BG: Muškarac se razneo bombom

Sirot covek
Ponekad se pitam kako dalje
sve veci porezi komunalije nameti,
kako su uveli monopol u auto skole treba ti 1.500 evra da položiš za kamion, sve što sam zaradio kao preduzetnik sve mi je otišlo za državu a treba izdržavati članove porodice
muka me uhvati kada se na tv-u hvale BDPom mozda politicari bolje zive, ali meni od 2008 svake godine sve gore a sa 50 godina ne možeš očekivati da ćeš svake godine više da radiš. Vojska me isekla dva puta sam zbog vojske ostajao bez posla i prekinuo fakultet.
Sumorna je slika čoveka koji živi od svog rada u Srbiji, svi mu otimaju sve je skupo, sto naknada dozvola dokumenata
Sa druge strane gledaš prevarante koji su u politici kako se preko noći obogate a da u životu nikad lopatu u ruke nisu uzeli
Jasno mi je zašto ljudi puknu
Ja ne smesm jer izdržavam još troje članova porodice inače dolazilo u glavu

Sigurno je uzrok lep zivot.....

Saučešće porodici. Tako se u Srbiji smanjuje nezaposlenost. Neko ode iz zemlje, neko ode pod zemlju. Tuga.

Ponekad se pitam kako dalje
sve veci porezi komunalije nameti,
kako su uveli monopol u auto skole treba ti 1.500 evra da položiš za kamion.
(djura, 5. decembar 2016 09:27)

Evo sad sam iskopao na Googleu, u Zagrebu više nego duplo jeftinije, C i CE sve skupa u dinarima 87,005.17RSD, to je nekih €706!

Nemam nikakvu samilost, simpatije niti razumijevanje za samoubice, samoubistvo je vrhunski čin kukavičluka i sebičnosti!
Pred nekoliko godina mi je život bio u zadnjem stepenu raspada, sve nesreće i problemi koji su me mogli zadesiti zadesili su me, hiljadu puta sam bio na milimetar da skočim na glavu s 5. sprata pa nisam.
Sjetio sam se da ću iza sebe ostaviti neke ljude i de facto im uništiti živote, npr. mojim roditeljima i braći. I skupio sam snage i borio se sa svim tim silnim problemima, ni danas mi život nije pjesma ali je bolje i drago mi je da se nisam ubio.

Какав год да је материјална немаштина, то не би требало никада да буде разлог самоубиства. Живео бих као просјак када бих све изгубио са надом у боље. Друго је ако је у питању неизлечива болест, неузвраћена љубав... мада и тада ни то није разлог. Али патња тако тешка због материјалне немаштине, то не. Па милијарду људи у свету би се онда моментално убило.

I sad svi znaju šta je uzrok?!
Neko kaže težak život, pa naši preci su živeli 5x teže nego mi pa se nisu rokali nego se borili.

Какав год да је материјална немаштина, то не би требало никада да буде разлог самоубиства. Живео бих као просјак када бих све изгубио са надом у боље.
dragan, 5. decembar 2016 10:03)

A šta kad i to izgubiš? Ili misliš da se to ne može izgubiti? E, pa grešiš - može!

Ljudi se najviše baš zbog toga ubijaju. Ne zbog nemaštine, bolesti, starosti, očaja itd. nego samo zbog potpunog gubitka nade i odsustva svake vere da će jednog dana biti bolje. Drugo je pitanje da li su u pravu i da li stvarno nema drugog izlaza, ali njima se čini da nema i to je dovoljno.

Ali bilo kako bilo, ja ne bih nikoga osuđivao jer nisam (bio) u njegovoj ili njenoj koži. Verujem da je tačno ono da su svi srećni ljudi srećni na isti način, ali svako je nesrećan na svoj jedinstven način.

Nek mu je laka zemlja, samo on zna sta ga je mucilo i sto je morao ovako

PTSP sindrom.

