Ferhojgen: Kriza u EU postoji

Tačno je da su EU reforme neophodne, ali Žak Širak je poslednji čovek od koga bi neka konstruktivna ideja mogla da dođe, iz prostog razloga što su Francuska politika u okviru unije i nereformisana francuska unutrašnjepolitička i ekonomska sfera, pored već folklornog haosa u Italiji i nemačkih problema sa neuspelom i ishitrenom asimilacijom bivše DDR, jedan od glavnih razloga za sadašnju krizu. Normalan redosled rešavanja problema bio bi da g. Širak i njegove kolege prvo počiste u svojoj kući (koja, videli smo ove godine, već pomalo počinje da gori), pa tek onda usmeri svoju pažnju na reforme unije. Na ovaj način, bojim se da će se ti predlozi svesti na dalje jačanje birokratije i federalnih elemenata, bez temeljne ekonomske liberalizacije i redukcije neodrživog socijalističkog balasta ne samo u radnom zakonodavstvu ili socijalnom sistemu, već prvenstveno u načinu razmišljanja kako glasača, tako i političkih elita u centralnim zemljama EU, a u tom slučaju bi, za one države koje takvim mentalnim i političko-ekonomskim balastom nisu opterećene, daleko celishodnije bilo razmišljati o otpočinjanju procesa deevolucije EU na stupanj zajedničkog tržišta ili potpunom razdruživanju od "tvrdog jezgra", pošto bi ta vrsta "reforme" a la francaise vodila samo u dalju stagnaciju i fatalan gubitak već narušene globalne konkurentnosti. Da i ne govorimo o nečemu što je moguće valjda samo u Francuskoj (i, eventualno, u Italiji), a to je da čovek koga u suštini samo predsednički imunitet spasava od dugogodišnje robije ne samo da stalno izbacuje nove megalomanske vizije (od kojih, srećom, obično ništa ne bude) kao da je asistent gospoda boga ili, u najmanju ruku, Napoleon, a ne jedna korumpirana nula, već se, sa posvemašnjim nedostatkom takta i osećaja za proporcije (da ne kažem, jezikom naših staramajki, stida i srama), regularno upušta i u visokoparne moralne kritike ljudi kojima nije ni do kolena.

EU moze da se spasi samo ako operise kao jedna drzava. To se nece desiti jer je nacionalizam u Engeskoj izuzetno jak a ni ostale clanice puno ne zaostaju.
Svaka druga varijanta je zaludjivanje novih clanica koje niti su clanice niti nisu.
Nemci kao motor te zajednice sve losije zive. Nekoliko resenja narocito Balkansko je visoko nestabilno pa US pokretom malog prsta moze da izazove rat opet.
Absorbcija novih clanica se pokazala mnogo vecim zadatkom nego sto je izgledalo.
Sve u svemu EU je bila samo mehanizam za razaranje SSSR-a i prosirenje zone uticaja i eksploatacije zapadnih zemalja. Ne shvatite me pogresno, to je mozda u datoj situaciji najbolje sto se tim zemljamam moglo desiti posle razarajuceg usticaja Komunizma. Ali je moje misljenje da EU takodje nema buducnosti. Pati od Balkanskog sindroma kompletna EU.

EU moze da funkcionise samo na principima solidarnosti, socijalne pravde i medjusobnog poverenja, uz naravno vecu efikasnost zaista glomazne administracije. Svemu tome je jedina i najveca prepreka Velika Britanija koja sama protiv svih zeli da nametne model ekonomskog liberalizma koji u vecini evropskih zemalja jednostavno NE MOZE da funkcionise, ako ni zbog cega drugog, onda zato sto je civilizacijski prevazidjen. Model agresivnog liberalizma uspeva u Americi zato sto ga prati ogromna vojna sila koja sirom sveta nasilno sprovodi svoja pravila igre Medjutim, Evropa ne sme da se takmici u toj discpilini, sto iz moralnih razloga (da, da, nisu svi na ovom svetu jos uvek postali cinici), a sto iz prakticnih. Evropa na primer ne sme da dozvoli da postane prehrambeno zavisna od Amerike i ostatka sveta. Zbog toga su neophodne te agrarne subvencije bez kojih bi poljoprivreda u Evropi bukvalno nestala. Jednostavno tada ne biste mogli cenama biti konkurentni zemljama treceg sveta, ili Americi koja takodje daje subvencije za izvoz svojih (OGM) poljoprivrednih proizvoda. A Evropa ne moze da zivi iskljucivo od visoke tehnologije i nauke. Prvo, to su sektori koji zaposljavaju jako malo ljudi, a drugo, Kina je na primer na putu da i u tim oblastima dostigne razvijen svet, i sta cemo tada prodavati, i kome?
Sirak je, kao i cesto, sasvim u pravu (bar kada se radi o spoljnoj politici Francuske), i mada je istina da je osamdesetih godina bio umesan u korupciju, to je ipak stvar koja se tice samo Francuske. Istovremeno bi se nekim drugim liderima u EU moglo suditi sto za svesno obmanjivanje javnosti, sto za bezrazlozni ulazak u rat, sto za agresiju na nezavisnu drzavu, sto za koriscenje osiromasenog uranijuma, fosfornih bombi, sto za ratne zlocine i flagrantno krsenje ljudskih prava. Sve to u Hagu, naravno, da je pravde. Pa sad vidite sta je gore i ko kome moze da deli lekcije.

