Jovanović razgovarao sa Mesićem i Račanom

mladost ludost. hrvati vrlo dobro znaju da im je Solun biti ili ne biti, zato ih nista ne kosta da privremeno ukinu vize, slikaju se sa smeskom, daju cvrkutave izjave. kada jednom budu priznati kao kandidati pocece da duva drugi vetar. stvari treba isterati nacistac pitanjem sta je sa stanovima Srba u Hrvatskoj koji su bili u drustvenom vlasnistvu i koje njihovi vlasnici nakon odlaska iz hrvatske nisi mogli da otkupe pod istim uslovima kao i Hrvati. ali, cini mi se da ce nasi gurnuti tu stvar pod tepih, nadajuci se nekoj apstraktnoj hrvatskoj podrsci.

Naravno da treba raditi da se svi postojeci problemi rese, ali odnose dve zemlje ne treba gledati kroz prizmu ljubavi, mrznje ili drugih neracionalnih emocija, nego iskljucivo kroz prizmu interesa. Ako su ti interesi zajednicki onda se treba medusobno pomagati. Ja vidim da je u obostranom interesu primanje obe drzave u EU, poboljsanje trgovinskih i meduljudskih odnosa, izrucivanje i osudivanje ratnih zlocinaca pa i pokazivanje Evropi kako su u stanju da sami rese svoje medusobne probleme, a nikako ko ce koga vise da zezne. Otvorena pitanja kao povratak raseljenih, stambeno pitanje, placanje ratne otstete, medunarodni sudski proces za agresiju i slicno ostaju ali se i ona mogu najbolje resiti kroz pregovore.

Pored tog Solun nije "biti ili ne biti" ni za koga. Biti ili ne biti je proces koji vecno traje, uspostavljanje slobodne, sigurne, prosperitetne, pravne drzave na oba podrucja.

Na žalost, ne slažem se da se odnosi dva najveća naroda bivše JU zasnivaju na interesima, a ne na emocijama!
Kakvi su bili interesi za bratoubilački nastavak Drugog svetskog rata na prostorima bivše zemlje? Rukovodeće elite skrivene iza svojih uskih interesa, pokrenule su pre svega snažne emocije kod svojih naroda i bez ikakvih racionalnih razloga (setimo se da smo sa Antom Markovićem već mogli biti u EU uz podršku od 7-8 milijardi dolara!) uleteli u međusobno klanje!
I pitanje stanarskih prava u Hrvatskoj trenutno je takođe pitanje emocija - da postoji dobra volja, rešenje bi se odavno našlo. Ovako, samo se iznalaze razni razlozi i prave nemoguće kombinacije da bi hrvatska javnost ipak nekako "progutala" gorak kolač svojih zabluda...

Jednako kao sto Europa "tjera" HR da suradjuje sa Sicg-om, "tjerati" ce i SiCG-u da suradjuje sa BiH i Kosovom. Nece valjda zaracena plemena u EU?

Stvarno ne razumijem zasto su svi komentari manje vise negativni. Previse citate Z. Stanivukovic iz NINa. Kao Hrvat smatram da je ovaj polaki i mrkoputan put, jedini nacin da se pocinje uspostavljati neka suradnja. Pjevanje shlagera o stanarskim pravima ce izazvati na drugoj strani zahtjev za ratnim reparacijama.

Postovani,
1. tragedija hiljada ljudi koji su ostali bez stana nije slager. u zajednickom saopstenju nema ni pomena o toj temi.
2. Hrvatska ima puno pravo da zahteva ratnu odstetu i Hrvatska je po tom pitanju vec tuzila Srbiju. Prema tome taj zahtev ne samo da je postavljen, vec je i u proceduri. Ni o toj temi nema nicega u saopstenju.
3. U Nemackoj sam od 1991. zato sto nisam hteo da ratujem protiv mojih prijatelja Hrvata i ni danas ih nikome ne dam.
4. Solun je puno vazniji za Hrvatsku nego za Srbiju. Vec i sadasnja kvalitativna razlika u tome koliko je ko odmakao na putu integracije je ogromna, kada Hrvatska uskoro postane kandidat bice jos veca. Trenutni hrvatski interes je da pokaze umiveno lice, srpski da se zapne, radi i stvore uslovi za pocetak pregovora o asocijaciji. "Pir, sjaj i slavlje nikad nece ostavit luc trajan nasoj tmici, jer mi smo uvek bili pijani svatovi a trezni stradalnici" Vladimir Nazor(1922).

recimo da je to u redu.
samo treba da shvatimo da cemo morati da zivimo (opet) zajedno. kako kaze decko iz osijeka: nije me briga kako ce to da se zove. samo neka svim narodima na ovim prostorima bude dobro. (a decko ljuti hrvatski nacionalista.) znaci,ima nade.
sto se stanova i reparacije tice, sve ce to doci na red. aj prvo da mozemo da putujemo normalno jedni kod drugih. da preusmerimo price na vreme pre rata koje nam je svima donelo samo zlo.
uostalom, mozda ni hrvatskoj a ni nasoj smesnoj zajednici nece biti dobro u EU... ali, tada cemo se bar razumeti. susedi.

mladost ludost. hrvati vrlo dobro znaju da im je Solun biti ili ne biti, zato ih nista ne kosta da privremeno ukinu vize, slikaju se sa smeskom, daju cvrkutave izjave. kada jednom budu priznati kao kandidati pocece da duva drugi vetar. stvari treba isterati nacistac pitanjem sta je sa stanovima Srba u Hrvatskoj koji su bili u drustvenom vlasnistvu i koje njihovi vlasnici nakon odlaska iz hrvatske nisi mogli da otkupe pod istim uslovima kao i Hrvati. ali, cini mi se da ce nasi gurnuti tu stvar pod tepih, nadajuci se nekoj apstraktnoj hrvatskoj podrsci.

