| |
|
|
21. jun 2009.
|
Činjenice i utisci |
Jeremić: U poslednjih nekoliko nedelja došlo je do važnih dešavanja, u neku ruku i do preokreta, pogotovo imajući u vidu ono što su i potpredsednik Bajden i predsednik Sarkozi rekli predsedniku Tadiću, koji je isto tako rekao da Srbija neće ni implicitno ni eksplicitno priznati Kosovo. I stav i Amerike i Francuske je bio taj da oni naprosto nemaju ništa protiv toga.
|
Gosti: Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, Nenad Prokić, Liberalno-demokratska partija, i Đorđe Vukadinović, politički analitičar
Autorka: Olja Beckovic
|
Bećković: Dobro veče. Činjenica ili kalendar kažu da je danas prvi dan leta. Kakav je vaš utisak, da li ovo što napolju se dešava liči na taj prvi dan leta? Dakle, na vama je ta odluka hoćete li verovati činjenicama ili utiscima. Činjenice govore i da su proklamovani prioriteti spoljne politike naše vlade, neću ih govoriti redosledom, ali dakle, evropske integracije, poboljšanje odnosa sa susedima, očuvanje teritorijalnog integriteta. Za sada ostajem na ova tri. Vesti koje smo dobili protekle nedelje stvaraju utisak da naša vlada, odnosno makar ta spoljna politika, je na dobrom putu da ostvari svoje prioritete. I opet vas pozivam, sami odlučite, hoćete verovati činjenicama ili utiscima. O tome šta je razlika između utisaka i činjenica večeras govori ministar inostranih poslova, gospodin Vuk Jeremić, dobro veče.
Jeremić: Dobro veče.
Bećković: Hvala Vam što ste ovde.
Jeremić: Hvala Vama.
Bećković: Đorđe Vukadinović, glavni urednik “Nove srpske političke misli”, dobro veče.
Vukadinović: Dobro veče.
Bećković: Hvala Vam što ste ovde. Nenad Prokić, dobro veče, hvala što si ovde. Ja opet ne znam tu funkciju stranačku.
Prokić: Član Predsedništva.
Bećković: Dakle, narodni poslanik, u svakom slučaju.
Prokić: Da.
Bećković: Član Predsedništva Liberalno-demokratske partije. I eto, ta prva vest, koja bi govorila da je jedna od najboljih vesti koje smo dobili protekle nedelje, stigla je prvo iz Lisabona, a potom iz Novog Sada, sa Samita šefova država, ona kaže da... dakle, da je postignut sporazum i saglasnost da se Srbiji ukinu vize do Nove godine. Istraživanja koja su pravljena u maju mesecu, kažu da je u maju mesecu, 17 posto građana Srbije verovao da će to biti do Nove godine. Nisu pravili istraživanja protekle nedelje, koliko ih veruje, ali Nenade, verujete li Vi da će Srbija ostati bez viza?
Prokić: Da, da, da, to je jedna od retkih stvari, svi politički akteri u Srbiji su bili za to i svi su radili na tome i mislim da je to sigurno zasluga svih, svih političkih struja, partija, želje svih nas da se ta agonija oko ograničene slobode kretanja, koja traje već tako dugo, okonča i da postanemo opet ljudi, koji mogu slobodno da odluče da otputuju večeras i da to i urade.
Bećković: Vi verujete da će to biti do Nove godine?
Prokić: Ja verujem da će to da urade i meni se sviđa ova lestvica koju si ti nabrojala, po tom vrednosnom sistemu, onako kako si ti nabrojala te tri, evo možemo da pitamo i ministra da li je to vrednosna lestvica, ili si ti to nešto pomešala?
Bećković: Evo, hajdemo odmah da pitamo, je li to vrednosna lestvica, ta kako sam ja nabrojala, evropske integracije, poboljšanje odnosa sa susedima, očuvanje teritorijalnog integriteta?
Jeremić: Što se tiče zvanične politike Vlade Srbije, to su tri podjednako važna spoljnopolitička prioriteta, dakle, integracija Srbije u Evropsku uniju, ovo svakako predstavlja veliki korak ka integraciji Srbije u Evropsku uniju, zatim očuvanje teritorijalne celovitosti diplomatskim sredstvima, to je spoljnopolitički cilj, zbog toga i naravno, najbolji mogući odnosi u regionu, to su tri podjednako važna spoljnopolitička prioriteta i potpuno se slaže s Vama, da je prošla nedelja bila dokaz da na sva tri fronta, Srbija je u stanju da postigne uspeh i iako mnogi nisu verovali da su to tri konzistentna spoljnopolitička cilja, odnosno da je moguće na sva tri fronta raditi uspešno, mislim da su događaji prethodne nedelje, opovrgnuli te kritike i sumnje. Dakle, moguće je i boriti se za evropsku budućnost građana Srbije i boriti se za teritorijalnu celovitost i imati najbolje moguće odnose u regionu.
Bećković: I vratiću se na Vas, sad prosto mi se čini da ću od Vas, možda dobiti najprecizniji odgovor o tome, dakle, više činjenica manje utisaka, a prethodno ću pitati Đorđa, Vaš je utisak, hoće li to biti do Nove godine ili ne?
Vukadinović: Ja se nadam da će biti i čini mi se da postoje realne šanse da bude, mislim do Nove godine i tu se slažem sa gospodinom Prokićem. Verovatno je to jedna od retkih tačaka u kojoj ćemo se složiti, jer zaista čitava politička scena i svi građani, dakle, bez obzira da li imaju pasoš ili nemaju, da li glasaju za žute, plave, crne, crvene ili već ne znam koju petu boju...
Bećković: Koji su crni, Đorđe?
Vukadinović: Razni, zavisi odakle gledate.
Bećković: Žute znamo, plave znamo, crvene znamo, ali ove crne još ne znamo koji su?
Vukadinović: Dakle, za koju god opciju da se glasa, manje- više, mislim da svi podržavaju tu meru i to je nešto za šta čitava srpska javnost navija i oko koje... to je jedna od retkih tačaka oko kojih postoji konsenzus. Dakle, da bi bilo dobro da što pre taj šengenski zid padne i te vize simbolički, a i realno, mislim značajna stvar, tako da, što se mene tiče, ja sam to i govorio i u ovoj emisiji i sličnim, za mene, a ja bih rekao i za dobar deo građana ove zemlje, Evropska unija, od prilike, to je mogućnost da putuju slobodno, na zapad pre svega, mada kad kažu Evropska unija, malo ko misli na Bugarsku.
Bećković: Ali, dakle ono što Vas ja pitam, nema sumnje da ovo što Vi sada govorite, da su zaista najveći deo stranaka i najveći deo građana za to i to godinama unazad, ali je sada ovo što Vas ja pitam, da li verujete da je ta volja sada uspela da ubedi Evropsku uniju i da je to iskreno što čujemo, kao izvor odande, da će se to i desiti?
Vukadinović: Ja bih još samo jednu malu dozu skepse zadržao, ali mislim da postoji šansa, uzgred budi rečeno, to će biti samo godinu dana od one najave, odnosno onog obećanja kad je formirana Vlada, što ja mislim da je podnošljivo kašnjenje, s obzirom koliko ovde sve stvari kasne. Tako da, u tom smislu, ja bih bio zadovoljan i to će biti, jedno od prvih ispunjenih obećanja, makar i sa zakašnjenjem od godinu dana.
Bećković: Aha, dobro, e sada pitam....
Vukadinović: Izvinite samo jedna stvar.
Bećković: Kažite.
Vukadinović: Ono što je juče, ne juče nego prošle nedelje jeste bila velika nedelja, ili veliki dani za srpsku spoljnu politiku, tako da, pretpostavljam zato ministar spoljnih poslova i jeste ovde u emisiji, dakle na sva tri fronta ili za sva ta tri proklamovana cilja, saradnje, dakle u regionu, regionalne saradnje, preko borbe za očuvanje integriteta, drugim rečima priča oko Kosova i treće, ili prvo, kako hoćete, oko Evropske unije, nekako su poeni zabeleženi na ova sva tri fronta. Ja i dalje, naravno, spadam u one koji imaju neke sumnje u pogledu mogućnosti da se ta sva tri fronta voze do kraja.
Bećković: Zato i krećemo, krenuli smo od prvog, pa ćemo krenuti i na drugi i na treći, ali hajdemo sad na ovom prvom da ostanemo, prvih dvadesetak minuta. Dakle, kad Vas pitam to konkretno, da li će građani Srbije od 1. janura 2010. putovati bez viza, šta Vi možete da mi odgovorite?
Jeremić: Uvek treba zadržati određenu dozu rezerve da bi bili sigurni, naravno ništa nije gotovo dok ne bude gotovo, ali naprosto svi pokazatelji govore da će to biti moguće. Trenutno ne postoji niko u okviru Evropske unije, koji se protivi uspostavljanju bezviznog režima. Ta odluka je u Luksemburgu, u ponedeljak, donesena jednoglasno. Očekujemo da će Komisija, pre letnjih odmora, koji u Briselu počinju 1. avgusta i zvanično saopštiti stav Evropske komisije, da su te zemlje, njih ima tri, to su Makedonija, Crna Gora i Srbija, ispunile sve uslove za uspostavljanje bezviznog režima i da će onda u toku jeseni, formalna odluka, na nivou predsednika vlada i predsednika država Evropske unije, biti donesena sa datumom 1. januarom. To je ovoga trenutka cilj oko koga se svi slažu i niko ovoga trenutka nema rezerve prema tome da će to biti ispunjeno, ali ponavljam ništa nije gotovo dok nije gotovo. Imali smo negativna iskustva u prošlosti. U Evropi se često desi da se iz tehničkih razloga neka stvar počne da odugovlači. Ovaj put ne postoje tehnički razlozi, ne postoje politički problemi. Ako bih se kladio, kladio bih se na 1. januar i ponavljam, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i nastavićemo da radimo svom snagom i punom koncentracijom na tome.
Bećković: Predsednik Tadić je danas ili juče, u jednom od njegovih intervjua, pokazao određene rezerve, odnosno rekao je da građani moraju biti svesni, da nisu završeni svi pregovori oko viznog režima i da svi moramo da se potrudimo da ne bude neprijatnih iznenađenja. Dakle, ako mi moramo da se potrudimo da ne bude neprijatnih iznenađenja, prosto pitam Vas, šta je time hteo da nam kaže? Znači, ta neprijatna iznenađenja znači bi mogla biti rezultat nečega što mi ovde zabrljamo? Kako ste Vi protumačili to što on govori?
Jeremić: Pre svega, to je ta doza skepse, koju i predsednik iznosi. Naravno sa iskustvom....
Bećković: A šta bi smo mi mogli zabrljati ovde?
