| |
|
|
25. oktobar 2009.
|
Šta nam je doneo Medvedev |
Jeremić: Mislim da, i pored svih tih razlika i pored svih tih problema, ova vlada je uspela da se postavi na takav način da očuva odnose sa svima, da se ne ponizi ni pred kim, da nastavi svoj put ka Evropi, da brani Kosovo, da ima najbolje odnose sa Rusijom i da postane izuzetno vidljiv diplomatski igrač, ne samo na regionalnoj sceni, već i na međunarodnoj sceni...
Antonić: Kakve veze imaju evropske integracije sa usvajanjem statuta Vojvodine? Naravno da će statut biti usvojen, ali sad zamislite, Evropska komisija, naravno zahvaljujući informatorima odavde, prosto usvaja i taj jedan deo, koji zaista ... nikada nijedna zemlja koja je prilazila Evropskoj uniji, nije imala tu vrstu, kako bih rekao, uslovljavanja odnosno opominjanja.
Ostojić: Zemlje-članice (OEBS-a) su rešile da krenu u proces transformacije tog bezbednosnog paketa, bezbednosnog, ne odbrambenog, i ... ove godine, u junu, su na Krfu donele odluku o tome. Prema tome, ovo što je Rusija odavde, kroz Srbiju, kao megafon, poručila da ona želi redefinisanje te bezbednosne arhitekture Evrope, to se već desilo.
|
Gosti: ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, analitičar Slobodan Antonić, Zoran Ostojić, narodni poslanik i član predsedništva LDP-a
Autorka: Olja Bećković
|
Bećković: Dobro veče. Kakav je vaš utisak, da li je predsednik Rusije, Medvedev, bio pre pet dana ili pre pet meseci? Nedeljama i nedeljama je trajalo uzbuđenje oko njegovog dolaska, došao je predsednik Rusije, bio je u Beogradu, položio je cveće na spomenik oslobodiocima, obratio se parlamentu, potom je primio orden Svetog Save u Patrijaršiji, pa je onda on dobio od predsednika Srbije ogledalo i prisustvovao priredbi u Sava centru i vratio se u Rusiju. A mi smo ostali ovde, da pričamo o tome kako je poseta bila istorijska, da svako na svoj način tumači šta je rekao predsednik Rusije, koju je poruku doneo Srbiji, da različito tumačimo šta je Srbija poručila Evropskoj uniji ovim ojačanim prijateljstvom i večeras pokušavamo da otkrijemo šta to u Srbiji više nije isto posle odlaska Medvedeva. Večeras u emisiji “Utisak nedelje”, ministar spoljnih poslova, dobro veče.
Jeremić: Dobro veče.
Bećković: Vuk Jeremić. Slobodan Antonić, analitičar, dobro veče.
Antonić: Dobro veče.
Bećković: Zoran Ostojić, narodni poslanik i član predsedništva LDP-a, dobro veče.
Ostojić: Dobro veče.
Bećković: I prvo pitam Vas, dakle, šta u Srbiji više nije isto?
Ostojić: Pa mislim da je ova poseta isterala srpsku politiku, zvaničnu, na čistinu. Sad prosto mora da se izjasni Vlada, proevropska Vlada, Tadića i Dačića, da li je zaista iskreno za Evropsku uniju, za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ili je za nešto što je ni tamo ni ovamo, ali više tamo, na Istok, nego ovamo na Zapad i jasno je da, kao druga nekakva karakteristika sem te čistine, na kojoj smo se našli, je da ta vojna neutralnost, to objektivno ne pije vodu. Ili ćemo u NATO ili ćemo da...
Bećković: Ili ćemo šta?
Ostojić: Pa ili ćemo da budemo deo nekog novog Varšavskog pakta, koji Rusija, iz svojih interesa, sa legitimnim pravom, da otvori neko pitanje nove bezbednosne strukture u Evropi, bez Amerike i Kanade, želi da napravi, pa ako uspe, uspeće, ako ne uspe, ne uspeće, ali eto mi smo se tu, po svoj prilici, namestili kao nekakav megafon, da probamo da to proguramo, sa posledicama koje će biti pre po nas, nego po Rusiju.
Bećković: I gospodine Antoniću, isto pitanje?
Antonić: Prvo ne mislim da naš put u Evropsku uniju, da je potpuno otvoren i zacrtan, posle ovih izbora u Nemačkoj. Merkelova je išla u kampanji, sa pričom o tome da će ipak da sačekaju malo sa proširenjem. Dakle, realno se govori o petnaest godina, koliko treba, da bi Srbija ušla u Evropsku uniju. Dotle mi zaista treba da razmislimo šta ćemo da radimo. Rusija je jedan od naših mogućih partnera. To je, tako da kažem, druga noga u jednom hodu Srbije. Tako da mislim da je ova poseta, baš to, da je Srbija konačno dobila i drugu nogu.
Bećković: Dakle to više nije isto? Srbija posle ove posete, ako je pitanje šta u Srbiji više nije isto, dobila je drugu nogu?
Antonić: Da, ne skakuće više samo na jednoj nozi.
Jeremić: Pa mislim da je Srbija, nakon posete ruskog predsednika, jača nego što je bila pre te posete. Mislim da je jača politički, mislim da je jača ekonomski i mislim da je jača regionalno. Sve zemlje Evropske unije, sve zemlje, pardon, zapadnog Balkana imaju evropsku budućnost. One će biti članice Evropske unije, a samo jedna od zemalja zapadnog Balkana ima punu, bezrezervnu, nedvosmislenu podršku Ruske Federacije, što je očigledno, nakon posete ruskog predsednika i svega onoga što je ruski predsednik ovde rekao tj. Srbiji. I mislim da nas to čini komparativno jačim u odnosu na ostale zemlje regiona. Naš centralni, strateški prioritet je članstvo u Evropskoj uniji, to se nije promenilo nakon posete ruskog predsednika, dakle, mi ćemo nastaviti da činimo sve napore da postanemo član Evropske unije. Mislim da nam prilično dobro ide, s obzirom na Izveštaj Evropske komisije, koji je vrlo verovatno, najpozitivniji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropsku uniju ikad koji Evropska komisija dala. Na pragu smo dobijanja bezviznog režima. Nadam se da će u 2010. godini, već od januara to i stupiti na snagu, ali idući ka Evropi, pokazali smo da moguće biti najbolji prijatelj Rusije i uživati bezrezervnu i nepodeljenu podršku Ruske Federacije. Predsednik Medvedev je bio eksplicitan, kada je bio u Srbiji: Rusija stoji iza vas u svemu onome što tražite, što budete zatražili od nas i Rusija podržava put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, to je rekao eksplicitno, u parlamentu.
Bećković: E sad su tu tumačenja različita, dakle, jedna tumačenja su da je to rekao, a druga tumačenja idu i odavde i iz stranih medija s da je rekao to, ali nerado, a evo i Antonić ima isto neke rezerve. Pa hajdemo da vidimo koje je Vaše tumačenje. Da li je, koja je bila poruka Medvedeva? Da li je podržao bezuslovno...
Ostojić: Ako ministar spoljnih poslova, gospodin Jeremić, kaže kako je Medvedev, predsednik Medvedev rekao da Rusija podržava evropski put Srbije, odnosno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ja moram da budem zahvalan valjda i zadovoljan, jer možda je mogao predsednik Medvedev da kaže da Rusija ne podržava evropski put Srbije, pa bi onda drugačije pričali. Hvala mu što podržava. To je lepo. I građani Srbije su maja prošle godine glasali za taj put. Mislim da malo ko je razmišljao o tome da li će Rusija dati dozvolu za to ili neće, ali eto, ako predsednik Medvedev kaže da je to dozvoljeno, idemo dalje, ali pitanje je kako idemo dalje. Kad kaže ministar da sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno ovog regiona imaju evropsku budućnost, to je tačno. Njima je otvorena evropska budućnost i ta vrata još u Solunu 2003, ali od njih zavisi da li će kroz ta vrata proći i mi ovde diskutujemo kad ćemo kroz ta vrata proći, pre ili kasnije. Ja verujem da mnogi u sadašnjoj Vladi, koja od Evrope je priznata kao proevropska i svakako da jeste u odnosu na onu koja je bila ili koja je mogla da nas zadesi, posle onih izbora, kažu da je proevropska, ali mislim da je za ljude koji nas gledaju, za one koji razmišljaju da li će im deca otići u inostranstvo, jer nemaju perspektivu, za one koji nemaju posao, vrlo bitno kad ćemo mi biti deo Evrope.
Bećković: A kakve sad to ima veze, dakle...
Ostojić: Pa brzina je važna. Svi smo mi za Evropu, i Šešelj je za Evropu.
Bećković: Ne, u redu je, ali na koji način je dolazak Medvedeva to usporio ili ne usporio, dakle, na koji način je bitno to?
Ostojić: Pa bitno je ako želimo da budemo deo tog evropskog projekta, najveća i uspešnija u istoriji Evrope...
Bećković: Da li smo mi nešto usporili time što je on bio ovde?
Ostojić: Pa da li postoji Evropa kao skoro država? Postoji. Želimo li mi da budemo deo toga? Želimo. Je l’ tamo npr. postoji čovek koji se zove, koji je zadužen za spoljnu politiku i bezbednost? Postoji. Pa možemo li ili trebamo li misliti šta oni misle o, recimo, novoj bezbednosnoj arhitekturi, o nekakvim...
Bećković: Hajdemo za sada da ostanemo na evropskim integracijama, da.
Ostojić: Čini mi se da priča: Mi ćemo sad vama da kažemo šta treba da radite, a želimo tamo da uđemo, nekako ne pije vodu. Druge zemlje su prihvatale ono što je većinsko mišljenje ili što je spoljna politika Evrope. Da mi nametnemo Evropi svoje mišljenje ili svoj nekakav koncept, možda neko ima ambiciju, ali mislim da je to ipak malo preambiciozno. Nismo mi Nemačka ni Francuska.
Bećković: Kako ste Vi razumeli?
Antonić: Ne, prvo da kažem, ne samo izbori, nego ankete javnog mnjenja, tačno je da pokazuju da građani Srbije žele u Evropu, ali ne bezuslovno, dakle, jedna jedina stranka koja kaže da Srbija treba da bezuslovno ide u Evropu, pa čak i po cenu Kosova, jeste LDP, a ona ima pet posto glasova.
Ostojić: To ste videli neke ankete, koje ja nisam video...