Naravno da treba raditi da se svi postojeci problemi rese, ali odnose dve zemlje ne treba gledati kroz prizmu ljubavi, mrznje ili drugih neracionalnih emocija, nego iskljucivo kroz prizmu interesa. Ako su ti interesi zajednicki onda se treba medusobno pomagati. Ja vidim da je u obostranom interesu primanje obe drzave u EU, poboljsanje trgovinskih i meduljudskih odnosa, izrucivanje i osudivanje ratnih zlocinaca pa i pokazivanje Evropi kako su u stanju da sami rese svoje medusobne probleme, a nikako ko ce koga vise da zezne. Otvorena pitanja kao povratak raseljenih, stambeno pitanje, placanje ratne otstete, medunarodni sudski proces za agresiju i slicno ostaju ali se i ona mogu najbolje resiti kroz pregovore.

Pored tog Solun nije "biti ili ne biti" ni za koga. Biti ili ne biti je proces koji vecno traje, uspostavljanje slobodne, sigurne, prosperitetne, pravne drzave na oba podrucja.

Na žalost, ne slažem se da se odnosi dva najveća naroda bivše JU zasnivaju na interesima, a ne na emocijama!
Kakvi su bili interesi za bratoubilački nastavak Drugog svetskog rata na prostorima bivše zemlje? Rukovodeće elite skrivene iza svojih uskih interesa, pokrenule su pre svega snažne emocije kod svojih naroda i bez ikakvih racionalnih razloga (setimo se da smo sa Antom Markovićem već mogli biti u EU uz podršku od 7-8 milijardi dolara!) uleteli u međusobno klanje!
I pitanje stanarskih prava u Hrvatskoj trenutno je takođe pitanje emocija - da postoji dobra volja, rešenje bi se odavno našlo. Ovako, samo se iznalaze razni razlozi i prave nemoguće kombinacije da bi hrvatska javnost ipak nekako "progutala" gorak kolač svojih zabluda...

Jednako kao sto Europa "tjera" HR da suradjuje sa Sicg-om, "tjerati" ce i SiCG-u da suradjuje sa BiH i Kosovom. Nece valjda zaracena plemena u EU?

Stvarno ne razumijem zasto su svi komentari manje vise negativni. Previse citate Z. Stanivukovic iz NINa. Kao Hrvat smatram da je ovaj polaki i mrkoputan put, jedini nacin da se pocinje uspostavljati neka suradnja. Pjevanje shlagera o stanarskim pravima ce izazvati na drugoj strani zahtjev za ratnim reparacijama.

Postovani,
1. tragedija hiljada ljudi koji su ostali bez stana nije slager. u zajednickom saopstenju nema ni pomena o toj temi.
2. Hrvatska ima puno pravo da zahteva ratnu odstetu i Hrvatska je po tom pitanju vec tuzila Srbiju. Prema tome taj zahtev ne samo da je postavljen, vec je i u proceduri. Ni o toj temi nema nicega u saopstenju.
3. U Nemackoj sam od 1991. zato sto nisam hteo da ratujem protiv mojih prijatelja Hrvata i ni danas ih nikome ne dam.
4. Solun je puno vazniji za Hrvatsku nego za Srbiju. Vec i sadasnja kvalitativna razlika u tome koliko je ko odmakao na putu integracije je ogromna, kada Hrvatska uskoro postane kandidat bice jos veca. Trenutni hrvatski interes je da pokaze umiveno lice, srpski da se zapne, radi i stvore uslovi za pocetak pregovora o asocijaciji. "Pir, sjaj i slavlje nikad nece ostavit luc trajan nasoj tmici, jer mi smo uvek bili pijani svatovi a trezni stradalnici" Vladimir Nazor(1922).

recimo da je to u redu.
samo treba da shvatimo da cemo morati da zivimo (opet) zajedno. kako kaze decko iz osijeka: nije me briga kako ce to da se zove. samo neka svim narodima na ovim prostorima bude dobro. (a decko ljuti hrvatski nacionalista.) znaci,ima nade.
sto se stanova i reparacije tice, sve ce to doci na red. aj prvo da mozemo da putujemo normalno jedni kod drugih. da preusmerimo price na vreme pre rata koje nam je svima donelo samo zlo.
uostalom, mozda ni hrvatskoj a ni nasoj smesnoj zajednici nece biti dobro u EU... ali, tada cemo se bar razumeti. susedi.