Jeremić: Vrlo je jasno definisano ono što treba da se uradi, ono što je potrebno ispuniti da bi građani Srbije mogli da počnu da putuju, bez viza znači, sve je u tom smislu dogovoreno. Postavlja se pitanje da li će Srbija biti u stanju da ispuni, odnosno da implementira sve ono što je dogovoreno. U narednih nekoliko meseci biće nekoliko ekspertskih misija iz Brisela, ekspertskih misija Evropske unije, koje će proveriti da li zaista se pasoši izdaju onako kao što se dogovorilo da se izdaju, da li zaista je kontrola granica onakva kakva treba da bude, da li svi oni zakoni, koje je Skupština usvojila se u praksi i sprovode. Nemamo nikakvog razloga da sumnjamo da će to tako biti u budućnosti, jer ono što je bilo dogovoreno, smo i u prethodnih nekoliko dana, prethodnih nekoliko meseci, pardon, u potpunosti ispunjavali. Dakle, zaključak eksperata iz Brisela je bio da smo do sada to ispunjavali, ali treba da prođe još neko vreme, da se vidi da li mi nastavljamo da ispunjavamo sve ono što smo dogovorili. Ja sam uveren da hoćemo.
Bećković: A kad ste Vi u određenim, kako sad... u određenim krugovima, određenim medijima i ovako, kada se prozivate kao neko, ko bi mogao biti jedan od tih remetilačkih faktora, sa argumentom da ste Vi taj koji insistira da se pasoši izdaju i kosovskim Albancima, a da je to jedna od stvari koja nam pravi taj problem, da to “da”, bude definitivno da. Jeste li Vi jedan od tih, koji insistira na toj stvari i da li je to prepreka u razgovorima našim sa predsednicima Evropske unije?
Jeremić: Kao prvo, Vlada ima potpuno jedinstvenu politiku po svim pitanjima, pa i po pitanju vizne liberalizacije. Kao drugo, Ustav Srbije je vrlo jasan, on definiše to, da su svi građani Srbije, gde god oni živeli, jednaki, isto tako i definiše teritoriju Srbije, prema tome, nije bilo nikakve dileme, da svi građani Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom, moraju biti u prilici da, ako apliciraju i dobiju pasoš. Činjenica je da postoji jedan deo teritorije Srbije, to je teritorija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, gde postoji jedan poseban režim uprave, prepisa Rezolucijom 1244, dakle, da Srbija na tom delu svoje teritorije, ima smanjeni administrativni i bezbednosni kapacitet. Prema tome, građani Srbije, koji budu aplicirali sa Kosova i Metohije, za pasoš iz Srbije, naravno da mogu da dobiju pasoš iz Srbije i koje godi oni bili nacionalne pripadnosti, mogu da dobiju te nove pasoše. Međutim, biće posebne bezbednosne provere za te građane, zbog toga što postoje drugačije bezbednosne okolnosti, koji deluju na toj teritoriji.
Bećković: Da li je od Vas traženo eksplicitno, da odustanete od te ideje?
Jeremić: Pa bilo je onih koji su...
Bećković: Da li je to eksplicitno, prosto mi odgovorite ovako kako Vas pitam, da li eksplicitno traženo od Vas da odustanete od te ideje? Pomirite se, suočite se, kako se to govori u tom jeziku političkom, suočite se sa realnošću, ne možete vi izdavati pasoše kosovskim Albancima, oni imaju svoju državu, da li Vam je neko to tražio?
Jeremić: Na samom početku su se vodili razgovori na način koji bi mogao da implicira, odnosno, između redova bi moglo da se shvati da oko toga postoji problem političke prirode. Znači, ne tehničke, ne bezbednosne prirode, već političke prirode. Međutim, to je jedna faza koja je prevaziđena. Mi smo imali vrlo principijelan stav po tom pitanju, sve drugo bi bilo neustavno i našli smo praktična, tehnička rešenja, koja ispunjavaju bezbednosne kriterijume, koji su adekvatni bezbednosnim prilikama u pokrajini, koji su na kraju zadovoljili evropske zvaničnike, odnosno evropske eksperte po tom pitanju. To nismo dozvolili da bude političko pitanje. To jeste tehničko-bezbednosno pitanje i rešili smo ga na tehnički i bezbednosni način, ali ne na politički. Što se tiče političkog stava, on je bio čvrst od samog početka i na kraju, mogu da kažem, u skladu sa Ustavom i zakonima i u skladu sa bezbednosnom situacijom na terenu, u pokrajini. Svi građani Srbije gde god oni živeli, oni će biti u prilici da dobiju pasoše i da putuju u zemlje Evropske unije bez viza.
Bećković: Nenade, da li je sada, evo, makar ova nedelja protekla, da li zbunjuje LDP i povlači, na bilo koji način, izjave koje ste davali proteklih mesec dana, o tome da je na poslednjoj sednici Skupštine, kad je Vuk Jeremić bio taj koji je trebao da vam predoči svoj program, da kažete da je spoljna politika blokirala evropske integracije, da nas spoljna politika svađa sa svetom, da je stala na put. Evo sad imamo vesti, koje govore nešto suprotno. Je li Vaš... da li imate potrebu da kažete, - Pa dobro, izgleda nije baš tako?
Prokić: Svaki uspeh naše diplomatije ćemo podržati. Mi smo oduvek podržavali vodeću stranku u zemlji u proevropskim poslovima. To je oduvek tako bilo i u Skupštini i u javnosti. S druge strane, nama nije bilo jasno kako to neko, ko može da ima naš pasoš, ne može da glasa na referendumu za Ustav. To je pitanje koje su verovatno postavili i njima, kada su razgovarali o bezviznom režimu. Ti ljudi koji nisu mogli da glasaju na Referendumu za Ustav Srbije poslednjem, su sada u situaciji da dobiju pasoše. Ja mislim da je u principu, diplomatskim kanalima, rešeno to pitanje na tehnički način, tako što će doduše, njima biti ostavljeno pravo da dobiju te pasoše u Beogradu, ovde. Da li će ih i dobiti, to ćemo videti. I na koji način će se proveravati bezbednosno i koji će to procenat tih ljudi moći da dobije te pasoše. To je jedno pitanje. Ukoliko, ako već govorimo o tome šta može da nas spreči, ukoliko... ja ovo shvatam kao i zaokret u spoljnoj politici, ovo što se dogodilo ove nedelje, i to sigurno pozdravljam. Ukoliko su ova sva tri pitanja istog ranga i ukoliko to nije samo verbalno i ukoliko to ne ostane samo verbalno i ukoliko se zaista tako i ostvari, mi sigurno nećemo imati teškoća do Nove godine da dobijemo bezvizni režim sa Evropskom unijom, a ukoliko to ostane samo na verbalnom, i ukoliko se ponovo budu podgrejavale neke druge vrednosne lestvice u spoljnoj politici, kao što je u vreme Koštunice, državno pitanje bilo svedeno samo na Kosovo, to je naravno bilo nedopustivo i zato je ta politika i propala, takođe je i akcenat naše spoljne politike bio na očuvanju integriteta.
Bećković: Ali ostanimo sada na ovome što je činjenica i što Vi sada govorite, opisujete kao zaokret, dakle, to što se desilo protekle nedelje, tome ste spremni da date priznanje, makar kao za zaokret i da kažete, - Da, ovo je uspeh spoljne politike i to se desilo?
Prokić: Kad dođu državnici, kojih je tako malo bilo u proteklih deceniju, dve, ovde, kada se s njima razgovara o dobrosusedskim odnosima, kada se nađu zajedničke izjave o tome, kada zemlja ima šansu da napravi neki dobar zaokret, zašto to ne pozdraviti?
Bećković: Pa je l' pozdravljate?
Prokić: Naravno da pozdravljamo. Ko to pametan može da ne pozdravi?
Bećković: Pa je l' ovo za Vas nova vest? Je l' ovo zaokret za Vas sada jeste?
Jeremić: Ovo je u svakom slučaju zaokret, kada je reč o sagledavanju spoljne politike od strane opozicije i ja mislim da je to dobro, jer spoljna politika je ipak jedna od najdržavnijih stvari svuda na svetu, ne samo ovde i mislim da bi oko spoljne politike, oko državne politike, trebalo da u ovoj zemlji postoji konsenzus i dobro je što smo izgleda na putu da ga u potpunosti ostvarimo. Ranije smo ga imali bez LDP-a, ako se LDP priključuje tom konsenzusu to je jako dobra vest.
Prokić: Sada kad se mirite sa susedima, a ne dajete izjave koje ste davali prema...
Bećković: Stići ćemo do suseda.
Prokić: To onda, mi to pozdravljamo iz cuga.
Bećković: Susede smo stavili, onim redosledom, na prioritet broj dva, sad još smo na jednom.
Prokić: To si ti stavila, on ne.
Bećković: Ne, ne, pa ja kažem, ja. Za ovu emisiju, makar večeras. Dakle, ostanimo na ovom jedan. Đorđe, ima li iz Vašeg ugla, bilo šta, što nije isključivo dobra vest u ovome što smo čuli protekle nedelje?
Vukadinović: Ne to su zaista tri dobre vesti, ja sam to rekao.
Bećković: Što se tiče ove prve, dakle ove zvane evropske integracije i oslobađanje viznog režima?
Vukadinović: Ne, sve tri su dobre vesti. Ne bih to tako preterivao... to su bezvizni režim, to je ono što je dobra vest.
Bećković: OK. Bezvizni režim?
Vukadinović: Ja samo ne bih sad da kvarim sreću i ovo zamalo uspostavljeno jedinstvo političko. Nisam siguran, verujem u iskrenost... nisam siguran u dubinu i trajnost tog konsenzusa. Mislim da je ovo verovatno posledica, znate ništa ne uspeva kao uspeh i morate bit mnogo zlonamerni i mnogo se praviti glupi ili nevešti, pa ne priznati da je ovo prošle nedelje, zaista bila tri krupna poena, verovatno pripremana mesecima itd., ali tri krupna poena srpske diplomatije i srpske politike uopšte itd. i to će pametna opozicija takođe prihvatiti i konstatovati. Ali, nisam siguran da bi takav konsenzus, koja ja inače podržavam i pozdravljam, bez ironije, da će on održati se, kada... prosto sada, u ovom trenutku niko neće iskoči i svako želi pomalo da kaže da je doprineo, znači i iz vlasti, vidimo da se i ministri malo utrkuju oko toga i s razlogom, većim ili manjim, da istaknu svoje zasluge za taj beli šengen, a i opozicija takođe.
Bećković: Ali evo, Nenad je to rekao na samom početku, - Svi smo učestvovali u tome i to je nagrada za sve. A je l' Vi sad pravite tu skepsu? Je l' nisu ili jesu? Šta je Vaš utisak, ko je doprineo tome? Svi zajedno ili ne svi zajedno?
Vukadinović: Naravno da je doprinela Vlada, kao što kaže gospodin ministar, a doprineli su oni, koji su u Vladi radili najviše na tome i to je taj spoljnopolitički tim, to nije samo, dakle, Ministarstvo spoljnih poslova, tu su sada, sigurno ću nekog preskočiti, ima ta Kancelarija za saradnju sa... pridruživanje Evropskoj uniji, pre svega ministri, znači potpredsednik Boža Đelić, Ivica Dačić se isticao u poslednje vreme, Rasim Ljajić, konstantno. To je od prilike što ja vidim kao neki taj, spoljnopolitički tim u Vladi.
Bećković: A ne vidite LDP?
Vukadinović: Pa kakav crni LDP?!
Bećković: Kako kakav crni LDP, je l' su ljudi išli i razgovarali?
Vukadinović: Među nama rečeno, pa prvo LDP nije u Vladi, ne vidim, odmah da kažem, ne vidim ni druge stranke, dakle, iz opozicije.