Antonić: Ne, to je bilo na izborima. Preko 90 posto građana i njihove stranke koje su u parlamentu, smatra da „da“ Srbija u Evropi, ali pod nekim, odnosno ne bezuslovno, pod nekim elementarnim uslovima. Kad je Medvedev u pitanju, ranije su postojala zajednička saopštenja. Nakon posete, ovde nije bilo zajedničkog saopštenja. To je interesantno da čujemo zašto nije bilo zajedničkog saopštenja. Obično na kraju tog saopštenja se kaže da je predsednik, recimo Tadić, pozvan da vrati posetu – to takođe nismo čuli, tako da smo mi morali da se dovijamo na osnovu govora lidera, gospodina Tadića i Medvedeva, da vidimo neke nijanse. I ono što se moglo primetiti jeste da je gospodin Medvedev rekao da Rusija podržava odluku, svaku odluku Srbije, između ostalog i odluku da brani Kosovo, pa tako podržava i odluku da pristupi, odnosno da ide u evropske integracije, ali kako sam ja razumeo, oni prosto podržavaju Srbiju u njenim odlukama, oni nisu rekli da oni smatraju da je od izuzetnog interesa za Srbiju i da zapravo Srbija, takođe evo da se poslužimo tim primerom, bezuslovno treba da ide u Evropu.
Bećković: Aha, a zašto je to... Da li se Vama čini, iz ovoga što govori Ostojić, zašto je za nas važno šta je on rekao ili nije rekao, da li je on za to, da li on pravi ogradu tom upotrebom reči “odluka”, a ne - zašto je to za nas bitno?
Antonić: Zato što mislim da je za nas važno da mi imamo izlaz, znači, rezervni izlaz. Svaka zrela politika ima opciju A, ima opciju B. Dakle, šta ćemo da radimo ukoliko za koju godinu, zaista jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju, ako dođemo uopšte do toga, s obzirom na činjenicu da zaista to raspoloženje koje postoji u Evropskoj uniji, jeste da se ne ide dalje na proširenje, odnosno da se uspori to proširenje, ali kada dođemo do toga, šta ćemo ukoliko zaista jedan od uslova bude Kosovo. Recimo je već ministar pomenuo Izveštaj Evropske komisije, tamo se od nas zahteva da ne sprečavamo Kosovo u regionalnim trgovinskim, valjda, sporazumima i vezama, dakle već se traži nešto u tom smislu od nas. Šta ćemo za nekoliko godina, ukoliko zaista zatraže da moramo da priznamo nezavisno Kosovo. Dakle zato je važno da imamo nekoga ko nas može podržati u takvoj situaciji.
Bećković: E pa, hajdete odgovorite na ovo pitanje, zašto nije bilo tog zajedničkog saopštenja? Kakav je to presedan, pa onda ćemo...
Jeremić: Nije presedan, to naprosto nije uobičajeno. Nijedan predsednik ovde nije dolazio da pravimo zajednička saopštenja. Postoji zajednička konferencija za štampu, koja je bila direktno prenošena, prema tome, mislim da ovaj put to naprosto nije predstavljalo nikakvu novinu. Ukoliko bude ikada došlo do uslovljavanja, to je više nego jasno, politika ove Vlade na ovaj način sastavljene i od građana ovaj put izabrane će biti “ne”. Dakle, mi nećemo prihvatiti bilo kakvo uslovljavanje Kosovom, zbog toga što je to naša ustavna obaveza. Ja lično smatram i politička i moralna i istorijska obaveza. Verujem da neće biti demokratski izabrane vlade Srbije, nikada... U svakom slučaju ova Vlada nije takva, ali ne verujem da će biti bilo kakve vlade Srbije, koja će prihvatiti bilo kakvo uslovljavanje Kosovom, ali mislim da su i evropski zvaničnici bili više nego eksplicitni u oceni posete Dimitrija Medvedeva Beogradu. Komesar Oli Ren je rekao da su odnosi Rusije i Srbije definisani na način na koji su definisani posetom predsednika Medvedeva, više nego korisni i za Evropsku uniju i za region. Mislim da smo mi pokazali da je moguće biti dobar prijatelj Rusije, a isto tako na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Jedan broj zemalja istočne i centralne i jugoistočne Evrope, naprosto nema takvo istorijsko nasleđe odnosa sa Ruskom Federacijom kao što ima Srbija. Mi smo bilo prijatelji, mi smo danas prijatelji i mi ćemo ostati prijatelji, ali itekako je moguće, i to je sada više nego evidentno, da je moguće biti član Evropske unije, da je moguće predvoditi region na putu evropskih integracija i u isto vreme biti najbliži partner i prijatelj Rusije. To je potvrđeno ovom posetom i spoljna politika Srbije će nastaviti da bude tako orijentisana. Dakle, blisko partnerstvo sa Rusijom i buduće članstvo u Evropskoj uniji, što pre to bolje. To je naša politika, što pre moguće, to ćemo učiniti da prođemo kroz ta vrata, jer, ponavljam, centralni strateški prioritet Vlade Srbije je bio na izborima , a i danas ostaje i biće dok god je ove Vlade članstvo u Evropskoj uniji.
Ostojić: Ako sam dobro razumeo, od one četiri noge, ta Evropska unija je najdeblja noga. Dobro je da je tako, ali da bi se to pokazalo i Evropskoj uniji, društvu gde želimo, onda moramo da pokažemo to i delima, a ne samo rečima.
Bećković: Ali evo, recimo, pomenuo Vam je Vuk Jeremić Oli Rena, pretpostavljam da je Oli Ren čovek koga mi osluškujemo svaki dan šta on kaže i da je to bilo bitno šta će reći Brisel na tu posetu. Kad stigne ta njegova poruka, da Brisel samo može biti zadovoljan i da to samo može doneti koristi, naše otopljavanje, naši dobri odnosi sa Rusijom, šta onda mi kažemo o tome?
Ostojić: Naši bilateralni odnosi sa Rusijom, odnosno Ruskom Federacijom nisu sporni, oni, po meni, treba da budu bolji nego što su sada i iskreniji nego što su sada. Mislim da nisu iskreni. Ako prošle godine i prošlih godina nismo slavili oslobađanje Beograda, onda kad je Medvedev najavio da će doći, da napravimo takav cirkus i nešto što možda i... Ne, sigurno prelazi nekakve granice dobrog ukusa, za mene, možda ne za druge, možda su drugi čekali to od '48. otkud znam.
Bećković: Stići ćemo dotle.
Ostojić: Ali kad kaže ministar da smo mi predvodnici toga, pa mi nismo ni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Mi smo kandidat za kandidata, mi i Bosna još nismo kandidati. Znači mi ne možemo biti predvodnici tog procesa u Evropskoj uniji. S druge strane, mi ne možemo zanemariti činjenicu da pred dolazak Medvedeva je, recimo, Makedonija razmenila ambasadore sa Kosovom. Ne možemo zanemariti činjenicu da su Amerikanci i Evropljani zakazali razgovore na butmirskom aerodromu baš za 20. oktobar. To su nekakvi signali, kojima moćna država, Sjedinjene Američke Države šalju našoj diplomatiji da se ne preigramo. OK. U redu je to što kaže i Ren i što kaže britanski ambasador, dobri odnosi sa Rusijom apsolutno nisu sporni.
Bećković: I ne ugrožavaju ni na jedan način?
Ostojić: Ne, apsolutno.
Bećković: Ali šta se onda Vi brinete? Ako se oni ne brinu, što se Vi brinete?
Ostojić: Pa dobro, ali ovde su poslate nekakve poruke, mi smo iskorišćeni kao nekakav megafon za novu bezbednosnu arhitekturu, a ta bezbednosna arhitektura se već pravi, ako je u pitanju redefinicija OEBS-a, postoji...
Bećković: Dobro, doći ćemo stvarno do nove bezbednosne strukture, ali hajdemo da vidimo u čemu je problem sa Evropskom unijom?
Ostojić: Pa nisu sporni bilateralni odnosi, sporno je što je Amerika poslala dve poruke.
Bećković: Na koji način smo mi ugrozili naše evropske integracije, time što je bio Medvedev, evo konkretno Vas pitam?
Ostojić: Pa čekaj, Olja. Pa evo, je l' u interesu Srbije da Makedonija i Kosovo - ili u interesu politike koja sa četiri ruke, dve ruke i dve noge brani Kosovo - da se razmene ambasadori? Nije, nije u interesu, a to se desilo. U subotu je makedonski parlament zasedao. Je l' to žuti karton? Jeste. Je l' žuti karton to što je zakazan, pregovori o redefiniciji Dejtonskog sporazuma ili ustavnim promenama 20. (oktobra)? Jeste, jer da budem pošten, jer dovođenje Dodika - hajde ovako, hajde da pričamo o tome, gospodine ministre - na binu pored Medvedeva, je l' to kao akt približavanja Evropskoj uniji, je l' to dobrosusedski odnos? Je l' se tamo nešto dešava u Bosni? Jesmo li mi garant Dejtonskog sporazuma? Jesmo. Je l' Dodik tamo zateže? Zateže. Je l' mi time pokazujemo da mi, on ima podršku? Ima. Pa zato je gospodin ministar sutradan morao da ide tamo da vadi kestenje iz vatre. Je l' bio Bajden proletos u Beogradu? Je l' bio predsednik Crne Gore trenutno u Srbiji? Je l' ga neko zvao da ga vidi? Nije. To je neka politika koju ja ne mogu da nazovem drugačije, ako hoću da budem pristojan i da uvažavam ovo, rek’o bih tinejdžerska, inače kad ne bih bio pristojan, rekao bih infantilna.
Bećković: Dobro.
Ostojić: I to nije doprinos evropskoj, ili brzom evropskom putu Srbije.
Bećković: Da li razumete šta su primedbe ovde?
