Vejvoda: Evropa za SAD ponovo važnija od Azije

Ovogodišnja anketa Nemačkog Maršalovog fonda o stanju transatlantskog partnerstva ponovo je potvrdila predanost obe strane Atlantika očuvanju bliskih ekonomskih i spoljnopolitičkih veza, Evropsku uniju kao instituciju i NATO kao najpogodniji instrument bezbednosti Zapada. Ankete su sprovedene u 12 članica Evropske unije, u Turskoj, a po prvi put i u Rusiji.

Foto: Beta, Arhiva
Foto: Beta, Arhiva

Potpredsednik za program Maršalovog fonda Ivan Vejvoda istakao je u razgovoru za Glas Amerike nekoliko upečatljivih anketnih rezultata.

“Mislim da možemo da izdvojimo bar tri zaključka. Jedno od pitanja postavljena u Americi bilo je da li je važnija Evropa ili Azija, a u Evropi je glasilo da li je Amerika važnija od Azije? Evropi uvek dobijamo isti odgovor: ‘smatramo da su SAD važnije za nas od Azije’. U Americi smo prošle godine dobili odgovor da je Azija važnija od Evrope. Ove godine se to obrnulo i opet imamo većinu Amerikanaca koji smatraju da je Evropa za njih generalno važniji partner od Azije. Drugo, postavili smo pitanje da li je ekonomski sistem u kojem živite pravičan za sve podjednako ili je bolji za one koji bolje stoje u tom društvu. Dobili smo jedan dosta iznenađujući rezultat da u svim zemljama, pa i u Švedskoj i SAD ljudi smatraju da je sistem nepravičan. Da profitiraju samo oni koji su najbogatiji. I najzad pitali smo Evropljane kako cene politiku, koju je vodila kancelarka Angela Merkel u Nemačkoj povodom krize u evrozoni. Ona tu dobija zaista visoke ocene u većini zemalja EU što je možda iznenađenje kad znamo koliki je teret na njoj i kojim kritikama je bila izložena. Ali tu vidimo da evropsko javno mnjenje smatra da ona razborito pokušava da spasi ne samo evro, već i jedinstvo EU."

Evropljani izražavaju visok stepen solidarnosti sa zemljama koje se nalaze u finansijskim teškoćama, nastavlja Vejvoda.

“To ukazuje na postojanje Unije već više od 50 godina i razumevanje da nije dobro ako neko otpadne, odnosno ko zna šta to može da proizvede kao negativan rezultat ako, recimo Grčka izađe iz evrozone, ili Italija koja je mnogo veća. Anketa pokazuje da je trend ka održavanju te zajedničke zajednici mnogo jači od suprotnog.”

Ovogodišnja anketa Fonda, po prvi put je obuhvatila i Rusiju, čiji su ispitanici pokazali da se u mnogo čemu slažu sa Amerikancima i Evropljanima.

“Jeste, postavljeno je pitanje u Rusiji da li postoji osećaj da ima dovoljno zajedničkih vrednosti i interesa da se radi sa Evropom i Amerikom, i tu ima natprosečno više onih koji osećaju da ima. Preko 60 posto Rusa kažu da potoji dovoljno zajedničkog za saradnju sa Evropom, a oko 50 posto kažu to isto za Ameriku. Kad pitamo kako vidite neke evropske zemlje, kao na primer, Nemačku, oko 70 odsto Rusa se izjasnilo da je Nemačka jako dobar partner.”

Prema rečima našeg sagovornika rezultati su bitni ne samo za pripadnike transatlantske zajednice zemalja, već i za one koje tome streme:

“Iz ovog istraživanja može da se vidi da Evropska unija još uvek ima veliku privlačnost. Ta ‘meka moć’ Evrope je i dalje delatna. To vidimo zato što u zemljama Zapadnog Balkana većina još uvek smatra da treba da se pristupi Evropskoj uniji, rekao bih iz jednog zdravorazumskog razloga. Bolje je biti deo jednog velikog kluba od pola milijarde ljudi i 27 zemalja članica nego biti mala, ekonomski nejaka zemlja izvan toga. Bolje je da se bude za stolom, da se čuje glas svake od tih zemalja. Mislim da je u tom smislu jako dobro što Hrvatska postaje punopravni član sledećeg leta, što je Crna Gora započela razgovore i nadamo se da će Srbija dobiti datum idućeg proleća.”

Nalazi godišnje ankete Nemačkog Maršalovog fonda služi mnogim političarima i ekspertima kao dobra osnova za utvrđivanje spoljnopolitičkih, pa i unutrašnje-političkih prioriteta zemalja koje su njome obuhvaćene. Rezultate najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja 12 zemalja članica EU, Turske i Rusije možete naći na internetu na adresi: http://trends.gmfus.org/