Optužnicu zastupa Prijić

Strašno je, pre svega, to što je postupak pred sudom za ubistvo premijera države postao prava sprdačina, izvinjavam se na izrazu. Međutim, ne čudi me što Nebojša Maraš traži da bude razrešen i ne verujem da je razlog odlazak u advokaturu. Pritisci svake vrste na pravosuđe su svakodnevni! I još nešto je poražavajuće za ovu državu a to je da sve više sudija i tužilaca odlazi iz pravosuđa. Trebalo bi da se zabrinemo, jer svuda u svetu država čini sve da joj ne odlaze ljudi koji su obavljali veoma odgovorne i poverljive poslove. Mi smo, inače, izuzetak u svemu pa i u ovome. I, naravno, zabrinjavajuće je i to što su se ovakve iste stvari, znači odlasci sudija i tužilaca iz pravosuđa, događali u vreme Miloševića. Nedopustivo!

Mozda je plan da ih oslobode, posto niko nece ili ne sme da bude tuzilac !
Jedan od planova, sa Vrhovnim sudom i obaranjem presude, izgleda da je propao.
UDBA je jako mocna jos uvek. Nazalost.

Da li je stanje u tuzilastvu, a posebno u slucaju ubistva dr. Djindjica, znak "pobede" politike nad pravom i jasan nagovestaj da pravosudnom sistemu u Srbiji preti potpuni kolaps? (P.S. I Srbija i Hrvatska su ustolicile novu pravno-eticku vrednost: uvek je kriva - zrtva!)

Dogadjaju se zaista veoma zlocudne stvari. Ako se dokaze krivica zamenika specijalnog tuzioca Milana Radovanovica, koji je uhapsen pod sumnjom da je izvrsio krivicno delo odavanja sluzbene tajne u vezi sa prisluskivanjem clanova "Jotkine grupe", e onda je vrag u srpskom pravosudju zaista odneo svaku salu. Kazem ako se dokaze. A tek ako se dokaze eto belaja jer bi to znacilo da je optuznicu za ubistvo premijera Zorana Djindjica i optuznicu protiv pripadnika zemunskog klana zastupalo lice koje je svo vreme bilo u sprezi upravo sa samom vrhuskom organizovanog kriminala! Sto se ostavke zamenika specijalnog tuzioca za organizovani kriminal Nebojse Marasa tice, koji je do juce zajedno sa osumnjicenim Milanom Radovanovicem zastupao obe navedene optuznice, ta njegova ostavka data u ovom za pravosudje zlohudom casu, takodje pobudjuje opravdanu sumnju. Pa ko moze da poveruje da je guspodinu Marasu tek tako i bas sada dosla zuta minuta pa je naprasno odlucio da napusti tuzilastvo jer bas zarko zeli (!) da se ubuduce iskljucivo bavi advokaturom? Auh! Verovatno da ce se naci i poneka dijabola koa ce u to da poveruje. Specijalni tužilac Slobodan Radovanovic bi trebalo ne da imenuje jednog od zamenika koji bi dalje postupao u procesu za ubistvo Zorana Djindjica nego da predmet licno preuzme i dalje ga vodi do okoncanja procesa jer vecina gradjana vise ne veruje ni predsedniku Vlade Srbije, ni nadleznim ministrima, ni tuziocima, ni advokatima, niti sudijama koji bez valjanih razloga tegle i odugovlace ovaj proces (hej, nastavak sledi tek 9. novembra!) dok optuzeni u zatvoru uzurbano pisu romane a pojedini "zasticeni" se rugaju pravdi a i svima nama zajedno. I mirno teraju svoj biznis.

U procesu ove vrste i važnosti tužilac daje ostavku samo iz tri moguća razloga:
1. Čoveku se zgadio ceo cirkus i sprdačina od prava i pravosuđa koji se čine u ovom procesu. Optuženi negiraju potpisane iskaze, advokati odbrane nekažnjeno bojkotuju sud, vladini zvaničnici omalovažavaju rad suda, razni likovi iz zone sumraka demonstriraju silu u samom sudu, ministar unutrašnjih poslova javno "izražava pijetet" prema glavnoptuženom itd, itd. Treba zaista imati jak želudac i podneti sve to.
2. Neko je čoveku, kako se to u mafijaškim filmovima kaže, "dao ponudu koju nije mogao da odbije". U državi koja ubice slavi kao heroje, a crkva ih blogosilja, kakvu zaštitu čovek može da očekuje kada mu prete razni manijaci sa legitimacijama DB-a i sertifikatima "heroja" i "patriota"?
3. Čovek je ucenjen nekim prošlim i dosad tajnim grehovima, što je zapravo podvrsta tačke 2.
Šta god da je u pitanju, cela stvar smrdi do neba i ovo je samo još jedan dokaz da ova vlast neće, ili nema snage da se suprotstavi pravim krivcima za Đinđićevo ubistvo. U oba slučaja jedini pravi i častan potez je ostavka.

