Trendovi učešća žena u političkom životu Srbije

U doba socijalizma, postojali su tzv. ključevi, koji su omogućavali koliko-toliko učešće žena u političkim procesima, zajedno sa drugim kategorijama stanovništva. Njegovim propadanjem, započeo je proces retradicionalizacije društva, pa i potiskivanje žena iz rukovodećih struktura. Na prvim višestranačkim izborima 1990.god, među poslanicama u Skupštini bilo je samo 1.6% izabranih žena, što je bio najmanji rezultat u Evropi. Žene nisu znatno uvećale svoje prisustvo ni na narednim izborima 1992.god, kada ih je bilo 4.4%, a naredne 1993.god izabrano je njih 6%. Posle izbora u 1997.god procenat žena u Skupštini i dalje je bio je svega 6.4%.

U tom periodu opšte nestabilnosti i neizvesnosti, aktivira se u Srbiji alternativna ženska javna scena i organizuje ženski pokret, pa se javlja i inicijativa za formiranje paralelnog Ženskog parlamenta, gde bi učestvovale žene iz tadašnjih opozicionih partija i pokreta, ženskih i drugih nestranačkih organizacija. Glavni cilj bio je političko osnaživanje žena i njihovo veće učešće i veća vidljivost u politici. Razne, posebno ženske NVO, realizovale su značajne edukacije u cilju osnaživanja žena za izlazak na izbore i kandidovanje za predstavničke organe. Angažman je bio usmeren i na stranke radi povećanja vidljivosti žena u javnom prostoru i senzibilisanje ukupne javnosti za učešće žena na političkim funkcijama. Zahvaljujući ovim akcijama znatno se povećala izlaznost žena na izborima 2000.god, a žene su se nakon smene režima uključile u proces demokratizacije i tranzicije i doprinele stvaranju institucionalnih okvira za rodnu ravnopravnost.

Velika izlaznost žena i mladih na izborima 2000. godine bila je od presudnog značaja za konačni ishod glasanja i doprinela pobedi tadašnje ujedinjene DOS. Iako je formirana nova vlast, procenat žena u novom sazivu Skupštine još uvek nije bio zadovoljavajući. Povećan u odnosu na prethodni period, još uvek je bio samo 10.8%. Pokazalo se da političke partije nisu prepoznale da je mali broj žena u organima odlučivanja društveno značajan problem, a veća uključenost žena u najveće državne i partijske organe bila je i dalje otežana. Ipak, posle 2000.god, stekli su se uslovi za jednu potpuno novu politiku izgradnje građanskog demokratskog društva, koje bi na drugačiji način pristupalo unapređenju i zaštiti ljudskih prava i jednakih mogućnosti svih građanki i građana.

Posle vanrednih izbora 2003.god, zastupljenost žena neznatno se povećala na 12.4%, a kada su, na lokalnim izborima u 2004.god, prvi put primenjene odredbe novog zakona o lokalnoj samoupravi, koji predviđa kvote od 30% za manje zastupljen pol na izbornim listama, broj žena u lokalnim skupštinama vidljivo se povećao. Posle toga, iste odredbe primenjene su i na parlamentarnim izborima, pa je posle izbora 2007.god u Skupštini bilo 20.4% žena, a posle izbora 2008.god, bilo ih je 21.6%. U periodu od 2003.god imali smo i dve žene na čelu Narodne skupštine, od kojih je jedna u određenom periodu bila, a druga je upravo sada v.d. predsednika Republike.

Krajem aprila 2011.god usvojen je amandman predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim se propisuje da se na svakom trećem mestu na izbornoj listi mora naći manje zastupljen pol, a podršku ovom amandmanu dale su mnoge predstavnice političkih stranaka, NVO i uticajni pojedinc,i i na taj način doprineli da amandman bude usvojen. Ipak, iako je narasla svest i u najširoj javnosti o potrebi ravnomernog uključivanja žena u sferu javne vlasti, bar polovina političarki smatra da žene nemaju ravnopravan tretman u politici, te da su često žrtve stereotipa i predrasuda o tome čime treba da se bave, a čime ne. Istraživanja pokazuju da žene žele da se bave pitanjima obrazovanja, ali i ekonomije, zdravstva, vaspitanja, socijalne pitanje, spoljne politike, finansija, bankarstva, bezbednosti i rodnog prava. Većina njih smatra da žene mogu podjednako dobro da se angažuju u svim oblastima društva. To pokazuje da je kod političarki sazrela svest da ravnopravno sa muškim kolegama treba da uzmu učešće u svim resorima društva, mada kao ograničavajuće faktore za bavljenje politikom navode nedostatak informacija, nedostatak vremena, tehnike dominacije, nedovoljnu podršku muških kolega i nedostatak samopouzdanja. Žene kao prepreku vide i odnos muških kolega u stranci koji u ženi vide saradnicu, a ne saveznicu u stranačkim aktivnostima.

Aktuelni izbori su prvi gde se primenjuje novo pravilo o obaveznoj zastupljenosti žena. Ovo bi trebalo da dovede do povećanja njihovog broja među poslanicima, ali i do uvođenja nekih novih kvaliteta u rad Skupštine, onih osobina koje se vezuju za žene, kao što je sposobnost dogovaranja, veća transparentnost, smanjenje korupcije, i okretanje životnim temama koje će uticati na poboljšanje života svih građanki i građana Srbije.