"Ljušićev udžbenik istorije truje gimnazijalce šovinizmom"

Nisam razumeo, jel taj udzbenik ima nekih netacnih informacija i cinjenica, sto treba da bude jedino merodavno ili se nekom ne svidja iz trenutnih dnevnopolitickih razloga?

Na nesreću, morao sam da prođem kroz Ljušićeva štiva koja su žalosna.
Stil nikakav, a od nauke istorije samo neki datumi su tačni jer datume, za sada, ni Ljušić ne sme da menja.
Bio sam frapiran činjenicom da je isti broj strana, kada je reč o 2. Svetskom ratu,posvećen epskim borbama u Rusiji koje su odlučile rat, te borbama u S.Africi koje su u poređenu sa borbama u Rusiji bile malo jače puškaranje.
Isto tako, isti broj strana je posvećen Titu i Draži, što je jedinstven slučaj da pobednik i poraženi imaju takav tretman.
Takvi udžbenici su sramota za struku i hitno ih valja povući.

Moze li nesto preciznije???

Ja mislio da svake godine menjaju udzbenike da roditeljima uzmu novac. Kad ono, menjaju iz fizike, matem, biologije, hemije, a ne I iz istorije. Istorija Ljujiceva je nepromenljiva, cementirana, a zakoni fizike, hem, mat su promenljivi.

Najzad neko da se oglasi povodom Ljusicevih udžbenika iz istorije. Moje dete je u sedmom i osmom razredu osnovne škole ucilo iz tih udžbenika. Bila sam šokirana onim što piše a još više time da se niko neoglašava povodom toga. Bruka i sramota! Te udžbenike treba zabraniti!

E pa bas zato je udzbenik ministarstvo i odobrilo.

Ovom 'istoricaru' smeta sto, po njegovim tvrdnjama, u Ljusicevom udzbeniku istorije ne pisu 'zlodela' koja je srpska vojska, kako kaze, izvrsila nad muslimanskim stanovnistvom tokom srpskog ustanka protiv turaka 1807,da je napravila 'pokolj',prezivele pokrstavala a zene silovali ili uzimali kao roblje,krseci humanitarna prava(?) i nazivajuci ga nacionalnim pamfletom,punim sovinistickih elaboracija,etnickih uvreda i mitologizacije.Posprdno koristeci frazu 'etnicki srbi' navodi da se u udzbeniku srpski narod prikazuje u 'pateticnom herojskom kontekstu'.
Zaista je sramota da se ovakvom liku daje prostor u medijima.

Ne znam šta je sporno u ovom udžbeniku, ali mi je drago što se, za promenu, poziva na javnu raspravu, a ne na zabrane i ukidanja, kao što je kod nas uvek bila praksa. O svemu je potrebno da imamo što širu i slobodniju javnu raspravu. Tako društvo sazreva i donosi dobre odluke.

Pa Srbija je to. Šta je tu čudno?

Ja na ovo nemam komentar. Tuzno suvise...

Da li je moguće da je trebalo da prođe toliko godina da se neko seti i javno kaže kakva su sramota ovi udžbenici!? Šta radi stručna javnost?

Najsmešniji su ovi koji bi hteli da srpska deca u školama uče madjarsku, hrvatsku, bošnjačku, albansku ili nemačku verziju "srpske" istorije, nadajući se, da će nas ti narodi, tada, zasuti ljubavlju i, pre svega, parama?! Ako u toj, kako je neki zovu, "mitološkoj prosšlosti" budemo učili decu, sve najgore o nama, a sve najbolje o svojim susedima, ili onima pod kojima smo robovali i po nekoliko vekova, otvoriće nam se mogućnost nevidjenog prosperiteta?! Autošovinizam, kompleks niže vrednosti i samonipodaštavanje su postali omiljeni "sportovi" kod jednog dela srpske populacije, a sve u nadi da će to neko platiti?! Na sreću, postoji onaj drugi, većinski deo naroda, koji je svestan da istorijske udžbenike za decu u Srbiji, treba pisati iz naše, srpske perspektive, a ne iz perspektive naših suseda ili dojučerašnjih neprijatelja. Naše istorije nikada ne mogu biti identične niti slične. Gospodin Ljušić je neprihvatljiv jer je smatrao da istorijske činjenice ne trpe političku korektnost i pritiske bilo kojih ideologija. Dugo nam se istorija sastojala od 7 neprijateljskih ofanziva i kongresa KPJ.

Autor s pravom iznosi neke nedostatke ovog udžbenika. Međutim, čitajući tekst (originarni) jasno je da bi i on napisao udžbenik prepun anahronizama. Nacionalna istorija i istorija Srbije nisu isto. Ističe u velikoj meri pitanje progonjenog stanovništva (svakako važno, ali ne i presudno za razumevanje dogadjaja).