Jeremić: Pa trudim se, trudim se naravno, trudim se naravno da razumem. Spoljna politika Srbije je ovoga trenutka vrlo aktivna, pažljivo izbalansirana i ima jasno definisane prioritete. Ti prioriteti su evropske integracije, dakle, postajanje člana Evropske unije u što je mogućem skorijem roku, odbrana Kosova, diplomatskim sredstvima i ostvarivanje predvodničke uloge u regionu, koji podrazumeva najbolje moguće regionalne odnose. Dakle, postoje tri spoljnopolitička prioriteta. Tu ih ne treba mešati sa četiri stuba spoljne politike. Tri prioriteta spoljne politike ostvarujemo kroz angažman sa četiri stuba i sa svim ostalim državama sveta. Mislim da smo u poslednjih godinu i po dana, koliko postoji ova Vlada, koliko postoji ova aktuelna državna konstelacija, predvođena predsednikom Tadićem, pokazali više nego jasno, uspeh na sva ta tri prioriteta, na sva ta tri fronta. Pod jedan, dobili smo najbolji mogući izveštaj, odnosno najvišu moguću ocenu Evropske unije, kada je reč o našim evropskim integracijama, od 5. oktobra do danas. Dakle, gospodine Ostojiću, od 5. oktobra do danas, upravo je u poslednjih godinu dana, po rečima Evrope, Srbija ostvarila najveći i najbrži napredak. Dakle, od 5. oktobra do danas, ovo je najuspešnija godina, po evropskim rečima, kada je reč o evropskoj integraciji. Na pragu smo, isto tako, da dobijemo i liberalizaciju viznog režima. Kada je reč o odbrani Kosova, koji je vrlo verovatno najkompleksniji i najsloženiji zadatak za srpsku diplomatiju, s obzirom na to da su podržavaoci nezavisnosti Kosova, neke od najuticajnijih zemalja sveta, mislim da smo ostvarili više nego očigledan uspeh. Jedan mali broj zemalja, imajući u vidu kolika se sila našla iza toga je priznala Kosovo, uspeli smo da stvar stavimo na Međunarodni sud pravde, pobedivši u Ujedinjenim nacijama i ostvarili to da ovaj proces pred Međunarodnim sudom pravde, koji počinje 1. decembra, postane najveći proces pred Međunarodnim sudom pravde u istoriji. Nikada se toliko zemalja u istoriji nije prijavilo za raspravu, nikada svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, to nije palo s neba. Aktivna spoljna politika Srbije je učinila da se ovaj proces pred Međunarodnim sudom pravde, napravi najvećim u istoriji. Mislim da imamo prilično dobre šanse u tom procesu. Kada je treći spoljnopolitički prioritet u pitanju, dakle regionalna saradnja, mislim da je Srbija jasno demonstrirala da je postala centar regionalnih zbivanja u diplomatskom smislu, imali smo posetu američkog potpredsednika, ruskog predsednika, ja sam upravo došao danas ovde u ovu emisiju sa aerodroma, turski predsednik nas je, je stigao u Srbiju, sutra će imati zvanične sastanke sa predsednikom Tadićem. Nova grčka vlada je odlučila da prvi zvaničnik koji dođe u posetu grčkoj vladi je upravo predstavnik Srbije. Ovde je održan istorijski samit, veliki samit lidera centralne, istočne Evrope, kome je bio domaćin predsednik Tadić. Gospodin Ostojić je rekao da smo morali da vadimo kestenje iz vatre prvi dan nakon dolaska ruskog predsednika – to nije istina, mislim da smo nakon dolaska ruskog predsednika postali jači regionalni igrač do te mere da po prvi put od kada je gospodin Silajdžić izabran u Predsedništvo Bosne i Hercegovine, on je prihvatio sastanak sa nekim iz Srbije. Mislim da Srbija ovoga trenutka igra važnu regionalnu ulogu, ulogu stabilizatora, ulogu pomiritelja, ulogu nekoga koji i pored svih problema koje ovaj region ima, a ovaj regiona ima mnogo problema, od kojih malo njih je efekat rada ove Vlade, ove Vlade Srbije.Mislim da i pored svih tih razlika i pored svih tih problema, ova Vlada je uspela da se postavi na takav način, da očuva odnose sa svima, da se ne ponizi ni pred kim, da nastavi svoj put ka Evropi, da brani Kosovo, da ima najbolje odnose sa Rusijom i da postane izuzetno vidljiv diplomatski igrač, ne samo na regionalnoj sceni, već i na međunarodnoj sceni, što i veliki broj međunarodnih analitičara ovoga trenutka ne krije.
Ostojić: Ne sumnjam da ste to želeli, ali ja samo hoću da kažem dve stvari, ako me sad ubedite da je Silajdžić primio Vas da razgovara zbog toga što je bio Medvedev, to se može zaključiti iz vaših reči, ja ipak ne potcenjujem gledaoce koji nas gledaju, ja i dalje kažem da to sa Dodikom, kao demonstracija, ako ste želeli da ohrabrite Dodika...
Bećković: A što Vi mislite da ga je Silajdžić primio?
Ostojić: A ako ste želeli da ohrabrite Dodika, mogli ste ga spojiti sa Medvedevim, ali ne na televiziji da to svi vide, a ovako ste morali da trčite tamo i da vadite kestenje iz vatre, a ne mislim da se Silajdžić uplašio od dolaska Medvedeva, pa onda seo s Vama da razgovara.
Bećković: A Zorane, a što mislite da je Silajdžić prvi put pristao da razgovara i da se vidi?
Ostojić: Pošto mu je neko rekao ko je rekao i Jeremiću da trči dole da vadi to, jer je slikane Medvedeva i Dodika, što je jednostavno odluka gospodina Jeremića, Tadića ili... Svakako ne Cvetkovića...
Bećković: A taj neko koji je rekao, ko je to?
Ostojić: Pa svakako oni koji su naterali Makedoniju da razmeni dan pre dolaska Medvedeva ambasadore sa Kosovom i zakazali razgovore u Bosni za 20. oktobar, dan kada dolazi Medvedev. Oni koji su gospodinu Jeremiću uputili demarš u formi pitanja što, kad se priča o novoj bezbednosnoj arhitekturi, se ne pominje Krfski proces od juna ove godine, koji faktički to znači i zašto je to kucanje na vrata. A a propos najboljeg izveštaja, jednostavno, vladajući ministri koriste to kao jedan, hajde da kažem, PR: ovo je najbolji izveštaj do sada Evropske...
Jeremić: Pa je l' jeste ili nije?
Ostojić: Pa jeste, znate, gospodine Jeremiću, ja merim svoje dete, ima deset godina i ono je ove godine veće nego prošle godine, udaram mu recku. Verujte mi, sledeće godine će biti još bolji nego ove godine, a 2014. biće svakako bolji nego 2013. i 2009. Ja ne razumem kakav je to argument. To je ogledalo Srbije. To ogledalo i ta slika je bolja nego prošle godine – pa da, jeste. To nije sporno. Da li je to dovoljno da mi budemo zadovoljni? Pa nije, mi nismo. Možda su oni zadovoljni.
Bećković: Gospodine Antoniću?
Antonić: Pa nije, ali to stvarno ne zavisi samo od nas, zapravo kad imate nova i nova uslovljavanja... Evo recimo u tom Izveštaju Evropske komisije...
Ostojić: Koja uslovljavanja? Mladić? O čemu pričate?
Antonić: Čekajte, u tom izveštaju da li ste obratili pažnju da se pominje i Vojvodina?
Ostojić: Da, obratio sam.
Antonić: Dakle, kaže se... Dakle, pazite, po prvi put imate da...
Ostojić: Zamislite, traže statut da se usvoji! Kako su nevaljali.
Antonić: Pa ne, ali pazite, to je unutrašnje pitanje Srbije. Dakle, kakve veze imaju evropske integracije sa usvajanjem statuta Vojvodine? Naravno da će statut biti usvojen, ali sad zamislite, Evropska komisija, naravno zahvaljujući informatorima odavde, prosto usvaja i taj jedan deo, koji zaista, po mom mišljenju, čak po mišljenju ljudi koji se bave time, nikada nijedna zemlja koja je prilazila Evropskoj uniji, nije imala tu vrstu, kako bih rekao, uslovljavanja odnosno opominjanja. To nije, naravno, još direktno uslovljavanje, još oni ne kažu: nećete bit primljeni u Evropsku uniju ukoliko ne usvojite takav i takav statut. To oni naravno da nisu rekli, ali samo to što ja ta stvar već došla na dnevni red, prosto pokazuje da se stalno stvaraju nekakva nova uslovljavanja. Tako da put ka Evropskoj uniji ne zavisi samo od nas.
Bećković: A šta je Vaš utisak, oprostite, šta je Vaš utisak, da li se spoljna politika menja? Da li je Vaš utisak da je prioritet ostala Evropska unija ili je Vaš utisak da je Vlada Srbije razumela i da gubi nadu da će se to desiti u skorije vreme, pa da onda traži alternative?
Antonić: Moj utisak jeste da Vlada Srbije iskreno i dalje namerava da Srbiju odvede u Evropsku uniju, ali s druge strane ona primećuje, dakle, ne mogu da na primećuju da tamo postoji sve manje i manje... Naravno ne uzimamo u obzir to što govori Oli Ren, Oli Ren prima platu za mesto koje se zove ministar za pridruživanje i on naravno mora da priča takve stvari. Dakle, pričam o onome kakvo je raspoloženje u strukturama i pričam o onome kakvo je raspoloženje u javnosti. Dakle, već sam pomenuo, Angela Merkel je, u svojoj kampanji, direktno pominjala tu... Naravno mi ćemo sada da vidimo, kad ona krene upravlja, dakle, da li će biti nekih promena. Ona je lepo rekla da eventualno Hrvatska može da uđe i Island svakako. Kad su u pitanju ostale zemlje, to će ići jednim sporijim tempom. Dakle, to je, kako bih rekao, nova realnost. U novoj realnosti, vi tražite nove partnere i tako sam i razumeo.
Ostojić: Mislim da gospodin Antonić ipak obmanjuje gledaoce. To je bilo pre referenduma u Irskoj, u predizbornoj kampanji. Sada je Angela Merkel napravila sa liberalima koaliciju i svakako posle irskog referenduma i potpisa Vaclava Klausa, otvara se taj prostor koji jeste bio zatvoren irskim odbijanjem da prihvati Lisabonski sporazum. Prema tome, mi želimo da budemo deo jednog društva u kome jedna Irska odlučuje o sudbini stotina miliona ljudi i tih stotine miliona ljudi, u raznim zemljama Evropske unije je čekaju, mole je, s pažnjom gledaju, Irska odlučuje. Onda posle Klaus odlučuje, jedan čovek, predsednik Češke. To je društvo u kome želimo da budemo.
Antonić: Ali to je poslednji put, to je poslednji put, kad se donesu te odluke, onda to više neće odlučivati.
Ostojić: Pa ne želimo da budemo u društvu u kome se mesec dana pred izbore, ne zna ko će biti predsednik dok vladar iz Kremlja ne pokaže prstom na ovoga ili onoga i taj bi. Jednostavno, mi pričamo o drugim vrednosnim sistemima i onome što želimo da budemo, niko ne spori ni gasovod ni bilateralne odnose sa Rusijom, pa na kraju krajeva, oni imaju strateške partnere, ali ovde se radi o evropskim vrednostima, koje neko želi da dezavuiše tvrdnjom kako eto nas ne žele, pa pošto nas ne žele, mi ćemo da skinemo gaće ovima sa istoka. Pa nije, to nije korektno, jednostavno zbog gledalaca pričam. Nije Angela Merkel to pričala pošto je pobedila, nego pre nego što referendum u Irskoj bio.
Antonić: Evo samo da kažem...
Bećković: Dakle, da li postoji, to se pojavilo i u analizama i u stranim medijima i ovde, dakle, pojavila se ta teza da je po svoj prilici se ovde došlo do tog zaključka da se stvar negde usporila i da nije više tako izvesno da će se to desiti u narednih tri, četiri ili deset godina i da... Istina, hvale vas da je to jako dobra spoljna politika, veoma vešto balansiranje, tražene novih stolica, a ne ugrožavanje evropskih integracija, ali da li ste izgubili nadu?