Zar neko stvarno misli da ce EU, sa svim problemima koji je najozbiljnije tresu, da prima vise bilo koga. Pa oni mazu oci i Hrvatskoj, a tek nama. Klasican skolski primer stapa i saragarepe.

I te preporuke dolaze od coveka koji se poziva na imunitet da ne bi bio u zatvoru, i lidera zemlje koja ima nazaostaliji ekonomski model u Evropi.
Francuska svojim odbijanjem da prihvati globalizaciju i trzisnu ekonomiju gura celu EU u propast.
Britanska ekonomija nije u dobrom stanje jer je ona clan EU, vec uprkos tome. UK mora da izadje iz te zaostale institucije sto pre.

Najkasnije 2007 god.ce doci do prestrojavanja EU na zemlje Euro-zone i one ostale kojima je EU samo jedno veliko i zasticeno trziste,kao i one novopridosle za koje je EU neka vrsta socijalne ustanove za zbinjavanje siromasnih naroda i njihovih vlada.To ce biti jasna diferencijacija kao jedini moguci spas za Evropu kao uniju zajednickih temeljnih vrednosti proizaslih iz zajednicke kulture i istorije.Ostali koji Evropu smatraju samo kao sredstvo za postizanje kratkorocnih materijalnih ciljeva ce morati da potraze neku drugu formu za svoj ekonomski prosperitet.

EU ne bi niko mogao da parira samo ako bi uspeli da razviju jaku vojnu masineriju, jacu od SAD. Mislim da ovaj skepticizam proizilazi iz nesigurnosti EU. Neki se boje Amerikanaca, a neki Rusa, a sve zato sto ne moze par glava da se dogovori da se razvije jaka vojna sila. Sramota je da kolevka civilizacije strahuje od u mnogim pogledima inferiornijih Amerikanaca i Rusa.
Bolje je i da se steze kais 10 godina, nije sve ni u novcu, treba misliti dugorocno. Treba deci da ostavimo jaku i sigurnu vojno-ekonomsku silu.
Eh da. Britanija mora napustiti EU. Ona se vec opredelila na cijoj je strani. Ovo je igra ili-ili, na dve stolice i to suprotstavljene ne moze se sedeti. Nemci i Francuzi dogovorite se, a de Golu vjecnaja pamjat i sva slava !

Iskustva koja imamo sa rotirajućim predsjedavanjem nam govore da je EU(25 država za sada) takva tvorevina gdje je kriza permanentno stanje koje se rasplinjuje u veličini unije(ima 457 milona stanovnika).Medjutim razlike u podjeli kolonijalne i one druge su razlog za euroskepticizam.Kada se tome doda Briselski mega-birokratski aparat( samo 732 poslanika koji govore 20 jezika koji u samom parlamentu imaju razvodnike (nešto kao parlamentnu policiju) koji u crnim frakovima i bjelim rukavicama pomažu poslanicima da se fizički orjentišu.A gdje su druge orjentacije od političkih do tehničkih.Jednostavno možemo očekivati i mnogo veče potrese ili krize od one sa ustavom, ove sa budžetom,a koliko puta se svi problemi umnožavaju raširivanjem unije gotovo da se neda ni predpostaviti.Sve to pomalo liči na pramidu naopačke koja kao gradjevina ima ogromne statičke probleme.Dakle prave krize uniju tek čekaju.

EU je ocigledno gubljenje vremena. Mi se ne mozemo nadati necemu (nicemu) dok god se oni sami medjusobno ne dogovore sta hoce da rade. Ovako uzalud trosimo vreme i energiju.
Trebamo graditi nase odnose sa Ujka Semom. 30% gdp-a PLANETE ZEMLJE otpada na USA. Sa druge strane, jedina smo zemlja na Balkanu koja ima free trade dogovor sa Rusijom - zasto to ne (is)koristimo maksimalno?

EU sve više liči na one nama dobro poznate šest republika i dve autonomne pokrajine iz osamdesetih godina.
To što se dešava neće da utiče na naš prijem, jer za 15-20 godina EU definitivno neće da postoji.

