodili)".

Izgleda da nije bilo dovoljno!
A, mozda novi 5. Oktobar?

Prvo: nije mi jasno zasto je ova vest samo jedna od mnogih a ne udarna vest danas?
Inace, nakon proteklih 7 godina mnogi su konacno shvatili da se i nije mnogo promenilo. Korov se nije sasekao do kraja i zato i danas, nakon 7 godina, Srbija tapka u mestu, trpi nekulturne i nesposobne lidere, zivi u poremecenom sistemu vrednosti, izolovano od ostalog sveta. Vecina onih koji su hteli nesto bolje su odavno napustili drzavu, a mnogi drugi cekaju svoju priliku da odu.
Tuzno je sto je tako, ali tako je. Dok se nesto ne promeni radikalno (ne mislim na radikale, oni su samo rezultat svih sabranih zla u Srbiji), nece biti bolje. Truli kompromisi sa starim SPS-ovcima, koji su samo promenili stranku ali ne i cud, ne vode nikuda.
Licno sam izgubio veru u to da ce se srpski narod konacno dozvati pameti. Vecini je ocigledno i ovako lepo.

Zalostan sam i ovog petog oktobra jer sa nama nije Zoran Djindjic bez koga ovog velikog praznika Srbije ne bi bilo.
Gradjankama i gradjanima Srbije cestitam praznik peti oktobar.

Na sedmu godišnjicu - duboko sam razočaran. Sve najbolje tekovine 5/10 su brutalno ugušene a na površinu su isplivali najmračniji sledbenici doktrine Slobodana Miloševića koji kroz njih i danas upravlja našom mukom. Moraće da se desi još jedan 5/10 da bi ova zamlja krenula napred. U ovoj kvazidemokratiji i nadriekonomiji dobro prolaze samo kriminalne organizacije i društveni paraziti.

Jedan 5. oktobar je dosta u zivotu obicnog coveka. Da sam znao kakvi ljudi su bili u okruzenju Zorana Djidjica nikada ne bih izasao na demonstracije. Na zalost SVI politicari iz DOS-a (osim Zorana) su zajedno prodali peti oktobar i nas zajedno sa njim. Prodali su 5. oktobar za svoje privilegije, ministarska i ambasadorska mesta, fotelje u upravnim odborima, za dzipove i telohranitelje. Prodali su nase ideale za prljavi novac kriminalca i Milosevicevih tajkuna. Svaki politicar (iz bivseg DOS-a) zivi fenomenalno, sa potrebnim vizama, bankovnim racunima i misterioznim sponzorima. A mi?

Na danasnji dan sve sto treba da uradimo je da se setimo pokojnog Zorana Djindjica.
Ovaj Kostunica je tada bio samo instrument da se skine Milosevic i za nesto vise i nije.

Nije petog oktobra pao sneg da prekrije Slobin breg, nego da i svaka politicka zverka pokaze svoj trag. Ne mogu da verujem da je sadasnji premijer onaj isti covek koga smo tog davnog dana sa ljubavlju i odusevljenjem gledali kako u improvizovanom studiju daje svoj prvi predsednicki intervju. I vodja bager-brigade iz Cacka nije napustio princip "RAZVALJUJ!" od kako je dosao do vlasti. NIKO nije napredovao kao covek i drzavnik. Eto sta vlast cini od ljudi.

Meni je kao dragocena i nezaboravna uspomena ostao taj osecaj disanja punim plucima, i slobode, kao da sam tih dana dobio krila. No sve je trajalo manje od nekoliko meseci. Neko je oznacio ubistvo Djindjica kao prekretnicu, ali nesloga i nesposobnost politickog vodjstva je izbila na vrh mnogo pre toga. Jad i tuga...

Ne mogu da kazem da se kajem sto sam ucestvovao u demonstracijama 5. oktobra ali zato mogu da tvrdim da me vise niko i nista nece izvuci na ulicu na bilo kakvu vrstu politickog skupa. Politicari su u meni ubili volju za borbom na izgradnji neke nove Srbije. Jedini vidljivi rezultat njihovog delovanja su njihovi puni dzepovi i flertovanje sa kriminalom. Post petooktobarska politika se moze podeliti na dva dela
1. Do pada Zivkoviceve vlade.
2. Od dolaska Kostunice na vlast do danas.
Prvi deo karakterise jedan brilijantan politicar i vizionar, Zoran Djindjic, ali i kulminacija sukoba unutar DOS-a, bahato ponasanje pojedinaca bliskih DS-u i slabljenje uticaja drzave i zakona u narodu sto je na kraju tragicno zavrsilo ubistvom naseg premijera. Sablja, koja je dobrim delom predstavljala politicki obracun, predstavlja kraj tog perioda. Drugi deo je obelezila politika Vojislava Kostunice. Drzavne institucije su malo ojacale i primecuje se ekonomski napredak. Drzava uplovljava u nesto mirnije i stabilnije tokove. Medjutim razvoj drustva u Srbiji ide u obrnutom smeru. Takodje je vidljiv i povratak na velika vrata nekih starih, prevazidjenih sistema vrednosti. Politickih obracuna i zloupotreba je dosta manje ali zato ima mnogo (ne)namernih propusta pogotovu u sferi sudstva. Srbija polako ulazi u neku vrstu politicko - Kosovske apatije. Vazno je napomenuti da ogromna vecina gradjana Srbije podrzava vladin stav po pitanju Kosova i to je jedina stvar koja ovu vladu drzi na vlasti.
Ipak najjaci post petooktobarski utisak na mene ostavio je nedostatak borbe protiv Milosevicevih tajkuna i omogucavanje istim da postanu vlasnici cele Srbije. Medjunarodna zajednica u celoj prici igra neku jako cudnu ulogu koja gradjane Srbije samo udaljava od zelje za potpunim integracijama. Sve u svemu 5. oktobar je bio i prosao dobili smo novu politicku elitu koja i dalje besomucno trosi (na sebe) novac od nasih poreza a mi i dalje grcamo, doduse nesto lakse.

Tri godine posle 5.oktobra su bile odlične.Do tragičnog 12.marta.Nije patetika,tako je bilo.A onda...Nastaje veštačka integracija srpskog društva i pokušaj pomirenja ideološki suprotnih struja,na površinu naglo isplivavaju kulturne vrednosti koje su bile za vreme 90-ih,pojavljuju se ekstremne grupacije koje nikako da utihnu,ponovo među političarima vidim odsustvo mere i želju za glamurom...Sve je to legitimno,ali i ne ovde gde je toliko problema.SAD ili Nemačka sebi smeju da dopuste spoj politike i glamura začinjen sladunjavim marketingom,ali Srbija...To deluje kao žena koja umire,a obučena je u krpice npr.Gotjea ili nekog drugog kreatora.Bolje jeste nego 90-ih za 20%,ali posle 2003.smo počeli da se vraćamo pogrešnim vrednostima i idolima.Spoljnja politika je napredovala,ima se sluha za ovu oblast moderne političke nauke,ali unutrašnja politika škripi...I vrlo malo je prave kritičke javnosti.Pljuvačkih medija ima,ali to nije kritika.Nezadovoljni smo ipak,to je opšti utisak.

Nije se mnogo promenilo posle 5.oktobra. Odmah, vec drugog dana, promenjene su samo clanske kartice.

Definitivno nam treba novi 5. oktobar! Nije ubijen samo Djindjic, već i jedna velika vizija i ideja moderne, napredne Srbije. Svaki 12. mart mi je neizmerno tužan, a kako vreme odmiče, svakog 5. oktobra, osećam sve veći bes i razočaranje zbog toga što Srbija ne ide napred, zato što NEMA KO DA JE GURA NAPRED!!!
Ubija me pomisao na to da nas vode "neinformisani" ili "radikalni" ili njima slični likovi... Demokratska Srbija treba da se seti gde smo stali 12.3.2003. ...i da pokušamo da nadjemo snage da nastavimo dalje!
Sada je u Srbiji mrak. Ja čekam da ponovo na kraju tunela vidim svetlo!

Eee, bilo je to vreme kada smo bili ujedinjeni i kada smo znali sta hocemo. Imali smo cilj i nista nas nije moglo zaustaviti, pa ni "Veliki" Milosevic!

Zalosno je sve sto nam se desava danas, 7 godina posle pada "Pinocea". Danas je situacija kao i 4. oktobra 2000. godine samo sto nema Zorana da pokrene taj cuveni 5. oktobar. I mozda ce nekada neko organizovati novi 5. oktobar ali bojim se da i taj dan bude kao i svaki drugi. "Pinoce" je ziv, umro nije dok je narodnjacke koalicije, nazalost. Ovu poruku bih zavrsio stihom jedne domace pesme "Sve je isto samo njega nema...." naravno "Pinocea". Pozdrav iz "ugusenog" Novog Pazara.

Tresla se gora rodio se mis!

