Ratel: Nema političkih pritisaka u slučaju Medikus

BIRN: Da li je istraga o klinici “Medikus” kod Prištine, na kojoj su vršena nezakonita presađivanja bubrega, shvaćena ozbiljno od samog početka, 2008. godine?

Džonatan Ratel: Mislim da je preliminarna istraga bila veoma teška zbog načina na koji je pokrenuta. Započeta je veoma brzo i u žurbi na međunarodnom aerodromu u Prištini, povodom zdravstvenih problema turskog dečaka Jilmaza Altuna koji je zatražio pomoć. Pregledao ga je doktor na aerodromu i policija je odmah shvatila da nešto nije u redu; upali su na kliniku i zatvorili je. Tamo su zatekli primaoca te nezakonite transplantacije.

Tada je nagovešteno da je u “Medikusu” izvršena samo jedna transplantacija. Kako ste saznali da je bilo više od 24 transplantacije?

Džonatan Ratel: Posle pretresa izvršenog u “Medikusu”, i moram da istaknem da je on izvršen zbog hitnosti, ali bez odgovarajućeg sudskog naloga. To je predstavljalo pravi problem. Zbog hitnosti situacije policija je smela da izvrši pretres bez naloga; međutim, nalog nije ni zatražen ni odobren. Taj pretres je izvršen bez ikakvog prethodnog sudskog ovlašćenja, i to je bilo ključno u ovom slučaju. Zašto je to važno? Zato što su postojali dokumenti, medicinski izveštaji, zapisi anesteziologa i hirurški izveštaji koji su nam bili očajnički potrebni za slučaj kako bi presude imale utemeljenje.

Kosovska policija je 2008. godine uhapsila Mošu Harela, jednog od glavnih osumnjičenih u ovom slučaju. Zašto je on pušten pre suđenja?

Džonatan Ratel: To ne znam, ali znam da je Mošu Harela, državljanina Izraela za kim sada traga Interpol, pustio sudija UNMIK-a posle jednomesečnog pritvora. Naloženo mu je da se vrati na Kosovo i suoči sa optužbama, ali on to nikad nije učinio.

Možete li da objasnite ulogu Moše Harela u ovom slučaju?

Džonatan Ratel: Moše Harel je vršio regrutaciju i bavio se nabavkom, kupovinom, prodajom i transplantacijom ljudskih organa, učestvovao je u ilegalnoj međunarodnoj trgovini ljudskim organima. On je ključna osoba koja je organizovala logistiku, sredstva, transfer novca, putovanje i sastanke između pacijenata i žrtava davalaca. U to vreme boravio je u Izraelu i putovao je na Kosovo preko Istanbula.

Istanbul je bio polazna tačka i za žrtve davaoce i za primaoce. Oni bi često stizali i istim avionom turskog avio-prevoznika i odmah se upućivali, zajedno sa Moše Harelom, na kliniku “Medikus” da bi tamo bili operisani. On je bio ključni učesnik i ključni član organizovane kriminalne grupe.

Koja je bila uloga turskog doktora Jusufa Sonmeza u transplantacijama u “Medikusu”?

Džonatan Ratel: U to vreme on je bio glavni hirurg i ključni učesnik u svim transplantacijama organa koje su tamo vršene. On je begunac, a Interpol traga za njim kao i za Moše Harelom. On je ozloglašeni trgovac organima iz Turske koga aktivno tražimo već duže vreme. Ne znamo gde se trenutno nalazi, ali postoji teorija da je možda u Južnoj Africi. Činimo sve što je u našoj moći da ga lociramo; za njim je izdata crvena poternica Interpola, a u Turskoj je protiv njega podignuta optužnica za krivične radnje u vezi sa ovdašnjom klinikom “Medikus”.

Sonmez je 2008. godine uspeo da dobije dozvolu za rad na klinici “Medikus” od Ministarstva zdravlja Kosova. Je li to prihvatljivo?