Ja zivim u rusnju to je moj komsija,tuzan sam zvog te nesrce on je frizer sisao me.Bio je dobar

I sad svi znaju šta je uzrok?!
Neko kaže težak život, pa naši preci su živeli 5x teže nego mi pa se nisu rokali nego se borili.

Какав год да је материјална немаштина, то не би требало никада да буде разлог самоубиства. Живео бих као просјак када бих све изгубио са надом у боље. Друго је ако је у питању неизлечива болест, неузвраћена љубав... мада и тада ни то није разлог. Али патња тако тешка због материјалне немаштине, то не. Па милијарду људи у свету би се онда моментално убило.

Nemam nikakvu samilost, simpatije niti razumijevanje za samoubice, samoubistvo je vrhunski čin kukavičluka i sebičnosti!
Pred nekoliko godina mi je život bio u zadnjem stepenu raspada, sve nesreće i problemi koji su me mogli zadesiti zadesili su me, hiljadu puta sam bio na milimetar da skočim na glavu s 5. sprata pa nisam.
Sjetio sam se da ću iza sebe ostaviti neke ljude i de facto im uništiti živote, npr. mojim roditeljima i braći. I skupio sam snage i borio se sa svim tim silnim problemima, ni danas mi život nije pjesma ali je bolje i drago mi je da se nisam ubio.

Sirot covek
Ponekad se pitam kako dalje
sve veci porezi komunalije nameti,
kako su uveli monopol u auto skole treba ti 1.500 evra da položiš za kamion, sve što sam zaradio kao preduzetnik sve mi je otišlo za državu a treba izdržavati članove porodice
muka me uhvati kada se na tv-u hvale BDPom mozda politicari bolje zive, ali meni od 2008 svake godine sve gore a sa 50 godina ne možeš očekivati da ćeš svake godine više da radiš. Vojska me isekla dva puta sam zbog vojske ostajao bez posla i prekinuo fakultet.
Sumorna je slika čoveka koji živi od svog rada u Srbiji, svi mu otimaju sve je skupo, sto naknada dozvola dokumenata
Sa druge strane gledaš prevarante koji su u politici kako se preko noći obogate a da u životu nikad lopatu u ruke nisu uzeli
Jasno mi je zašto ljudi puknu
Ja ne smesm jer izdržavam još troje članova porodice inače dolazilo u glavu

Sigurno je uzrok lep zivot.....

Saučešće porodici. Tako se u Srbiji smanjuje nezaposlenost. Neko ode iz zemlje, neko ode pod zemlju. Tuga.

PTSP sindrom.

Ponekad se pitam kako dalje
sve veci porezi komunalije nameti,
kako su uveli monopol u auto skole treba ti 1.500 evra da položiš za kamion.
(djura, 5. decembar 2016 09:27)

Evo sad sam iskopao na Googleu, u Zagrebu više nego duplo jeftinije, C i CE sve skupa u dinarima 87,005.17RSD, to je nekih €706!

Nek mu je laka zemlja, samo on zna sta ga je mucilo i sto je morao ovako

Какав год да је материјална немаштина, то не би требало никада да буде разлог самоубиства. Живео бих као просјак када бих све изгубио са надом у боље.
dragan, 5. decembar 2016 10:03)

A šta kad i to izgubiš? Ili misliš da se to ne može izgubiti? E, pa grešiš - može!

Ljudi se najviše baš zbog toga ubijaju. Ne zbog nemaštine, bolesti, starosti, očaja itd. nego samo zbog potpunog gubitka nade i odsustva svake vere da će jednog dana biti bolje. Drugo je pitanje da li su u pravu i da li stvarno nema drugog izlaza, ali njima se čini da nema i to je dovoljno.

Ali bilo kako bilo, ja ne bih nikoga osuđivao jer nisam (bio) u njegovoj ili njenoj koži. Verujem da je tačno ono da su svi srećni ljudi srećni na isti način, ali svako je nesrećan na svoj jedinstven način.

Ja zivim u rusnju to je moj komsija,tuzan sam zvog te nesrce on je frizer sisao me.Bio je dobar