Nazalost taj peti oktobar nije doneo znacajne promene Srbiji. Umesto da se zemlja ekonomski oporavlja, doslo je do "tajknunizacije", a prljav kapital usao je u legalne tokove. Zato su sad dileri droge vlasnici imovine koju su nasi roditelji stvarali. Nije se mnogo toga promenilo u sudstvu i policiji od vremena Milosevica. Premijer krsi ustav kako i kad mu odgovara, pod plastom zastite nacionalnih interesa. Ministar policije u Seseljevom maniru razgovara sa novinarima (da ne kazem preti), a kapitalni ministar je najsretniji kad nekog polupijan bije. Sam imidz zemlje ostao je los. Politicari su jednako bahati kao i ranije. Jedini covek koji je menjao Srbiju na bolje ubijen je a sa njim i moja nada da cemo nadoknaditi izgubljeno vreme i da postoji sansa da postanemo uredjena drzava. Kazu nema straha od rata a ko moze da garantuje da neka nova vlast nece sutra Srbiju opet gurnuti u rat? Ovo je dan kada treba da se zapitamo da li smo ovo imali na umu tog petog oktobra kad smo izasli na ulice.

5.10. nije oboren režim Slobodana Miloševića, već 7 godina taj REŽIM (oličen u najvažnijim delovima policije, vojske, medija, sudstva, školstva,...) i dalje VLADA, samo sada, IZ SENKE a samo je na - mesto Slobe ustoličen Koštunica - Đinđić je uklonjen jer se zalagao za korenite promene miloševićevskog režima! Dosta više laganja i samoobmanjivanja, taj režim jedino što zna je da vlada pomoću MRŽNJE nepogrešivo nas opet vodi u konfrontaciju (možda i rat) sa Zapadom!!!!!!!!!!

Glumce smo promenili, pozorište srušili, maske promenili, a scenario je ostao isti! Razočarani član DS-a iz Subotice.

E...uludo potrosenih sedam godina....corak...evo jutros sam 7 sati proveo u redu pred ambasadom Nemacke cekajuci vizu...Nisam se za to borio..

Sve je isto - i dalje imamo spoljni zid sankcija, vize, realnu mogućnost da nam otmu deo države, iste telohranitelje i iste džipove, samo su se lica na zadnjem sedištu promenila (mada sve više liče jedni na druge).
...
Mnogi žale, priželjkujući 6. oktobar kad će "sve biti rešeno". Pitam se za koga će to rešenje biti povoljno - za njih ili za Srbiju.

...Žao mi je što Zoran Đinđić nije sa nama da obeleži ovaj dan. Srbija verovatno još uvek nije svesna kakvog je čoveka izgubila; kakvu viziju Srbije. Svi bismo trebali da na današnji dan obiđemo njegov grob i zapalimo sveću za pokoj njegove duše. To je najmanje što možemo da uradimo da mu se odužimo. Ja ću to sigurno uraditi.

'5.Oktobar' je bio potreban, ali ocigledno NE sa DOS-om na celu. Osnovni motivi su PROBLEMATICNI, jer se 'slavi' nasilje, a ne 24.08. kada su IZBORI dobijeni. Uostalom, to se i vidi nakon 7 godina, a 'lideri' na vlasti moraju da imaju jace obezbedzenje nego za vreme Milosevica – toliko o poverenju u narod. i postignutim rezultatima.

ja sam licno osetila veliku promenu..pre svega sloboda medija,sloboda govora,Beograd je zivnuo i to ne samo Beograd vec i mnogo gradovi u Srbiji.Ljudi su devedesetih vozili juga i keca a sada imaju luksuznije automobile. Bolji je standard, ljudi su nasmejaniji, imaju neku veru u sebe,ponasaju se slobodnije. Pa za potpuni oporavak od ratova i sankciija nama ce trebati jos najmanje desetak godina. Iskreno meni nije lose kao ni mojoj porodici i prijateljima. Ostaje samo jos da nam ukinu vize, da udjemo u Evropsku Uniju i bicu potpuno srecna

Bio je VELIČANSTVENI oktobar pun energije i volje građana da preuzmu kontrolu nad svojim životima u svojoj jedinoj državi, ali su došli mnogi kočničari, interešdžije i vlastoljubci i umrtvili svu tu energiju.
Đinđić je, kao JUNAK I NEUSTRAŠIVI I AUTENTIČNI PREDVODNIK svih građanskih protesta tražio odmah promene, ali ništa se nije moglo, što zbog oklevanja i nesnalaženja u tom velikom haosu novog izabranog predsednika Koštunice (kao i skoro čitavog 19-to članog koalicionog DOS-a), što zbog postojanja vlasti i Srbije i SCG u Beogradu.
Naime Koštunica je čisto i ubedljivo porazio Miloševića, ali DOS nije imao većinu na saveznom nivou, jer je u Crnoj Gori pobedila (kao jedini učesnik izbora) jaka pro-Miloševićevska satelitska partija SNP. Sva državna vlast u vezi sa mnogim značajnim pitanjima je bila parlamentu u SAVEZNOJ državi i u kojoj su premijeri bili iz Crne Gore, koji su iz nekakvog njima znanog patriotizma štitili Miloševića (setite se samo igranki sa plemenskim saborima koji su u brdima odlučivali da li da se donese zakon o izručenju Miloševića), a vreme je neumitno teklo i razbijene snage od pre 5-og oktobra su počele da traže svoju šansu za spas od odgovornosti.
Na izborima održanim u decembru 2000. godine demokratske snage su imale blizu 80% osvojenih glasova.
Radikali su dobili ukupno (odličnih) 8%.
U Srbiji je bila ogromna većina za novu vlast, ali ta vlast nije imala svoj puni suverenitet, jer su predsednici Savezne vlade, Žižić i Pešić bili iz SNP-a i iz Crne Gore sa potpunim nerazumevanjem suštine ogromne većinske volje građana Srbije. Uz to su otvorno podržavali i svoga predsedničkog kandidata sa izbora od 24. septembra 2000. godine Slobodana Miloševića i njegov SPS i SRS.
To upropastilo svu onu energiju i nepovratno usporilo napredak i promene u Srbiji.
E, zato sada SPS-ovci i radikali, umesto da ćute, dele lekcije o Evropi i o privredi i nezaposlenosti:
A zaboravljaju na Šešeljeve bonove za struju umesto penzija, na to da su dve godine kasnili sa isplatama naknada trudnicama i porodiljama, da su pojeli staru deviznu štednju (koju sada pokradenim štedišama svi vraćamo u ratama iz budžeta sve do 2016. godine), da su nam organizovali preko dnevnika RTS pljačku prvenstveno penzionera i drugih građana preko Jezde i Dafine (a sada obeštećujemo svi mi pokradene građane iz budžeta), da su nas godinama držali na mesečnom proseku od oko 50 MARAKA od kojih smo morali da živimo kako smo znali i umeli, da je tek prošle godine povezan-UPLAĆEN IZ BUDŽETA RADNI STAŽ za stotine hiljada radnika kojima od 1991. godine niko nije uplaćivao staž (a vodili su ih kao zaposlene i hvalili se time)...

Ne dam 5. oktobar! Tog dana sam se osecao kao nikad do sad!
Sta god ovi da urade, 5. oktobar ostaje!

Dragi prijatelji
najkorisnija stvar koju na danasnji dan mozemo da ucinimo za sebe je da obnovimo gradivo :
http://www.youtube.com/watch?v=OWWH3kCGNFM&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=dRUijJ9xpAs&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=FspmETzn_M0&mode=related&search=

5 oktobar svakako treba proslaviti, ali ne sme se zaboravti da nije napravljen 6 oktobar, i da su svi ucesnici danas sa pokradenim novcem u Moskvi, gde legalista nema nameru da ih ta drzava koja ih sponzorise vrati novac Srbiji i vrati te julovce u Srbiju sto su nam zagorcali zivot tokom devedesetih. Na kraju je ispalo da je Kostunica trojanski konj koji je bio tu sve vreme da spase SRS SPS u JUL-ovce na vlasti, jer vecina SPS i JUL glasackog tela su danas DSS-ovci. Svaka cast dr Zoranu Djindjicu koji je imao viziju i bio svetla tacka u svemu tome.

politicka elita se promenila personalno; u viziji, intelektu ne [cast izuzecima: svilanovic, pesic, korac, ...]
ekonomska elita je ostala ista; na talasima DB, opstrukcije vlasti, afera, ... samo gomila [pere] novac povucen '90-tih iz zemlje
intelektualna elita odavno ne stanuje vise ovde
brzina kojom je djindjic pokusao da sve ovo preokrene ga je i kostala glave
06.10. - mozda, ali za 10-ak godina; neophodna kriticna masa

5. oktobra 2003. na Forumu B92 sam ostavio komentar povodom godisnjice, iza koga i danas, makar najvecim delom, stojim. Ponosan sam sto sam ucestvovao u necemu sto, ma koliko nam se danas ne cinilo tako, jeste deo istorije.