Prokić: Pa može i opozicija da radi za nešto, ne moraš da budeš u Vladi da bi radio za dobrobit države.
Vukadinović: To je tačno, ali nisam siguran koliko je ovde bilo tog rada. Ja mislim da, kada je reč o opoziciji, tu ne mislim samo na LDP, ali mislim, priznaću, i na LDP, da bi oni bili najsrećniji da ničeg od ovoga nije bilo. To je priroda srpske...
Prokić: To nije tačno, pa to je vrlo zlonamerno.
Vukadinović: Pa ja ću se radovati ako nije, ali bojim se, evo sad da kažem, bojim se da je priroda srpske opozicije takva da se tu uvek ono “da komšiji crkne krava”...
Prokić: Pa evo promenila se priroda srpske opozicije...
Bećković: Ali evo, Đorđe, kad već kažete taj utisak da mislite da LDP bi bio najsrećniji....
Vukadinović: Pogotovo za ove vize, ako bi moglo da ih...
Prokić: Jao, pa nemojte, Đorđe, tako, stvarno. Pa koliko smo radili sa Holandijom samo oko toga, pa smo hteli da omekšamo, više smo nego Vlada radili sa Holandijom.
Bećković: E sad ćemo tu Holandiju, to je.... sledeća tema je... odmah ću sad da umešam Holandiju. Ali evo, sada da Vas samo, kad imate taj utisak da bi se... ali dajte sad napravite mali spisak, dajte još jednu stranku, koja bi se radovala, po Vašem utisku da nije bilo tih viza?
Vukadinović: Ne znam za vize, ali ja uvek....
Bećković: Hajdemo za vize, a pa kad ste njih prozvali za vize....
Prokić: Mi se ne radujemo vizama, nego se radujemo nekoj zlonameri oko toga da ne budu ukinute.
Vukadinović: Dozvolite samo da odgovorim, evo obradovaću gospodina Prokića, ja uzimam u paketu tu spoljnopolitičku priču i moja primedba je tu samo što nisam siguran koliko će se to moći voziti, to Vi izbegavate, ostavljate za kraj, valjda zbog neke dramatike tu priču. Nisam siguran koliko će se moći voziti na ta tri koloseka, iako im želim sreću. Govorim sad o Vladi, odnosno o Vladinoj politici spoljnoj.
Bećković: Ja Vas pitam, hoće li se... hoće li Demokratska stranka Srbije biti veoma srećna kad se to desi?
Vukadinović: Kad je reč o vizama, sigurno oni kao građani će pozdraviti, ali politički evo, to sam hteo da kažem, ja mislim da neće biti presrećni.
Bećković: Demokratska stranka Srbije?
Vukadinović: Ne bi imali ništa protiv da toga nije bilo. Tako da i verovatno bi to moglo da važi za još poneke, ali radi simetrije, pošto se nekako LDP i DSS se obično tu uzimaju kao antipodi na političkoj sceni...
Prokić: Moram da reagujem, izvinite.
Bećković: Naravno.
Prokić: Vidite, mi smo bili veoma oštri prema gospodinu ministru. Smatramo da je on nas svađao sa susedima, smatramo da je verbalno govorio da je Evropsku uniju, a nije strateški definisao poziciju zemlje, da li smo na istoku, da li smo na zapadu, da li ćemo ići u Evropu, ili ćemo ići u Rusiju, da li ćemo ovo, da li ćemo ono, to je vrlo.... sa islamskim zemljama vrlo, ta borba za Kosovo, koja je.... evo sad vidimo šta je u Iranu, ne znam da li još uvek.... izvinite, ja Vam to stalno kažem, ali kad god Vas vidim reći ću Vam, da smo bili jedina evropska zemlja koja je glasala protiv Rezolucije o ljudskim pravima u Iranu, a sad vidimo kako se dešavaju stvari u Iranu, zbog Kosova, naravno, spoljna politika podrazumeva i takve poslove, koji ne bi nekad trebalo da se obave na takav način, ako smo tako otvoreno napadali gospodina ministra, ili uopšte spoljnu politiku naše države, nema nikakvog razloga, da ne kažemo, kada se naprave dobri potezi. Mi nismo tu da samo kritikujemo i da zakeramo, nego zaista želimo da nešto doprinesemo, pozitivno, u okviru našeg shvatanja političkog, da ova zemlja što pre izađe iz ogromnih teškoća u koje je zapala. To je zaista naš dobronamerni stav.
Bećković: OK. Vuče, je l' imate potrebu da replicirate na ovo, ili da napravimo pauzu, pa da pređemo na taj slučaj Holandije, zvani?
Jeremić: Ne znam, hajde neću da repliciram, zbog toga što, retki su ovi trenutci kada zaista postoji državno jedinstvo i podrška svih, svim, sva tri prioriteta srpske spoljne politike, dakle, i Kosovo i Evropa i dobri regionalni odnosi. Naravno sva tri podjednako važna. To je oduvek bilo definisano na način, da su podjednako važni. Prema tome da ne kvarimo ovaj dobar utisak.
Bećković: Ostavimo pet minuta sreće, pa se vraćamo za pet minuta.
Jeremić: Pa se vraćamo na neku drugu stvar.
Bećković: Idemo sada, pre Nove godine, bez viza, idemo do Holandije i da vidimo, gospodine Jeremiću, šta se to desilo? Protekle nedelje smo imali te najave i stizale su iz prilično zvaničnih izvora, da se očekuje i ta dobra vest, da ćemo dobiti vest o odmrzavanju trgovinskog sporazuma. Zašto je ta vest procurela? Odakle je nekom bila ideja da će se to desiti i ako su postojale šanse da se desi, što su propale?
Jeremić: Pa mnogo se radilo u poslednjih nekoliko meseci na svim frontovima, na svim nivoima po tom pitanju na, tako da kažem, omekšavanju holandskog stava. Holandski stav je bio da, i on ostaje i dalje, da Srbija ne sarađuje u potpunosti sa Haškim tribunalom i radilo se, da kažem pre svega, na dva fronta, naravno na praktičnom frontu saradnje sa Haškim tribunalom i potvrda da se to zaista i činilo je došla iz usta Serža Bramerca, koji je učestvovao na sastanku u Luksemburgu i koji je eksplicitno odgovarao na pitanja ministara i tom prilikom i rekao, odgovarajući na pitanje jednog od ministara spoljnih poslova Evropske unije - Da li Vi mislite da Srbija može da učini još nešto, on je odgovorio da ne misli i – Da li Vi mislite da postoji puna politička volja u Srbiji da se završi saradnja sa Haškim tribunalom? Čovek je odgovorio - Postoji. To je zapravo tako, Srbija zaista sve radi i u Srbiji zaista postoji puna politička volja da se okonča ta saradnja, znači, radilo se na tom praktičnom frontu. Naši nadležni organi su radili, rade u ovom trenutku i nastaviće da rade, sve do okončanja ovog procesa, a radilo se i na diplomatskom frontu. I rezultat našeg diplomatskog napora je bio takav, jer u ovom trenutku ne postoji više ni jedna zemlja u Evropi, osim Holandije, ne samo u Evropi, ne postoji više ni jedna zemlja na svetu, koja ima bilo kakvu sumnju, da Srbija u potpunosti sarađuje. Ali međutim, ....
Bećković: Dobro, ali odakle je ... kakav je bio signal, znači, kome je palo na pamet... ja ne verujem da je Tanja Miščević sama, od svoje volje odlučila da izađe i da da izjavu za javnost da se očekuje da će to biti za dva dana. Znači, verujem da ste na osnovu nečega svi zajedno zaključili da je to realno da se desi? Zašto ste to pomislili?
Jeremić: Zvaničnici Srbije o tome nisu govorili i ne bi bilo dobro da o tome govorimo i u budućnosti, jer to samo pogoršava šanse za promenu stava Holandije. Tanja Miščević više nije zvaničnik Vlade Srbije, ali činjenica je da je jedan veliki broj ministara spoljnih poslova Evropske unije, imao uverenje da će doći do promene stava Holandije, s obzirom na to da sve zemlje sveta i sve zemlje Evropske unije imaju taj stav.
Bećković: Je l' ste Vi mislili da će doći?
Jeremić: Ja sam bio sve vreme na vezi sa Holandijom. Mi imamo inače, u poslednjih nekoliko nedelja, maltene nedeljnu, dnevnu vezu sa holandskim zvaničnicima, činimo sve da ih uverimo, tako da ja sam bio možda malo uzdržaniji, zbog toga što sam ja direktno iz holandskog izvora dobijao informacije.
Bećković: Zato Vas i pitam.
Jeremić: Mi nećemo promeniti svoj stav, - to se na kraju i dogodilo.
Bećković: Dakle, Vi ste znali da toga neće biti?
Jeremić: Znači, nikada ne znate do samog sastanka, jer kada sedne tih 27 predsednika i premijera, oni imaju suvereno pravo da odluče sve. Na žalost i holandski premijer, tako je stvar ustrojena, ima pravo da kaže, - Ja ovo neću, ja ovo ne prihvatam, i da se uopšte takva odluka ne donese. Mi ćemo nastaviti da činimo sve što je u našoj moći i diplomatski, a i ono što je još važnije praktično, u smislu pune saradnje sa Haškim tribunalom, da pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, bude pitanje prošlosti. I nadam se da će nekom vremenu, u budućnosti, doći do situacije u kojoj više neće biti političkih prepreka na putu integracije Srbije u Evropsku uniju. Postoji jedna politička prepreka, to je mišljenje svih, odnosno uspostavljanje konsenzusa da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Ja se nadam da će taj konsenzus u neko dogledno vreme biti postignut na ovaj ili na onaj način i da posle toga pred nama više neće biti političkih problema.
Bećković: Sad ste nam Vi ispričali to, Vaš utisak, Đorđe već uzima vazduh, tako da ću pitati odmah Vas, je l' nije nikakv problem?
Vukadinović: Ne insistiram, ali kažite.
Bećković: Pa pošto je... hajdete, dakle ocena je LDP-a, stići ćemo i dotle i primedba koju je Nenad pomenuo u jednom sekundu, malopre, a i koja se pominjala javno, dakle... i verujem da to nije samo LDP, opozicija veruje da naša Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, nije učinila dovoljno da lobira i da Holandija promeni svoj stav?
Vukadinović: Pa pitajte onda Nenada.
Bećković: Pa ne, evo pitam Vas, je l' Vaš utisak da je učinila dovoljno? Znači, ne morate Vi da kažete da nije, nego jer Vaš utisak da je učinila dovoljno i ako je i ova glavna primedba, koja se sada pominje, a koja s jedne strane zvuči neozbiljno, a možda i ozbiljno, da smo napravili veliku štetu komentarima o presudi Šljivančaninu, ima li nečega ozbiljnijeg ispod toga, ili je to bila takođe primedba, evo našoj spoljnoj politici?