Jeremić: Ne, naš centralni, strateški prioritet je evropska integracija i učinićemo sve da postanemo deo Evropske unije što je moguće pre. Istina je da se situacija usložnjava. Znači, sada je daleko složenija situacija, kada je reč o daljem proširenju Evropske unije, nego što je to bila pre, recimo, prijema Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju. Da ne govorim o ovom prethodnom “velikom prasku” tzv. ekspanzije Evropske unije, kada su ušle simultano deset zemalja 2004. godine. Dakle, ekonomska kriza i politička kriza, koja je pre usvajana Lisabonskog sporazuma, drmala, tako da kažem, Evropsku uniju je učinila ovaj proces proširenja daleko težim i daleko složenijim nego što je to bio do sada. Međutim, takva je situacija kakva jeste i mi imamo jasno zacrtane prioritete, mi ćemo nastaviti da činimo sve, da postignemo to evropsko članstvo. U međuvremenu, naravno da ćemo učiniti sve da bi bilo što snažniji i što presperitetniji u periodu između danas i momenta članstva u Evropskoj uniji, kad god to članstvo bude došlo. I zbog toga smo bili toliko aktivni. Mislim da smo bili prilično uspešni, mislim da i na Zapadu analitičari su nepodeljeni u oceni, iako se možda ne slažu sa svim što mi radimo, da je srpska spoljna politika zapravo postigla ono što je zacrtala kao svoj prioritet, ali mi zaista želimo da budemo deo Evrope i zaista želimo da budemo deo tog prostora, koji deli takve vrednosti, da, kao što gospodin Ostojić kaže: jedna Irska odlučuje i jedna Irska se pita i jedna Irska treba da se složi, e pa isto tako kao što jedna Irska treba da se složi, naše je mišljenje da isto tako jedna Srbija treba da se složi. I ako jedna Irska i irski glasači imaju pravo da odlučuju o celoj budućnosti evropskog prostora, tada i mi želimo, ne da mi odlučujemo, ali samo da se naš glas čuje, kada je reč o rešavanju prilika na Balkanu. Ako je Evropska unija uspela da pomiri evropske narode koji su se milenijumima tukli, borili jedni s drugima i ako je uspela... Ja inače iskreno verujem da je Evropska unija najveći mirovni projekat u istoriji ljudske civilizacije, ali najbazičniji, najfundamentalniji deo toga evropskog mira je taj, što se svačiji glas podjednako vrednuje i svačiji glas podjednako sluša i to je jedna osnovna evropska vrednost. Ako želimo da proširimo evropske vrednosti na Balkan, tada je potpuno neshvatljivo da se glas jednog tako isto evropskog naroda, kao što je irski ili kao što je francuski, ne sluša. Ako mi ne možemo da se složimo sa aktuelnim pokušajem da se nametne nezavisnost Kosova, ako jedna zemlja ne može da se složi sa tim, onda ta isto zemlja treba da se sasluša. Ne možete reći da glas naroda, bilo koje zemlje evropske, vredi i taj glas mora da postoji kao prisutan, ne bi li Evropa išla napred, a glas srpskog naroda, glas Srbije, ne treba da bude slušan. Mi samo tražimo da budemo tretirani kao i svi drugi. Mi tražimo da ispunimo uslove koji su i drugima bili dati, ne tražimo manje, ne tražimo više, tražimo da budemo tretirani kao jedan normalan, evropski narod, koji će sutra biti deo tog evropskog projekta koji se zove Evropska unija i mislim da ćemo u tome i uspeti. Ne možemo prihvatiti svaki uslov koji neko pokuša da nametne. Mislim da imamo dovoljno prijatelja i saveznika u Evropskoj uniji, da izbegnemo nametanje takvih nemogućih uslova. Dakle, moguće je ići ka Evropi i bez ponižavanja, moguće je ići ka članstvu u Evropi i bez snishodljivosti i to je...
Ostojić: Ovo niste učili na Harvardu, ovo ste učili ovde. Elem...
Bećković: Nemoguć je nastavak daljeg razgovora...
Ostojić: Irska je unutra, Irska je unutra, pa se zato glas čuje.
Jeremić: Gospodine Ostojiću, ako mogu da završim, to je spoljna politika...
Ostojić: Pa dobro, ali držite nem predavanje, gledate u mene i pričate kao smo mi članica Evropske unije - Irska, pa se Irska sluša, a mi se ne slušamo – pa mi nismo unutra, oni su unutra.
Jeremić: To je spoljna politika Srbije, na kojoj će ova Vlada insistirati i ja verujem, kao što smo do sad bili uspešni na putu evropske integracije, da ćemo biti uspešni i do kraja.
Ostojić: Pa to je lepo. Irskoj niko ne određuje ko će biti, koji će ministri biti na dočeku nekog predsednika, nego sama Irska odlučuje.
Bećković: Reklame.
Bećković: Kao jedna od ključnih poruka, evo večeras, u nekoliko navrata pomenuta, a to je taj novi sistem bezbednosti, ja koristim najjednostavniju formulaciju, a ima i komplikovanijih i čini se da to takođe niko nije razumeo o čemu se zapravo radi i šta je to i da li je to nešto, čime se poništava naša bojna neutralnost i šta je to.
Antonić: Da, mi smo se svi rastrčali da saznamo zapravo šta je to, jer to zaista nije bilo u opticaju, bar ne u ovom širem političkom smislu, pre posete Medvedeva. Onda smo zapravo saznali da je to jedna stvar, koju je Medvedev već pokrenuo prošle godine, kada je došlo do onog sukoba u Gruziji i zapravo to je jedan predlog, ako sam ja dobro razumeo, da se uspostavi jedan sistem uzajamnih garancija, bezbednosnih garancija svih zemalja u Evropi, dakle, bez obzira da li pripadaju NATO-u ili ne, gde bi onda svaka država zapravo bila garant bezbednosti ovih ostalih država. Znači, to bi bila jedna vrsta uzajamne bezbednosti, bez obzira na to da li postoji...
Bećković: Je l' to neki pandan OEBS-u, je l' to... Šta je to?
Antonić: Pa da, tako nešto. Znači, to bi uključivalo naravno i zemlje Atlantskog pakta, ali ne samo te zemlje. Dakle, to bi bio jedan sistem džentlmenske bezbednosti i pomaganja, ako sam dobro razumeo.
Bećković: I šta tu ima sporno? Iz Vašeg ugla ništa?
Antonić: Pa ne znam, iskreno rečeno, ne znam. Ono što mogu da pretpostavljam jeste da to ne odgovara onima koji, za sada, žele da imaju i imaju verovatno monopol nad održavanjem bezbednosti, pre svega NATO-pakt. On je do sada bio jedini, tako da kažem, jedini glavni igrač u Evropi, pa i šire. Pre svega naravno Amerikanci i sad tu odjednom se javlja ideja da se u čitavu stvar nekako uključe Rusi i ostale zemlja i da svi jedni druge, bezbednosno, tako da kažem, pomažu, odnosno garantuju. To je nešto što, pretpostavljam, ugrožava njihov dosadašnji monopol.
Ostojić: Bezbednost Evrope počiva na završnom aktu iz Helsinkija iz '76, njega je potpisao i tadašnji Sovjetski Savez i Amerika i Kanada i sve tadašnje evropske zemlje i nema nikakve veze sa NATO-paktom. NATO pakt je odbrambeni pakt, ali ima veze sa, svakako, bezbednošću. Ali bezbednost počiva na OEBS-u i on objektivno... Zemlje-članice su rešile da krenu u proces transformacije tog bezbednosnog paketa, bezbednosnog, ne odbrambenog, i prošle godine, odnosno ove godine, u junu, su na Krfu, donele odluku o tome. Prema tome, ovo što je Rusija odavde, kroz Srbiju, kao megafon, poručila da ona želi redefinisanje te bezbednosne arhitekture Evrope, to se već desilo. Znači to je kucanje na otvorena vrata, otuda i pitanje gospodinu Jeremiću od američke ambasade što se taj Krfski proces ne pominje. S druge strane, Rusija ima svoje interese da, recimo, iz bezbednosti Evrope izbaci Ameriku i Kanadu, i jednu i drugu, da eventualno, ako to ne uspe, napravi nekakav drugi vojni savez, baziran...
Bećković: A šta je tu opasno za nas?
Ostojić: Pa, hoćeš da ti kažem najprostije?
Bećković: Najprostije, ako je moguće?
Ostojić: Pa u Srednjem veku postojali su ovnovi kojima su jedna vojska, kad je napadala utvrđen grad, razbijala vrata. Nekada je vojska uspevala da razbije tim ovnom vrata, nekada nije uspevala da razbije kapiju grada, ali je ovan uvek stradao. E, opasno je po nas da budemo ovan, jer gospodin Jeremić kaže kako smo mi deo tog dijaloga. U čije ime? Ko nas je ovlastio? Postoji li Evropska unija, čiji član želimo da budemo? Ima li ona komesara za bezbednost i spoljnu politiku? Jesmo li se konsultovali ili smo mi ovan koji pokušava da to progura, pa će ovan stradati, a Rusi i Amerikanci će se na kraju dogovoriti, a mi ćemo da platimo cenu. Nije to prvi put u istoriji.
Bećković: Hajdemo da proverimo to. Dakle, da li je ovo prva govornica, sa koje je predsednik Medvedev ovu ideju izbacio?
Jeremić: Naravno da ne, ovo je verovatno sto prva, ali ovo je verovatno prva koju su neki domaći analitičari primetili, jer verovatno nisu imali vremena ili želje da se bave analizom šta se dešava u poslednjih godinu dana u svetu, u smislu bezbednog dijaloga. Gospodin Antonić je potpuno u pravu, predsednik Medvedev je po prvi put lansirao ideju o početku novog dijaloga pre godinu dana otprilike, pre nešto više od godina dana, nakon...
Ostojić: U Berlinu?
Jeremić: Ne, pre nešto... Nakon više od godinu dana nakon sukoba u Gruziji, to se desilo u Moskvi, između predsednika Medvedeva i predsednika Sarkozija. I predsednik Medvedev i predsednik Sarkozi su dogovorili da je potrebno voditi jedan dijalog o bezbednosnoj arhitekturi za 21. vek. Bezbednosna arhitektura za 20. vek je bila postavljena završnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine i to je bila jedna bezbednosna arhitektura za tadašnji vremenski i geopolitički trenutak Hladnog rata, blokovske podeljenosti, to je znači pre dobrih 30, 35 godina, i zaista u ovom novom vremenu, kada više nema tih blokovskih podela, mislim da nam je potreban jedan dijalog oko toga kako ćemo se zajednički angažovati na bezbednosnim izazovima, ne bi li izbegli stvari, kao što je kavkaski rat, kao što je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i sve ostale stvari koje su se u poslednjih desetak godina dogodile.
Bećković: Oprostite.