"Za mene je 5. oktobar:
-18 sati neprekidno u gradu (podne-6 ujutro)
-suzavac
-sedenje na kiosku i gledanje skupstine koja gori
-cekanje da dodju "Crvene beretke" da nas pobiju
-tip koji je prvi zabo drsku od zastave u izlog sedista JUL-a u Krunskoj, nakon cega je poletelo brdo kamenica
-paketi Crvenog krsta na kojima pise "No pork inside", koje smo jeli u ocaju, jer nista nije moglo da se kupi, a nismo hteli da izgubimo ni tren iduci do kuce
-vatra... svuda vatra
-gubljenje ortaka u guzvi oko suzavca, nakon cega, kao najprisebniji od prisutnih, zovem njegove i kazem: "Izgubili smo Vladu... on vise nije sa nama..." (onda su mi oteli slusalicu kao primeru idiotluka)
-povratak kuci u tri po ponoci. Nema nikoga. Uzimam bicikl i kruzim gradom jos tri sata.
-prolazak kraj zgrade "Politike" gde se dele "oslobodjene" novine
-covek koji nasred raskrsnice Kondine i Lole Ribara sedi u stolici i spava. I niko ga ne budi.
-sreca... svuda sreca

I bas me briga sto je "sve isto samo njega nema".

Jer njega nema. I samo to je bitno.

Srecan vam svima peti oktobar."

5 oktobar2000 osmeh, nada pogled u buducnost i sada 5 oktobar 2007 mrak,mrak,sve veci ocaj i zrno nade da svakom zlu ima kraja.

5.oktobar je zaustavljen 2003.Djindjicevom smrcu i zauzimanjem vlasti od strane Kostunice i njemu slicnih.Nadam se da ce se naci neko ko ce nastaviti Zoranovim putem.

Ne ocajavajte, ljudi! 5. Oktobar je bio vrlo pozitivna stvar, mozda cak i najpozitivnija stvar koja se dogodila u modernoj istoriji Srbije. Nazalost, nakon Djindjicevog ubistva, sve sto je uradjeno 5. Oktobra, je ponisteno. Ali to nije razlog da dignemo ruke od svega. Ako treba, docice i do 6. Oktobra, pa i do 7.-og, itd.
Bio sam tamo tog dana, i ako osetim da ce doci do nove revolucije, obavezno dolazim u Beograd.

Srbija se promenila nabolje samo za Elitu, tojest Kostunicu i prijatelje... Sve drugo ide po starome!

I posle Milosevica...Milosevic!

Kao student druge godine tog petog oktobra sam bila na demonstracijama. Godinama pre toga sam verovala u neku bolju Srbiju. Budila sam se svakog jura sa željom da nešto uradimo ne bi li pao Miloševićev režim. Imali smo mnogo motiva za tako nešto. Međutim, ispostavilo se da smo se prevarili. Ovo nije Srbija za koju smo se mi borili. Nije. Gledam sadašnju decu, oni nemaju takvu pokretačku snagu kakvu smo mi onda imali. Čini mi se da ih i nije možda dovoljno briga šta se dešava oko njih, ili su pak možda svesniji nego li mi onda da u stvari ništa ne mogu da promene. Milošević je onda formalno otišao sa vlasti, ali njegov režim još i dan danas vlada, i još dugo će vladati Srbijom.

efekat 0

...okončana vladavina režima Slobodana Miloševića...

Radovao sam se posle promena, vratila mi se nada da ću napokon da živim u normalnoj zemlji, bio srećan. Onda su ubili Đinđića, šok, sve se vratilo... Isti ljudi drmaju Srbijom, niko nije kažnjen... Nezaposlenost, prodato je sve što vredi u zemlji za jeftine pare, političari uvek imaju "spoljnog" neprijatelja da bi zamajavali narod i krali koliko hoće... Danas kao i ranije važi parola "Tito, partija, omladina, akcija", umesto Tita staviti ime po želji, najbolji i najsigurniji posao je u državnoj službi, zato se i množi birokratija, razne organizacije za ovo i ono, razna ministarstva, sve u ime pomoći narodu, a u stvari samo maska... Ne želim više ovakvu zemlju, ne vidim u njoj mesta za svoju decu, moje je vreme prošlo, a njihovo će nadam se doći u nekoj drugoj zemlji. Tužno, ali je tako.

Gledam slike i placem.

Svim ljudima dobre volje od sveg srca cestitam 5. oktobar:-)

Ako pogledamo sedam godina unazad ne možemo da kažemo da se od tada ništa nije promenilo. Mnoge državne institucije rade bolje i organizovanije.5.oktobra 2000.godine Srbija nikad nije bila jedinstvenija i istrajnija. Danas, ipak iako su mnoge promene očigledne, ostalo je dosta stvari koje se nisu uradile a za koje su se tada ljudi zalagali. Ne smemo da zaboravimo čoveka koji je stvorio viziju i koji je Srbiju dokle god je to mogao gurao napred-u bolji život!!Na nama sada ostaje da sledimo taj put!

Neko je to jednom (ne ja) sazeo u genijalnu recenicu:

"To sto NE SLAVIMO 5. oktobar, najveca je njegova tekovina"

Slavicu danasnji dan kao poseban praznik kada smo uspeli da jednog coveka sklonimo sa vlasti, ali ujedno zalim sto Zoran i Nenad vise nisu sa nama, jer opet postoji jedan covek koga bi trebalo skloniti sa vlasti, ne mogu da kazem da se nista nije promenilo od 2000, jer se promenilo dosta stvari i to na bolje sto me raduje, ali mislim da ne smemo da stanemo i da moramo da nastavimo sa borbom, sve do 6 oktobra, koji ce verujem doci kad-tad.

Svako ima neko svoje vidjenje i razmisljanje o 5 oktobru.Misljenja su podeljena,neki smatraju da je to bitan datum u nasoj novijoj istoriji,neki mozda ne.Ali,ako pogledamo istini u oci,i gledamo na desavanja od tada do danas,gotovo je nemoguce ne primetiti da se Srbija ipak razvila.Svet polako pocinje da shvata da nismo neki neartikulisan i mozda pomalo glup narod,koji ostaje ravnodusan prema svim desavanjima u zemlji,kakvu je predstavu imao pre oktobarskih promena.Da smo mi ipak narod koji ne zivi za to da odbacuje sve od sebe i zivi potpuno otudjen od sveta,ostalih drzava i naroda.Istina,demokratija kod nas nije zazivela u potpunosti,i ima jos dosta posla da tako bude,ali,sigurno smo na boljem putu nego sto smo bili.Dakle,samo napred,dajmo sve od sebe, i vise od toga,sa nadom da ce smisao oktobarskih promena biti mnogo "vidljiviji" i za one koji su bili za neke druge opcije.

Dajte ljudi, molim vas, pa nije demokratija pismo Deda Mrazu ili Amerikancima (pa da ti je prvi donese pod jelku, a drugi da te bombarduje), nego jedan duuuuuuuuuuuuuuug proces podizanja društvene svesti... Na putu ka još zrelijem društvu.

Mislim da smo na dobrom putu da od Srbije napravimo jaku drzavu,clanicu EU. 5.oktobar nas podseca da nema nazad,vec samo napred sa reformama! Djindjic nam je ostavio viziju koju nesumljivo mozemo da pretvorimo u javu.Lepo je videti da i omladina daje svoj doprinos promenama.

Peti oktobar dvehiljadite godine. Neko je upalio svetlo u kazamatu pod imenom "Srbija". Plamen tanusne svecice se lelujao na vetru tri godine, ali je osvetlio i to i ko smo i sta smo i kakvi smo. Covek koji je hteo da nam omoguci da ostanemo isti, da sacuva sve nas od promene i to upravo putem (ogromne, sustinske) promene, je brutalno streljan dok je na stakama izlazio iz automobila, mucki s' ledja. Plamicak je ugasen, ponovo je pocelo sprovodjenje omiljene politike srpske elite u poslednjih 200 godina (bez obzira na oblande sistema i imena i granica drzave) "cebovanje naroda". Ko ne zna sta je cebovanje, neka se raspita okolo...

Inace, ja vise nemam nikakvih iluzija o bilo cemu, narocito da ce u Srbiji ikada biti sustinski bolje, nemam vise ni vremena ni zivaca ni energije ni motiva da verujem u bilo sta. Na kraju, ako ne znaju u sta, mozda, polazemo nade, nece moci to da iskorene, nece moci nekog drugog najboljeg medju nama da uklone kao poslednjeg pacova. Eto im sve, imaju sve, mogu sve, kontrolisu sve, ali ipak, kao sto narodni pesnik jednom rece, "drumovi ce pozeleti turaka, al'turaka nigde biti nece". Tek danas mi je jasno sta je time narodni um zaista hteo da kaze...

Toliko od mene. Sto bi rekao Minimaks "cao, nema vise", tj. sto bi rekao Zoran "pojeli smo ribe, to je istorija"... Laku noc i zbogom bolja Srbijo nekog drugog univerzuma...

Gresite! Ima velikih promena nakon 5og oktobra. Na primer, nazivi ulica.

5.oktobar?Ha,nisam cak ni provalila da je danas. A zasto? Pitam se.Proslo je dugih sedam godina i kao sto su mnogi vec primetili, utisak 5. oktobra bledi a nama je potreban 6. i ko zna koliko jos njih ako se ovim tempom nastavi u 'svetlu buducnost'.Kao da za predvodnika imamo kornjacu...Cuvenog 5.oktobra sam bila u srednjoj skoli a danas sam u prilici da planiram neku svoju buducnost. Ono oko cega se dvoumim je otici ili ostati? Ova zemlja ima potencijal kao i svaka normalna zemlja Evrope: geografski i klimatski. Ali mentalno smo zakrzljali i zardjali. Meni je zao zbog toga, ali za mene,domovina je zemlja u kojoj se osecas kao kod kuce...