Vukadinović: Pa meni je ta cela rasprava pomalo komična. Koliko god ozbiljno shvatao, pozdravljao, podržavao ovu priču o ukidanju viza, belom šengenu i slično, kada je reč o SSP-u, stavu Holandije, meni je to već gotovo dosadna priča, mislim i dobrom delu naše javnosti, barem onom upućenijem. Prvo stav Holandije nije, po mom mišljenju naravno, ja se ograđujem, nije uopšte samo stav Holandije, niti bi Holandija bila tako tvrda, iz nekih naročitih unutrašnjih razloga svojih. Ja mislim da nekima i u Evropskoj uniji i nekima van Evropske unije vrlo dobro dolazi taj u navodnicima, principijelni stav Holandije povodom toga. Drugo, sve i da taj SSP, to se već zaboravilo šta je, a pogotovo, privremeni prelazni sporazum i odmrzne i aktivira, ja opet mislim da mi nećemo na toj agendi evro-integracija, previše daleko odmaći, što iz unutrašnjih razloga, što bi pretpostavljam, podržao gospodin Prokić, što iz ovih spoljnopolitičkih razloga, koji ja mislim da će biti presudniji. To je naravno moj stav, analitički možemo ga raspravljati u ovom ili u nekom drugom sastavu. Dakle, što se tiče Evropske unije, u doglednoj budućnosti, mi ćemo na tom putu tapkati mnogo dalje od tog belog šengena, daj bože da ga bude, odmaći nećemo, bez obzira šta, ko i kako komentarisao izjave ove presude haške, koje uzgred budu rečeno, jesu skandalozne, pogotovo sa majorom Šljivančaninom. Dakle, takva vrsta promene, takvo povećanje, trostruko, maltene utrostručenje kazne, ne može bez novog procesa. To kažu ljudi koji se razumeju u te stvari. Ali nije bitno...
Bećković: To znamo, ali Vi to imate, diplomatski gledano, Vi, kao analitičar, imate pravo da to govorite svaki dan i neće Vam to niko... i verujem da niko ne bi tamo stavio u zvanični izveštaj, - Eto, Đorđe Vukadinović nije zadovoljan presudom, nego da će da se buni, kada neki zvaničnik Vlade kaže da je nezadovoljan.
Vukadinović: Naravno da nije ista pozicija, naravno da nije ista pozicija, ali ja moram priznati, nikog ne branim, čak ne znam tačno ko je sve komentarisao sem Rasima Ljajića, a verovatno je bilo i nekih drugih. Dakle, prvo čitava javnost srpska to misli, a da to nije, verujte mi, bio razlog ovog holandskog “Ne”, oni su tvrdo rekli da bez izručenja, dakle, bez Ratka Mladića u Hagu, to neće promeniti svoj stav, a ja bih rekao, kada je reč globalno o tim našim evro-integracijama, onda one zavise od jedne mnogo složenije jednačine, mnogo složenije formule odnosa unutar Evropske unije, odnosa u trouglu Evropska unija, odnosno Brisel – Vašington – Moskva i tu mi možda mnogo sreće kažem, zadržavam jednu malu dozu mogućnosti, možemo da prođemo kroz noge, da se provučemo u toj igri.
Bećković: Da li bi to Đorđe, značilo da u tom smislu postaju besmislene rasprave o tome, nije Ministarstvo spoljnih poslova učinilo dovoljno, ili nije bilo ko, nego mogu da dube na glavi, ali to će biti kada neko drugi odluči da to bude? Vi verujete u tu tezu?
Vukadinović: Ja se bojim da je upravo tako, što naravno ne znači da, barem kad je reč o ovim tehničkim stvarima, mi ne treba da činimo, kao što činimo, pogotovo kad je o šengenu reč, sve.
Bećković: Naravno. Samo da Vam ubacim jedno, počela sam sa onih 17 posto ljudi, koji to su, u maju verovali da ćemo dobiti te vize, a isto istraživanje kaže, to iz maja, da bi 61 posto građana Srbije glasalo, da se sada raspiše Referendum za ulazak u Evropsku uniju, da uđemo u Evropsku uniju. Jeste li Vi u tih 61 posto?
Vukadinović: Odgovoriću Vam ovako, to istraživanje... ja imam svoje istraživanje jednostavno, naše istraživanje, koje nije daleko od toga, ali ono što se ne kaže tako glasno, iako to ni kolege ne bi demantovale, kazuju da je pad, znači tih 61 posto, to je ozbiljan pad u odnosu na onih sedamdesetak posto, koji smo mi detektovali.
Bećković: To niko ne krije, to se svaki dan govori, ali mi odgovorite ovako kako sam Vas pitala?
Vukadinović: Znate šta, kada dođe....
Bećković: Da li bi ste Vi, da je Referendum sutra i da Vi treba da zaokružite, u Evropsku uniju da ili ne, šta bi ste zaokružili?
Vukadinović: Jako zavisi od uslova u kojima se to radi. Da je sada pod ovim uslovima...
Bećković: Evo sutra, ovi su uslovi, sutra je, ponedeljak?
Vukadinović: Samo sekund, bolje da nego ne, ako nam se ništa ne traži, pogotovo kad je reč o Kosovu.
Bećković: Odgovor bolje “da nego ne”, ne postoji na referendumskom listiću, postoji “da” i “ne”.
Vukadinović: Draga Olja, vrlo zavisi kako smo došli do tog referendumskog listića.
Bećković: Pa sutra Đorđe, čujete šta Vam kažem?
Vukadinović: Pa dobro to je sada zamišljena situacija, onda naravno može da, ako znači nisu ugroženi naši ekonomski i naši politički interesi, nacionalni, naravno da je onda da. Ali ja se bojim da ta situacija se neće pojaviti, niti će ti listići biti tako brzo, tako da će se još krivulja, odnosno našeg evro-entuzijazma i evro-skepticizma, još menjati dok mi ne stignemo, ili se makar ne primaknemo Evropskoj uniji.
Bećković: Dobro. Nenade, kada govorite, tj. kada ste govorili i sad ste malopre pomenuli da je više LDP učinio za omekšavanje Holandije, nego Ministarstvo spoljnih poslova, a pritom je evo, prošle nedelje, je opet objavljeno po svim novinama da to nešto, čime ste se hvalili, da ste izlobirali Liberalnu partiju ne znam koju, da se ispostavilo ništa od toga i da su oni glasali protiv?
Prokić: Bar smo dobili njihov apel, koji je potpisan u Stokholmu, ali s druge strane, hoću da Vam kažem, da ja mislim da smo mi u jednoj od retkih istorijskih situacija, kad je taj tzv. veliki svet zainteresovan za nas, da nas integriše. I mislim da je to za ministra spoljnih poslova jedna tako retka prilika, ministra inostranih poslova Srbije. Ukoliko se ta prilika ne iskoristi, a benevolencija sa njihove strane, ja mislim da postoji, mi konačno držimo glavu iznad vode, zahvaljujući novcu iz Evrope, a ne iz Rusije. Dobićemo vize zahvaljujući njihovim intencijama, a ne našim, jer mi imamo ujdurme sa štampanjem pasoša i raznorazne stvari, koje nas sprečavaju tehnički da to izvedemo i to stvarno pravi zakašnjenja za koja nisu krivi Evropljani....
Bećković: Ali ostanimo na ovome.
Prokić: Mislim da od nas zavisi da li ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo prihvatiti taj sistem vrednosti, da li ćemo omekšati Holandiju, naravno da zavisi, pre svega od ministra spoljnih poslova i politike koju vodi ova država.
Bećković: Šta je on mogao učiniti, hajdemo da kažemo konkretno? Znači, vi ste se pohvalili da ste vi učinili više, dobili ste demanti prošle nedelje. To, čime ste se vi hvalili da su liberali pristali da glasaju za vas, nisu. U redu. Pokušali ste sve što ste mogli, ali šta sad Vi kažete, šta bi mogao uraditi ministar i Ministarstvo, šta Vi predlažete da on treba da uradi, što nije uradio do sada?
Prokić: Ako je prioritet Evropska unija, onda se tako mora raditi oko svih poslova.
Bećković: Šta treba da radi?
Prokić: Mislim da je to prioritet. Pa naravno da treba što više poslova, koji moraju da se obave, biti u prioritetu nad svim ostalim poslovima.
Bećković: U redu, šta treba sa Holandijom?
Prokić: Ne treba šminkati nokat na otpalom stopalu.
Bećković: Nenade, čovek kaže, telefonira, razgovara svaki dan telefonom sa njima itd. šta treba da radi? Šta treba da radi?
Prokić: Mora da vodi takvu spoljnu politiku, u kojoj je potpuno jasno, a nije vodio takvu spoljnu politiku, to je bilo potpuno jasno, jer svađati se sa Hrvatima, sa Bosancima i držati lekcije stranim diplomatama o tome, kako je Kosovo naš deo i ovo i ono, a zaboravljati pri tom šta moramo da uradimo da bi smo ušli u Evropsku uniju, ja mislim da je to loš posao. Ako je ovo naznaka promena tog posla, ja tome dajem, ne samo ja, nego svi ljudi koji imaju slično političko mišljenje.
Bećković: Dobro, evo sad stižemo do Vaše omiljene teme, dakle Vuk Jeremić nas je, po Vašem stavu, posvađao sa susedima i sa regionom?
Prokić: Pa da, sa izjavama koje je davao svojevremeno.
Bećković: OK.
Prokić: To su sve izjave, kako da kažem, kada se te izjave budu, za inostranstvo i za unutrašnju upotrebu, izjednačile, kada se ne budu davale izjave o spoljnim poslovima, koje se iskorišćavaju za unutrašnju upotrebu i za unutrašnje političke prilike, kao što se i za Kosovo radilo. Jer za Kosovo su uvek bili zainteresovani političari, pre svega zbog unutrašnjih političkih ambicija u samom Beogradu, pa se završilo tako kako se završilo. Znate šta, jedan određeni deo iskrenosti je neophodan, pa makar kad je i pogrešan, mi moramo da budemo iskreni u toj spoljnoj politici, hoćemo li da uđemo u Evropu ili nećemo da uđemo u Evropu? Ako hoćemo da uđemo u Evropu, onda moramo poslove koje smo preuzeli, zaista da obavljamo na vreme. I tu ne postoji nikakav drugi posao koji je važan. Mi to imamo kao jednu od retkih istorijskih prilika. Ako to propustimo sada? Kakva neutralnost? Atlantski savez, severno-atlantske integracije i Evropska unija, to je jedini način da ova zemlja preživi.
Vukadinović: Gospodine Prokiću, šta ćemo sa tim, kada po našim istraživanjima, a ni druga nisu mnogo drugačija, 17 posto svega, do 20, građana Srbije želi ulazak u NATO?
Prokić: To je zbog te tzv. slobodne štampe, od koje ovih dana mnogo pričamo jednim drugim povodom, to je zbog toga što se nije iskoristilo hapšenje Karadžića, kako bi se javnost suočila sa onim što je taj čovek radio u njeno ime, pa normalno da onda i holandska Vlada kaže, - Pa čekaj, pa nećemo mi njih motkom da uterujemo u Evropu. Ili će oni da iskoriste Šljivančanina i hapšenje Karadžića i suđenje u Hagu da svojoj javnosti sa državnog vrha, objasne šta to podrazumeva promena sistema vrednosti, njihovo hapšenje, njihovo izručivanje, a to se kod nas doživljava kao nepravda. I mi onda vidimo salvu nezadovoljstva od svih naših državnika, pa i ministra spoljnih poslova, po kome se tu očituje neka nepravda. Kakva to nepravda može da bude, koketiranje sa genocidom? Pa bilo koja izjava o čoveku koji je koketirao sa genocidom, ne može da bude nepravedna.