Mislim da je ulazak Jovana Prijica u sudnicu izvanredno resenje da se uspesno i do kraja okonca postupak u vezi sa ubistvom dr Zorana Djindjica. Uostalom, on je vrlo vazan za ovaj proces, buduci da je pisao optuznicu, davao instrukcije svojim zamenicima i sl. Ako uzmemo u obzir sve sto se unazad godinu dana govorilo o ulozi Jovana Prijica u ovom procesu, kao i kampanju koja je vodjena preko medija da se spreci njegovo razresenje, odnosno obezbedi reizbor, zasto bi se sada javila zabrinutost sta ce biti narednih meseci u procesu Legiji i drugima. Kada su u pitanju Radovanovic i Maras, njihovi razlozi da se vise ne bave sudjenjem Djinjicevim ubicama su popuno nevazni sa aspekta procesa koji je u toku. Jedan je po svemu sudeci radio nesto sto ne sme da radi pa je na "sluzbenom putu", a drugi zeli da se bavi advokaturom koja je elegantniji i bolje placen posao od tuzilackog. Mislim da tu nema mesta ocenama tipa "odlazi zbog pritisaka". Pogledajte samo koliko radi i kakvu odgovornost ima zastupajuci optuzbu i koliko je placen za taj posao, a koliko ce raditi i sa kakvom odgovornoscu kada bude ulazio u Specijalni sud kao branilac. Ako bi se saopstile sume koje dobijaju branioci okrivljenih, ili zastupnik porodice Djindjic mnoge stvari bi bile jasnije.
Uostalom novac je motiv koji pokrece mnoge ljude da menjaju posao koji rade. A radeci na slucaju ubistva dr Zorana Djindjica, Maras je postao poznat, ne samo u strucnim krugovima, nego i u najsiroj javnosti.

Ako je dr Djindjic hladnokrvno ubijen zbog svojih politickih opredeljenja, zasto bi u drzavi otada nepromenjenoj, imali razloga da verujemo da sudije i tuzioci mogu raditi svoj posao - pa samo su egzekutori u zatvoru ostali koji samo tehnicki nisu potegli obarac su duboko u sistemu.

Nemam, na zalost, ni malo nade, ni trunke optimizma: ovo je bila velika zavera, a istinu i pravednu presudu cemo videti najverovatnije kad i onu za ubistvo americkog predsednika pre vise od 40 godina.
A strasno bih zelela da nisam u pravu!

Расветљавање убиства пок. др Зорана Ђинђића мора се одвијати искључиво у оквиру главног претреса. Преко две године стручњаци, нестручњаци, аналитичари и ини "поштиваоци" пок. др Зорана Ђинђића "боре" се за правду на тај начин што побочним теоријама ометају главни претрес. Право у држави се примењује на тај начин, што се то ради у институцијама државе и што се проводи појединачни или општи правни акт који је ступио на правну снагу. Мора се почети од увиђаја који има сврху да пронађе и фиксира трагове кривичног дела на лицу места, да пронађе предмете и средства кривичног дела. Чињеница је, да припадници СУП-а Београд нису стручно поуздано детаљно овлашћено законито провели увиђај. Увиђај није провео квалитетно ни истражни судија Окружног суда у Београду. Због тога у расветљавању предметне кривичноправне ствари недостају материјални докази. Сада је видљиво како су лични докази променљива категорија и подложни су рушењу. На другој страни једна од "посматрачица" овог главног претреса залаже се да лични докази добију исто својство као и материјални докази. Због тога се тужилац држи оптужнице, јер ни преткривични ни претходни поступак није обезбедио релевантне материјалне доказе. Најважније да се расветли убиство пок. др Зорана Ђинђића у целости, да се правноснажно кривичноправно прогласе кривим и одсуде стварни извршиоци, подстрекачи, помагачи, скривачи. У том контексту се мора посматрати улога свих учесника кривичног поступка. Ако тужилац савесно храбро стручно поуздано ради свој посао, онда и није важан његов идентитет. Важан је резултат његовог рада, а тај резултат је једино остваривање циљева из оптужнице која је правноснажна јер је стала на правну снагу. Узгред, видљиво је да окривљени Миленковић нема одлучујуће спознаје те није добио својство сведока сарадника. Та је чињеница олако запажена у контексту незаконитог чињења и нечињења његовог претходног адвоката Б. Кајганић.
(Неко ме је звао телефоном јуче у 9.45 часова и нудио ми гробно место на Новом гробљу. Не стигох му рећи да се посмртни остаци припадника моје породице деценијама сахрањују на Централном гробљу на Вождовцу).-