Jeremić: Evo, samo da kažem, znači, ideja je da se pokrene dijalog i to ne bez Amerike i Kanade, već sve zemlje severne polulopte, od Atlantika do Pacifika, da učestvuju u dijalogu. Ja kažem, na kraju OEBS je okončan kompromisom, OEBS je osnovan kompromisom i tu je kompromis postignut između velikih, antagoniziranih sila, SSSR-a i SAD. Nije bilo lako postići taj kompromis, ali na kraju dijalog, u kome je tadašnja Jugoslavija igrala vrlo veliku ulogu, u tom dijalogu je okončan kompromisom i mi danas imamo OEBS.
Bećković: A ko je podržao tu ideju, dakle, Sarkozi je podržao tu ideju?
Jeremić: Da.
Bećković: Ko još?
Jeremić: Ne postoji nijedna zemlja-članica OEBS-a, koja ne podržava ideju bezbednosnog dijaloga. Kako koja zemlja ima viziju kako taj dijalog treba da bude okončan, to je drugo pitanje, Srbija se po tom pitanju nije izjašnjavala.
Ostojić: Evo recimo...
Jeremić: Dozvolite molim Vas da završim.
Ostojić: Dobro.
Jeremić: Srbija je deo, kao i sve ostale zemlje-članice OEBS-a, želi da bude deo tog dijaloga. Što se tiče naše bezbednosne orijentacije, želim tu da razvrgnem bilo kakvu konfuziju i dilemu, učešće Srbije u dijalogu, zajedno sa svima ostalima, o novom bezbednosnoj arhitekturi za 21. vek, ne predstavlja nikakvo svrstavanje Srbije, Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti, koja se neće menjati. Prema tome, ne idemo u NATO, ne idemo u bilo koji odbrambeni savez bilo gde na svetu, želimo da budemo deo dijaloga o bezbednosti na evro-atlantskom prostoru, jer geografski, civilizacijski i istorijski pripadamo tom prostoru.
Bećković: Ali teoretski rečeno, ta vrsta dijaloga nas ne sprečava ni da uđemo u NATO, ako to budemo hteli u nekom času?
Jeremić: Da. Ako budemo želeli da uđemo u NATO, ja bih lično imao prema tome određeno mišljenje, ali ukoliko bi čak i želeli, čak i kada bi u ovoj zemlji postojao demokratski glas i želja da uđemo u NATO-pakt, čak i kada bi postojala...
Bećković: Demokratski glas postoji, evo ga ovde, ali sad...
Jeremić: To ne sprečava da budemo deo tog dijaloga.
Bećković: Dobro.
Ostojić: A o dijalogu moramo da vodimo računa o onima na koje se odnosi, u čije društvo, znači, Bugarska se nije uključila u dijalog.
Jeremić: Jeste, ali jeste.
Ostojić: Uključila se u Krfskom procesu. Kad gospodin Jeremić zna da mi nećemo ući u NATO, ja zaista ne znam kako može da predvidi želju građana.
Jeremić: Nisam to rekao.
Ostojić: Jednostavno ako ćemo biti pošteni, reći građanima „Hoćemo u Evropu! Hoćemo u NATO!“, onda je to put ne zato što mi NATO volimo - pa ko voli NATO?! - nego što je to naš interes. Ja mislim da je problem spoljne politike - koju, kao na vrhu strukture oličava, strukture koja vodi tu politiku, ne mislim da vodi gospodin Jeremić, ali je predstavlja - je problem mešanja interesa i emocija. Pa se tako kaže npČ mi mrzimo NATO jer nas je bombardovao, a volimo Ruse, jer ne znam šta...
Bećković: Dobro, Ostojiću, zašto sada ulazite u tu priču? Dakle...
Ostojić: Pa nema nikakve to veze sa realnim interesima ove države i građana u ovoj zemlji, pa...
Bećković: Ali ako je poenta ovog novog sistema bezbednosti, dakle, možete ući u njega i to vas ne sprečava da, ako građani na referendumu kažu: hoćemo...
Ostojić: Pa nema novog sistema bezbednosti, pre tri dana je britanski ambasador gospodinu Jeremiću u lice rekao: Zanimljiva je to ideja, kao dodatni, dodatna ideja ovom postojećem sistemu bezbednosti. Postojeći je ovaj koji postoji, Evropska unija i većina članica NATO-a. Hoće li Srbija da bude to? Hoće, kaže gospodin Jeremić: Neće, ja kažem: To bi trebalo, to je interes države Srbije. Možemo da budemo taj ovan koji će probati da taj postojeći sistem razbije, ovan će stradati, sistem će biti razbijen, ali to nije interes.
Bećković: A zašto Francuska nije taj ovan nego smo mi?
Ostojić: Francuska se vratila u komandnu strukturu NATO-pakta od '67, kad je De Gol nju izveo. Pa i mi svakako treba da budemo deo tog dijaloga, kad uđemo u NATO i Evropsku uniju, pa onda će se i naš glas čuti kao irski glas ili Klausov glas. Sada, sada mi pravimo sebi problem, svojoj državi, koju predstavljamo, svojim građanima i na kraju krajeva onome za šta smo dobili mandat maja prošle godine, a dobili smo da Srbiju povedemo u Evropu, a ne tamo gde je Koštunica vodio - da palimo Zapadne ambasade.
Bećković: Izvolite.
Antonić: Pa ne, čekajte, ali iskreno rečeno, sve parlamentarne stranke, osim vaše, su protiv ulaska u NATO. Dakle, građani kada su glasali, nisu uopšte glasali za ulazak u NATO, uopšte nije bilo na dnevnom redu. Ako želite da se to stavi na dnevni red, onda hajde da se to stavi, da se napravi neki referendum, pa ćete videti kako će građani da glasaju.
Ostojić: Što mislite referendum, pa to je međunarodni ugovor, kao i Gasni sporazum sa Rusijom? To se ratifikuje u...
Antonić: Pa da, ali da li Vi razumete, pogledajte bilo koje istraživanje...
Ostojić: Ne razumem.
Antonić: ...javnog mnjenja, dakle, građani, preko 80 posto građana su protiv ulaska u NATO. Dakle, to nije stvar nikakvog interesa ili neinteresa.
Ostojić: Ja pričam o interesima građana da imaju bolje puteve, bolje škole, više investicija.
Antonić: Pa kakve to veze ima sa NATO-om? Kakve veze ima sa NATO-om?
Ostojić: Kako nema veze sa NATO-om? Pa šta je NATO? Vojska. Samo bezbednost?
Antonić: Da, da.
Ostojić: Pa je l' znate da je Rumunija, kad je ušla u NATO, za 140 povećala investicije... Pa nemojte.
Antonić: Zbog NATO-a?
Ostojić: Dobro, nećemo u NATO, bićemo neutralna zemlja.
Bećković: Oprostite, Ostojiću, Antoniću...
Ostojić: Kakve to veze ima sa, kako da kažem, uskakanjem u nekakvu rusku inicijativu, koja ide prema velikim silama? Pa ako hoćete, gospodine Jeremiću, da vodite Titovu politiku, prvo dve stvari morate razumeti...
Bećković: Oprostite, Ostojiću, volela bih da Antonić završi.
Ostojić: Izvolite, izvinite.
Antonić: Ne, dakle, kad govorimo o interesima, pošto Vi stalno govorite o interesima građana, onda prvo, pre svega treba pitati građane, valjda oni su punoletni pa znaju šta su im interesi, a ne neke stranke da određuju šta su njihovi interesi.
Ostojić: Pa ne, pa kako mislite? Pa jesu rekli da su za Evropsku uniju?
Antonić: Pa sami ste rekli, kao, šta će referendum, to ćemo mi sami da...
Ostojić: Pa čekajte, je l' pitao neko građane da se NIS pokloni Rusima? Da se srpski monopol da nekoj drugoj državi, je l' to pitao neko građane? Pa ne, glasali su poslanici u Skupštini.
Antonić: Monopol na šta? Da li Vi pravite razliku između jednog trgovinskog sporazuma i ulaska Srbije u NATO?
Ostojić: Ne pravim razliku između dva međunarodna ugovora.
Antonić: Pa to nisu iste... Pa čekajte, Rusi nas nisu bombardovali, zaboga miloga.
Ostojić: Čekajte, jeste Vi za Ustav, gospodine Antoniću, bili? I gospodin Jeremić i Šešelj i svi ste vi glasali Ustav. Je l' piše u Ustavu šta je predmet referenduma? Menjanje granica itd. Je l' to...
Antonić: Da, ali postoje, izvinite, ali postoje mogućnosti...
Ostojić: A vi ste to smislili da sad to bude, je l' tako?
Antonić: Zašto da ne?
Ostojić: To nije u Ustavu.
Antonić: Zašto da ne?
Jeremić: Samo, molim Vas da pojasnim jednu stvar kao ministar spoljnih poslova Srbije. Odgovorno vam tvrdim, sve zemlje-članice Evropske unije su pristale da budu taj deo, deo tog dijaloga. Ne postoji nijedna koja nije.
Ostojić: Jeste, u Krfskom procesu.
Jeremić: Znači, sve zemlje Evropske unije su deo dijaloga, deo dijaloga je i Srbija i ovo je zaista jedno lažno predstavljanje naše želje da učestvujemo u dijalogu kao naš antievropski ili, ne znam, uslovno rečeno, antizapadni stav. Ne menja spoljnu politiku Srbije, orijentaciju spoljne politike Srbije činjenica da kao i sve ostale zemlje Evropske unije želimo da učestvujemo u dijalogu sa Rusijom. O novoj evropskoj... Dozvolite da završim, o novoj evropskoj bezbednosti, prema tome, naša politika je kristalno jasna. Mi smo vojno neutralna zemlja, mi smo dobar prijatelj Rusije i budući član Evropske unije. To je spoljna politika ove zemlje. Dok je ove vlade, biće takva, kada neka druga vlada eventualno bude izabrana glasovima građana, ona će moći da je menja. Ali dok je ove vlade, u EU idemo, neutralni smo i dobri smo prijatelji Rusima.
Bećković: E hajdemo sad da ubacimo još jednu temu, pošto gledam na sat, a to je još jedna od stvari zbog koje se govorilo da je ova poseta veoma bitna i to je taj kredit od milijardu, nismo uspeli da shvatimo, različite su interpretacije, da li se radi o milijardu dolara ili o milijardi eura. Milijardu dolara ili evra?
Jeremić: Dolara.
Bećković: Dolara. Dobro. Vi ste ocenili da je licemerno ili da oni koji danas postavljaju pitanja o kamatama, o uslovima tog kredita, da su to licemerna pitanja. Zašto verujete da je to licemerno?