Džonatan Ratel: Ne verujem da su vlasti ovde znale njegov čitav istorijat, da je prekršio krivični zakon u Turskoj. Možda su i znale, ne znam. Ali znam da je imao dozvolu kao opšti hirurg, ali ne i za transplantaciju organa jer je ona zabranjena Zakonom o zdravstvu Kosova.

Smatra se da je Sonmez boravio na Kosovu 2008. godine, ali da je otišao pre upada policije u “Medikus”. Da li je od nekoga dobio dojavu?

Džonatan Ratel: Znamo da je od trenutka kada se Jilmaz Altun na aerodromu požalio na zdravstvene tegobe i kada ga je pregledao aerodromski doktor do trenutka kada je policija stigla u “Medikus” prošlo nešto manje od sat vremena. Ne znamo kakva je informacija mogla biti prosleđena klinici za tih sat vremena; međutim, zabrinuti smo, baš kao i Odbrana, da su brojni dokumenti nestali sa klinike – nedostaju ključne knjige o hirurškom protokolu i zapisi. Uz to, postoje i drugi dokumenti koji bi pomogli Tužilaštvu, a možda i Odbrani, ali su ti dokumenti odneti sa klinike.

Nemamo zapis o tome da je Sonmez napustio zemlju. Pretpostavlja se da je u iznajmljenim kolima seoskim putem prešao u neku od susednih zemalja. Prosto nismo sigurni.

Jeste li zatražili od Turske da Sonmeza izruči Kosovu?

Džonatan Ratel: Imali smo vrlo ograničenu mogućnost izručenja i za Sonmeza i za Mošu Harela iz očiglednih razloga, jer ustavi Turske i Izraela ne dozvoljavaju izručenje njihovih državljana. Imali smo potpunu saradnju sa Turskom i Izraelom na osnovu zahteva za recipročnu pravnu pomoć. Sastali smo se sa policajcima i tužiocima iz Izraela i Turske i imali izvrsnu saradnju sa obema zemljama. To je rezultiralo podizanjem optužnica protiv nekoliko osoba i u Turskoj i u Izraelu.

Saopštili ste da će biti novih optužnica u slučaju “Medikus”.

Džonatan Ratel: Mogu da potvrdim da je tužilac pokrenuo dalju istragu u ovom slučaju protiv svakog osumnjičenog na Kosovu zbog radnji vršenih na klinici “Medikus”. U optužbe spadaju i one za organizovani kriminal, trgovinu ljudima, zloupotrebu službenog položaja i druge srodne krivične radnje. Ali to je nova istraga protiv drugih osumnjičenih.

Priča se da su među osumnjičenima i neki kosovski političari. Možete li to da nam potvrdite?

Džonatan Ratel: Ne mogu na to da vam odgovorim, žao mi je. Ne smem da imenujem osumnjičene.

Bivši ministar pravde Kosova Hajredin Kuči kritikovao je prvobitna hapšenja. Je li to bio neki oblik pritiska čiji je cilj bio da se 2008. godine obustavi istraga?

Džonatan Ratel: Ne znam za te izjave zato što 2008. godine nisam bio na Kosovu. Mogu da potvrdim da je bivši ministar pravde bio svedok u ovom slučaju i da je dao izjavu, baš kao i drugi visoki zvaničnici. Te su izjave uvedene u dokaze. Mogu da kažem da će se ove i druge stvari proveriti i da je tužilac otvorio novu istragu povodom radnji na klinici “Medikus”.

Je li bilo političkih pritisaka u ovom slučaju ili tokom suđenja?

Džonatan Ratel: Na ovog tužioca politika nije imala nikakvog uticaja; to se nije dogodilo. Ne mogu da govorim u ime drugih istražitelja ili pojedinaca, ali mogu da kažem da na mene nije izvršen nikakav politički uticaj ili pritisak.

