SOS - poziv koji može promeniti život

Jedan od početnih koraka u okončanju rodno zasnovanog nasilja, koje gotovo da ne zaobilazi ni jednu opštinu u Srbiji, jeste odluka žene da stane na put ugnjetavanju i potraži stručnu pomoć. Svrha usluge SOS telefona je osnaživanje žena i devojaka da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom i da ostvare pravo na život bez nasilja. O tome šta žene očekuju pozivanjem SOS broja i koje vrste usluga im mogu biti pružene razgovarali smo sa Snežanom Jakovljević, predstavnicom udruženja žena "Peščanik“ iz Kruševca.

Sanja Budimović Izvor:
Foto: Fond B92
Foto: Fond B92

Prema vašem iskustvu, koliko je vremena potrebno ženama koje su preživele nasilje od početka zlostavljanja do odlučivanja da potraže pomoć i okrenu SOS telefon?

Zavisi od slučaja i od same žene, pet, sedam, nekad i više godina. Kada nam se dogodi nasilje, logično je da smo zatečene, ne očekujemo to, u neverici smo, nije nam jasno šta se događa i teško razumemo i jos teže prihvatamo da nam osoba do koje nam je stalo radi tako nešto. Tu su osećanja straha, stida, krivice, počnjemo da razmišljamo šta nismo dobro uradile pa govorimo sebi „da sam samo ovo ili samo ono... možda on ne bi“... Živimo u kulturi u kojoj se nasilje relativizuje i opravdava i žrtvama nasilja treba puno vremena da shvate da on, svakako bi, šta god ona uradila ili ne uradila i da je jedini i isključivo razlog, razlog nad razlozima za nasilje – sam nasilnik.

Foto: Fond B92
Foto: Fond B92

Koji je najčešće vid pomoći koji žene očekuju kada nazovu SOS broj?

Negde na početku razgovora konsultantkinja pita ženu koja se javi kako može da joj pomogne, šta očekuje od nje... Većina žena je zbunjena kada pozove. Naročito kada to čine prvi put - nemaju ideju šta im je tačno potrebno od nas. Ne retko, žele da im kažemo kako da promene nasilnika, odnosno šta da rade i kako da se ponašaju da se on promeni, da „bude kao što je bio“.... Postoje opet i žene, koje zovu zato što im je potrebna određena informacija, najčešće pravne prirode – to su one koje su počele proces izlaska iz nasilja, ili se spremaju da to učine (što opet ne mora da znači da će to i uraditi i to baš tada).

Jedan od načina pomoći žrtvama jeste organizovanje grupa za samopomoć ženama koje su pretrpele nasilje. Da li vaša organizacija pruža ovu vrstu usluga svojim korisnicama i u čemu se ogleda efikasnost ovih grupa?

Još uvek nemamo grupe samopomoći, ali nameravamo da one budu deo podrške koju ćemo pružati u budućnosti. Kontakt i razgovor sa ženama koje su imali slična iskustva donosi saznanje i osećanje ženi da nije sama, da neko razume kroz šta prolazi, da je ne osudjuje. Tu je i taj motivišući faktor - to što je nekoj ženi uspelo da prevazidje situaciju nasilja inspiracija je i ohrabrenje za one koje su još u procesu izlečenja i prevazilaženja velike traume koja im se dogodila.

Foto: Fond B92
Foto: Fond B92

Kakva je vaša saradnja sa institucijama sistema u različitim sektorima za zaštitu žrtava, sa centrima za socijalni rad, policijom, sudom, tužilaštvom, zdravstvenim institucijama?

Daleko od poželjne. Uprkos usvajanju brojnih zakona i donošenju dokumenata za prevenciju i eliminisanje nasilja prema ženama, situacija se u praksi teško menja. Stereotipi i prema nevladinim organizacijama i u odnosu na rodno zasnovano nasiljе su i dalje veoma prisutni, ne samo u najširoj javnosti nego i kod onih koji bi trebalo da sprovode određene politike. I onda zapravo imamo, kako to stoji u izveštaju „Senka nad Srbijom“ (izveštaj u senci koji su sačinile ženske grupe i predale CEDOW Komitetu 2013.), jedan „fiktivni participativni proces bez mogućnosti stvarnog uticaja“. Mislim da je situacija posebno loša na lokalnom nivou. Mi smo se susretale sa neverovatnim stvarima, prikrivanjem informacija, davanjem neistinitih podataka nacionalnim službama i organima od strane lokalnih institucija, isključivanjem organizacije iz potpisanih sporazuma i odluka... uopšte marginalizovanjem našeg značaja iako se pitanjem ženskih prava kontinuirano bavimo duže od decenije. Prošle godine su u Kruševcu, u kontekstu porodično partnerskog nasilja ubijene 4 žene. Neko mora biti odgovoran za to. U saradnji sa Mrežom žena protiv nasilja, Udruženje žena Peščanik je Zaštitniku građana/ki uputilo zahtev da istraži odgovornost države u slučaju ubistva u Kruševcu, septembra 2013, s obzirom da se žena više puta obraćala policiji za zaštitu pre nego što je ubijena.