Strašno je, pre svega, to što je postupak pred sudom za ubistvo premijera države postao prava sprdačina, izvinjavam se na izrazu. Međutim, ne čudi me što Nebojša Maraš traži da bude razrešen i ne verujem da je razlog odlazak u advokaturu. Pritisci svake vrste na pravosuđe su svakodnevni! I još nešto je poražavajuće za ovu državu a to je da sve više sudija i tužilaca odlazi iz pravosuđa. Trebalo bi da se zabrinemo, jer svuda u svetu država čini sve da joj ne odlaze ljudi koji su obavljali veoma odgovorne i poverljive poslove. Mi smo, inače, izuzetak u svemu pa i u ovome. I, naravno, zabrinjavajuće je i to što su se ovakve iste stvari, znači odlasci sudija i tužilaca iz pravosuđa, događali u vreme Miloševića. Nedopustivo!

Mozda je plan da ih oslobode, posto niko nece ili ne sme da bude tuzilac !
Jedan od planova, sa Vrhovnim sudom i obaranjem presude, izgleda da je propao.
UDBA je jako mocna jos uvek. Nazalost.

Da li je stanje u tuzilastvu, a posebno u slucaju ubistva dr. Djindjica, znak "pobede" politike nad pravom i jasan nagovestaj da pravosudnom sistemu u Srbiji preti potpuni kolaps? (P.S. I Srbija i Hrvatska su ustolicile novu pravno-eticku vrednost: uvek je kriva - zrtva!)

Dogadjaju se zaista veoma zlocudne stvari. Ako se dokaze krivica zamenika specijalnog tuzioca Milana Radovanovica, koji je uhapsen pod sumnjom da je izvrsio krivicno delo odavanja sluzbene tajne u vezi sa prisluskivanjem clanova "Jotkine grupe", e onda je vrag u srpskom pravosudju zaista odneo svaku salu. Kazem ako se dokaze. A tek ako se dokaze eto belaja jer bi to znacilo da je optuznicu za ubistvo premijera Zorana Djindjica i optuznicu protiv pripadnika zemunskog klana zastupalo lice koje je svo vreme bilo u sprezi upravo sa samom vrhuskom organizovanog kriminala! Sto se ostavke zamenika specijalnog tuzioca za organizovani kriminal Nebojse Marasa tice, koji je do juce zajedno sa osumnjicenim Milanom Radovanovicem zastupao obe navedene optuznice, ta njegova ostavka data u ovom za pravosudje zlohudom casu, takodje pobudjuje opravdanu sumnju. Pa ko moze da poveruje da je guspodinu Marasu tek tako i bas sada dosla zuta minuta pa je naprasno odlucio da napusti tuzilastvo jer bas zarko zeli (!) da se ubuduce iskljucivo bavi advokaturom? Auh! Verovatno da ce se naci i poneka dijabola koa ce u to da poveruje. Specijalni tužilac Slobodan Radovanovic bi trebalo ne da imenuje jednog od zamenika koji bi dalje postupao u procesu za ubistvo Zorana Djindjica nego da predmet licno preuzme i dalje ga vodi do okoncanja procesa jer vecina gradjana vise ne veruje ni predsedniku Vlade Srbije, ni nadleznim ministrima, ni tuziocima, ni advokatima, niti sudijama koji bez valjanih razloga tegle i odugovlace ovaj proces (hej, nastavak sledi tek 9. novembra!) dok optuzeni u zatvoru uzurbano pisu romane a pojedini "zasticeni" se rugaju pravdi a i svima nama zajedno. I mirno teraju svoj biznis.

U procesu ove vrste i važnosti tužilac daje ostavku samo iz tri moguća razloga:
1. Čoveku se zgadio ceo cirkus i sprdačina od prava i pravosuđa koji se čine u ovom procesu. Optuženi negiraju potpisane iskaze, advokati odbrane nekažnjeno bojkotuju sud, vladini zvaničnici omalovažavaju rad suda, razni likovi iz zone sumraka demonstriraju silu u samom sudu, ministar unutrašnjih poslova javno "izražava pijetet" prema glavnoptuženom itd, itd. Treba zaista imati jak želudac i podneti sve to.
2. Neko je čoveku, kako se to u mafijaškim filmovima kaže, "dao ponudu koju nije mogao da odbije". U državi koja ubice slavi kao heroje, a crkva ih blogosilja, kakvu zaštitu čovek može da očekuje kada mu prete razni manijaci sa legitimacijama DB-a i sertifikatima "heroja" i "patriota"?
3. Čovek je ucenjen nekim prošlim i dosad tajnim grehovima, što je zapravo podvrsta tačke 2.
Šta god da je u pitanju, cela stvar smrdi do neba i ovo je samo još jedan dokaz da ova vlast neće, ili nema snage da se suprotstavi pravim krivcima za Đinđićevo ubistvo. U oba slučaja jedini pravi i častan potez je ostavka.