Da li ćete uložiti žalbu na presudu od 29. aprila kojom su za organizovani kriminal i trgovinu organima osuđena petorica muškaraca, uključujući vlasnika klinike “Medikus”?

Džonatan Ratel: Da, hoću. Morate da razumete da smo zadovoljni većim delom presude, smatramo da su kazne i presude u potpunosti odgovarajuće. Uložićemo žalbu zbog tehničkih pitanja povodom nekih ograničenja i drugih tehničkih problema. Ali moram da istaknem da pozdravljamo ove presude, smatramo da su žrtve – davaoci koji su regrutovani, dovođeni na kliniku “Medikus” i iskorišćeni kako bi im se uzeli organi – dobile pravdu.

Presudom je naloženo da se žrtvama isplati obeštećenje, ali klinika “Medikus” je zatvorena od 2008. godine. Kako će se doći do novca?

Džonatan Ratel: Da se razumemo, zgrada postoji, oprema i operacione sale postoje. Priložili smo zahtev za zaplenu zgrade, zemljišta, medicinske opreme i sve imovine unutra, zato što je sudskom odlukom zgrada bila potpuno zatvorena tokom čitave istrage.

Znate li bilo šta o zdravstvenom stanju ljudi kojima je na klinici “Medikus” izvađen bubreg?

Džonatan Ratel: Zdravlje i bezbednost žrtava su nam veoma važni.Žrtve su doživele značajnu fizičku patnju. Životi mnogih od njih zauvek su izmenjeni, i fizički i psihički. Pretrpele su ogromnu fizičku bol, u nekim slučajevima su osakaćeni i njihovo pravo na rad je krajnje ograničeno. Neki od njih će morati da žive s tim do kraja života. U skladu s tim, sud je s pravom zaključio da žrtve moraju da se obeštete. Međutim, i očajni primaoci ovih organa, koje je zanimalo samo njihovo stanje, a ne i odakle ti organi dolaze, takođe su na neki način žrtve. Nekoliko tih osoba je umrlo, uključujući jednog svedoka koga smo ispitali u sudnici.

Jeste li već radili na slučajevima trgovine ljudima?

Džonatan Ratel: Jesam, radio sam već na trgovini ljudima u Sarajevu, na Sudu BiH.

Dakle, upoznati ste sa tom pojavom.

Džonatan Ratel: Tehnike vrbovanja kojima su se služile osobe da bi primorale siromašne na prodaju i vađenje organa na klinici “Medikus” uglavnom su iste. Dobijali su lažna obećanja o plaćanju, bili izloženi iznuđivanju i drugim metodama vršenim nad njima, uključujući neizdrživ pritisak. Ista sredstva sreću se i u drugim trgovinama, pa i u trgovinama ljudima radi seksualnog ropstva ili prostitucije – počinioci se služe identičnim tehnikama.

Klinika “Medikus” se pominje i u izveštaju izaslanika za ljudska prava Saveta Evrope Dika Martija, u kojem je on naveo da su se neki elementi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) bavili trgovinom organima tokom sukoba 1999. godine. Međutim, Parlamentarna skupština Saveta Evrope nije dozvolila Martiju da svedoči u slučaju “Medikus”.

I Sud i tužilac žale zbog toga, zato što se u izveštaju Dika Martija tvrdi da je on došao do dokaza koji direktno povezuju kliniku “Medikus” sa trgovinom organima tokom sukoba na Kosovu, a nas bi veoma zanimalo da čujemo šta on ima da kaže.

Kao tužilac, mislite li da postoji bilo kakva veza između slučaja “Medikus” i optužbi na račun OVK?

Džonatan Ratel: Nažalost, kao tužilac, ne postupam na osnovu pretpostavki. Postupam na osnovu dokaza i, na kraju slučaja u kojem su istraga i procesuiranje trajali četiri i po godine, mogu vam reći da nisam pronašao bilo kakve direktne dokaze za postojanje te veze.