Postovani citaoci na danasnji dan trebalo je da izadju svi vodje svojih stranaka na tv. Zasto? Da pozovu sebe i celi srpski narod na jedno nacionalno pomirenje. Da se vise ne delimo za koga smo.Razlike su potrebne svi ne mozemo misliti isto i to je normalno, i to je dobro.Napocetku 21 veka kada kao narod odumiremo i kada smo jedni drugima najpotrebniji mi se i dalje zabavljamo sami sobom na jedan los nacin.Bilo ko da je bio na vlasti u vreme Rambujea i dogadjaja posle toga isto bi prosao.Gde nam je izlaz otvoriti zemlju za strana ulaganja,najminimalnije carine u svetu za izvoz i uvoz robe,vojna neutralnost sa domacom profesionalnom armijom,socijalnom pomoci za najugrozenije,stimulativnim decijim dodatkom, najstrozijim krivicnim zakonom za sve vrste krivicnih dela.Pustite ljude da rade i jaka poreska kontrola, stvorite od Srbije jednu veliku bescarinsku zonu.E tada ce nam doci ne samo Evropa koja nas samo muci vec ce nam doci i celi svet.Ali samo treba da se izmirimo sednemo za sto to sve napisemo i sprovedemo u delo.Tada cemo biti jaki kada smo svi slozni u cilju koji hocemo.Tada ce nasi politicari izgubiti na svojoj ceni i borice se svaka partija za svaki glas tada mi kao biraci mozemo njih kaznjavati a ne oni nas kao sto to rade.Neka se neko potrudi do sledeceg 5 oktobra da iznosi ovakve ili slicne ideje.Sigurno da ce nam Srbija biti bolja,bogatija,prijatna za jedan novi zivot i nasu decu.

Da sam znao ovo sto znam danas, dobro bih razmislio da li bih 5. oktobra bio tamo gde sam bio.

Kao sto je nemoguce preci u socijalizam iz feudalnog drustvenog uredjenja, isto tako je nemoguce postati demokratska drzava direktno iz komunisticke vladavine. Zao mi je sto mnogi kazu da, u slucaju da su znali da se nista nece promeniti u ovih 7 godina- ostali bi kod kuce toc istorijskog 5/10. Slazem se da je moglo da se ucini vise nego sto jeste, ali s' obzirom kakva smo drzava i kakav smo narod, mislim da je ipak ucinjen pomak unapred. Da je danas kojim slucajem Milosevic jos uvek na vlasti, Srbija bi bila gora od Avganistana. Ovako, nasa drzava napreduje (veoma sitnim koracima, doduse) ka demokratskom drustvu. Ja sam takodje bio ucesnik petooktobarskih desavanja, i samo bih da porucim svima onoma koji su bili tamo da ne posustaju i da i dalje veruju u Srbiju.

Pozdrav za moje kolege sa Masinskog fakulteta u Kragujevcu koji su pre sedam godina ucestvovali u ovim dogadjajima MIKI, MISA, TRNAVAC...

Sjacio Kurta - uzjasio Murta.

Sedam godina posle imam podeljena osecanja u vezi sa petim oktobrom.
Srbija je bila na pravom putu do 12-og marta, a posle su dosle stetocine, koje ipak nisu uspele bas sve da uniste, tako da je bez obzira na sve peti oktobar doneo Srbiji bolji zivot.

Da li je neko 2000-te čuo Koštunicu ili bilo koga da pominje Kosovo. Nije jer Kosovo tada nije bila poželjna tema. Čak ni Koštunica nije smeo da zucne bilo šta o tome jer je dobro znao kako je godinu pre napušteno Kosovo i na šta su ličili srpski vojnici odlazeći odande. Sada Kosovo podmeće 5. oktobru kao kukavičije jaje.
Ali čovek jedino to i radi – mulja i mulja – i ne uviđa da je postao čovek bez moralnih obala. Daleko je od istine njegova da je Srbija „postala demokratska i pravno uređena država“, jer način koji diktira politički život u Srbiji, oslanjajući se na Jočića, Bulatovića, korumpirane sudije i radikale, svetlosnim godinama je udaljen od savremenog razumevanja demokratije i pravnog uređenja. Sada se hvali da je Srbija „osvojila slobodu“ a nije u stanju da prevali preko usana ko je uzurpirao slobodu u Srbiji i ko je bio glavni motor oslobođenja.
Rušio je vlade Đinđića i Živkovića optužbama da nemaju legitimitet većine za vladanje i da vraćaju radikale u život. Sada on i njegovi kao izrazita manjina vladaju bez ikakvog obzira, dok su radikali u međuvremenu postali jači nego što su ikada bili i njegovoj izrazitoj političkoj manjini služe usput da uzurpira vlast.

Nazalost, demokratija u Srbiji nije se razvijala posle tog 5-og oktobra ni "milimetar" dalje. Vojislav Kostunica nista nije bolji od S.Milosevica, a radikali na svaki izbor dobijaju sve vise i vise glasova. Trebace mozda jos vise 5-ih oktobara i neki De Gol, da bi Srbija gradila liberalno-demokratsko drustvo, za dobrobit svih njenih gradjana.

5. oktobra sam bio medju prvima i izlozio svoj zivot opasnosti. buduci da je djindjic gotovo sve organizovao ponosan sam na sebe sto sam to uradio. da su tadic i kostunica organizovali 5 okt. samo bih glasao za njih i ostao kod kuce. treba razlikovati dva 5 oktobra: do djindjicevog ubistva i od tada. prvi je istinska borba. drugi je kich. da je djindjic nekim cudom ostao ziv (obzirom na broj lovaca) danas bi srbija izgledala potpuno drugacije. ovako, sa ovom vlascu je svakako bolje ali ne puno drugacije. DS, DSS, SRS, LDP...su slicne ako ne i iste kako medju sobom tako i sa strankama u okruzenju: HDZ, SDP, DPS...trenutno u regionu nema nikog poput djindjica koji bi isao dublje i povukao region iz ucmalosti.

Novom Slobodanu bih porucio: Spasi Srbiju....

Zalostan sam i ovog petog oktobra jer sa nama nije Zoran Djindjic bez koga ovog velikog praznika Srbije ne bi bilo.
Gradjankama i gradjanima Srbije cestitam praznik peti oktobar.

Izgleda da nije bilo dovoljno!
A, mozda novi 5. Oktobar?

Eee, bilo je to vreme kada smo bili ujedinjeni i kada smo znali sta hocemo. Imali smo cilj i nista nas nije moglo zaustaviti, pa ni "Veliki" Milosevic!

Tresla se gora rodio se mis!

Zalosno je sve sto nam se desava danas, 7 godina posle pada "Pinocea". Danas je situacija kao i 4. oktobra 2000. godine samo sto nema Zorana da pokrene taj cuveni 5. oktobar. I mozda ce nekada neko organizovati novi 5. oktobar ali bojim se da i taj dan bude kao i svaki drugi. "Pinoce" je ziv, umro nije dok je narodnjacke koalicije, nazalost. Ovu poruku bih zavrsio stihom jedne domace pesme "Sve je isto samo njega nema...." naravno "Pinocea". Pozdrav iz "ugusenog" Novog Pazara.

Ne mogu da kazem da se kajem sto sam ucestvovao u demonstracijama 5. oktobra ali zato mogu da tvrdim da me vise niko i nista nece izvuci na ulicu na bilo kakvu vrstu politickog skupa. Politicari su u meni ubili volju za borbom na izgradnji neke nove Srbije. Jedini vidljivi rezultat njihovog delovanja su njihovi puni dzepovi i flertovanje sa kriminalom. Post petooktobarska politika se moze podeliti na dva dela
1. Do pada Zivkoviceve vlade.
2. Od dolaska Kostunice na vlast do danas.
Prvi deo karakterise jedan brilijantan politicar i vizionar, Zoran Djindjic, ali i kulminacija sukoba unutar DOS-a, bahato ponasanje pojedinaca bliskih DS-u i slabljenje uticaja drzave i zakona u narodu sto je na kraju tragicno zavrsilo ubistvom naseg premijera. Sablja, koja je dobrim delom predstavljala politicki obracun, predstavlja kraj tog perioda. Drugi deo je obelezila politika Vojislava Kostunice. Drzavne institucije su malo ojacale i primecuje se ekonomski napredak. Drzava uplovljava u nesto mirnije i stabilnije tokove. Medjutim razvoj drustva u Srbiji ide u obrnutom smeru. Takodje je vidljiv i povratak na velika vrata nekih starih, prevazidjenih sistema vrednosti. Politickih obracuna i zloupotreba je dosta manje ali zato ima mnogo (ne)namernih propusta pogotovu u sferi sudstva. Srbija polako ulazi u neku vrstu politicko - Kosovske apatije. Vazno je napomenuti da ogromna vecina gradjana Srbije podrzava vladin stav po pitanju Kosova i to je jedina stvar koja ovu vladu drzi na vlasti.
Ipak najjaci post petooktobarski utisak na mene ostavio je nedostatak borbe protiv Milosevicevih tajkuna i omogucavanje istim da postanu vlasnici cele Srbije. Medjunarodna zajednica u celoj prici igra neku jako cudnu ulogu koja gradjane Srbije samo udaljava od zelje za potpunim integracijama. Sve u svemu 5. oktobar je bio i prosao dobili smo novu politicku elitu koja i dalje besomucno trosi (na sebe) novac od nasih poreza a mi i dalje grcamo, doduse nesto lakse.