Vukadinović: Gospodine Prokiću, ja sam Vas pitao za NATO, 17 posto građana Srbije, koji žele u NATO, Vi odlazite na genocid?
Prokić: Pa zato što se takođe tim ljudima ne objašnjava, kao što im se ne objašnjava oko Karadžića, tako im se ne objašnjava oko NATO pakta.
Vukadinović: Pa možda pamte i one bombe?
Prokić: Pa NATO pakt je najveća bezbednosna agencija trenutno na svetu, to nema više veze sa nikakvom politikom.
Vukadinović: Koja je u svojoj poslednjoj misiji, bezbednosnoj delovala po nama, po Srbiji.
Prokić: Nakon kojeg posla koji smo mi obavili? Nakon kojeg posla?
Vukadinović: Loše politike.
Prokić: Šta je Milošević radio?
Vukadinović: Nakon loše politike, ali svakako ne politike koja bi zasluživala bombardovanje jedne suverene zemlje.
Bećković: E ovde ću da iskoristim....
Prokić: Pa znači da Hrvati nama ne bi trebali nikad da oproste Vukovar, Dubrovnik i te stvari? Pa čekajte, valjda postoji neki progres, postoje neke promene, postoji neka benevolenicja.
Vukadinović: A inače, oni nam opraštaju?
Prokić: Pa Vi sad meni usađujete neku zluradost, povodom moje radosti oko ukidanja viza, ja moram da Vam spočitam, tu Vašu zlonamernost širite sada na sve. Ne možete Vi zlonamerno da upravljate zemljom i sa tako lošim aspektom.
Vukadinović: Ja ne upravljam.
Prokić: Pa ne upravljate Vi, nego preporučujete ministru da tako radi. Kažete mu da je to zluradost. Svaka zluradost treba da se izbaci, ukoliko ova zemlja hoće da se izvuče iz blata. Nema zluradosti, nije ... LDP nije zlurada partija.
Vukadinović: E ovo je stvarno otkriće.
Bećković: Šta Vam je otkriće?
Vukadinović: Da LDP nema zluradosti u istupima LDP-a.
Prokić: Pa recite mi jednu zluradost.
Vukadinović: Trebala bi nam emisija čitava.
Bećković: Dobro, ali pošto smo hteli da otvorimo taj drugi... izvolite.
Jeremić: Ja bih mora Olja...
Bećković: Naravno, naravno.
Jeremić: Jednu stvar. Ja mislim da naša politika, naša regionalna politika je doživela jedan dokaz, odnosno dokaz ispravnosti u petak u Novom Sadu, kada se na najvećem skupu, koji se dogodio u poslednjih nekoliko godina, su se okupili državnici svih zemalja iz regiona, upravo u Novom Sadu i izabrali Novi Sad, dakle, Srbiju, kao mesto odakle će se poslati jedna zajednička poruka, strateške neophodnosti procesa evropskih integracija. Dakle, mi smo vodili politiku onako kako smo je vodili, rezultat te naše politike je bio ovo veliko okupljanje u Srbiji, regionalno okupljanje u Novom Sadu. Tako da, ako mi dozvolite, ne mogu da se složim sa gospodinom Prokićem, da je spoljna politika Srbije bila politika zaoštravanja ili kako kaže gospodin Prokić, nekog svađanja sa susedima. Mi smo naprosto, kao ova Vlada, koja ne oseća nikakvo opterećenje onoga što se dešavalo u prošlosti, zbog toga što mi naprosto u tome nismo učestvovali, mi ni jednim svojim gestom nismo doprineli destabilizaciji regiona ni sada, ni prošle godine kada je bilo izuzetno teško, prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pogotovo tokom 90-ih godina. Znači, mi nemamo razloga da se stidimo toga, da kažemo istinu. I ako je svakome drugome dozvoljeno da kaže otvoreno istinu, to ja mislim, da treba da bude dozvoljeno i nama.
Bećković: Ali se stekao....
Jeremić: Ono što smo rekli, samo još jedna rečenica, ono što smo rekli o odnosima u regionu, to smo zaista i mislili i to je zaista tačno i to stoji i dalje. To ne znači da ne možemo da nađemo načina da sarađujemo na strateškim pitanjima evropskih integracija, ali istina mora da se kaže. Ne može se graditi spoljna politika i budućnost ove zemlje na lažima i na prenebregavanju prošlosti, a desile su se stvari u prošlosti, koje možda nisu prijatne nekima od naših suseda. Možda su neki od naših suseda učinili stvari koje ne bi baš voleli da se javno podsećaju, da su to učinili, ali mi nemamo nikakvog razloga da to krijemo. Bilo kako bilo, ova nedelja i Novi Sad i ono što se desilo u petak, pokazuje da je srpska spoljna politika, po svim pitanjima, pa i kada je reč o regionalnoj politici, ipak vođena na način koji je na kraju doživeo dokaz.
Bećković: Ali to je, tako smo nekako večeras i počeli, činjenica je da je prvi dan leta, ali je isto tako činjenica da pljušti kiša napolju i da je prilično hladno. Dakle, nešto ovde se, u ovoj situaciji, stekao utisak... da, da, činjenica je da je bio Samit u Novom Sadu, činjenica je da su došli svi predsednici država u regionu, ali utisak koji se stekao i ja bih volela Vaš odgovor na to, je to da je to nešto zapravo, da ste Vi nešto remetili, a neki drugi to uspeli da spoje i da evo, kad je bila ta prva poseta, pre par meseci, ili mesec i po dana, kad je došao Sanader ovde, Vi nekako niste bili tamo. Utisak je bio, Sanader će doći, ali nek Vuk Jeremić ovog dana ostane negde drugo. Bajden nije region, ali se slično desilo, kad je došao Bajden, da Vas nema. Tako da se stiče utisak, da Vi vodite kao nekakvu samostalnu spoljnu politiku, a da se nešto... kad je došao Vujanović, nismo videli Vašu sliku, da se grlite sa njim, grlio se Boris Tadić. Ja verujem da je ovo utisak, ali hajdemo da vidimo šta su činjenice? Da li ste Vi ono loš, kako se to zove, loš policajac i dobar policajac, u toj igri?
Jeremić: Pa činjenica je Olja, da sam ja bio prisutan na sastanku sa Bajdenom, isto je tako činjenica da sam bio prisutan na svim sastancima sa gospodinom Vujanovićem, jedini dan kada, sticajem okolnosti, nisam bio u Beogradu, je bio prilikom dolaska hrvatskog premijera Sanadera, jer sam tog dana bio u zvaničnoj poseti.
Bećković: Je l' to sticaj okolnosti?
Jeremić: Apsolutno, sticaj okolnosti. Znači, apsolutno nije bilo nikakve zadnje poruke, zadnje namere, stvari iza kulisa.
Bećković: Sa Bajdenom ste prisustvovali, ali niste imali odvojeni razgovor, za razliku od Šutanovca, koji je imao. Takođe su svi mediji preneli one nekakve dosetke u onom špaliru, kad ste došli, da se on Vama obratio tim dosetkama, - Vi ste taj što nam pravi problem. itd. Je l' to bila istina?
Jeremić: Što se tiče dosetke, bila je istina, a što se tiče toga da nije bilo zvaničnog sastanka sa ministrom spoljnih poslova, nije bilo zvaničnog sastanka sa ministrima spoljnih poslova ni u Sarajevu, a i u ovoj drugoj destinaciji, koju je gospodin Bajden posetio u okviru Srbije, dakle u Prištini. Znači, nije bilo ni sa onima koji bar nominalno, nose naziv ministar spoljnih poslova. U svakom slučaju predstavljaju ili pokušavaju da predstavljaju Prištinu u međunarodnim organizacijama, odnosno na međunarodnoj sceni, bar kod onih zemalja koje je priznaju, između ostalih Sjedinjenih Američkih Država. Dakle, naprosto nije bilo u formatu predviđeno da se potpredsednik zemlje sreće sa ministrom spoljnih poslova. Bila je izuzetno važna tema saradnje po pitanju odbrane i bezbednosti, a Srbija jeste ključna zemlja za bezbednost u regionu i normalno je da smo imali poseban sastanak sa američkom delegacijom i normalno je da je gospodin Šutanovac, zbog toga što predstavlja ministra odbrane, u vojnom i odbrambenom smislu, najuticajnije i ključne zemlje regiona, da ima sastanak sa potpredsednikom Bajdenom.
Bećković: Da li se ikada desilo, da je došlo do Vas, da je rečeno, da je bilo, dakle, bilo Bajden, bilo ko iz regiona, da je Vama rečeno, - Pazi, ovaj će da dođe, ali je uslova da ti ne budeš tu? Ne, ne, da se to desilo, da li bi ste Vi rekli, - Podnosim ostavku, ako sam ja remetilački faktor toga, hvala Vam najlepše, pomeram se! da se to desi ikada, jer javnost uporno nagađa, mesecima da oni imaju jedino primedbu na Vas, da su prezadovoljni svima ostalima, ali samo im Vi smetate, što malo deluje neubedljivo – ne znam zašto Vas onda ne bi smenili? Zato Vas i pitam, da li se to ikada desilo?
Jeremić: Znači, u spoljnoj politici, odnosno međunarodnim odnosima, postoji jako malo prostora, to je moje iskustvo, ja sam ministar spoljnih poslova dve godine, a i pre sam se bavio spoljnim poslovima u funkciji savetnika predsednika Republike. Postoji jako malo prostora za lično. Znači, neko može imati primedbu na vašu spoljnu politiku, a konkretno na ličnost, to se jako retko dešava. Na kraju krajeva, ja ne sprovodim bilo kakvu ličnu politiku.
Bećković: Ne, pa to je nešto što ja hoću da Vas pitam.
Jeremić: Prema tome, ako bi neko ima problem sa načinom na koji se vodi spoljna politika Srbije i ako način na koji se vodi spoljna politika Srbije, predstavlja problem za Srbiju, tada oni koji su nadležni u Srbiji, oni koji su na vlasti, oni koji su dobili vlast od građana Srbije, oni koji su došli na vlast od strane građana Srbije, treba da procene da li je u nacionalnom interesu, imajući to u vidu, da se ta spoljna politika promeni. To nije vezano za ličnosti, pogotovo u ovom slučaju, zbog toga što ja ne sprovodim u delo bilo kakvu ličnu politiku. Ovo je spoljna politika Vlade. A da je spoljna politika Vlade Srbije konzistentna, prihvatljiva, da možda i nije za sve potpuno prijatna, ali da je na kraju ipak prihvaćena od svih, predstavlja ova nedelja, jer sa ovakvom spoljnom politikom, kakvu je vodila Srbija do sada, a kavu će voditi i u budućnosti, Srbija je u ponedeljak u Luksemburgu dobila političku odluku o uspostavljanju bezviznog režima, u sredu u Njujorku imala izuzetno uspešan nastup na Savetu bezbednosti o Kosovu i u petak bila domaćin petnaestorici lidera regiona. Dakle, ova vrsta spoljne politike donela je rezultat. Možda ona nije na trenutke bila prijatna za svačije uši, ali je na kraju donela rezultat i ja sam uveren da će biti potpuni kontinuitet spoljne politike i u budućnosti.