Voleo bih pročitati taj udžbenik

Na nesreću, morao sam da prođem kroz Ljušićeva štiva koja su žalosna.
Stil nikakav, a od nauke istorije samo neki datumi su tačni jer datume, za sada, ni Ljušić ne sme da menja.
Bio sam frapiran činjenicom da je isti broj strana, kada je reč o 2. Svetskom ratu,posvećen epskim borbama u Rusiji koje su odlučile rat, te borbama u S.Africi koje su u poređenu sa borbama u Rusiji bile malo jače puškaranje.
Isto tako, isti broj strana je posvećen Titu i Draži, što je jedinstven slučaj da pobednik i poraženi imaju takav tretman.
Takvi udžbenici su sramota za struku i hitno ih valja povući.

Pa Srbija je to. Šta je tu čudno?

Najzad neko da se oglasi povodom Ljusicevih udžbenika iz istorije. Moje dete je u sedmom i osmom razredu osnovne škole ucilo iz tih udžbenika. Bila sam šokirana onim što piše a još više time da se niko neoglašava povodom toga. Bruka i sramota! Te udžbenike treba zabraniti!

Nisam razumeo, jel taj udzbenik ima nekih netacnih informacija i cinjenica, sto treba da bude jedino merodavno ili se nekom ne svidja iz trenutnih dnevnopolitickih razloga?

Ovom 'istoricaru' smeta sto, po njegovim tvrdnjama, u Ljusicevom udzbeniku istorije ne pisu 'zlodela' koja je srpska vojska, kako kaze, izvrsila nad muslimanskim stanovnistvom tokom srpskog ustanka protiv turaka 1807,da je napravila 'pokolj',prezivele pokrstavala a zene silovali ili uzimali kao roblje,krseci humanitarna prava(?) i nazivajuci ga nacionalnim pamfletom,punim sovinistickih elaboracija,etnickih uvreda i mitologizacije.Posprdno koristeci frazu 'etnicki srbi' navodi da se u udzbeniku srpski narod prikazuje u 'pateticnom herojskom kontekstu'.
Zaista je sramota da se ovakvom liku daje prostor u medijima.

Ja mislio da svake godine menjaju udzbenike da roditeljima uzmu novac. Kad ono, menjaju iz fizike, matem, biologije, hemije, a ne I iz istorije. Istorija Ljujiceva je nepromenljiva, cementirana, a zakoni fizike, hem, mat su promenljivi.

Da li je moguće da je trebalo da prođe toliko godina da se neko seti i javno kaže kakva su sramota ovi udžbenici!? Šta radi stručna javnost?

Ne znam šta je sporno u ovom udžbeniku, ali mi je drago što se, za promenu, poziva na javnu raspravu, a ne na zabrane i ukidanja, kao što je kod nas uvek bila praksa. O svemu je potrebno da imamo što širu i slobodniju javnu raspravu. Tako društvo sazreva i donosi dobre odluke.

Najsmešniji su ovi koji bi hteli da srpska deca u školama uče madjarsku, hrvatsku, bošnjačku, albansku ili nemačku verziju "srpske" istorije, nadajući se, da će nas ti narodi, tada, zasuti ljubavlju i, pre svega, parama?! Ako u toj, kako je neki zovu, "mitološkoj prosšlosti" budemo učili decu, sve najgore o nama, a sve najbolje o svojim susedima, ili onima pod kojima smo robovali i po nekoliko vekova, otvoriće nam se mogućnost nevidjenog prosperiteta?! Autošovinizam, kompleks niže vrednosti i samonipodaštavanje su postali omiljeni "sportovi" kod jednog dela srpske populacije, a sve u nadi da će to neko platiti?! Na sreću, postoji onaj drugi, većinski deo naroda, koji je svestan da istorijske udžbenike za decu u Srbiji, treba pisati iz naše, srpske perspektive, a ne iz perspektive naših suseda ili dojučerašnjih neprijatelja. Naše istorije nikada ne mogu biti identične niti slične. Gospodin Ljušić je neprihvatljiv jer je smatrao da istorijske činjenice ne trpe političku korektnost i pritiske bilo kojih ideologija. Dugo nam se istorija sastojala od 7 neprijateljskih ofanziva i kongresa KPJ.

E pa bas zato je udzbenik ministarstvo i odobrilo.

Ja na ovo nemam komentar. Tuzno suvise...

Autor s pravom iznosi neke nedostatke ovog udžbenika. Međutim, čitajući tekst (originarni) jasno je da bi i on napisao udžbenik prepun anahronizama. Nacionalna istorija i istorija Srbije nisu isto. Ističe u velikoj meri pitanje progonjenog stanovništva (svakako važno, ali ne i presudno za razumevanje dogadjaja).

Moze li nesto preciznije???

Voleo bih pročitati taj udžbenik