Sve je isto - i dalje imamo spoljni zid sankcija, vize, realnu mogućnost da nam otmu deo države, iste telohranitelje i iste džipove, samo su se lica na zadnjem sedištu promenila (mada sve više liče jedni na druge).
...
Mnogi žale, priželjkujući 6. oktobar kad će "sve biti rešeno". Pitam se za koga će to rešenje biti povoljno - za njih ili za Srbiju.

Na danasnji dan sve sto treba da uradimo je da se setimo pokojnog Zorana Djindjica.
Ovaj Kostunica je tada bio samo instrument da se skine Milosevic i za nesto vise i nije.

I posle Milosevica...Milosevic!

Da sam znao ovo sto znam danas, dobro bih razmislio da li bih 5. oktobra bio tamo gde sam bio.

Sjacio Kurta - uzjasio Murta.

Žali bože za petim oktobrom, i nadajmo se šestom!

Vrednosti petooktobarskih promena zaustavljena su 12. marta 2003. Od tog datuma vreme ide unazad, dakle 4., 3., 2., 1. oktobar, 30. 29.... septembar. Po mom ubedjenju situacija u Srbiji bi bila gotovo ista i da je trenutno Milosevic pod istim uslovima, dakle bez sankcija, na vlasti. I dalje imamo korumpirano sudstvo, policiju, carinu. I dalje "veze" resavaju sve probleme. I dalje plate u javnom sektoru premasuju i one svojih kolega u visokorazvijenim zemljama. I dalje su politicari u "fenomenalnim" odnosima sa kriminalcima i tajkunima. I dalje imamo ogroman broj nedodirljivih i onih koji misle da je narod tu zbog njih a ne oni zbog naroda. Ima tu jos jako puno toga al nema dovoljno mesta. Vise sam ocekivao od tih promena, ako nista drugo, bar da ono predizborno obecanje postane obavezujuce.

Da sam znao u sta ce se pretvoriti politicari koji su vodili taj 5. oktobar, ostao bih kod kuce. Razocaran sam. Ceo tadasnji DOS se izredjao na vlasti i debelo se okoristio i naplatio svoje ucesce 5. oktobra. Doduse i raja bolje zivi ali politicari su preko noci iz patika ili sa njive uskocili u VIP salone i sami sebi zacrtali kraljevske apanaze. Zar nije simptomaticno to sto nijedan od lidera DOSa koji je bio sa narodom na ulici 5. oktobra vise ne sme sam bez telohranitelja da proseta gradom? Toliko o iskrenosti i postenju svih njih.

Nije petog oktobra pao sneg da prekrije Slobin breg, nego da i svaka politicka zverka pokaze svoj trag. Ne mogu da verujem da je sadasnji premijer onaj isti covek koga smo tog davnog dana sa ljubavlju i odusevljenjem gledali kako u improvizovanom studiju daje svoj prvi predsednicki intervju. I vodja bager-brigade iz Cacka nije napustio princip "RAZVALJUJ!" od kako je dosao do vlasti. NIKO nije napredovao kao covek i drzavnik. Eto sta vlast cini od ljudi.

Meni je kao dragocena i nezaboravna uspomena ostao taj osecaj disanja punim plucima, i slobode, kao da sam tih dana dobio krila. No sve je trajalo manje od nekoliko meseci. Neko je oznacio ubistvo Djindjica kao prekretnicu, ali nesloga i nesposobnost politickog vodjstva je izbila na vrh mnogo pre toga. Jad i tuga...

Pazi, stvarno, godišnjica! Nisam ni primetio...
Pa, dobro, kad je već godišnjica, red je da joj posvetimo koju misao. Ne znam kako vi, ali ja, sa ove "istorijske distance" od sedam godina, mogu samo da kažem "džaba smo krečili", ili "kad će bre već jednom taj 6. oktobar?" i "sve je (skoro) isto, samo Njega nema".
Nažalost, imamo jednog koji se žestoko trudi da bude novi On i da Srbiju vrati na Ono. Što je još žalosnije, zasad je čak i prilično uspešan u tome.
A mi i dalje imamo iste parazite na grbači, trpimo iste primitivce i ološ u svim institucijama i istu bezočnu pljačku običnog čoveka, samo se oblik malo promenio. Nemamo više Jezdu i Dafinu, ali imamo Velju i tzv. "kontroverzne bizmismene". I dalje traje "igranka s Kosovom", samo umesto nekadašnjih borbenih truba, muzika sada počinje da sve više liči na rekvijem. A prosečan Srbin je i dalje je zbunjen, preplašen, ljut na sve oko sebe, odvojen od vremena i sveta, veruje u iste idiotske mitove o vlastitoj veličini i kosmičkoj važnosti, usled čega i dalje sumanuto trči u mestu.
Ukratko, proteklih sedam godina može se rezimirati kao "pojele ih skakavci (i krokodili)".

'5.Oktobar' je bio potreban, ali ocigledno NE sa DOS-om na celu. Osnovni motivi su PROBLEMATICNI, jer se 'slavi' nasilje, a ne 24.08. kada su IZBORI dobijeni. Uostalom, to se i vidi nakon 7 godina, a 'lideri' na vlasti moraju da imaju jace obezbedzenje nego za vreme Milosevica – toliko o poverenju u narod. i postignutim rezultatima.

5.oktobar je zaustavljen 2003.Djindjicevom smrcu i zauzimanjem vlasti od strane Kostunice i njemu slicnih.Nadam se da ce se naci neko ko ce nastaviti Zoranovim putem.

Srbija se promenila nabolje samo za Elitu, tojest Kostunicu i prijatelje... Sve drugo ide po starome!

5. oktobra 2003. na Forumu B92 sam ostavio komentar povodom godisnjice, iza koga i danas, makar najvecim delom, stojim. Ponosan sam sto sam ucestvovao u necemu sto, ma koliko nam se danas ne cinilo tako, jeste deo istorije.

"Za mene je 5. oktobar:
-18 sati neprekidno u gradu (podne-6 ujutro)
-suzavac
-sedenje na kiosku i gledanje skupstine koja gori
-cekanje da dodju "Crvene beretke" da nas pobiju
-tip koji je prvi zabo drsku od zastave u izlog sedista JUL-a u Krunskoj, nakon cega je poletelo brdo kamenica
-paketi Crvenog krsta na kojima pise "No pork inside", koje smo jeli u ocaju, jer nista nije moglo da se kupi, a nismo hteli da izgubimo ni tren iduci do kuce
-vatra... svuda vatra
-gubljenje ortaka u guzvi oko suzavca, nakon cega, kao najprisebniji od prisutnih, zovem njegove i kazem: "Izgubili smo Vladu... on vise nije sa nama..." (onda su mi oteli slusalicu kao primeru idiotluka)
-povratak kuci u tri po ponoci. Nema nikoga. Uzimam bicikl i kruzim gradom jos tri sata.
-prolazak kraj zgrade "Politike" gde se dele "oslobodjene" novine
-covek koji nasred raskrsnice Kondine i Lole Ribara sedi u stolici i spava. I niko ga ne budi.
-sreca... svuda sreca

I bas me briga sto je "sve isto samo njega nema".

Jer njega nema. I samo to je bitno.

Srecan vam svima peti oktobar."

Kao sto je nemoguce preci u socijalizam iz feudalnog drustvenog uredjenja, isto tako je nemoguce postati demokratska drzava direktno iz komunisticke vladavine. Zao mi je sto mnogi kazu da, u slucaju da su znali da se nista nece promeniti u ovih 7 godina- ostali bi kod kuce toc istorijskog 5/10. Slazem se da je moglo da se ucini vise nego sto jeste, ali s' obzirom kakva smo drzava i kakav smo narod, mislim da je ipak ucinjen pomak unapred. Da je danas kojim slucajem Milosevic jos uvek na vlasti, Srbija bi bila gora od Avganistana. Ovako, nasa drzava napreduje (veoma sitnim koracima, doduse) ka demokratskom drustvu. Ja sam takodje bio ucesnik petooktobarskih desavanja, i samo bih da porucim svima onoma koji su bili tamo da ne posustaju i da i dalje veruju u Srbiju.

Dajte ljudi, molim vas, pa nije demokratija pismo Deda Mrazu ili Amerikancima (pa da ti je prvi donese pod jelku, a drugi da te bombarduje), nego jedan duuuuuuuuuuuuuuug proces podizanja društvene svesti... Na putu ka još zrelijem društvu.

