Slovenija: Romi odložili protest

To su, nažalost problemi sa kojima se suočavaju sve države nastale iz bivše Jugoslavije. Neko će te probleme morati rešavati pre, a neko kasnije. Činjenica je da se brižljivo neguje netolerancija prema drugim etničkim identitetima. Deo takvog ponašanja je zaostavština iz vremena kada smo odlukom države imali nacionalne manjine, pa takva i prava, deo je stečen tokom burnih devedesetih, a deo je preuzet kao recept ponašanja u državama Zapadne Evrope, koje sebe ponosno nazivaju gradjanskim državama ( o SAD i da ne govorimo). Radi se o načinu zadržavanja hijerarhijskog i klasnog društva, što odgovara većinskom stanovništvu a etničke manjine prihvataju kao cenu boljeg života. I tu se krug zatvara. U stvarnosti je veoma jasno ko je u ovoj priči inferioran i čija je odgovornost da se stvore prihvatljivi uslovi za pronalaženje zajedničke mere suživota, i da se ti uslovi pretoče u zakone. Ali i u praksu, jer je država dužna da formira organe koji će obezbediti da dogovorena i u zakone pretočena gradjanska prava budu dostupna svima i ne budu zloupotrebljena od bilo koga. Insistiranje država na dominaciji se vidi i u činjenici da se formiraju državni organi "za žalbe i savete" koji pomažu na zahtev ugroženog po pitanju odredjenih prava, mada bi daleko veća efikasnost bila da "pomažu" državi i državnim organima da svojim aktivnim delovanjem sprečavaju podele u društvu i društvenim pravima na osnovu bilo kojih društvenoprihvatljivih posebnosti. Drugim rečima, to znači da su države superiorne u odnosu na bilo koju manjinu, i daleko je veća odgovornost države za ostvarivanje ili neostvarivanje nekog prava pojedinca ili manjine.

Dobro je da ovakvi ispadi nailaze na ostru osudu ne samo u Sloveniji i EU, vec i u nacinalnim drzavama stvorenim na teritoriji Jugoslavije. Da se tako reagovalo pre 15 godina na nacizam, rasizam, etnicka ciscenja i masakre nad drugim etnickim grupama koje su sprovodili srpski, hrvatski i drugi nacionalisti, svima bi nam bila mirnija savest.

To su, nažalost problemi sa kojima se suočavaju sve države nastale iz bivše Jugoslavije. Neko će te probleme morati rešavati pre, a neko kasnije. Činjenica je da se brižljivo neguje netolerancija prema drugim etničkim identitetima. Deo takvog ponašanja je zaostavština iz vremena kada smo odlukom države imali nacionalne manjine, pa takva i prava, deo je stečen tokom burnih devedesetih, a deo je preuzet kao recept ponašanja u državama Zapadne Evrope, koje sebe ponosno nazivaju gradjanskim državama ( o SAD i da ne govorimo). Radi se o načinu zadržavanja hijerarhijskog i klasnog društva, što odgovara većinskom stanovništvu a etničke manjine prihvataju kao cenu boljeg života. I tu se krug zatvara. U stvarnosti je veoma jasno ko je u ovoj priči inferioran i čija je odgovornost da se stvore prihvatljivi uslovi za pronalaženje zajedničke mere suživota, i da se ti uslovi pretoče u zakone. Ali i u praksu, jer je država dužna da formira organe koji će obezbediti da dogovorena i u zakone pretočena gradjanska prava budu dostupna svima i ne budu zloupotrebljena od bilo koga. Insistiranje država na dominaciji se vidi i u činjenici da se formiraju državni organi "za žalbe i savete" koji pomažu na zahtev ugroženog po pitanju odredjenih prava, mada bi daleko veća efikasnost bila da "pomažu" državi i državnim organima da svojim aktivnim delovanjem sprečavaju podele u društvu i društvenim pravima na osnovu bilo kojih društvenoprihvatljivih posebnosti. Drugim rečima, to znači da su države superiorne u odnosu na bilo koju manjinu, i daleko je veća odgovornost države za ostvarivanje ili neostvarivanje nekog prava pojedinca ili manjine.

Dobro je da ovakvi ispadi nailaze na ostru osudu ne samo u Sloveniji i EU, vec i u nacinalnim drzavama stvorenim na teritoriji Jugoslavije. Da se tako reagovalo pre 15 godina na nacizam, rasizam, etnicka ciscenja i masakre nad drugim etnickim grupama koje su sprovodili srpski, hrvatski i drugi nacionalisti, svima bi nam bila mirnija savest.