Region
Hitno povlačenje proizvoda: "Ne jedite ga"
U Hrvatskoj je iz prodaje hitno povučen još jedan proizvod.
19:49
15.4.2024.
1 d
Poseta Stoltenberga Podgorici pokazuje da se nešto sprema
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda ističe da poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i sve ono što je postignuto nakon samita u Velsu, ukazuju na to da se nešto verovatno priprema.
InfoPetak, 12.06.2015.
10:11
Poseta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Crnoj Gori veoma je značajna, kaže za Glas Amerike potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda u SAD Ivan Vejvoda, koji smatra da su šanse Crne Gore da do kraja godine dobije pozivnicu za članstvo u Alijansi velike.
„Ja bih svakako rekao da je to verovatnije. Čak bih stavio šanse na negde 80 odsto. To je moje lično mišljenje iz svega onog što čitam, vidim, čujem u razgovorima...“
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda ističe da poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i sve ono što je postignuto nakon samita u Velsu, ukazuju na to da se nešto verovatno priprema.
„Mislim da je došlo do jednog sazrevanja mnjenja u glavnim zemljama i članicama NATO-a, pa rekao bih u svim članicama, da je proteklo mnogo vremena od poslednjeg proširenja NATO-a 2009. godine, kada su Hrvatska i Albanija pristupile punoporavnom članstvu i da je, s obzirom na spremnost, zrelost i pripremljenost Crne Gore, vreme da se pristupi tom zadatku. Verovatno je poseta generalnog sekretara i u tom smislu usmerena, da i sam lično dobije uvid u to šta je učinjeno i šta još možda treba da se učini.“
Pitanje da li su svi uslovi ispunjeni za prijem Crne Gore, razmatra i američka administracija, kaže Vejvoda.
„Čini mi se da je naklonjenija sada nego što je bila pre 12 meseci ili možda čak devet meseci.“
Aktuelne geopolitičke okolnosti, te sve ono što Crna Gora sama čini, promenili su mišljenje u pojedinim evropskim prestonicama, pre svega Nemačkoj.
„Imao sam priliku i da boravim u Francuskoj protekla dva meseca i tamo sam čuo različite stavove, ali ipak postoji razumevanje da ukoliko su svi ZA, uključujući SAD, Nemačku, Veliku Britaniju, da se oni neće usprotiviti takvoj odluci.“
Vejvoda smatra da je Crna Gora ispunila većinu zahteva za članstvo.
„Ne znam da li je apsolutno spremna, ali ne znam ko je bio apsolutno spreman. Sigurno zemlje poput Rumunije i Bugarske nisu bile apsolutno spremne, ali vidimo koliko je danas važno da su one članice tog saveza i Evropske unije u trenutku zaista kada postoji jedna nestabilna bezbednosna situacija.“
Jedan od glavnih uslova za pozitivnu odluku Alijanse je povećanje javne podrške za članstvo. Naš sagovornik očekuje da će ona porasti u trenutku dobijanja poziva.
„Zato je važno da političari i oni koji su za pristupanje budu stalno spremni da objašnjavaju zašto je to važno za Crnu Goru, koji su to interesi, bezbednosni i naravno ekonomski, koji su veoma bitni, jer su sve članice koje su pristupile NATO-u imale taj benefit što su se investitori osećali bezbednije, ako je jedna zemlja bila kandidat odnosno posle članica.“
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda podvlači značaj crnogorskog članstva i za celokupni region.
„Jer se radi o bezbednosti celog regiona, bezbednosti Crne Gore svakako, jer kako ja to često kažem, ceo naš region Zapadnog Balkana, dakle ove zemlje koje nisu još integrisane u Evropsku uniju ili NATO, sačinjavaju unutrašnje dvorište EU i NATO-a, jer smo okruženi sa svih strana tim zemljama.“
Susedne zemlje, u kontekstu daljeg učvršćivanja bezbednosti u regionu, pozitivno gledaju na pristupanje Crne Gore NATO-u, zaključuje Vejvoda.
„Ja bih svakako rekao da je to verovatnije. Čak bih stavio šanse na negde 80 odsto. To je moje lično mišljenje iz svega onog što čitam, vidim, čujem u razgovorima...“
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda ističe da poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i sve ono što je postignuto nakon samita u Velsu, ukazuju na to da se nešto verovatno priprema.