Prvo: nije mi jasno zasto je ova vest samo jedna od mnogih a ne udarna vest danas?
Inace, nakon proteklih 7 godina mnogi su konacno shvatili da se i nije mnogo promenilo. Korov se nije sasekao do kraja i zato i danas, nakon 7 godina, Srbija tapka u mestu, trpi nekulturne i nesposobne lidere, zivi u poremecenom sistemu vrednosti, izolovano od ostalog sveta. Vecina onih koji su hteli nesto bolje su odavno napustili drzavu, a mnogi drugi cekaju svoju priliku da odu.
Tuzno je sto je tako, ali tako je. Dok se nesto ne promeni radikalno (ne mislim na radikale, oni su samo rezultat svih sabranih zla u Srbiji), nece biti bolje. Truli kompromisi sa starim SPS-ovcima, koji su samo promenili stranku ali ne i cud, ne vode nikuda.
Licno sam izgubio veru u to da ce se srpski narod konacno dozvati pameti. Vecini je ocigledno i ovako lepo.

Na sedmu godišnjicu - duboko sam razočaran. Sve najbolje tekovine 5/10 su brutalno ugušene a na površinu su isplivali najmračniji sledbenici doktrine Slobodana Miloševića koji kroz njih i danas upravlja našom mukom. Moraće da se desi još jedan 5/10 da bi ova zamlja krenula napred. U ovoj kvazidemokratiji i nadriekonomiji dobro prolaze samo kriminalne organizacije i društveni paraziti.

Nekoliko godina nakon 5. oktobra bio sam cvrsto ubedjen da cu citavog zivota slaviti taj dan, kao jedan od najsvetlijih dogadjaja u istoriji Srbije, koji ju je, nakon skoro sezdeset godina komunisticke diktature, ponovo ucinio delom civilizovanog sveta. U poslednje vreme, pak, sve sam ubedjeniji da nije tako. Naime, 5. oktobra 2000. godine verovao sam da velika vecina gradjana Srbije zeli ne samo da se otarasi Slobodana Milosevica, vec i da zivi u normalnom demokratskom gradjanskom drustvu. Da joj je dosta ratova i sankcija i da konacno zeli NORMALAN ZIVOT. Nazalost, to je bila samo jos jedna velika iluzija. Dobar deo onih koji su se tog dana okupili da bi raskrstili sa zlikovcem koji nam je deset godina unistavao zivote, ucinio je to uglavnom zato sto je njegov teror bio prevrsio svaku meru i izasao iz uobicajenih okvira na koje smo vremenom bili manje-vise navikli. Kada se tome doda i zivotni standard koji je cak i za nase kriterijume pao ispod svakog nivoa, lako je razumeti zasto se 5. oktobra okupila toliko zeljena kriticna masa sposobna da srusi omrazeni rezim. Sustina je, medjutim, u tome sto narod Milosevicu nije zamerao Vukovar, Srebrenicu i cetiri rata u osam godina, vec to sto zlocine nije sakrio i sto je ratove izgubio. Ukratko, u Srbiji 5. oktobra nije postojala vecina cvrso resena da raskrsti sa onim sto je Milosevic predstavljao i simbolizovao. Postojala je samo gomila nezadovoljna svim i svacim, za sta je, s pravom, optuzivala tiranina na vlasti, ali bez jasnog dugorocnog cilja i opredeljenja. Upravo je zbog toga umesto njega izvikan bas Vojislav Kostunica. Ne da bi jednom za svagda raskrstio sa Milosevicevim nasledjem, vec da bi njegovu politiku nastavio nesto blazim, za Evropu i svet prihvatljivijim metodama. Kostunica je bio maksimalna mera promena koju je srpsko drustvo tada moglo da podnese.

Nazalost, stvari ne stoje bitno bolje ni danas. Naravno, niko mentalno zdrav ne moze poreci da su Srbija 2000. i Srbija 2007. dve umnogome razlicite drzave. Vlast sada ne ubija politicke protivnike, policija ne premlacuje do smrti demonstrante na ulicama, nikome ozbiljnom ne pada na pamet da ratuje zbog bilo cega (uprkos nekim izjavama cisto markentiske prirode), a kvalitet zivota je generalno dostigao nivo koji bi se skoro mogao smatrati podnosljivim. Lista egzaktnih pokazatelja da je sada neuporedivo bolje nego pre 5. oktobra je beskonacna. Problem, medjutim, lezi u necemu sto se ne da statisticki izmerirti, ali se moze vrlo lako opaziti - bednom stanju duha, nakaradnom nacinu razmisljanja, poremecenom sistemu vrednosti, srednjovekovnom shvatanju nacionalnih interesa, primitivizmu - i ova lista je beskrajna. Sve to i dalje preovladjuje kod vecine stanovnistva, a samim tim i politicke elite, ma koliko taj termin bio neprikladan kada su nasi politicari u pitanju. A taj problem je neuporedivo teze resiti nego izvesti par stotina hiljada polu-gladnih ljudi na ulice i bagerom oterati diktatora koga se niko preterano ni ne trudi da odbrani. Za to je potrebna jaka, beskompromisna volja celnih ljudi u drzavi. Lider koji ce ljudima reci istinu, ma kako bolna ona bila. Reformator koji ce biti spreman da obavlja neprijatne i nepopularne, ali neophodne poslove. Politicar sa vizijom koji ce jasno i glasno reci da je zivot dostojan coveka neuporedivo vazniji od parceta teritorije koje je neko drugi vec davno izgubio ratujuci protiv celog sveta. Covek kome nece smetati da ga mrze oni za ciju dobrobit radi. Neko ko je svestan onoga sto je Monteskje znao pre vise od dva veka - da je od stvaranja demokratije za narod vaznije odgajanje naroda za demokratiju. Da li ima takvog coveka u Srbiji? Nisam siguran. Znam samo da je jedan takav ziveo ovde do 12. marta 2003. godine.

Tri godine posle 5.oktobra su bile odlične.Do tragičnog 12.marta.Nije patetika,tako je bilo.A onda...Nastaje veštačka integracija srpskog društva i pokušaj pomirenja ideološki suprotnih struja,na površinu naglo isplivavaju kulturne vrednosti koje su bile za vreme 90-ih,pojavljuju se ekstremne grupacije koje nikako da utihnu,ponovo među političarima vidim odsustvo mere i želju za glamurom...Sve je to legitimno,ali i ne ovde gde je toliko problema.SAD ili Nemačka sebi smeju da dopuste spoj politike i glamura začinjen sladunjavim marketingom,ali Srbija...To deluje kao žena koja umire,a obučena je u krpice npr.Gotjea ili nekog drugog kreatora.Bolje jeste nego 90-ih za 20%,ali posle 2003.smo počeli da se vraćamo pogrešnim vrednostima i idolima.Spoljnja politika je napredovala,ima se sluha za ovu oblast moderne političke nauke,ali unutrašnja politika škripi...I vrlo malo je prave kritičke javnosti.Pljuvačkih medija ima,ali to nije kritika.Nezadovoljni smo ipak,to je opšti utisak.

Jedan 5. oktobar je dosta u zivotu obicnog coveka. Da sam znao kakvi ljudi su bili u okruzenju Zorana Djidjica nikada ne bih izasao na demonstracije. Na zalost SVI politicari iz DOS-a (osim Zorana) su zajedno prodali peti oktobar i nas zajedno sa njim. Prodali su 5. oktobar za svoje privilegije, ministarska i ambasadorska mesta, fotelje u upravnim odborima, za dzipove i telohranitelje. Prodali su nase ideale za prljavi novac kriminalca i Milosevicevih tajkuna. Svaki politicar (iz bivseg DOS-a) zivi fenomenalno, sa potrebnim vizama, bankovnim racunima i misterioznim sponzorima. A mi?

5 oktobar svakako treba proslaviti, ali ne sme se zaboravti da nije napravljen 6 oktobar, i da su svi ucesnici danas sa pokradenim novcem u Moskvi, gde legalista nema nameru da ih ta drzava koja ih sponzorise vrati novac Srbiji i vrati te julovce u Srbiju sto su nam zagorcali zivot tokom devedesetih. Na kraju je ispalo da je Kostunica trojanski konj koji je bio tu sve vreme da spase SRS SPS u JUL-ovce na vlasti, jer vecina SPS i JUL glasackog tela su danas DSS-ovci. Svaka cast dr Zoranu Djindjicu koji je imao viziju i bio svetla tacka u svemu tome.

Kao student druge godine tog petog oktobra sam bila na demonstracijama. Godinama pre toga sam verovala u neku bolju Srbiju. Budila sam se svakog jura sa željom da nešto uradimo ne bi li pao Miloševićev režim. Imali smo mnogo motiva za tako nešto. Međutim, ispostavilo se da smo se prevarili. Ovo nije Srbija za koju smo se mi borili. Nije. Gledam sadašnju decu, oni nemaju takvu pokretačku snagu kakvu smo mi onda imali. Čini mi se da ih i nije možda dovoljno briga šta se dešava oko njih, ili su pak možda svesniji nego li mi onda da u stvari ništa ne mogu da promene. Milošević je onda formalno otišao sa vlasti, ali njegov režim još i dan danas vlada, i još dugo će vladati Srbijom.