Bećković: Ovo zaista sve zvuči kao čista činjenica, ali hajdemo da vidimo sad šta je šta?
Prokić: Ja sam siguran da postoji jedan otklon, kada se pomene Vaše ime u diplomatskim krugovima. To nije zbog toga samo što njima se ne dopada naša spoljna politika, nego zbog svog ličnog pečata koji Vi njoj dajete i koji sigurno ne diktira politika, a na koji diplomatski krugovi nisu navikli. Ja se nadam da Vi znate o čemu ja govorim i nadam se da ćete to moći da popravite.
Bećković: A o čemu Vi govorite, evo ja ne znam?
Prokić: Pa lične nastupe. Recimo vrlo često se, čak i na televiziji vidi, kako gospodin Jeremić drži lekcije. Mislim to se ne radi u diplomatiji, to nije modus ponašanja koji je tamo.
Bećković: Recimo?
Prokić: To se ne prašta. Pa tako nešto, kako da kažem, učenje pameti nekoga.
Jeremić: Da l' zbog toga nismo dobili viznu liberalizaciju, da l' zbog toga nije došlo do skupa u Novom Sadu? Da li zbog toga nismo bili uspešni do sada, kada je reč o Kosovu? Znači, bili smo uspešni.
Prokić: Toliko daleko Vaše ponašanje ne može da dovede, ali može da dovede zbog toga, da nas neko izbegava, a to izbegavati ministra spoljnih poslova, zbog nekih ličnih odnosa u diplomatskim krugovima, je zaista... vrlo teške posledice po zemlju. Komšić nije hteo da dođe ovde. Ovaj drugi iz Bosne, nije hteo da dođe, došao je samo Srbin.
Jeremić: Koji drugi iz Bosne nije hteo da dođe?
Prokić: Kako se zove ovaj, ne mogu da se setim, uz Komšića, ko nije došao uz Komšića?
Jeremić: Mislite na Harisa Silajdžića?
Prokić: Ne, ne.
Jeremić: Nego na koga?
Prokić: Ne mogu da se setim imena.
Jeremić: Pa Haris Silajdžić, Komšić i Radmanović su...
Prokić: Radmanović.
Jeremić: Pa Radmanović je došao, on je čovek Srbin i došao je ovamo.
Prokić: A kako se zove ovaj što uz Komšića nije hteo da dođe?
Jeremić: Haris Silajdžić.
Prokić: Nije, nije. Setiću se.
Jeremić: Pa nema drugih.
Prokić: Ima, dobro.
Bećković: Dobro, ali Nenade, evo sad Vas pitam isto kao zrelog čoveka, dakle, s jedne strane se ovo što uporno govori već mesecima i godinama Vuk Jeremić, ne godinama, ali mesecima svakako, dakle, ne vodi on svoju spoljnu politiku. I kada Vi dižete glas protiv njegovog ponašanja, protiv tih metafora, “nož u leđa” i ovo, kako je to moguće, da se to pripisuje njemu, a da se zaista ne poveruje da je to neki zajednički stav Vlade Srbije i na kraju krajeva, tj. na početku predsednika Srbije, Borisa Tadića?
Prokić: To je onda još mnogo veći problem.
Bećković: Kako je moguće da diplomatski krugovi kažu da im se dopada Boris Tadić, a da im se ne dopada njegov ministar inostranih poslova?
Prokić: To su lični afiniteti, o tome ne treba da pričamo.
Bećković: Ne, ne, nisu lični, verujem da je to tako, da Vuk Jeremić radi nešto mimo politike Vlade i Borisa Tadića, da bi stvarno odavno sedeo kod kuće?
Prokić: Olja, ti si završila glumu? Jedan glumac može da čita jedan tekst na jedan način, može da ga čita na drugi način. Jedan može da bude odličan i sladak, a drugi može da bude odvratan i bezobrazan i to je nešto, što je nešto... način interpretacije jedne politike je takođe veoma bitan. To su sve ljudi, to su sve ljudi, pa kad je neko, neki predsednik države koji dođe, ti je simpatičan, neko ti nije simpatičan itd. ali to ne bi smelo da kvari međuljudske odnose i ne bi trebalo da dovodi do toga, da neko neće nekoga da vidi, kad su državni susreti u pitanju, to su teške posledice.
Bećković: Dobro, hajde sad ovaj argument, evo došli su u petak svi ovde, šta ćemo sa tim?
Prokić: Pa dobro, to je dobra vest.
Bećković: To je argument, to je činjenica.
Prokić: To je dobra vest. Pa nisam ja Đorđe Vukadinović, pa da budem zlurad i da želim da ga ne prima niko, niko do kraja sveta i vremena. Ja želim da on bude pristojan, dobar, uspešan, da vodi spoljnu politiku na najbolji mogući način. I ja ću, i svi ljudi s kojima ja politički razmišljam u jednom određenom krugu, ćemo tome dati podršku prvi.
Bećković: I da li verujete a je dolazak ovih ono, četrnaestoro ljudi u Novi Sad, da je to priznanje i njemu, ili je to ono... da li to verujete?
Prokić: To je priznanje Srbiji, kao mestu kojeg ima u regionu i kao... pošto to više nije toliko veliki problem u regionu, a pošto jeste još uvek veliki problem u regionu....
Bećković: A ko je izborio mesto Srbiji u regionu?
Prokić: Srbija sama je stvorila sebi mesto u regionu, jer je tu od osmog veka.
Bećković: Kako Srbija sama?
Prokić: Od osmog veka je tu, prema tome....
Bećković: Pa što nisu došli pre šest meseci?
Prokić: Dobro.
Bećković: Ja Vas samo teram da se još jednom izvinite Vuku Jeremiću i da kažete, - To nije loše mali.
Prokić: Pa nema šta da se izvinjavam Vuku Jeremiću, niti on meni.
Bećković: Bio je utisak da ste protiv svih, a evo ih ovde. Šalim se, ali sad ćemo stvarno na ovog zlonamernog Đorđa Vukadinovića i Nenade, imao si bolji izraz?
Prokić: Zluradog.
Bećković: Zluradi...
Prokić: Pa sam ga je smislio, nisam ja.
Bećković: Pa ne, ne, zato i kažem, zluradi Đorđe Vukadinović je recimo, Vi ste jedan od...
Vukadinović: Ja mislim da sam ja ovde jedan od najmanje zluradih.
Bećković: Ali Vi ste jedan od retkih koji... dakle, cela javnost se bavila, tj. nije cela naravno, ali veliki deo javnosti se bavio tim finesama, kako je, da li je Bajden razgovarao sa Vukom Jeremićem?
Vukadinović: Da li je mrko pogledao?
Bećković: Da li je mrko pogledao, da li je imao pošalicu, šta je kome rekao? Vi ste jedini imali taj zluradi komentar, da je zapravo greh Vuka Jeremića u tome, što se nije potrudio da zamoli unapred Bajdena da nam ovde ne dolazi? Da je manji problem što se nije rukovao sa njima, a da je veći što je uopšte došao?
Vukadinović: Ne, ne, nisam tako rekao ovoga puta.
Bećković: Ne, ne, ja sam sad samo izmenila da ste se obraćali direktno Vuku Jeremiću u tom tekstu, ali ste napisali da bi naši političari, bi bilo dobro da se pobrinu da on ne dolazi?
Vukadinović: Ne, čak ni to nisam rekao. Ja sam rekao, teško je bilo zamisliti da bi neko, ova Vlada ili bilo koja, imala mogućnosti, petlje i nije to ni razborito, da ga zamoli da ne dolazi. Dakle, to nije bio prigovor bilo kome, bilo je potpuno jasno da mi nismo imali snage da zamolimo ni, kada je po meni trebalo....
Bećković: Rekli ste da je to sramota i za jedne i za druge, što nisu imali petlju?
Vukadinović: Jeste, ali je to, s obzirom na konstelaciju, nismo imali petlje, tako da kažem, ili snage političke i ne samo političke, da recimo nakon priznanja nezavisnosti Kosova, zamolimo ambasadore, koje... mi smo povlačili naše i to je izazvalo buru protesta u jednom delu naše javnosti, nismo imali snage da zamolimo ambasadore tih zemalja, koji su priznali, da napuste, recimo, Beograd. Mi smo jednostrano povlačili svoje i sada smo ih vratili i to je uzgred budi rečno moja jedina zamerka, ozbiljna zamerka spoljnoj politici poslednjih godinu dana.
Bećković: Što nije poslala Mantera kući?
Vukadinović: Da, da zajedno sa drugim, recimo predstavnicima, ali to je sad jedna stvar. Kada je reč o ovome ko kako koga mrko gleda, znate meni to... ja se ne bavim diplomatskim intrigama, šta se priča na diplomatskim večerama, ko je kome simpatičniji, ko je kome ne, ali čak i iz Vašeg pitanja, sad da ne idem na ono što je rekao gospodin Prokić i ne samo on, nego i neki predstavnici njegove stranke i neki novinari u prethodnom periodu, ali čak iz Vašeg pitanja provejava jedno pomalo, dobro, Vi ste to možda namerno zaoštrili, kao nakaradno shvatanje da diplomate, diplomatski predstavnici, ministri, nije važno, Vlada, služi tu da zadovoljava i usrećuje strane diplomatske predstavnike. Vlada, ministar služe, kako ja vidim, da zastupaju interese ove zemlje i naravno da oni te interese treba da zastupaju i tako i nekada, da ne bude milo uvek onima koji sede sa druge strane. Dakle, ne meri se uspešnost, ne govorim ja sad o ministru Jeremiću, o bilo kome drugom, nekog ambasadora, našeg ili nekog diplomatskog predstavnika ili neke Vlade, premijera, predsednika, time koliko je dobio pohvala i koliko puta se zagrlio sa, ne znam, bilo kime, od Bajdena do nekog drugog državnika, već po tome koliko su uspeli interesa, nacionalnih interesa, realnih, dakle onoga što je sagledljivo i što je koliko, toliko ostvarivo, da izdejstvuju. I mislim da su oni, u ovom trenutku, nešto od toga uspeli. Ja ponavljam svoju skepsu da će to moći da se vozi tako na tri fronta, ali to ćemo videti. Za sada, njima ove činjenice, kao da idu na ruku. Mi možemo biti, kao što i jesmo skeptični, dakle ne zluradi, nego samo skeptični, u pogledu toga da to može trajati dugo. Ja već vidim iz ovih reakcija i nekih spoljnih faktora, pa i nekih domaćih faktora, poput LDP-a, koje ovde predstavlja gospodin Prokić, da tu nema mnogo, rekao bih, čak ni dobronamernosti, kako ja mislim, a u svakom slučaju, nema mnogo vere, a izgleda da nema ni svesti o tome da treba voziti sva ta tri koloseka. Očigledno da oni smatraju da Kosovo potpuno treba otpisati, da se moramo odreći legitimnih interesa u regionu. Hajde da ostavimo na trenutak Kosovo po strani. Gospodin Komšić, samo to da kažem, kog je ovde tri puta pomenu gospodin Prokić, pa ja gospodina Komšića ne bih ni zvao da dođe u Beograd. Njegove izjave su krajnje netaktične, nediplomatske. Mi ovde merimo, cepamo dlaku, nijansu i pogled, ne znam, ministra Jeremića ili nekog našeg drugog zvaničnika, kako je komentarisao i da li je i kako komentarisao haške presude. Gospodin Željko Komšić je ima gomilu netaktičnih, uvredljivih i bezobraznih, ozbiljno to kažem, izjava na račun Srbije i srpskog naroda, o Republici Srpskoj da i ne govorimo. Dakle, njemu nije bilo ni mesto. Uzgred budi rečeno, kad pominjemo koga nema, da li ste primetili da nije bilo ni gospodina Sejdiua, ne samo u Beogradu, nego ga nije bilo ni u Podgorici, prošle nedelje, pre dve nedelje. Hoću da kažem, to je neki mali diplomatski uspeh koji postižemo, da ipak teško Priština uspeva da uglavi, uprkos velikom trudu velikih sila, koje na tome rade, uspeva da uglavi predstavnika Kosova na ovakve međunarodne skupove. Mi to, niti javnost je primetila, malo i nije, ali ja sam siguran da je tu neka velika diplomatska bitka trebala da se bije, da bi do toga došlo, pri čemu, tu je sad hendikep pozicije malo naše diplomatije i otuda i razlog mog skepticizma, koji ja ovde peti put ponavljam, zato što mi u suštini i kad je reč o Kosovu, pa i kad je reč o nekim regionalnim aspektima saradnje, mi želimo dobre odnose sa susedima, ali ti susedi, ta Hrvatska, nas tuži za genocid. Dakle, tuži nas za genocid. Ovde se digla panika ili gužva i protesti, kada je najavljeno da bi Srbija mogla kontra da tuži Hrvatsku za genocid, ja ne znam dokle je stiglo sa tom tužbom. Hoću da kažem, ne možemo samo gledati, da li smo mi dovoljno učinili prema susedima, da vidimo kako se taj region ophodi prema nama. Ako se malo sami ne poštujemo, onda nas neće ni drugi poštovati. U tom smislu, malo, odmereno, razumno, s merom, pokazivanje zuba, ako se tako može nazvati ova politika gospodina Jeremića, može da donese čak poene i donela je i za sada donosi izvesne poene, čak i na ovom putu, ovom kursu evropskih integracija.
