Šest godina za zlostavljanje

citam ovo i srce mi se kida. Da li je moguce da covek moze da siluje dete i da dobije tako smesnu kaznu? Sta je poruka tog suda - da je u redu nasilje nad decom?? Za takvo zverstvo ne sme se prastati, pa za 6 godina taj covek ce opet osakatiti jos neko dete. Za takve zlocine mala je i dozivotna kazna...

Baš me interesuje šta rade državne službe za socijalno staranje? Da li oni uopšte imaju smernice za prepoznavanje zajednica u kojima bi moglo doći do takve patologije i da li imaju sopstvenu procenu o slučajevima za posebnu opservaciju i nadzor službe? Čitav niz slučajeva ukazuje da su Službe za socijalni rad postale čista birokratija i da poslednje saznavaju za nasilnike, nasilja u porodici, zlostavljanje dece, umiranje od gladi...

Sluzbe socijalne zastite rade po pozivu; kako bi inace mogle da prepoznaju porodice sa potencijalnim patoloskim slucajevim poput ovoga? Da idu od kuce do kuce, da imaju po jednog coveka u svakoj ulici koji ce da osmatra sta se desava? Za takvo sto treba edukovati gradajne, da lakse uoce problem, ne ostanu slepi pred problemom koji vide skoro svakodnevno, da ako vide nesto sumnjivo da zovu centar i prijave.

Službe za socijalni rad rade kako rade. I to nije dobro. Nisu ni povezane niti imaju obavezu dostavljanja ili primanja bilo kakvih podataka ni sa policijom, ni sa bolnicama, zdravstvenim domovima, dispanzerima za mentalno zdravlje, medicinu rada, a niti sa službama za socijalno i penziono osiguranje, zatvorima, popravnim domovima,itd, itd. Presekom svih tih podataka imali bi 90% slike o socijalno ugroženim, bolesnim, siromašnim, ostarelim, nemoćnim, znali bi za alkoholičare, izgrednike, kažnjavane, prestupnike, agresivne, bolesne... Na žalost, to nije jedina služba koja nije našla svoje mesto u društvu. Lakše im je i lepše ime je čekati na neko prijavljivanje od strane "savesnih gradjana".

citam ovo i srce mi se kida. Da li je moguce da covek moze da siluje dete i da dobije tako smesnu kaznu? Sta je poruka tog suda - da je u redu nasilje nad decom?? Za takvo zverstvo ne sme se prastati, pa za 6 godina taj covek ce opet osakatiti jos neko dete. Za takve zlocine mala je i dozivotna kazna...

Baš me interesuje šta rade državne službe za socijalno staranje? Da li oni uopšte imaju smernice za prepoznavanje zajednica u kojima bi moglo doći do takve patologije i da li imaju sopstvenu procenu o slučajevima za posebnu opservaciju i nadzor službe? Čitav niz slučajeva ukazuje da su Službe za socijalni rad postale čista birokratija i da poslednje saznavaju za nasilnike, nasilja u porodici, zlostavljanje dece, umiranje od gladi...

Sluzbe socijalne zastite rade po pozivu; kako bi inace mogle da prepoznaju porodice sa potencijalnim patoloskim slucajevim poput ovoga? Da idu od kuce do kuce, da imaju po jednog coveka u svakoj ulici koji ce da osmatra sta se desava? Za takvo sto treba edukovati gradajne, da lakse uoce problem, ne ostanu slepi pred problemom koji vide skoro svakodnevno, da ako vide nesto sumnjivo da zovu centar i prijave.

Službe za socijalni rad rade kako rade. I to nije dobro. Nisu ni povezane niti imaju obavezu dostavljanja ili primanja bilo kakvih podataka ni sa policijom, ni sa bolnicama, zdravstvenim domovima, dispanzerima za mentalno zdravlje, medicinu rada, a niti sa službama za socijalno i penziono osiguranje, zatvorima, popravnim domovima,itd, itd. Presekom svih tih podataka imali bi 90% slike o socijalno ugroženim, bolesnim, siromašnim, ostarelim, nemoćnim, znali bi za alkoholičare, izgrednike, kažnjavane, prestupnike, agresivne, bolesne... Na žalost, to nije jedina služba koja nije našla svoje mesto u društvu. Lakše im je i lepše ime je čekati na neko prijavljivanje od strane "savesnih gradjana".