Antonić: Pa da, zato što, ja se sećam u istim ovakvim emisijama, kada sam recimo ja govorio da se možda previše zadužujemo, onda je meni govoreno, pa kažu: Srbija je po glavi stanovnika najmanje zadužena zemlja u Evropi, zašto da se ne zadužujemo? To je dobro za naš razvoj. A onda sada, dakle, kada je došlo do toga da treba da uzmemo nešto od zajma od Rusa, odjednom sad je to problem. Odjednom smo mi zaista prezaduženi, odjednom se govori o tome, kako eto naša pokolenja će da vraćaju dug. Dakle, to zaista jeste licemerno. Ili smo prezaduženi i onda nećemo da uzimamo dugove ni od koga ili nismo zapravo zaduženi, ali ovde je reč o tome da očigledno da se neki monopol, bar kada je u pitanju finansiranje, finansije i uticaj finansijski, da se takođe neki monopol ugrožava i da se tu prosto određene strukture osećaju ugroženim. U ovom trenutku, mi dakle imamo, da Srbija uzima kredite ne samo od Rusije, nego i od Kine, naravno uzima nešto i od Međunarodnog monetarnog fonda. Ja ne mislim da je uzimanje kredita nešto što je za jednu zemlju dobro, ali mislim ono što sam ja, što je mene, tako da kažem, naljutilo, jeste upravo ta vrsta licemernosti. Dakle, s jedne strane opravdavate uzimanje kredita od jedne strane, a kad hoćete da uzmete kredit i od druge strane, to je sad odjednom problem.
Bećković: Dobro, ali ako ste na početku emisije govorili o tome da imate primedbe na tu stvar što nije bilo predsedničkog saopštenja, da li na isti način imate primedbu na to da niko predstave nema, pa ne samo što nemaju građani, nego što mi čujemo da nijedan jedini ministar u Vladi nema ni najblažeg pojma o čemu se tu radi. Kakav kredit? Kakva kamata? Ko ga vraća? Koliko se otplaćuje? O čemu se radi i čemu je namenjen? Je l' Vam to deluje da nešto nije prirodno?
Antonić: Koliko sam ja razumeo, ta stvar još uvek nije, kako se to kaže, efektuirana. Dakle, kad se bude to, efektuiralo, onda će se valjda znati. Pretpostavljam da se o tome zna isto koliko i o kreditu sa Međunarodnim monetarnim fondom ili, ne znam, sa Kinezima, ni više ni manje od toga.
Jeremić: Evo ja mogu da bilo kakvu dilemu i bilo kakvu konfuziju raščistim ovde. Znači, po sredi je kredit od milijarde dolara, od kojih će 200 miliona dolara biti korišteno za direktnu pozajmicu budžetu Srbije, a ovaj ostatak, dakle do 800 miliona dolara, biće iskorišćen za izgradnju projekata iz domena infrastrukture, pre svega železnice. Što se tiče uslova, konkretnih uslova za taj kredit, oni će biti ispregovarani od strane dva ministarstva finansija, ministarstva Ruske Federacije i ministarstvo Srbije, oni su dobili politički nalog od predsednika Rusije dakle i od predsednika Srbije, sa naše strane, odnosno od srpske vlade, srpske strane i od ruske strane, da ispregovaraju, a ono što je rekao predsednik Ruske Federacije je da će Rusija ponuditi da ti uslovi budu ispod tržišnog nivoa, odnosno, ispod nivoa koji ovoga trenutka može da se dobije od Međunarodnog monetarnog fonda. Prema tome, ono gde možete da se zadužite na svetskom tržištu finansija, možete da se zadužite komercijalno, možete da se zadužite kod neke države, možete da se zadužite kod međunarodne finansijske institucije, kao što je recimo Svetska banka ili MMF. MMF i Svetska banka su najpovoljnije mesto gde možete da se zadužite. Predsednik Ruske Federacije je rekao da će Rusija ponuditi uslove bolje od toga. Koje konkretno uslove bolje od toga za ovih 200 plus 800, oni će izaći iz pregovora koje će imati dva ministarstva finansija, ministarstvo Ruske Federacije i ministarstvo Srbije. Nakon tih pregovora biće objavljeno jasno koji su ti kriterijumi, ali ponavljam, oni će biti povoljniji nego što je to moguće dobiti bilo gde drugde na svetu, od bilo koje druge države i bilo koje druge međunarodne finansijske institucije.
Bećković: I to je ko obećao kome? To je ruski predsednik obećao srpskom predsedniku?
Jeremić: Da.
Bećković: I dakle, to je njihova mala tajna, koju nam Vi sad deo toga prenosite?
Jeremić: Nije tajna, nije tajna. Nije tajna nikakva u tome, ako pažljivo izanalizirate ono što je rekao i predsednik Medvedev i ono što su rekli predsednik Medvedev i Tadić, što su rekli na konferenciji za štampu, oni su upravo to rekli.
Bećković: Pažljivo sam izanalizirala, samo taj deo da su se svi ministri žalili da nemaju ni najblažu predstavu o tome i da na Vladi nikada rečeno nije ništa.
Jeremić: Evo ja sam sada pojasnio, mislim da je sada ovde svima jasno.
Ostojić: Ja ću pažljivo analizirati šta su rekli da bi svom detetu rekao koliko će ga to koštati, da bude povoljnije od MMF-a ne može biti, jer 0,25 posto kamate je recimo 600 miliona evra koje nam MMF daje. I ovih dana u Skupštini razgovaramo, zna se da je kineski kredit 4 odsto. Koliko će ovaj biti, zaista ne znam.
Bećković: Manje od toga.
Ostojić: Koliko god analizirali, konfuziju je unelo to što se najavljivalo da će dva predsednika reći pod kojim uslovima je taj kredit dat. Inače taj kredit je najavljivao još, ako se sećaš, Olja, gospodin Popović, poslanik DSS-a?
Bećković: Demokratske stranke Srbije.
Ostojić: Ima godinu dana: dobićemo kredit od Rusa. Prema tome, kako da kažem, Rusi su igrali na više razboja, to je očigledno, i dobićemo taj kredit, 200 će otići u budžet, videćemo uslove...
Bećković: Preciznosti radi, Nenad Popović je, i to je nekoliko puta bilo utisak nedelje, on je govorio: da je DSS na vlasti, mi bi dobili. Dakle, nije govorio ništa drugo.
Ostojić: Ali u svakom slučaju ovih 800 miliona za infrastrukturu će otići ruskim firmama, kako je to normalno, jer će one raditi - ili pola, sad već videćemo. To su uslovi, kolika je kamata, koliki je grejs period, šta se kupuje, oprema građevinska. Evo, zna se za kineski kredit, koji je 4 odsto kamate,da će pola građevinske operative raditi Kinezi, pola će biti naši itd. Ovde je konfuzija, što se ne zna, ali s druge strane, nije normalno niti Srbija treba da teži sistemu vrednosti, a to je i škola i bolnica i na kraju krajeva i javna uprava, odnosno država, gde dva čoveka sednu i sad se dogovaraju. Pa zamislite predsednika Irske ili Britanije i Nemačke kako se dogovaraju i kažu: sad ćemo mi da zadužimo jedna drugu – i sad svi čekaju koliko će para... - „Koliko?“ – „Jao, to ćete da čujete kasnije.“ – „Za šta će se trošiti?“ – „To ćete da čujete kasnije, glavno je da smo se mi dogovorili.“ To nije...
Bećković: Ali zaista mislite da se to tako ne dešava u drugim zemljama?
Ostojić: Svakako da će to morati da dođe pred nas poslanike, zato što je to međunarodni ugovor o kreditu, ali nekako mislim da se to koristi za jedan sirovi, primitivni PR, kao, pogledaj naslove: “Stižu pare”, “Rusi donose”, da bi se sakrilo nešto drugo.
Bećković: Šta?
Ostojić: Njihovi politički... Pa evo, ta baza, otkud znam, to, kao, taj ovan, gde ćemo mi sada da buškamo na Evropsku uniju, k’o da oni tu sad promene taj sistem bezbednosti. Ko zna šta drugo. Ja samo kažem da mi se to ne dopada i ona servilnost i poltronstvo koje smo gledali i koje zaista prevršilo svaku meru, bar ono što sam ja video.
Bećković: A na koju servilnost i poltronstvo mislite?
Ostojić: Pa dobro, nećemo sad o tome, zato što to nije politika, to je otprilike na nivou...
Bećković: Kako nije?
Ostojić: Pa na nivou smuđa, ajvara, tufahija i ko je koga poljubio, ali valjda u ovoj zemlji oni koji je predstavljaju imaju nekakvu granicu dostojanstva, pa čekajte, hajde da budem eksplicitan. Kad je dolazio Bajden, rukovao se sa gospodinom Jeremićem, po novinama, po medijima, kao nešto se oni ne mirišu, tj. potpredsednik Bajden je gospodinu Jeremiću rekao: To je mali što nam pravi probleme. Ovde nema ni ministra odbrane, a priča se o bezbednosti, priča se o nekakvoj bazi, gde ćemo mi da gasimo požare po Grčkoj i Crnoj Gori itd. Ne znamo pod kojim uslovima, kakva je to baza? Koliko hektara? Kol’ko će da plate Rusi da bi dobili tu bazu, da bi dobili zakup tog zemljišta? Je l' mogu da unose oružje unutra? Šta je to? Kakav je tu ugovor? Ništa od toga nemamo. Sve je misterija, sem te nekakve euforije, koja se gura na tu neku emociju, kao, mi smo prijatelji, pa bili su Rusi prijatelji i sa Sanstefanskom Bugarskom, pa je Sanstefanska završila sa Berlinskom Bugarskom i nije im se dopalo. Ne bi želeo da Srbija doživi takvu sudbinu.
Bećković: Dobro, hajde da... To je pitanje koje se postavlja evo ve od utorka, čini mi se, i koje, verujem, jeste politika. Dakle, da li je to bio zahtev ruske delegacije da im se skloni s očiju Mlađan Dinkić i Dragan Šutanovac?
Jeremić: Ne, to Ruska Federacija...
Bećković: Kako se to desilo?
Jeremić: Ruska Federacija i Srbija nemaju takve odnose, u kojim bi bilo koja strana jednu takvu neprimerenu ponudu uputila onom drugom.
Bećković: Kako se to desilo, prosto samo zvuči neprirodno da ministar odbrane ne bude u delegaciji.
Jeremić: Mogu da Vam kažem, ministar odbrane je imao prilike i da se rukuje sa ministrom... Sa predsednikom Medvedovim i to uopšte nije tačno...
Bećković: Ne, naravno da je imao prilike, ali u Sava centru...
Jeremić: I bio je prisutan na radnom ručku, na kome smo pričali o sistemu bezbednosti.
Bećković: Zašto ga nije sačekao?
Jeremić: Pričali smo... Znači, na radnom ručku, na kome je tema bila sistem bezbednosti, je bio ministar odbrane. Ministar odbrane je bio prisutan i na polaganju venaca, kada su polagali vence herojima pobede nad fašizmom 20. oktobra, dva predsednika, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije nisu... Gospodin Dinkić nije bio u Beogradu tog dana, zamenjivala ga je njegova zamenica, državni sekretar, ali bilo kakva...