Definitivno nam treba novi 5. oktobar! Nije ubijen samo Djindjic, već i jedna velika vizija i ideja moderne, napredne Srbije. Svaki 12. mart mi je neizmerno tužan, a kako vreme odmiče, svakog 5. oktobra, osećam sve veći bes i razočaranje zbog toga što Srbija ne ide napred, zato što NEMA KO DA JE GURA NAPRED!!!
Ubija me pomisao na to da nas vode "neinformisani" ili "radikalni" ili njima slični likovi... Demokratska Srbija treba da se seti gde smo stali 12.3.2003. ...i da pokušamo da nadjemo snage da nastavimo dalje!
Sada je u Srbiji mrak. Ja čekam da ponovo na kraju tunela vidim svetlo!

ja sam licno osetila veliku promenu..pre svega sloboda medija,sloboda govora,Beograd je zivnuo i to ne samo Beograd vec i mnogo gradovi u Srbiji.Ljudi su devedesetih vozili juga i keca a sada imaju luksuznije automobile. Bolji je standard, ljudi su nasmejaniji, imaju neku veru u sebe,ponasaju se slobodnije. Pa za potpuni oporavak od ratova i sankciija nama ce trebati jos najmanje desetak godina. Iskreno meni nije lose kao ni mojoj porodici i prijateljima. Ostaje samo jos da nam ukinu vize, da udjemo u Evropsku Uniju i bicu potpuno srecna

5.10. nije oboren režim Slobodana Miloševića, već 7 godina taj REŽIM (oličen u najvažnijim delovima policije, vojske, medija, sudstva, školstva,...) i dalje VLADA, samo sada, IZ SENKE a samo je na - mesto Slobe ustoličen Koštunica - Đinđić je uklonjen jer se zalagao za korenite promene miloševićevskog režima! Dosta više laganja i samoobmanjivanja, taj režim jedino što zna je da vlada pomoću MRŽNJE nepogrešivo nas opet vodi u konfrontaciju (možda i rat) sa Zapadom!!!!!!!!!!

Mislim da smo na dobrom putu da od Srbije napravimo jaku drzavu,clanicu EU. 5.oktobar nas podseca da nema nazad,vec samo napred sa reformama! Djindjic nam je ostavio viziju koju nesumljivo mozemo da pretvorimo u javu.Lepo je videti da i omladina daje svoj doprinos promenama.

...Žao mi je što Zoran Đinđić nije sa nama da obeleži ovaj dan. Srbija verovatno još uvek nije svesna kakvog je čoveka izgubila; kakvu viziju Srbije. Svi bismo trebali da na današnji dan obiđemo njegov grob i zapalimo sveću za pokoj njegove duše. To je najmanje što možemo da uradimo da mu se odužimo. Ja ću to sigurno uraditi.

Ne ocajavajte, ljudi! 5. Oktobar je bio vrlo pozitivna stvar, mozda cak i najpozitivnija stvar koja se dogodila u modernoj istoriji Srbije. Nazalost, nakon Djindjicevog ubistva, sve sto je uradjeno 5. Oktobra, je ponisteno. Ali to nije razlog da dignemo ruke od svega. Ako treba, docice i do 6. Oktobra, pa i do 7.-og, itd.
Bio sam tamo tog dana, i ako osetim da ce doci do nove revolucije, obavezno dolazim u Beograd.

Radovao sam se posle promena, vratila mi se nada da ću napokon da živim u normalnoj zemlji, bio srećan. Onda su ubili Đinđića, šok, sve se vratilo... Isti ljudi drmaju Srbijom, niko nije kažnjen... Nezaposlenost, prodato je sve što vredi u zemlji za jeftine pare, političari uvek imaju "spoljnog" neprijatelja da bi zamajavali narod i krali koliko hoće... Danas kao i ranije važi parola "Tito, partija, omladina, akcija", umesto Tita staviti ime po želji, najbolji i najsigurniji posao je u državnoj službi, zato se i množi birokratija, razne organizacije za ovo i ono, razna ministarstva, sve u ime pomoći narodu, a u stvari samo maska... Ne želim više ovakvu zemlju, ne vidim u njoj mesta za svoju decu, moje je vreme prošlo, a njihovo će nadam se doći u nekoj drugoj zemlji. Tužno, ali je tako.

5.oktobar?Ha,nisam cak ni provalila da je danas. A zasto? Pitam se.Proslo je dugih sedam godina i kao sto su mnogi vec primetili, utisak 5. oktobra bledi a nama je potreban 6. i ko zna koliko jos njih ako se ovim tempom nastavi u 'svetlu buducnost'.Kao da za predvodnika imamo kornjacu...Cuvenog 5.oktobra sam bila u srednjoj skoli a danas sam u prilici da planiram neku svoju buducnost. Ono oko cega se dvoumim je otici ili ostati? Ova zemlja ima potencijal kao i svaka normalna zemlja Evrope: geografski i klimatski. Ali mentalno smo zakrzljali i zardjali. Meni je zao zbog toga, ali za mene,domovina je zemlja u kojoj se osecas kao kod kuce...

Dragi prijatelji
najkorisnija stvar koju na danasnji dan mozemo da ucinimo za sebe je da obnovimo gradivo :
http://www.youtube.com/watch?v=OWWH3kCGNFM&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=dRUijJ9xpAs&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=FspmETzn_M0&mode=related&search=

Peti oktobar dvehiljadite godine. Neko je upalio svetlo u kazamatu pod imenom "Srbija". Plamen tanusne svecice se lelujao na vetru tri godine, ali je osvetlio i to i ko smo i sta smo i kakvi smo. Covek koji je hteo da nam omoguci da ostanemo isti, da sacuva sve nas od promene i to upravo putem (ogromne, sustinske) promene, je brutalno streljan dok je na stakama izlazio iz automobila, mucki s' ledja. Plamicak je ugasen, ponovo je pocelo sprovodjenje omiljene politike srpske elite u poslednjih 200 godina (bez obzira na oblande sistema i imena i granica drzave) "cebovanje naroda". Ko ne zna sta je cebovanje, neka se raspita okolo...

Inace, ja vise nemam nikakvih iluzija o bilo cemu, narocito da ce u Srbiji ikada biti sustinski bolje, nemam vise ni vremena ni zivaca ni energije ni motiva da verujem u bilo sta. Na kraju, ako ne znaju u sta, mozda, polazemo nade, nece moci to da iskorene, nece moci nekog drugog najboljeg medju nama da uklone kao poslednjeg pacova. Eto im sve, imaju sve, mogu sve, kontrolisu sve, ali ipak, kao sto narodni pesnik jednom rece, "drumovi ce pozeleti turaka, al'turaka nigde biti nece". Tek danas mi je jasno sta je time narodni um zaista hteo da kaze...

Toliko od mene. Sto bi rekao Minimaks "cao, nema vise", tj. sto bi rekao Zoran "pojeli smo ribe, to je istorija"... Laku noc i zbogom bolja Srbijo nekog drugog univerzuma...

Ako pogledamo sedam godina unazad ne možemo da kažemo da se od tada ništa nije promenilo. Mnoge državne institucije rade bolje i organizovanije.5.oktobra 2000.godine Srbija nikad nije bila jedinstvenija i istrajnija. Danas, ipak iako su mnoge promene očigledne, ostalo je dosta stvari koje se nisu uradile a za koje su se tada ljudi zalagali. Ne smemo da zaboravimo čoveka koji je stvorio viziju i koji je Srbiju dokle god je to mogao gurao napred-u bolji život!!Na nama sada ostaje da sledimo taj put!

Pozdrav za moje kolege sa Masinskog fakulteta u Kragujevcu koji su pre sedam godina ucestvovali u ovim dogadjajima MIKI, MISA, TRNAVAC...

Gresite! Ima velikih promena nakon 5og oktobra. Na primer, nazivi ulica.

Postovani citaoci na danasnji dan trebalo je da izadju svi vodje svojih stranaka na tv. Zasto? Da pozovu sebe i celi srpski narod na jedno nacionalno pomirenje. Da se vise ne delimo za koga smo.Razlike su potrebne svi ne mozemo misliti isto i to je normalno, i to je dobro.Napocetku 21 veka kada kao narod odumiremo i kada smo jedni drugima najpotrebniji mi se i dalje zabavljamo sami sobom na jedan los nacin.Bilo ko da je bio na vlasti u vreme Rambujea i dogadjaja posle toga isto bi prosao.Gde nam je izlaz otvoriti zemlju za strana ulaganja,najminimalnije carine u svetu za izvoz i uvoz robe,vojna neutralnost sa domacom profesionalnom armijom,socijalnom pomoci za najugrozenije,stimulativnim decijim dodatkom, najstrozijim krivicnim zakonom za sve vrste krivicnih dela.Pustite ljude da rade i jaka poreska kontrola, stvorite od Srbije jednu veliku bescarinsku zonu.E tada ce nam doci ne samo Evropa koja nas samo muci vec ce nam doci i celi svet.Ali samo treba da se izmirimo sednemo za sto to sve napisemo i sprovedemo u delo.Tada cemo biti jaki kada smo svi slozni u cilju koji hocemo.Tada ce nasi politicari izgubiti na svojoj ceni i borice se svaka partija za svaki glas tada mi kao biraci mozemo njih kaznjavati a ne oni nas kao sto to rade.Neka se neko potrudi do sledeceg 5 oktobra da iznosi ovakve ili slicne ideje.Sigurno da ce nam Srbija biti bolja,bogatija,prijatna za jedan novi zivot i nasu decu.

