Tadić: Neću se više kandidovati

Tadić, koji je u dva mandata bio predsednik, rekao je da njegova kandidatura za četvrti predsednički mandat ne bi bila dobra za proces izgradnje demokratske političke kulture u Srbiji.

Odgovarajući na pitanje urednika časopisa "Nova sprska politička misao" Đorđa Vukadinovića u emisiji "Stav Srbije" na TV Prva da li bi nakon eventulane promene Ustava tokom njegovog trećeg mandata, koji bi mogao da započne posle izbora 6. maja, želeo ponovo da se kandiduje odgovorio da je to teorijski moguće.

"U pravnom smislu to bi obezbedilo ne meni, nego bilo kome ko je u mojoj situaciji, da se ponovo kandiduje. Međutim, ja se svakako ne bih kandidovao četvrti put, jer mislim da to ne bi bilo primereno, imajući u vidu sistem i kulturu ove zemlje", rekao je Tadić.

On je zatim istakao i da ga "niko neće ucenjivati" za sastavljanje vlade.

"Ne može nijedna stranka koja ima manjinsko poverenje da ucenjuje stranku sa većinskim poverenjem", rekao je Tadić.

Predsednik DS-a nije odbacio mogućnost da vlada bude formirana između dva izborna kruga. Ponovio je da su DS-u za buduću vladu prihvatljivi dosadašnji partneri od kojih su se, međutim, Ujedinjeni regioni Srbije "polako diskvalifikovali".

Tadić je naglasio da posle izbora neće biti koalicije DS i Srpske napredne stranke jer, kako je istakao, takva koalicija "ne može da ostvari korisno dejstvo" i donese nešto korisno.

"Za to je potreban pouzdan partner, a SNS to nije. Kada se donose teške odluke moraju se imati zaštićeni bokovi", rekao je on.

Tadić je istakao da će posle izbora "situacija za upravljanje vladom biti kud i kamo kompleksnija" nego u prošlosti, jer su poslanici vlasnici mandata i za svaku političku odluku biće potrebno ubeđivati poslanike pojedinačno.

"Potpuno je nepodnošljiva situacija u kojoj je samo predsednik Srbije neposredno izabran", rekao je on i dodao da se zalaže za kombinovani, većinsko proporcionalni sistem.

Izbori na Kosovu neće biti održani

Tadić je naglasio i da lokalni izbori na Kosovu neće biti održani jer je nastupila nova situacija u kojoj međunarodna zajednica insistira na Rezoluciji 1244 po kojoj je za organizaciju izbora na Kosovu odgovoran UNMIK.

"UNMIK to ranije nije radio, nego se događao vakuum koji smo mi iskoristili na dobar način i organizovali izbore, ali je nastupila nova situacija u kojoj međunarodna zajednica insistira na Rezoluciji 1244, kada smo već mi toliko insistirali toliko na njoj na jedan viši način", rekao je on.

Tadić je naveo da problem izbora na Kosovu postoji jer Srbija na Kosovu nema pun suverenitet posle 1999. godine i usvajanja Rezolucije 1244, u kojoj je izričito navedeno da je UNMIK odgovoran za organizaciju izbora na Kosovu, a ne nadležne institucije u Srbiji.

"Rezolucijom 1244 branimo preostali deo suvereniteta koji je moguće odbraniti na Kosovu i ako bismo se ponašali protivno njoj, prekršili bismo međunarodno pravo i našim protivnicima dali za pravo", rekao je lider DS.

Tadić je podsetio da je UNMIK, koji on naziva UMNIK, odgovorio da ne može da bezbedno organizuje izbore i naveo da se vode "delikatni razgovori" sa OEBS-om.

"Srbija mora sve učiniti da sačuva svoj pravni sistem i prihvata supremaciju međunarodnog prava, ali međunarodne institucije koje su nadležne za organizovanje izbora to mogu učiniti, ali je nemoguće uvođenjem novih institucija porušiti pravni poredak u Srbiji", rekao je on.

Tadić je, povodom kritika opozicije da je vlast odustajanjem od lokalnih izbora izdala Kosovo, upitao da li je izdaja Kosova urušavanje Rezolucije 1244 ili igranje lažnog patriotizma i pravljenje spektakla oko lokalnih izbora koji i ne mogu da se održe na Kosovu jer Srbija nema bezbednosne potencijale da odbrani održavanje izbora na valjan način.

"To je jedino moguće uz asistenciju međunarodne zajednice", naglasio je predsednički kandidat koalicije okupljene oko DS.

Tadić je ponovio da je "i Kosovo i Evropa" jedino moguća politika koju Srbija može da vodi.

"Moguće alternative su ili odricanje od EU ili odricanje od Kosova, ali odricanje od EU znači odricanje od Kosova, to je začkoljica, jer bez saglasnosti članica Saveta bezbednosti UN, među kojima su i članice EU Francuska i Velika Britanija, Srbija ne može da se izbori za svoje interese na Kosovu. Ako se odreknemo Kosova, nismo dostigli EU, jer to nije kriterijum za dosezanje članstva u EU", rekao je on.

Dodao je da bi se u slučaju odricanja od Kosova pred Srbiju stalno postavljale nove prepone.

"Kada bi Srbija međunarodnoj zajednici i svom okruženju stavila do znanja da se sa njom može razgovarati o integritetu, tog trenutka Srbija više ne bi bila cela zemlja i politika 'i Evropa i Kosovo' nije samo patriotska i državotvorna, nego i funkcionalna i racionalna", rekao je Tadić.

On je naglasio da nijedna zemlja značajna u međunarodnoj zajednici nije odbila njegov plan u četiri tačke - novi status za sever Kosova i srpske manastire, garancije za Srbe u enklavama i imovina građana i države Srbije.

Ponovio je da Srbija neće priznati Kosovo, i dodao da neće biti ni podele Kosova, jer je to zahtev i Rusije i SAD.

"Preispitati sporne privatizacije"

Tadić je potom rekao da u preispitivanju spornih privatizacija nema zaštićenih i istakao da je provera tih privatizacija uslov za utemeljenje pravnog poretka.

"Za preispitivanje privatizacije su zaduženi tužilštvo i sud, a ne predsednik Republike niti Vlada Srbije, i moramo izgraditi civilizovano društvo i pravni poredak u skladu sa evropskim standardima i standardima koje želimo da ponudimo našim građanima. Ohrabrujem sve institucije u državi da rade svoj posao", rekao je lider DS.

Tadić je istakao da bez provere pogrešnih i nezakonitih privatizacija u Srbiji ne može biti utemeljen pravni poredak.

On je ponovio da su se 23 od 24 privatizacije koje traži EU dogodile od 2004. do 2007. godine, kada je na vlasti bila koalicija Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, Nove Srbije Velimira Ilića i G17 plus Mlađana Dinkića, a 24. privatizacija dogodila se pre 2004.

"Nema zašitćenih, svi neka rade svoj posao", rekao je Tadić.

Predsednik Demokratske stranke je naveo da predsednik Srbije nije sudija niti gospodar života i smrti.

"Kao predsednik Srbije nisam imao nikakve veze sa privatizacijom, nego je to radila Vlada Srbije od 2004. godine do 2007. godine", rekao je Tadić.

Na pitanje da li se raspitao o privatizaciji Sartida, koja se dogodila pre 2004. godine, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke, odgovorio je da je to kompleksna privatizacija jer je išla iz stečaja i dodao da nema idealnog rešenja, ali je Ju-es-stil bio odličan izvoznik, pa se postavlja pitanje korisnosti i zapošljavanja.

"I ta privatizacija bi trebalo da bude preispitana", rekao je Tadić.