Veton Suroi: Pošteni muslimani

Lep i inteligentan pokušaj stvaranja moderne nacije. Trud vredan svake pohvale, ali isto tako i prilično degutantan. Kad se potpuno isključe istorijske činjenice i okolnosti iz neke argumnetacije, svako može da piše šta hoće i analizira stvari iz svog ugla. Pair trpi sve, a istina nije ni važna, jer je običnom čoveku zapravo nedostižna. Zna se dobro ko su istorijski Albanci, a ko Srbi i kako su nastali i jedni i drugi. Evolucija naroda postoji i poželjna je, ali se istorija ne može zanemariti, time što će je neki pametni pisci prikazati kao apsurdnu kategoriju.

не постоји "поштен Албанац" нити "непоштен Албанац". Постоје поштени и непоштени људи. И постоје непријатељи. Албанци су непријатељи, били поштени или непоштени. Не зато што су Албанци неки посебни људи, него зато што имамо претензије према истом ресурсу, а тај ресурс је ораничен. И докле год и једни и други желимо тај један, ограничен ресурс, земљу на којој сад већином живе Албанци, а некад смо већином живели ми Срби, Албанци ће нам бити непријатељи. Према томе, ови перачки текстови, којима се Србима импутира да су раздвајали Албанце на "поштене" и "непоштене", на Сејду и Ибрахима, не служе ничему осим да истакну како су Срби ето, дискриминатори per se, и то ће Срби које је срамота да кажу да су нам Албанци непријатељи, лакше да сваре.Јер у ово модерно доба, срамота је рећи да си некоме непријатељ. А то је оно што смо ми - непријатељи. Албанци су као индивидуе људи. Добри, лоши, поштени, непоштени, крваре исто као и Срби. Нема разлике између нас, исту воду пијемо, исту храну једемо, исте лажи говоримо, исто се рађамо, исто умиремо. Има нас прљавих, чистих, глупих, ружних, покварених, праведних, способних. Али смо као нације непријатељи. Они хоће нешто што ми мислимо да је наше. Ми им не дамо нешто што они мисле да је њихово...То је поштеније рећи, него убацивати овакву бедну пропаганду - "Срби траже поштеног Албанца"....но, задатак нашег непријатеља, Ветона Суроиа, и јесте да оправда своју страну и да осигура победу...зашто не пропагандом, до сад им је ишло лепо...

imao sam volju da procitam esej ovog coveka - ne kao 'postenog' Albanca, vec kao tolerantnog, ili barem tolerantnijeg od mnogih koji su u prvim politickim redovima (sto, naravno, nije slucaj samo kod Albanaca, vec i kod nas i na citavom prostoru politickog Balkana) - ali sam odustao, sto ne cinim tako cesto, vec posle nekoliko pasusa.

upotrebiti ofucani vic o svedskom stolu i toboznjim stolicama za njim kako bi se ocrnio onaj za kojeg ima sasvim dovoljno valjanih argumenata i za kojeg je nepotrebno posezanje za etiketama i pejorativnim asocijacijama tipa 'zemljoradnicka zadruga', 'mlako pivo' i 'steka ronhila', nazalost, vec na samom pocetku ubija kod mene volju da poverujem u iskrenost piscevih stavova.

Lep i inteligentan pokušaj stvaranja moderne nacije. Trud vredan svake pohvale, ali isto tako i prilično degutantan. Kad se potpuno isključe istorijske činjenice i okolnosti iz neke argumnetacije, svako može da piše šta hoće i analizira stvari iz svog ugla. Pair trpi sve, a istina nije ni važna, jer je običnom čoveku zapravo nedostižna. Zna se dobro ko su istorijski Albanci, a ko Srbi i kako su nastali i jedni i drugi. Evolucija naroda postoji i poželjna je, ali se istorija ne može zanemariti, time što će je neki pametni pisci prikazati kao apsurdnu kategoriju.

не постоји "поштен Албанац" нити "непоштен Албанац". Постоје поштени и непоштени људи. И постоје непријатељи. Албанци су непријатељи, били поштени или непоштени. Не зато што су Албанци неки посебни људи, него зато што имамо претензије према истом ресурсу, а тај ресурс је ораничен. И докле год и једни и други желимо тај један, ограничен ресурс, земљу на којој сад већином живе Албанци, а некад смо већином живели ми Срби, Албанци ће нам бити непријатељи. Према томе, ови перачки текстови, којима се Србима импутира да су раздвајали Албанце на "поштене" и "непоштене", на Сејду и Ибрахима, не служе ничему осим да истакну како су Срби ето, дискриминатори per se, и то ће Срби које је срамота да кажу да су нам Албанци непријатељи, лакше да сваре.Јер у ово модерно доба, срамота је рећи да си некоме непријатељ. А то је оно што смо ми - непријатељи. Албанци су као индивидуе људи. Добри, лоши, поштени, непоштени, крваре исто као и Срби. Нема разлике између нас, исту воду пијемо, исту храну једемо, исте лажи говоримо, исто се рађамо, исто умиремо. Има нас прљавих, чистих, глупих, ружних, покварених, праведних, способних. Али смо као нације непријатељи. Они хоће нешто што ми мислимо да је наше. Ми им не дамо нешто што они мисле да је њихово...То је поштеније рећи, него убацивати овакву бедну пропаганду - "Срби траже поштеног Албанца"....но, задатак нашег непријатеља, Ветона Суроиа, и јесте да оправда своју страну и да осигура победу...зашто не пропагандом, до сад им је ишло лепо...

imao sam volju da procitam esej ovog coveka - ne kao 'postenog' Albanca, vec kao tolerantnog, ili barem tolerantnijeg od mnogih koji su u prvim politickim redovima (sto, naravno, nije slucaj samo kod Albanaca, vec i kod nas i na citavom prostoru politickog Balkana) - ali sam odustao, sto ne cinim tako cesto, vec posle nekoliko pasusa.

upotrebiti ofucani vic o svedskom stolu i toboznjim stolicama za njim kako bi se ocrnio onaj za kojeg ima sasvim dovoljno valjanih argumenata i za kojeg je nepotrebno posezanje za etiketama i pejorativnim asocijacijama tipa 'zemljoradnicka zadruga', 'mlako pivo' i 'steka ronhila', nazalost, vec na samom pocetku ubija kod mene volju da poverujem u iskrenost piscevih stavova.