Mislim da je ulazak Jovana Prijica u sudnicu izvanredno resenje da se uspesno i do kraja okonca postupak u vezi sa ubistvom dr Zorana Djindjica. Uostalom, on je vrlo vazan za ovaj proces, buduci da je pisao optuznicu, davao instrukcije svojim zamenicima i sl. Ako uzmemo u obzir sve sto se unazad godinu dana govorilo o ulozi Jovana Prijica u ovom procesu, kao i kampanju koja je vodjena preko medija da se spreci njegovo razresenje, odnosno obezbedi reizbor, zasto bi se sada javila zabrinutost sta ce biti narednih meseci u procesu Legiji i drugima. Kada su u pitanju Radovanovic i Maras, njihovi razlozi da se vise ne bave sudjenjem Djinjicevim ubicama su popuno nevazni sa aspekta procesa koji je u toku. Jedan je po svemu sudeci radio nesto sto ne sme da radi pa je na "sluzbenom putu", a drugi zeli da se bavi advokaturom koja je elegantniji i bolje placen posao od tuzilackog. Mislim da tu nema mesta ocenama tipa "odlazi zbog pritisaka". Pogledajte samo koliko radi i kakvu odgovornost ima zastupajuci optuzbu i koliko je placen za taj posao, a koliko ce raditi i sa kakvom odgovornoscu kada bude ulazio u Specijalni sud kao branilac. Ako bi se saopstile sume koje dobijaju branioci okrivljenih, ili zastupnik porodice Djindjic mnoge stvari bi bile jasnije.
Uostalom novac je motiv koji pokrece mnoge ljude da menjaju posao koji rade. A radeci na slucaju ubistva dr Zorana Djindjica, Maras je postao poznat, ne samo u strucnim krugovima, nego i u najsiroj javnosti.

Ako je dr Djindjic hladnokrvno ubijen zbog svojih politickih opredeljenja, zasto bi u drzavi otada nepromenjenoj, imali razloga da verujemo da sudije i tuzioci mogu raditi svoj posao - pa samo su egzekutori u zatvoru ostali koji samo tehnicki nisu potegli obarac su duboko u sistemu.

Nemam, na zalost, ni malo nade, ni trunke optimizma: ovo je bila velika zavera, a istinu i pravednu presudu cemo videti najverovatnije kad i onu za ubistvo americkog predsednika pre vise od 40 godina.
A strasno bih zelela da nisam u pravu!

Расветљавање убиства пок. др Зорана Ђинђића мора се одвијати искључиво у оквиру главног претреса. Преко две године стручњаци, нестручњаци, аналитичари и ини "поштиваоци" пок. др Зорана Ђинђића "боре" се за правду на тај начин што побочним теоријама ометају главни претрес. Право у држави се примењује на тај начин, што се то ради у институцијама државе и што се проводи појединачни или општи правни акт који је ступио на правну снагу. Мора се почети од увиђаја који има сврху да пронађе и фиксира трагове кривичног дела на лицу места, да пронађе предмете и средства кривичног дела. Чињеница је, да припадници СУП-а Београд нису стручно поуздано детаљно овлашћено законито провели увиђај. Увиђај није провео квалитетно ни истражни судија Окружног суда у Београду. Због тога у расветљавању предметне кривичноправне ствари недостају материјални докази. Сада је видљиво како су лични докази променљива категорија и подложни су рушењу. На другој страни једна од "посматрачица" овог главног претреса залаже се да лични докази добију исто својство као и материјални докази. Због тога се тужилац држи оптужнице, јер ни преткривични ни претходни поступак није обезбедио релевантне материјалне доказе. Најважније да се расветли убиство пок. др Зорана Ђинђића у целости, да се правноснажно кривичноправно прогласе кривим и одсуде стварни извршиоци, подстрекачи, помагачи, скривачи. У том контексту се мора посматрати улога свих учесника кривичног поступка. Ако тужилац савесно храбро стручно поуздано ради свој посао, онда и није важан његов идентитет. Важан је резултат његовог рада, а тај резултат је једино остваривање циљева из оптужнице која је правноснажна јер је стала на правну снагу. Узгред, видљиво је да окривљени Миленковић нема одлучујуће спознаје те није добио својство сведока сарадника. Та је чињеница олако запажена у контексту незаконитог чињења и нечињења његовог претходног адвоката Б. Кајганић.
(Неко ме је звао телефоном јуче у 9.45 часова и нудио ми гробно место на Новом гробљу. Не стигох му рећи да се посмртни остаци припадника моје породице деценијама сахрањују на Централном гробљу на Вождовцу).-