Prokić: Pa evo Petrović je uzvratio, sad neće da ide u Stejt dipartment – izjava našeg ambasadora u Americi da neće ići u Stejt dipartment zbog Hilari Klinton, nego direktno u Belu kuću. Eto to je, kakva je sad sitna zemlja, mi odmah udarimo na veliku.
Bećković: Nisam ispratila tu izjavu, a verujem da....
Prokić: Izjava našeg ambasadora, za koju ja nisam video reakciju iz Sekretarijata.... iz Ministarstva za inostrane poslove, našeg ambasadora Petrovića, on je rekao da neće nikakve kontakte preko Stejt dipartmenta, zbog Hilari Klinton, nego će direktno to raditi sa kongresom i sa Belom kućom.
Jeremić: A šta to? O čemu govorite? To naprosto nije tačno.
Prokić: To je njegova izjava.
Jeremić: Pa nije tačno, pa evo i ministar spoljnih poslova prvi put čuje to. To uopšte nije tačno. Kako? O čemu pričate? Naš ambasador u Vašingtonu ima najnormalnije odnose sa Stejt dipartmentom.
Prokić: To je izjava našeg ambasadora.
Jeremić: Ali molim Vas, niste je dobro razumeli, verujte mi. Znači, mi imamo...
Prokić: Nemoguće.
Jeremić:...pune, normalne odnose sa svim institucijama, svih zemalja gde smo diplomatski predstavljeni i akreditovani, a naravno da ih imamo sa Stejt dipartmentom. Niste dobro razumeli tu izjavu, sasvim sam siguran i kažem Vam evo, proverite, pa vidite, ali to naprosto nije tačno.
Bećković: Pravimo pauzu.
Vukadinović: Samo, bukvalno jedna rečenica apropo ove sumnje, da li je to podela uloga između dobrog i lošeg policajca, odnosno podela uloga unutar tima predsednika Tadića, pa bi onda gospodin Jeremić bio taj loš policajac, a on bi bio dobar. To je jedna mogućnost, naravno možda i nije, a ima i... kad je reč o kritikama koje dolaze spolja, možda nešto od tih kritika zapravo, za sada iz različitih razloga, ne smeju ili ne želi da se usmeri direktno na predsednika Tadića, pa zasada pada ovako više na Ministarstvo spoljnih poslova. Prosto i to je jedna teoretska mogućnost. Videćemo, ja verujem vrlo brzo ćemo videti, šta je od toga, da li je to ista politika, samo sa podeljenim ulogama i da li su oni nezadovoljni, naši prijatelji sa zapada, da li su nezadovoljni generalno našom politikom.
Bećković: Protekla nedelja je pokazala da su potpuno zadovoljni svime, a šta je Vaš utisak?
Jeremić: Pa ja mislim da zaista....
Bećković: Kako Vi, kad Vas neko udari, da li Vi to tumačite, - Udario Borisa, a ne mene. ovo je poruka Borisu, a ne meni, Ili - ovo je meni, a ne Borisu?
Jeremić: Pa nema tu udaraca na mene, nema udaraca ni na onoga koji će doći da obavlja ovaj posao ni posle mene. U međunarodnim odnosima radi se o interakciji država, a ne ličnosti. Moja posao je da sprovodim spoljnu politiku države Srbije, na čelu te države je predsednik Tadić i on je prvenstveni, neprikosnoveni autoritet, kada je reč o formiranju spoljne politike ove zemlje. Prema tome, ne postoji... to je naprosto....
Bećković: Imate li nameru išta da menjate, što je nekada neko pitao jednog čuvenog lidera, imate li nameru tu išta da menjate?
Jeremić: Građani Srbije o tome odlučuju na izborima.
Bećković: Ne, ne u svom načinu, ovo što je govorio Nenad Prokić?
Prokić: Ove zube što pominje Vukadinović?
Jeremić: Znači, spoljna politika Srbije, nastavlja sa punim kontinuitetom u odnosu na ono što se dešavalo do sada. Do sada smo bili uspešni, a ja sam uveren da ćemo biti još uspešniji i u budućnosti.
Bećković: I da će Vaše metafore biti sve svežije, koje ćemo videti odmah posle reklama, u predlozima.
Bećković: Gledamo predloge za proteklu nedelju.
Na mestu broj jedan, protekle nedelje, američko udruženje za etičko ponašanje ljudi prema životinjama, oštro je osudilo predsednika Baraka Obamu, protekle nedelje, čak zbog toga što je ubio muvu. Predlog broj jedan.
Protekle nedelje, Marti Ahtisari boravio je u Prištini, na proslavi godišnjice ustava i to je bio povod i da se o tome izjasni ministar spoljnih poslova. Da vidimo, dakle, kao što sam najavila, nove metafore. Predlog broj dva.
Svakog gosta, dva predloga dosta, dakle u predlogu broj tri, govor Vuka Jeremića u Savetu bezbednosti, predlog broj tri.
Predlog broj četiri, dakle vesti o kojima smo govorili u prvom delu emisije, ima li šanse da vize dobijemo do Nove godine i koliko još koraka treba da napravimo, predlog broj četiri.
Ukoliko zaista dobijemo pasoše, odnosno bezvizni režim do Nove godine, to bi moglo stvoriti šansu da Jovanka Broz ode da studira u inostranstvu. Protekle nedelje govorilo se o zaboravljenom slučaju Jovanke Broz i čuli smo zanimljive informacije da gospođa Broz nije do pre dve godine imala ni zdravstvenu knjižicu, ni ličnu kartu, ni pasoš. Rasim Ljajić joj je pre dve godine odneo zdravstvenu knjižicu i ličnu kartu. Tada je rekla da joj pasoš nije potreban, pošto nema gde da ide, ali kažu da će joj Ivica Dačić ipak odneti pasoš novi, pa sad, videće ona šta će sa tim. Predlog broj pet, hajde da se neki, koji se sećaju Jovanke Broz podsete ko je to bio, a neki koji se ne sećaju, da čuju par zanimljivih detalja. Predlog broj pet.
Jedna od priča koja je ostala od savremenika Jovanke Broz, je i ta da je ona spadala među najelegantnije žene. O eleganciji na određeni način, govori i predlog broj šest.
I na poslednjem mestu, nešto što bi moglo biti tema, ili bar pokušaj da se to protekle nedelje ubaci kao tema. Dakle, predsednik Demokratske stranke Srbije je prošle nedelje pozvao na nacionalno okupljanje, sa kojim ciljem, o tome govori predlog broj sedam.
UKLJUČENJE GLEDALACA
Bećković: Pre nego što vas pitam sada, šta je vaš najjači utisak, mislim da smo od gledalaca dobili negde odgovor na to, šta je najjači utisak i to je taj prioritet, koji pominjemo celo veče, koji smo evo, stavili na treće mesto i događaj broj tri, Vaš nastup u Savetu bezbednosti. Čuli ste šta su Vas pitali gledaoci i evo, ja ću samo da se pridružim sa jednim od pitanja, koje mene tu zanima. Dakle, rekli ste u ovom predlogu, koji smo pustili, koji je dobio najviše glasova, da Srbija nikada neće odustati od ne priznavanja Kosova, ma šta se desilo.
Jeremić: Neće priznati Kosovo, ne odustati od priznavanja.
Bećković: Ma šta se desilo. Ovo me zanima “ma šta se desilo”, na šta ste mislili?
Jeremić: Tu, pre svega mislimo na politiku eventualnog uslovljavanja u budućnosti.
Bećković: Znači, imate to na pameti, da bi neko mogao reći, - Ili Evropska unija ili Kosovo. Je l' to značilo praktično to?
Jeremić: Naravno, mi moramo da se izborimo.
Bećković: Ako nećete da nas pustite u Evropsku uniju, ako to bude uslov, mi nećemo pristati ni tad. Je l' to značilo to?
Jeremić: Znači, ovoga trenutka, politika Evropske unije je jasna i ne postoji nikakvo uslovljavanje za Srbiju, kada je reč o evropskim integracijama, vezano za kosovsku politiku. Naš je zadatak da obezbedimo da se to ne desi ni u budućnosti. I sve ono što radimo u diplomatskoj areni i pred Međunarodnim sudom pravde i boreći se za to da zemlje ne priznaju Kosovo, je zapravo to da nikada ne dođemo u situaciju da se bilo kakav uslov, kada je reč o Kosovu, postavi Srbiji, za ostvarenje bilo kog drugog nacionalnog prioriteta, jer mi manevarskog prostora, kada je reč o tome, nemamo. Jasan je Ustav, a i političko, moralno, istorijsko i svako drugo pravo nemamo, da odustanemo od zaštite svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, to nećemo učiniti.
Bećković: Ovo bi mogao biti odgovor i za ovo što je Đorđe večeras provlačio u nekoliko navrata, oko njegove skepse o ta tri prioriteta, koji se mogu voditi paralelno?