Tačno je da su EU reforme neophodne, ali Žak Širak je poslednji čovek od koga bi neka konstruktivna ideja mogla da dođe, iz prostog razloga što su Francuska politika u okviru unije i nereformisana francuska unutrašnjepolitička i ekonomska sfera, pored već folklornog haosa u Italiji i nemačkih problema sa neuspelom i ishitrenom asimilacijom bivše DDR, jedan od glavnih razloga za sadašnju krizu. Normalan redosled rešavanja problema bio bi da g. Širak i njegove kolege prvo počiste u svojoj kući (koja, videli smo ove godine, već pomalo počinje da gori), pa tek onda usmeri svoju pažnju na reforme unije. Na ovaj način, bojim se da će se ti predlozi svesti na dalje jačanje birokratije i federalnih elemenata, bez temeljne ekonomske liberalizacije i redukcije neodrživog socijalističkog balasta ne samo u radnom zakonodavstvu ili socijalnom sistemu, već prvenstveno u načinu razmišljanja kako glasača, tako i političkih elita u centralnim zemljama EU, a u tom slučaju bi, za one države koje takvim mentalnim i političko-ekonomskim balastom nisu opterećene, daleko celishodnije bilo razmišljati o otpočinjanju procesa deevolucije EU na stupanj zajedničkog tržišta ili potpunom razdruživanju od "tvrdog jezgra", pošto bi ta vrsta "reforme" a la francaise vodila samo u dalju stagnaciju i fatalan gubitak već narušene globalne konkurentnosti. Da i ne govorimo o nečemu što je moguće valjda samo u Francuskoj (i, eventualno, u Italiji), a to je da čovek koga u suštini samo predsednički imunitet spasava od dugogodišnje robije ne samo da stalno izbacuje nove megalomanske vizije (od kojih, srećom, obično ništa ne bude) kao da je asistent gospoda boga ili, u najmanju ruku, Napoleon, a ne jedna korumpirana nula, već se, sa posvemašnjim nedostatkom takta i osećaja za proporcije (da ne kažem, jezikom naših staramajki, stida i srama), regularno upušta i u visokoparne moralne kritike ljudi kojima nije ni do kolena.

EU moze da se spasi samo ako operise kao jedna drzava. To se nece desiti jer je nacionalizam u Engeskoj izuzetno jak a ni ostale clanice puno ne zaostaju.
Svaka druga varijanta je zaludjivanje novih clanica koje niti su clanice niti nisu.
Nemci kao motor te zajednice sve losije zive. Nekoliko resenja narocito Balkansko je visoko nestabilno pa US pokretom malog prsta moze da izazove rat opet.
Absorbcija novih clanica se pokazala mnogo vecim zadatkom nego sto je izgledalo.
Sve u svemu EU je bila samo mehanizam za razaranje SSSR-a i prosirenje zone uticaja i eksploatacije zapadnih zemalja. Ne shvatite me pogresno, to je mozda u datoj situaciji najbolje sto se tim zemljamam moglo desiti posle razarajuceg usticaja Komunizma. Ali je moje misljenje da EU takodje nema buducnosti. Pati od Balkanskog sindroma kompletna EU.

EU moze da funkcionise samo na principima solidarnosti, socijalne pravde i medjusobnog poverenja, uz naravno vecu efikasnost zaista glomazne administracije. Svemu tome je jedina i najveca prepreka Velika Britanija koja sama protiv svih zeli da nametne model ekonomskog liberalizma koji u vecini evropskih zemalja jednostavno NE MOZE da funkcionise, ako ni zbog cega drugog, onda zato sto je civilizacijski prevazidjen. Model agresivnog liberalizma uspeva u Americi zato sto ga prati ogromna vojna sila koja sirom sveta nasilno sprovodi svoja pravila igre Medjutim, Evropa ne sme da se takmici u toj discpilini, sto iz moralnih razloga (da, da, nisu svi na ovom svetu jos uvek postali cinici), a sto iz prakticnih. Evropa na primer ne sme da dozvoli da postane prehrambeno zavisna od Amerike i ostatka sveta. Zbog toga su neophodne te agrarne subvencije bez kojih bi poljoprivreda u Evropi bukvalno nestala. Jednostavno tada ne biste mogli cenama biti konkurentni zemljama treceg sveta, ili Americi koja takodje daje subvencije za izvoz svojih (OGM) poljoprivrednih proizvoda. A Evropa ne moze da zivi iskljucivo od visoke tehnologije i nauke. Prvo, to su sektori koji zaposljavaju jako malo ljudi, a drugo, Kina je na primer na putu da i u tim oblastima dostigne razvijen svet, i sta cemo tada prodavati, i kome?
Sirak je, kao i cesto, sasvim u pravu (bar kada se radi o spoljnoj politici Francuske), i mada je istina da je osamdesetih godina bio umesan u korupciju, to je ipak stvar koja se tice samo Francuske. Istovremeno bi se nekim drugim liderima u EU moglo suditi sto za svesno obmanjivanje javnosti, sto za bezrazlozni ulazak u rat, sto za agresiju na nezavisnu drzavu, sto za koriscenje osiromasenog uranijuma, fosfornih bombi, sto za ratne zlocine i flagrantno krsenje ljudskih prava. Sve to u Hagu, naravno, da je pravde. Pa sad vidite sta je gore i ko kome moze da deli lekcije.