Bećković: Je l' Vi verujete da nekom to zvuči uverljivo?
Jeremić: Olja, samo da kažem, da je bilo koja strana tražila da bilo koji ministar Vlade Srbije ne bude prisutan, Vlada Srbije bi to oštro odbila. Mi smo jedna nezavisna zemlja i mi ne prihvatamo diktat bilo koga, ne prihvatamo diktat sa strane, kada je reč o određivanju naših nacionalnih prioriteta, a i stvari kao što je recimo nacionalna delegacija, koja predstavlja Srbiju. Mi ovde odlučujemo u ovoj zemlji, ko će predstavljati ovu zemlju na sastancima sa stranim rukovodstvom. Bilo kakav zahtev od bilo koga, uključujući i Rusku Federaciju, koja je naš prijatelj, takve vrste bi bio odbijen. Ruska Federacija je naš prijatelj i imamo takve odnose da oni od nas nikad tako nešto ne bi tražili, pa nisu to tražili ni ovaj put.
Bećković: A kako bi tražili da vratimo ulice onda? Kako im to padne na pamet?
Jeremić: To je bila ideja Srbije.
Bećković: Ne, koliko smo mi razumeli...
Jeremić: To je bila ideja naše strane, to je bila ideja naše strane.
Bećković: Je l' onda ideja Srbije bila da Šutanovac i Dinkić tog dana imaju neka druga posla?
Jeremić: Ne, nije, pa kako? Nije tačno. Nije tačno, znači, od ovoga ne treba praviti misteriju, od ovoga ne treba praviti vodvilj. Ova zemlja je ozbiljno doživela proslavu 65-godišnjice oslobođenja Beograda, u kome smo sačekali ruskog predsednika, koji je uveličao svečanost tog trenutka. Mi bi inače proslavili tu 65-godišnjicu...
Bećković: Kao i prošle godine i kao i pretprošle i kao natprošle?
Jeremić: To je bila 64, dakle ne jubilarna, prema tome, mi bi ovaj jubilej proslavili...
Bećković: Imali smo 60. jubilarnu?
Jeremić: Tada ova vlada nije bila na vlasti. Ova vlada je bila adamantna, jasna da želi da proslavi 65-godišnjicu oslobođenja Beograda, na način na koji dolikuje takvom velikom trenutku.
Bećković: Kada ste došli do te ideje?
Jeremić: Mi smo zapravo pozvali ruskog predsednika da upravo dođe na 20. oktobar. Naša ideja je bila, ideja srpske strane, ideja upravo na Krfu, na razgovoru između mene i ministra Lavrova, je bila da predsednik Medvedev dođe upravo na 20. oktobar. Srpska strana je izašla sa tom inicijativom. To nije ruska inicijativa, to nije ruska ideja, jer 20. oktobar je pre svega naš praznik, praznik naše pobede nad fašizmom, i mislim da ovaj put treba da budemo ponosni na to kako smo ga proslavili, ujedinjeni kao narod, ponosni na naš doprinos pobedi nad fašizmom, što po meni predstavlja jedno od najvećih doprinosa ovog naroda čovečanstvu u 20. veku. To što je gospodin Medvedev, predsednik Ruske Federacije, pozitivno odgovorio na naš poziv, da bude gost na proslavi, ja mislim uveličalo je ovaj trenutak i učinilo ga u globalnim razmerama vidljivijim, nego što bi bilo da njega nije bilo.
Bećković: Kada se, kada je prestao taj praznik da se slavi? Koja vlast je recimo skinula petokraku sa Skupštine grada?
Jeremić: Ja mogu da kažem, od kako je predsednik Tadić predsednik Republike, ja sam od prvog dana njegov saradnik i mogu da kažem da je od prvog 20. oktobra kada je predsednik Republike ove zemlje predsednik Boris Tadić se ovaj praznik adekvatno proslavljao i predsednik je polagao venac, upravo kao što je to učinio i sa predsednikom Medvedovom na groblje oslobodilaca Beograda. Ovaj put je konkretno prvi put, da je ovo jubilarna proslava i da smo imali vrlo visokog gosta i mislim da ćemo i 70. i 75. godišnjicu ovog velikog proboja, ove velike pobede nad fašizmom proslaviti na adekvatan način.
Bećković: Aha. Neću Vas ostaviti na miru, ovo nije kraj, ali vidim da moramo na pauzu, ali nastavićemo odmah da razgovaramo, samo ću u međuvremenu još pitati Vas, dakle, Vi jako često govorite i večeras ste govorili o tome da, protiv te snishodljivosti i možemo se složiti...
Ostojić: I ja sam o tome govorio.
Antonić: Da, ali ima li, da li to važi i onda za obe strane i da li... Da, nego kad već govorimo o licemerju, licemerno je zapravo da jedna strana, koja je vrlo snishodljiva recimo 4. jula, kada se slavi američki državni praznik, odjednom sad nalazi da je ponašanje, koje možda odgovara tom ponašanju, takođe snishodljivost. Mislim, tu zaista treba biti, treba biti dosledan. Ja razumem LDP, koji u svom programu ima zapravo onaj deo koji se odnosi na spoljnu politiku, vi imate zapravo otvoreno zalaganje da mi sledimo Sjedinjene Američke Države, dakle govorite...
Ostojić: Netačno, prioritet je članstvo u Evropskoj uniji, drugi prioritet članstvo u NATO-u, pa evo Vam dokument.
Antonić: Pročitaću Vam šta piše u vašem programu.
Ostojić: A sem toga, izvinite, uvredili ste me.
Bećković: Oprostite, Ostojiću, neka pročita čovek.
Ostojić: Vi hoćete da kažete da se mi 4. jula, ja i gospodin Jeremić, koji ide tamo 4. jula, ponašamo kao što su se narodnjaci i naprednjaci ponašali prema Medvedevu u Skupštini, pa verujte mi, verujte mi, to je bilo ružno, da ste videli, Vama bi se povraćalo, a verujem da se povraćalo i Medvedevu i Lavrovu.
Antonić: Ja nisam bio tamo, ali ono što sam video na televiziji, ali evo pročitaću...
Ostojić: Prema tome, ako govorite o licemerju, onda preskočite to, nego kažite ovako: ima ljudi koji optužuju ovu vlast, kako se prekomerno zadužuje i kaže da će nas uvesti...
Bećković: Ostojiću, teško ćete učiti čoveka sad šta on treba da kaže.
Ostojić: A onda kažite: a vidite sad se baš nešto ne bune oko ovog kredita. To je licemerje i to rade naprednjaci i narodnjaci, čiji ste Vi ideolog ili čiji ste već...
Antonić: Uh, pa sada, svašta.
Ostojić: Pa ne znam čiji ste.
Bećković: A sada Vi pročitajte to.
Antonić: Ne, ne, dobro, mislim, hteo sam da pročitam jedan deo iz vašeg programa, dakle to svako može da vidi na sajtu LDP-a.
Ostojić: Sva popularizacija ideja LDP-a je dobrodošla.
Antonić: Pa vi kažete da su se SAD izdvojile kao monolitna supersila, dakle monolitna supersila i onda kažete “američki internacionalizam”, pazite, “američki internacionalizam reflektuje jedinstvo vrednosti zapadne civilizacije i nacionalnog interesa SAD”, i sada kažete: “što proizvodi direktne posledice u međunarodnim odnosima”, i dalje govorite o tome da zemlja zapravo, kao što je Srbija, mora da se dokazuje upravo sledeći taj američki internacionalizam. Dakle, vi ovde direktno kažete da je američki internacionalizam jednak američkom nacionalnom interesu i da mi treba da sledimo američki internacionalizam. Dakle, govorite...
Ostojić: Vidite, ovo se zove “Predlog nove spoljne politike Srbije”, to ću Vam pokloniti, tu piše, ovo je program, a ovo je najnoviji dokument, pročitaćete.
Antonić: To je sad nešto drugo, tu nema o američkom internacionalizmu ništa i da je LDP partija koja sledi američki internacionalizam?
Ostojić: Ima, ima, sve će vas, sve ćete tu saznati i to je umesto četiri stuba, prioritet Evropska unija, pa NATO, pa susedi...
Antonić: Dobro, proučiću ja. Aha, promenili ste program?
Ostojić: Pa ne, pričamo o spoljnoj politici.
Antonić: Da, da.
Ostojić: Pa, gospodine Antoniću...
Antonić: Znači, više nije američki...
Ostojić: Demokratska stranka ima program iz 90. godine, SPO iz 90. godine. Samo Vi to pročitajte, javite mi se.
Antonić: Hoću.
Ostojić: A propos antifašizma, NATO je antifašistička organizacija.
Bećković: Dobro. Antoniću, moje pitanje za Vas, da li ste Vi videli u celom ovom obeležavanju oslobođenja Beograda, da li ste videli nešto snishodljivo i nešto što Vam nije bilo logično?
Antonić: Da, dakle, video sam, video sam dosta emocija, iskreno rečeno, te emocije možemo ocenjivati ovako ili onako, ali to je dakle nešto što je deo naše, tako da kažem, protivrečnosti i kontroverzne prošlosti. Dakle, naša prošlost je takva kakva jeste. Tu imate određene naplavine, tako da kažem, i ideologije i patriotizma i patriotske, patriotskih emocija i patriotske prošlosti i sve te naplavine, dakle svi ti slojevi su se prosto tu nekako videli, istina pomalo pomešani. Vi ste postavili pitanje one petokrake, koja je skinuta, nju je skinuo Zoran Đinđić, kad je postao gradonačelnik Beograda, ali dakle on tu petokraku nije video kao znak borbe protiv fašizma, nego je video, prosto, kao jedan loš kontinuitet između socijalista, odnosno prethodno komunista, i on je želeo da se oslobodi tog lošeg kontinuiteta. Sad mi tražimo neki drugi kontinuitet. Svaka nacija bira svoju sopstvenu tradiciju u odgovarajućim trenucima i naš izbor sada jeste upravo to - da obeležimo jedan trenutak, znate taj 20. oktobar, odnosno Drugi svetski rat, za Srbe i za Ruse je bio rat gde smo se mi zapravo spasili genocida. Dakle, mi smo bili narodi koji su trebali da budu istrebljeni. U tom smislu je to za nas jedan, jedan datum koji je drugačiji u odnosu, recimo, na Engleze ili Amerikance, koji uopšte nisu bili na, tako da kažem, na listi za odstrel. Mi smo bili na listi za odstrel, bili smo zajedno u tome, odbranili smo se i to je neka emocija koja je tu pre svega bila primarna za nas.