Gledam slike i placem.

Nazalost taj peti oktobar nije doneo znacajne promene Srbiji. Umesto da se zemlja ekonomski oporavlja, doslo je do "tajknunizacije", a prljav kapital usao je u legalne tokove. Zato su sad dileri droge vlasnici imovine koju su nasi roditelji stvarali. Nije se mnogo toga promenilo u sudstvu i policiji od vremena Milosevica. Premijer krsi ustav kako i kad mu odgovara, pod plastom zastite nacionalnih interesa. Ministar policije u Seseljevom maniru razgovara sa novinarima (da ne kazem preti), a kapitalni ministar je najsretniji kad nekog polupijan bije. Sam imidz zemlje ostao je los. Politicari su jednako bahati kao i ranije. Jedini covek koji je menjao Srbiju na bolje ubijen je a sa njim i moja nada da cemo nadoknaditi izgubljeno vreme i da postoji sansa da postanemo uredjena drzava. Kazu nema straha od rata a ko moze da garantuje da neka nova vlast nece sutra Srbiju opet gurnuti u rat? Ovo je dan kada treba da se zapitamo da li smo ovo imali na umu tog petog oktobra kad smo izasli na ulice.

Nije se mnogo promenilo posle 5.oktobra. Odmah, vec drugog dana, promenjene su samo clanske kartice.

efekat 0

politicka elita se promenila personalno; u viziji, intelektu ne [cast izuzecima: svilanovic, pesic, korac, ...]
ekonomska elita je ostala ista; na talasima DB, opstrukcije vlasti, afera, ... samo gomila [pere] novac povucen '90-tih iz zemlje
intelektualna elita odavno ne stanuje vise ovde
brzina kojom je djindjic pokusao da sve ovo preokrene ga je i kostala glave
06.10. - mozda, ali za 10-ak godina; neophodna kriticna masa

...okončana vladavina režima Slobodana Miloševića...

Neko je to jednom (ne ja) sazeo u genijalnu recenicu:

"To sto NE SLAVIMO 5. oktobar, najveca je njegova tekovina"

5 oktobar2000 osmeh, nada pogled u buducnost i sada 5 oktobar 2007 mrak,mrak,sve veci ocaj i zrno nade da svakom zlu ima kraja.

Slavicu danasnji dan kao poseban praznik kada smo uspeli da jednog coveka sklonimo sa vlasti, ali ujedno zalim sto Zoran i Nenad vise nisu sa nama, jer opet postoji jedan covek koga bi trebalo skloniti sa vlasti, ne mogu da kazem da se nista nije promenilo od 2000, jer se promenilo dosta stvari i to na bolje sto me raduje, ali mislim da ne smemo da stanemo i da moramo da nastavimo sa borbom, sve do 6 oktobra, koji ce verujem doci kad-tad.

Glumce smo promenili, pozorište srušili, maske promenili, a scenario je ostao isti! Razočarani član DS-a iz Subotice.

Svim ljudima dobre volje od sveg srca cestitam 5. oktobar:-)

E...uludo potrosenih sedam godina....corak...evo jutros sam 7 sati proveo u redu pred ambasadom Nemacke cekajuci vizu...Nisam se za to borio..

Bio je VELIČANSTVENI oktobar pun energije i volje građana da preuzmu kontrolu nad svojim životima u svojoj jedinoj državi, ali su došli mnogi kočničari, interešdžije i vlastoljubci i umrtvili svu tu energiju.
Đinđić je, kao JUNAK I NEUSTRAŠIVI I AUTENTIČNI PREDVODNIK svih građanskih protesta tražio odmah promene, ali ništa se nije moglo, što zbog oklevanja i nesnalaženja u tom velikom haosu novog izabranog predsednika Koštunice (kao i skoro čitavog 19-to članog koalicionog DOS-a), što zbog postojanja vlasti i Srbije i SCG u Beogradu.
Naime Koštunica je čisto i ubedljivo porazio Miloševića, ali DOS nije imao većinu na saveznom nivou, jer je u Crnoj Gori pobedila (kao jedini učesnik izbora) jaka pro-Miloševićevska satelitska partija SNP. Sva državna vlast u vezi sa mnogim značajnim pitanjima je bila parlamentu u SAVEZNOJ državi i u kojoj su premijeri bili iz Crne Gore, koji su iz nekakvog njima znanog patriotizma štitili Miloševića (setite se samo igranki sa plemenskim saborima koji su u brdima odlučivali da li da se donese zakon o izručenju Miloševića), a vreme je neumitno teklo i razbijene snage od pre 5-og oktobra su počele da traže svoju šansu za spas od odgovornosti.
Na izborima održanim u decembru 2000. godine demokratske snage su imale blizu 80% osvojenih glasova.
Radikali su dobili ukupno (odličnih) 8%.
U Srbiji je bila ogromna većina za novu vlast, ali ta vlast nije imala svoj puni suverenitet, jer su predsednici Savezne vlade, Žižić i Pešić bili iz SNP-a i iz Crne Gore sa potpunim nerazumevanjem suštine ogromne većinske volje građana Srbije. Uz to su otvorno podržavali i svoga predsedničkog kandidata sa izbora od 24. septembra 2000. godine Slobodana Miloševića i njegov SPS i SRS.
To upropastilo svu onu energiju i nepovratno usporilo napredak i promene u Srbiji.
E, zato sada SPS-ovci i radikali, umesto da ćute, dele lekcije o Evropi i o privredi i nezaposlenosti:
A zaboravljaju na Šešeljeve bonove za struju umesto penzija, na to da su dve godine kasnili sa isplatama naknada trudnicama i porodiljama, da su pojeli staru deviznu štednju (koju sada pokradenim štedišama svi vraćamo u ratama iz budžeta sve do 2016. godine), da su nam organizovali preko dnevnika RTS pljačku prvenstveno penzionera i drugih građana preko Jezde i Dafine (a sada obeštećujemo svi mi pokradene građane iz budžeta), da su nas godinama držali na mesečnom proseku od oko 50 MARAKA od kojih smo morali da živimo kako smo znali i umeli, da je tek prošle godine povezan-UPLAĆEN IZ BUDŽETA RADNI STAŽ za stotine hiljada radnika kojima od 1991. godine niko nije uplaćivao staž (a vodili su ih kao zaposlene i hvalili se time)...

Ne dam 5. oktobar! Tog dana sam se osecao kao nikad do sad!
Sta god ovi da urade, 5. oktobar ostaje!

Svako ima neko svoje vidjenje i razmisljanje o 5 oktobru.Misljenja su podeljena,neki smatraju da je to bitan datum u nasoj novijoj istoriji,neki mozda ne.Ali,ako pogledamo istini u oci,i gledamo na desavanja od tada do danas,gotovo je nemoguce ne primetiti da se Srbija ipak razvila.Svet polako pocinje da shvata da nismo neki neartikulisan i mozda pomalo glup narod,koji ostaje ravnodusan prema svim desavanjima u zemlji,kakvu je predstavu imao pre oktobarskih promena.Da smo mi ipak narod koji ne zivi za to da odbacuje sve od sebe i zivi potpuno otudjen od sveta,ostalih drzava i naroda.Istina,demokratija kod nas nije zazivela u potpunosti,i ima jos dosta posla da tako bude,ali,sigurno smo na boljem putu nego sto smo bili.Dakle,samo napred,dajmo sve od sebe, i vise od toga,sa nadom da ce smisao oktobarskih promena biti mnogo "vidljiviji" i za one koji su bili za neke druge opcije.

Sedam godina posle imam podeljena osecanja u vezi sa petim oktobrom.
Srbija je bila na pravom putu do 12-og marta, a posle su dosle stetocine, koje ipak nisu uspele bas sve da uniste, tako da je bez obzira na sve peti oktobar doneo Srbiji bolji zivot.

Da li je neko 2000-te čuo Koštunicu ili bilo koga da pominje Kosovo. Nije jer Kosovo tada nije bila poželjna tema. Čak ni Koštunica nije smeo da zucne bilo šta o tome jer je dobro znao kako je godinu pre napušteno Kosovo i na šta su ličili srpski vojnici odlazeći odande. Sada Kosovo podmeće 5. oktobru kao kukavičije jaje.
Ali čovek jedino to i radi – mulja i mulja – i ne uviđa da je postao čovek bez moralnih obala. Daleko je od istine njegova da je Srbija „postala demokratska i pravno uređena država“, jer način koji diktira politički život u Srbiji, oslanjajući se na Jočića, Bulatovića, korumpirane sudije i radikale, svetlosnim godinama je udaljen od savremenog razumevanja demokratije i pravnog uređenja. Sada se hvali da je Srbija „osvojila slobodu“ a nije u stanju da prevali preko usana ko je uzurpirao slobodu u Srbiji i ko je bio glavni motor oslobođenja.
Rušio je vlade Đinđića i Živkovića optužbama da nemaju legitimitet većine za vladanje i da vraćaju radikale u život. Sada on i njegovi kao izrazita manjina vladaju bez ikakvog obzira, dok su radikali u međuvremenu postali jači nego što su ikada bili i njegovoj izrazitoj političkoj manjini služe usput da uzurpira vlast.