Jeremić: Znači naš uopšte diplomatski nastup je strukturiran i on ima svoju jasnu strategiju. Ta strategija je i usmerena na to da do presude Međunarodnog suda pravde, ne dođe do masovnog priznavanja, a neke od najuticajnijih država na svetu, ovoga trenutka, se vrlo snažno zalažu i pritiskaju zemlje, širom sveta, da priznaju Kosovo. Zbog čega? Zbog toga što kada dođe do presude, postoje neki koji žele da u tom trenutku, postoji toliko veliki broj zemalja koji je priznao Kosovo, da naprosto ta presuda više nema nikakav značaj. Ono što mi želimo da uradimo je da nema onoliko zemalja, da nema mnogo zemalja koje priznaju Kosovo. I do sada smo u tome bili prilično uspešni, kontra svih očekivanja. Dakle, da sa presudom Međunarodnog suda pravde, uđemo u jedan proces, koji će dovesti do pronalaženja kompromisnog rešenja za budući status pokrajine, a da se ni slučajno ne nađemo u situaciji, da sutra nekom padne na pamet, da pred Srbiju postavi uslov vezan za Kosovo, koji Srbija nikako ne može da prihvati. Ova Vlada je svakako neće prihvatiti uslovljavanje po pitanju Kosova, a ja sam uveren da je ni bilo koja druga demokratski izabrana Vlada, u budućnosti neće učiniti isto.
Bećković: I jasno je da, evo bar ove građane, koje smo mi čuli, jasno je da se njima to jako dopada i da to vole da čuju, ali sa druge strane se čini da, da njima se dopada i oni to vole da čuju, ali ono što se postavlja pitanje, kolko se... šta je tu novo i kakv je to uspeh u spoljnoj politici, dakle, ljudi pred kojima ste Vi to govorili u Savetu bezbednosti, su to isto što ste im rekli sada, čuli već ne znam koliko puta. U međuvremenu su veliki broj tih zemalja priznali nezavisno Kosovo.
Jeremić: Pa da, ali mogu da Vam kažem, da u poslednje vreme....
Bećković: Šta je cilj toga?
Jeremić: U poslednjih nekoliko nedelja došlo je do važnih dešavanja, ja bih rekao u neku ruku i do preokreta, pogotovo imajući u vidu ono što su i potpredsednik Bajden i predsednik Sarkozi rekli predsedniku Tadiću, koji je isto tako u sastancima i sa potpredsednikom Bajdenom i sa predsednikom Sarkozijem rekao da Srbija neće ni implicitno, ni eksplicitno priznati Kosovo. I stav i Amerike i Francuske je bio taj da oni naprosto nemaju ništa protiv toga. Dakle, mi smo uspeli da legitimiziramo....
Bećković: Oprostite, šta je preokret, zar nisu oni svih ovih godina govorili da nemaju ništa protiv?
Jeremić: To se dosada nije nikada eksplicitno reklo, pogotovo ne na tako velikom nivou. Carska se ne poriče, uslovno rečeno. Prema tome, mi smo uspeli da legitimiziramo naše razlike po pitanju Kosova i ja mislim da smo to uspeli, pre svega politikom, koju je vodio predsednik, načinom na koji ova Vlada zastupala interese Srbije u međunarodnoj areni, čak i po ovim najtežim pitanjima, gde imamo očigledno velike razlike, naravno o statusu Kosova govorim, sa nekim od najuticajnijim država sveta.
Bećković: Kada se čuje primedba koja se čula, evo na Skupštini, da mnogo putujete, pa se iznosi to koliko su nas koštala ta Vaša putovanja, a da zapravo ne činite ništa i da putujete u one zemlje gde su već na našoj strani i već ono, su odlučili, kakav Vam je odgovor na to? Da li putujete više nego što je neophodno i na mesta koja ne donose nikakvu korist, nego samo da se još jednom...?
Jeremić: Ne mogu da se složim sa tim. Naravno ja kada idem na službeni put, ja nemam samo jednu temu. Kosovo je jedna od tema, ja imam i mnoge druge teme, koje otvaram sa svojim međunarodnim sagovornicima, ali konkretno, kada je reč o Kosovu, većina mojih putovanja je u one zemlje koje još uvek nemaju jasan, definisan i formulisan stav po pitanju Kosova i Metohije. I činjenica da smo bili mnogo prisutniji nego što je to iko očekivao svuda na planeti. Nije se očekivalo da će Srbija, ovako mala Srbija, sa ovako malim resursima, imati snage, imati petlju, tako da kažem, da zaista obiđe ceo svet i da predstavi kosovski problem na način, na koji smo ga predstavili, znači, koristeći isključivo pravna, politička, mirnodopska, diplomatska sredstva i da jednu veliku većinu zemalja sveta privučemo na svoju stranu, da oni zaista vide da jednostrano proglašenje nezavisnosti, od strane jedne pokrajine, jedne međunarodno priznate države, može da izazove probleme na drugim mestima u svetu. Uspešno smo ovo predstavili kao problem, ne verujem da bi smo mogli to da na takav način predstavimo kao problem, da nije bilo izuzetno dinamičnog međunarodnog nastupa, koji nije bio samo od strane Ministarstva spoljnih poslova i mene lično, već i predsednika Republike i svih ostalih državnih organa.
Bećković: Ako je moguće da mi kažete to zaista u jednoj rečenici, šta je, znači mi smo ovde nedelju dana slušali, gostovali ste svakodnevno u vestima, kažete šta ćete sutra reći i šta ćete sutra reći, onda smo gledali šta ste rekli, ali šta je zapravo novo? Šta je novo?
Jeremić: Pa novo je to da kao prvo, nastup uopšte, ne samo Srbije, već uopšte sama sednica Saveta bezbednosti je pokazala da i pored pritisaka oko poslednjih tri meseca, stvar se nije ni malo pomerila u korist podržavalaca kosovske nezavisnosti. Odnosno, daje međunarodna javnost, duboko podeljena, sa većinom zemalja, uslovno rečeno na strani Srbije i sa jednim brojem zemalja, koje imaju drugačije mišljenje od Srbije, po pitanju budućeg statusa. Iskoristili smo priliku da kažemo na toj najvećoj međunarodnoj pozornici....
Bećković: Jasno mi je šta ste rekli, a šta su oni Vama rekli? Šta je novo u tom smislu? Šta ste dobili kao odgovor i priznanje?
Jeremić: Da se ni jedna zemlja, koja nije priznala Kosovo, se u poslednjih tri meseca, ako je učestvovala u debati na Savetu bezbednosti, nije pomerila po svom stavu i pored toga što su na te zemlje članice Saveta bezbednosti, vršeni veliki pritisci. Isto tako razgovarali smo i o praktičnoj situaciji na terenu i to je bilo jako važna stvar. Moram da odgovorim na ovo jedno pitanje našeg sugrađanina sa Kosova i Metohije, što se tiče viza, u Tursku može da se putuje na more sa srpskim pasošem, bez viza. Što se tiče Grčke, komplikovana je procedura dobijanja u Beogradu, ali je moguće, znači moguće je dobiti vizu u Beogradu. Za Tursku ne treba viza, a od 1. januara, moći će da putuje svuda bez viza i nadam se da će mu to biti omogućeno.
Bećković: A sad je ovo već definitivno, znači, od 1. januara... u početku emisije...OK. dobro.
Jeremić: Nadam se da će to biti moguće.
Bećković: Što se tiče B92, oni nama javljaju da je kraj. Tako da hajdemo da se pravimo za samo sekundu da nismo videli taj papir. Šta je najjači utisak nedelje?
Prokić: Jovanka Broz. Ona je kvintesenca konfuzije u srpskoj politici u poslednjih dvadeset godina. Ako je ona šurovala sa generalima, ako je hapsio Dolanc, ona je trebalo da bude kraljica na tronu u nacionalnoj, euforičnoj Srbiji. Ona je bila građanin bez prava, kao da je '45. godina. To pokazuje konfuziju, koja je neprimerena, neshvatljiva i koja se prenosi i na spoljnu politiku Srbije i do dan danas.
Vukadinović: Predlog broj dva, dakle, ovaj Vuk Karadžić, što zbog duhovitog naziva, što zbog sadržaja i sad samo kratko da prokomentarišem, mislim da, pa i pitanja gledalaca išla su u tom pravcu, glavni problem Srbije u ovom trenutku je unutrašnja politika, a ne spoljna. Dakle i tu su problemi kada je reč od ekonomije pa do, ovde samo dotaknute...
Bećković: Dakle samo evo, pitam Vas konkretno sada, pošto je zaista ostala samo sekunda, da li se slažete...
Vukadinović: Pustili ste gospodina ministra da...
Bećković: Tako je, kad Vi budete ministar, pustiću i Vas. Da li je Vojislav Koštunica u pravu da je ovo pravi momenat za izbore? Da, ne?
Vukadinović: Samo tako. Dakle, ja nisam siguran... naravno, logično je da opozicija poziva na izbore i da priželjkuje ili makar zvanično glumi da želi izbore. Ja mislim da, šta god želeli i šta god ja rekao izbora neće biti skoro i nisam siguran da bi nešto bitno promenili, ali je legitimno pravo svake opozicije i naravno prirodna stvar da se za njih bori. Ono samo što sam hteo da kažem kao neki moj rezime ove večerašnje emisije, imam utisak da, možda je pogrešno postavljena tema. Dobro, spoljna politika je svakako dominirala, kao što rekoh, problemi su unutrašnjopolitički, glavni, od Vojvodine do ekonomije, ali kad je o spoljnoj politici reč, ja mislim da ovo što je sad ovde predstavljeno i poslednjih meseci, a i u ovoj emisiji, kao neka pozicija, koju promoviše i čiji je promoter ministar Jeremić, to nije neki ekstremizam, ja bih rekao, to je zapravo donja granica, da je to minimum zapravo jedne nacionalno odgovorne državotvorne politike, koja mora biti zastupljena. Prosto, pogrešno je to sad fokusirati i promatrati sad, da li je to previše, da li mi sa time nekog iritiramo. Ne, ja mislim da je to... žalosno je što to ovde u našim uslovima, na žalost deluje kao nešto što je problematično i maltene ekstremno, a zapravo bi trebalo da bude najmanje proseka, ja bih voleo da to bude malo... još malčice i oštrije.
Bećković: Vuče, nadam se da ste ovo pažljivo slušali...
Jeremić: Jesam.
Bećković: I da ukoliko postanete predsednik, kao su Vam večeras poželeli da ćete kandidovati Đorđa za nekakvu odgovornu funkciju, pa da i ona ima prostora da priča koliko hoće.
Vukadinović: Imam ja dovoljno prostora.
Jeremić: Samo na kraju krajeva, moj utisak je utisak broj četiri, odnosno postavljanje vizne liberalizacije. Evo u ovom vremenskom tesnacu, na kraju jedino ja glasam za viznu liberalizaciju, kao glavnu stvar koja se dogodila ove nedelje.
Bećković: A pobednički predlog je "Ne zvao se ja Vuk Jeremić“, predlog broj četiri i gledaoci koji glasali SMS-om i oni kažu da je to najjači utisak, pa sad hajde razmislite o tome. Sve najbolje, hvala vam najlepše, vidimo se za sedam dana.
Postojeći komentari (1) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Utisak nedelje |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