Bećković: Ali kad pogledamo... Ako mi to sad stavimo, evo sad se govori da smo ih slavili i proteklih godina, ali ima li nečeg neobičnog u tome da Demokratska stranka bude organizator cele te stvari, da se to zove “65 godina slobode” i da ispada da se sloboda, da je sloboda nastala onog dana kada je zabranjena Demokratska stranka, zajedno sa oslobodiocima je i ukinuta ta stranka. Ima li nešto neobično u tome?
Antonić: Da. To je dobro pitanje, ali prosto... Rekao sam, naša istorija je kontroverzna i tu imate, imate promene koje su se dešavale i u samim strankama i u odnosu na same stranke i mislim, na neki način, Demokratska stranka, mada sam jea sve, osim njihovih pristalica, je pokazala prosto da može da se uzdigne iznad nekih, nekih ograničenja i da bude u kontaktu sa realnosti. Dakle, realnost je danas takva, oni su prosto sada ušli u jednu politiku koja ih je dovela na to da zajedno sa Rusima slave 65 godina oslobođenja Beograda, dakle to se desilo i to ne treba sad uzimati niti kao neku posebnu manu niti kao neku posebnu vrlinu. Prosto je to jedna stvar realistične politike.
Bećković: Dobro.
Ostojić: Istovremeno, otkopavajući Dražu, obnavljajući Nesvrstani pokret, što je sve dokaz jedne potpune konfuzije u kojoj je Vlada. I ti, Olja, kažeš: Zvezda je skinuta sa, skinuo je Đinđić sa zgrade skupštine, Nataša Mićić sa zgrade predsedništva gde sedi Tadić - kakve to veze ima generalno sa antifašizmom? Antifašizam je temeljna vrednost Evropske unije.
Bećković: Ne, naravno da nema nikakve.
Ostojić: A komunisti su bili antifašisti, kao i građani širom Evrope, uključujući i Staljinov Sovjetski Savez.
Bećković: Pitanje je bilo samo da li je 20. oktobra došla sloboda u Beograd ili su samo proterani fašisti?
Ostojić: Svakako da je došla sloboda, jer su bili Nemci u Beogradu do tada, ali to ne znači da rezolucija parlamentarna...
Bećković: A šta se desilo '48, ako je sloboda došla '44?
Ostojić: Pa svaka '44. ima svoju '48, ako neko misli da se vratio u '44. i baš mu je bilo prijatno ovih dana, treba da se podseti da postoji i '48.
Bećković: Kako je moguće da LDP izda ovih dana saopštenje da su oni trubači bili bruka i sramota i da je to bilo nešto jako retro, a da niste imali problem sa svečanošću u Sava centru? Kako Vam je, kako su vam trubači na ulici bili retro, a ovaj spektakl koji je “Rojters” opisao kao gala veče u maniru, u najboljem sovjetskom maniru...
Ostojić: Nisi čitala saopštenje, tamo je... U koje svrhe je to upotrebljeno, ti trubači su upotrebljeni u jedne, u antievropske, u jedan retrogradni... Znate, kad neka ideologija sa “Crvenih beretki” padne na “Obraz” i “1389”, ona faktički i odlazi i to je dobro. Jedino ne znamo gde ovi koji nas sada vode nas vode. To se klicalo: “Srbija, Rusija, ne treba nam Unija” i trubači...
Bećković: Pa kako oni mogu biti odgovorni što su došli neki građani koji su vikali “Srbija, Rusija, a ne Unija”?
Ostojić: Misliš trubači? Pa trubači svakako nisu odgovorni, odgovorni su organizatori.
Bećković: Pa šta su trebali da rade sa tim narodom koji to viče, da ga ukinu?
Ostojić: Olja... Ne, ne, ne da ga ukinu, jednostavno pumpanje i to idolopoklonstvo kome smo prisustvovali, to što se ne viđa 4. jula, gde Antonić misli da se viđa u ambasadi, to, „orah ruski izrastao“ i ono što smo gledali, to je ono što smo mi osudili. Aman, ljudi, pa imajte mere. U redu, trebaju nam pare, ne treba nam njihova baza. U redu, treba da imamo bilateralne odnose, ne treba da zatvorimo evropski put zbog toga, treba da primimo svakog državnika, pa to nije sporno, treba nam gas, treba nam gasovod, ali ne pod uslovima koji su gori nego koji su platili Bugari i Grci. Samo dajte malo mere. Jeste da smo mi Sloveni kao oni, a valjda imamo i nekakve mere. To je bio otužno. To jednostavno i ti trubači su deo te atmosfere, koja je pravljena da bi eto proslavili oslobađanje Beograda, a da budem pošten, a nisam im nikakav idolopoklonik prethodnog režima komunističkog, ko je sa Crvenom armijom ušao u taj Beograd? Zvala se Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska armija. Ko je bio na čelu? Tito. Jesmo li to čuli ti i ja?
Bećković: Ne, nismo čuli.
Ostojić: Jesu to neka srpska vojska, jesu to neki Solunci ušli u Beograd sa Crvenom armijom? Pa to je ta konfuzija, koja tebe dovodi do toga: skinuli su zvezdu. Pa zvezda i antifašizam imaju veze, jer su neki komunisti bili antifašisti, zbog toga što Hitler nije poštovao Pakt, ali mnogi ljudi koji su bili antifašisti nisu bili, između ostalog NATO je antifašistička tvorevina. Napravile su ga sile koje su bile protiv fašizma.
Bećković: Završavamo, idemo na pauzu.
Bećković: I sad gledamo kako je u slici izgledalo ono o čemu pričamo večeras.
Dakle, na mestu broj jedan su te pripreme i to što se dešavalo do dolaska. Otvorili smo spomenik Puškinu, svirali su trubači i raspravljali smo o tome šta će predsednik Rusije jesti. Predlog broj jedan.
Ovako se završio ponedeljak uveče, utorak ujutru, stigao je Medvedev, predlog broj dva.
Jedan od najvažnijih momenata, koji večeras nismo pomenuli je to, što se predsednik Rusije obratio srpskom parlamentu. Dakle, to je prvi državnik koji se obratio našem parlamentu. Inače je i to prvi parlament kome se obratio Medvedev osim sopstvenom, a ono što je zanimljivo je i da su prvi put, svi naši parlamentarci, odnosno narodni poslanici, uvažili onog ko im se obraća do te mere da su čak i radikali odustali od svojih majica. Predlog broj tri.
Onda je predsednik Rusije otišao u večeras pomenuti Sava centar. Različiti su utisci i neki nisu sigurni da li smo dočekali predsednika Rusije ili predsednika Sovjetskog Saveza, predlog broj četiri.
Već sledeći dan bila je zgodna prilika da se otvore suštinski problemi, koji su se desili tokom obraćanja i boravka Medvedeva u parlamentu. Hajdemo da vidimo šta je bilo ključno pitanje za lidera Srpske napredne stranke, predlog broj pet.
Prošle nedelje u ime francuskog predsednika Sarkozija, francuski ambasador, gospodin Teral, uručio je ordenje Ružici Đinđić i Veranu Matiću, predlog broj šest.
Protekle nedelje, na samom početku nedelje, u ponedeljak, predsednik Srbije na svojevrstan način odlikovao je Radoša Bajića, predlog broj sedam.
I na poslednjem mestu za ovu nedelju sport. Protekle nedelje je u prilogu “Mreže”, emitovan prilog koji kaže nešto o tome, o jednoj jako važnoj utakmici koja se odigrala u Preševu. Dakle, u Preševu su se susreli “Hajduk” iz Preševa i ekipa Roma iz Bujanovca. Da vidimo kako to izgleda. Predlog broj osam.
UKLJUČENJE GLEDALACA
Bećković: Stigli smo do kraja, ostalo nam je stvarno samo jedan minut. Šta je najjači utisak?
Ostojić: Svakako utisak broj dva, zato što prosto jačeg nema, sa nadom da to ne zatvara našu evropsku budućnost, jer ako je zatvori, onda će onoga što je bilo u utisku broj osam biti mnogo, mnogo više nego što bi želeli i što bi trebalo da se dešava u Srbiji. Govorim o nečem što je beda i nemaština.
Bećković: Aha.
Antonić: Utisak broj tri, znači, Medvedev u Skupštini i samo da kažem, ovde nije bilo među utiscima jedna jako lepa vest, a to je da je završen Avalski toranj, to mi je drago, dakle, Avalski toranj su srušili NATO-bombarderi i sad je to obnovljeno. Dakle, svima nama koji smo kao deca posećivali Avalski toranj, znamo koliko zapravo to znači i prosto puno nam je srce zbog toga.
Bećković: Dobro.
Jeremić: Utisak broj dva, poseta predsednika Medvedeva, istorijska poseta Srbiji, prva poseta ruskog predsednika Republici Srbiji.Posle te posete Srbija je jača, jača je ekonomski, politički, regionalno, Srbija je danas centar regionalnih zbivanja, Srbija vodi jasnu spoljnu politiku, sa precizno definisanim prioritetima, dakle, članstvo u EU, odbrana Kosova i dobrosusedski odnosi, sva ta tri prioriteta su danas u boljem stanu, odnosno Srbija je danas u boljem stanju da ih brani, nego što je bila pre posete predsednika Medvedeva, prema tome, to je po meni, apsolutno utisak broj jedan.
Bećković: Čitali smo u novinama da je Medvedev pitao Tadića, za koga će navijati u utakmici Rusija-Slovenija, znamo šta mu je Tadić odgovorio, a šta bi bio Vaš odgovor, da je Vas pitao?
Jeremić: Nisam čuo ...
Bećković: Reći ću Vam, ja sam pročitala.
Jeremić: Nisam čuo da ga je tako nešto pitao.
Bećković: A šta je Vaš odgovor da je Vas pitao to?
Jeremić: Rusija-Slovenija?
Bećković: Aha.
Jeremić: Pa nije u redu za ministra spoljnih poslova da se izjasni na takav način, na javnom mestu, ali navijao bih tamo gde mi je srce.
Ostojić: Za Sloveniju, idem bar jednom godišnje u Sloveniju, a sem toga bili smo 60 godina u zajedničkoj državi.
Bećković: Antoniću, Rusija-Slovenija?
Antonić: Pa ja bih navijao za slabijeg, ne znam tačno u tom sportu koji ste pominjali ko je slabiji, ali za slabijeg.
Bećković: Taj sport se zove fudbal.
Antonić: A fudbal?
Bećković: To je jedan dosta redak sport. Dobro, odgovor predsednika Tadića je bio da, iako u Sloveniji, u slovenačkoj reprezentaciji ima dosta Srba, sad posle ove posete će on ipak navijati za Rusiju. Hvala vam najlepše, najjači utisak protekle nedelje je predlog broj dva, dakle, kao što smo i mislili, istorijska poseta ruskog predsednika Medvedeva. Gledaoci koji su glasali SMS-om kažu da je najjači utisak su Legija časti Ružici Đinđić i Veranu Matiću. Vama sve najbolje, vidimo se za sedam dana.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Utisak nedelje |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