„Mislim da je došlo do jednog sazrevanja mnjenja u glavnim zemljama i članicama NATO-a, pa rekao bih u svim članicama, da je proteklo mnogo vremena od poslednjeg proširenja NATO-a 2009. godine, kada su Hrvatska i Albanija pristupile punoporavnom članstvu i da je, s obzirom na spremnost, zrelost i pripremljenost Crne Gore, vreme da se pristupi tom zadatku. Verovatno je poseta generalnog sekretara i u tom smislu usmerena, da i sam lično dobije uvid u to šta je učinjeno i šta još možda treba da se učini.“
Pitanje da li su svi uslovi ispunjeni za prijem Crne Gore, razmatra i američka administracija, kaže Vejvoda.
„Čini mi se da je naklonjenija sada nego što je bila pre 12 meseci ili možda čak devet meseci.“
Aktuelne geopolitičke okolnosti, te sve ono što Crna Gora sama čini, promenili su mišljenje u pojedinim evropskim prestonicama, pre svega Nemačkoj.
„Imao sam priliku i da boravim u Francuskoj protekla dva meseca i tamo sam čuo različite stavove, ali ipak postoji razumevanje da ukoliko su svi ZA, uključujući SAD, Nemačku, Veliku Britaniju, da se oni neće usprotiviti takvoj odluci.“
Vejvoda smatra da je Crna Gora ispunila većinu zahteva za članstvo.
„Ne znam da li je apsolutno spremna, ali ne znam ko je bio apsolutno spreman. Sigurno zemlje poput Rumunije i Bugarske nisu bile apsolutno spremne, ali vidimo koliko je danas važno da su one članice tog saveza i Evropske unije u trenutku zaista kada postoji jedna nestabilna bezbednosna situacija.“
Jedan od glavnih uslova za pozitivnu odluku Alijanse je povećanje javne podrške za članstvo. Naš sagovornik očekuje da će ona porasti u trenutku dobijanja poziva.
„Zato je važno da političari i oni koji su za pristupanje budu stalno spremni da objašnjavaju zašto je to važno za Crnu Goru, koji su to interesi, bezbednosni i naravno ekonomski, koji su veoma bitni, jer su sve članice koje su pristupile NATO-u imale taj benefit što su se investitori osećali bezbednije, ako je jedna zemlja bila kandidat odnosno posle članica.“
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda podvlači značaj crnogorskog članstva i za celokupni region.
„Jer se radi o bezbednosti celog regiona, bezbednosti Crne Gore svakako, jer kako ja to često kažem, ceo naš region Zapadnog Balkana, dakle ove zemlje koje nisu još integrisane u Evropsku uniju ili NATO, sačinjavaju unutrašnje dvorište EU i NATO-a, jer smo okruženi sa svih strana tim zemljama.“
Susedne zemlje, u kontekstu daljeg učvršćivanja bezbednosti u regionu, pozitivno gledaju na pristupanje Crne Gore NATO-u, zaključuje Vejvoda.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
3 Komentari
Možda vas zanima
Svet
Rat – dan 782; Rusija upozorava: Moguća katastrofa; Harkov na meti
Rat u Ukrajini dan 782.
23:26
15.4.2024.
22 h
Svet
Održana hitna sednica SB UN; "Bliski istok je na ivici"; Francuzi priznali: Presretali smo dronove
Ministar odbrane Izraela Joav Galant saopštio je, nakon što je Iran sinoć lansirao stotine dronova i balističkih raketa ka Izraelu, da je Izrael uspeo da zaustavi glavni iranski napad, ali i upozorio da "kampanja nije gotova".
0:00
15.4.2024.
1 d
Svet
Izrael sprema odgovor, odlučuje o metama; SAD: Iran nas nije obavestio
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
23:46
15.4.2024.
22 h
Svet
uživo Najavili osvetu; Žestok udar na Izrael; "Priprema za sveobuhvatni rat"
U noći između 13. i 14. aprila oružane snage Irana izvele su masovni vazdušni napad na Izrael, u kome je korišćeno na stotine komada lutajuće municije, krstarećih i balističkih raketa.
21:13
16.4.2024.
1 h
Komentari 3
Pogledaj komentare