Zar neko stvarno misli da ce EU, sa svim problemima koji je najozbiljnije tresu, da prima vise bilo koga. Pa oni mazu oci i Hrvatskoj, a tek nama. Klasican skolski primer stapa i saragarepe.

I te preporuke dolaze od coveka koji se poziva na imunitet da ne bi bio u zatvoru, i lidera zemlje koja ima nazaostaliji ekonomski model u Evropi.
Francuska svojim odbijanjem da prihvati globalizaciju i trzisnu ekonomiju gura celu EU u propast.
Britanska ekonomija nije u dobrom stanje jer je ona clan EU, vec uprkos tome. UK mora da izadje iz te zaostale institucije sto pre.

Najkasnije 2007 god.ce doci do prestrojavanja EU na zemlje Euro-zone i one ostale kojima je EU samo jedno veliko i zasticeno trziste,kao i one novopridosle za koje je EU neka vrsta socijalne ustanove za zbinjavanje siromasnih naroda i njihovih vlada.To ce biti jasna diferencijacija kao jedini moguci spas za Evropu kao uniju zajednickih temeljnih vrednosti proizaslih iz zajednicke kulture i istorije.Ostali koji Evropu smatraju samo kao sredstvo za postizanje kratkorocnih materijalnih ciljeva ce morati da potraze neku drugu formu za svoj ekonomski prosperitet.

EU ne bi niko mogao da parira samo ako bi uspeli da razviju jaku vojnu masineriju, jacu od SAD. Mislim da ovaj skepticizam proizilazi iz nesigurnosti EU. Neki se boje Amerikanaca, a neki Rusa, a sve zato sto ne moze par glava da se dogovori da se razvije jaka vojna sila. Sramota je da kolevka civilizacije strahuje od u mnogim pogledima inferiornijih Amerikanaca i Rusa.
Bolje je i da se steze kais 10 godina, nije sve ni u novcu, treba misliti dugorocno. Treba deci da ostavimo jaku i sigurnu vojno-ekonomsku silu.
Eh da. Britanija mora napustiti EU. Ona se vec opredelila na cijoj je strani. Ovo je igra ili-ili, na dve stolice i to suprotstavljene ne moze se sedeti. Nemci i Francuzi dogovorite se, a de Golu vjecnaja pamjat i sva slava !

Iskustva koja imamo sa rotirajućim predsjedavanjem nam govore da je EU(25 država za sada) takva tvorevina gdje je kriza permanentno stanje koje se rasplinjuje u veličini unije(ima 457 milona stanovnika).Medjutim razlike u podjeli kolonijalne i one druge su razlog za euroskepticizam.Kada se tome doda Briselski mega-birokratski aparat( samo 732 poslanika koji govore 20 jezika koji u samom parlamentu imaju razvodnike (nešto kao parlamentnu policiju) koji u crnim frakovima i bjelim rukavicama pomažu poslanicima da se fizički orjentišu.A gdje su druge orjentacije od političkih do tehničkih.Jednostavno možemo očekivati i mnogo veče potrese ili krize od one sa ustavom, ove sa budžetom,a koliko puta se svi problemi umnožavaju raširivanjem unije gotovo da se neda ni predpostaviti.Sve to pomalo liči na pramidu naopačke koja kao gradjevina ima ogromne statičke probleme.Dakle prave krize uniju tek čekaju.

EU je ocigledno gubljenje vremena. Mi se ne mozemo nadati necemu (nicemu) dok god se oni sami medjusobno ne dogovore sta hoce da rade. Ovako uzalud trosimo vreme i energiju.
Trebamo graditi nase odnose sa Ujka Semom. 30% gdp-a PLANETE ZEMLJE otpada na USA. Sa druge strane, jedina smo zemlja na Balkanu koja ima free trade dogovor sa Rusijom - zasto to ne (is)koristimo maksimalno?

EU sve više liči na one nama dobro poznate šest republika i dve autonomne pokrajine iz osamdesetih godina.
To što se dešava neće da utiče na naš prijem, jer za 15-20 godina EU definitivno neće da postoji.