Na koji način bi, po Vašem mišljenju, uspostavljanje jedinstvene nacionalne SOS linije olakšalo ženama koje su preživele nasilje?

Najvažnije je što će podrška biti dostupna na teritoriji cele zemlje, dakle svim ženama kojima je potrebna i što će biti povećan broj sati rada SOS linije. Uspostavljanje jedinstvene nacionalne linije značilo bi i da država preuzima odgovornost za obezbedjivanje podrške i zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Istovremeno bi i nasilnicima bila poslata poruka da nasilje nije privatna stvar i da žene izložene nasilju nisu same, što je takođe važno.

Info

Matić: Važno je da se novinari hrabro suoče sa nasilnicima

"Kao što znate, uz Brankicu Stanković i ja sam pod policijskim bezbednosnim procenama koje govore o tome da nam je neophodna policijska zaštita 24 sata dnevno, u mom slučaju već više od pet godina, a u slučaju Brankice Stanković skoro sedam. Imamo prilično razvijenu bezbednosnu kulturu i obavezan lanac poteza koje činimo u ovakvim situacijama", kaže u razgovoru za Cenzolovku Veran Matić, urednik Informativnog programa Radiodifuznog preduzeća B92 (RDP B92).

intervju sreda 26.08. 11:30 Komentara: 4

Vejvoda: Dejton se u osnovi neće menjati

Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel regionu veoma je značajna, a treba podvući činjenicu da je došla usred krize oko Grčke, kada su se u Briselu sustizali sastanci na najvišem nivou. Ta je poseta važna i zbog poruke koja je jasno izrečena i u onom tvrdom razgovoru 2011. - da je proširenje Evropske unije i dalje na dnevnom redu, kako je i obećano u Solunu 2003. Uostalom, nijedna instanca EU tokom ovih 12 godina nije tu ništa promenila, dakle proširenje se nastavlja uprkos krizi u Evropi, uprkos ekonomskoj krizi i, naravno, krizi institucija EU, pogotovo onoj u Evrozoni, kaže na početku razgovora za Novi magazin Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog fonda.

intervju ponedeljak 3.08. 14:53 Komentara: 2

Perišić: Zašto nisam izvršio državni udar na Miloševića

U Srebrenici je izvršen masovni zločin nad muslimanima i Srbima. Veoma mi je žao žrtava i učestvujem u žalosti sa njihovim porodicama. Zločini nemaju nacionalnost i zato smatram - ma ko i ma gde ih je počinio, mora biti kažnjen, kaže u razgovoru za Danas bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Momčilo Perišić.

intervju ponedeljak 29.06. 09:55 Komentara: 22

Dežulović: Presuda "Slobodnoj Dalmaciji" utiranje puta za dolazak HDZ na vlast

Sa Borisom Dežulovićem, autorom nekada kultnog Ferala i doajenom hrvatskog novinarstva, "Slobodna Dalmacija" je pre nekoliko dana prekinula saradnju. Usledilo je to nakon što je splitski Županijski sud presudio da list mora platiti 150.000 kuna, odnosno, 20.000 eura, odštete zato što je Dežulovićev tekst iz 2012. godine "Za njih bi bilo bolje da Bog ne postoji" povredio ugled, čast i dostojanstvo desetoro tužitelja iz Splita.

intervju nedelja 21.06. 14:05 Komentara: 1

Od početka smo znali ko su ubice, sada imamo i dokaze

Zbog čega do 2014. nisu uspeli da pribave dokaze? Šta su bile prekretnice u istrazi? Zašto veruje Miloradu Ulemeku? Koga još očekuje kao svedoka na suđenju? Šta je uspela da uradi Komisija za istraživanje ubistava novinara? U razgovoru za Cenzolovku otkriva Dragan Kecman, načelnik Uprave kriminalističke policije, koji već 16 godina radi na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije

intervju petak 5.06. 13:00 Komentara: 0

Biće mnogo pokušaja opstrukcije suđenja

Povodom početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić govori o propuštenim šansama za rasvetljavanje ovog ubistva u proteklih 16 godina, o tome kako je Komisija oživela zamrlu istragu, o dobroj saradnji sa BIA i lošoj sa VBA, o Vučićevoj podršci i o tome zašto njegov predlog da se osnuje komisija nije prošao u Tadićevo vreme.

intervju ponedeljak 1.06. 12:38 Komentara: 2
strana 1 od 94 idi na stranu