| |
|
|
5. oktobar 2009.
|
Sandžačka hronika - prvi deo |
Od početka 90-ih godina prošlog veka, kada su na prostoru bivše Jugoslavije divljali ratovi, Sandžak predstavlja krajnje turbulentnu oblast. Reakcija istražuje razloge čestih verskih i političkih sukoba među muslimanima, porast kriminala i ogromnu stopu nezaposlenosti. U naredne dve emisije istražujemo i postojanje i načine za stišavanje tih sukoba, razvoj privrede i suzbijanje kriminala.
|
Autorka: Radoslavka Despotovic
|
- Desilo se buđenje, ali buđenje posle dugog sna
- Svaki neka radi svoj posao.
- Ja, ako kažem da imam problem da doživim himnu kao svoju, oni mi kažu: “Ti ne priznaješ Ustav”
- To je manipulisanje i to je jako opasno
- Jedan daje izjave da se ne seća zbog čega su se svađali, a drugi daje izjave da se nisu ni svađali, a jedan čovek je mrtav, brojne porodice su u privatnim svađama zbog njih.
Od početka 90-ih godina prošlog veka, kada su na prostoru bivše Jugoslavije divljali ratovi, Sandžak predstavlja krajnje turbulentnu oblast. Reakcija istražuje razloge čestih verskih i političkih sukoba među muslimanima, porast kriminala i ogromnu stopu nezaposlenosti. U naredne dve emisije istražujemo i postojanje i načine za stišavanje tih sukoba, razvoj privrede i suzbijanje kriminala.
Sandžak, naziv za oblast koja se prostire na području dve države, Srbije i Crne Gore, je oblast u kojoj živi većinsko bošnjačko stanovništvo, islamske veroispovesti. Najveći procenat Bošnjaka u Srbiji živi u tri sandžačke opštine, Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Primera radi u Pazaru živi 120 hiljada ljudi, dok čak blizu 80 odsto čine Bošnjaci. Osnovni razlozi čestih sukoba u Sandžaku jesu verska i politička neslaganja među samim Bošnjacima. Zaraćene stranke islamske zajednice, često su se međusobno optuživale za secesionizam. Oni bliži stavovima islamske zajednice na čijem je čelu Adem Zilkić, skloni su da glavnog muftiju suprotstavljane islamske zajednice u Srbiji, optužuju da se zalaže za otcepljenje. Reakcija istražuje da li je danas jaka i koliko uporište kod srbijanskih Bošnjaka ima ideja o sandžačkom otcepljenju.
Muhamed Jusufspahić, beogradski muftija: Ja kao musliman, kao muftija, kao Islamska zajednica Srbije, kao deo toga, kao deo onoga islamskoga tela ovde u Srbiji, hoću da izbijem bilo kakvu priču da se secesije, bilo kakve i bilo kakvu mogućnost da se dovodi u kontekst sa islamom je sve zloupotreba.
Još davne '91. godine, u Sandžaku je organizovan referendum o autonomiji, na kome se čak 98 odsto Muslimana izjasnilo za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju, sa pravom priključenja jednoj od republika bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ipak ni tada, a ni do danas do tog otcepljenja nije došlo. Referendum je organizovala sandžačka SDA, u to vreme sledbenik politike Stranke demokratske akcije iz Bosne, koja je bila jedan od predvodnika borbe za otcepljenje te republike od SFRJ. Doktor Sulejman Ugljanin je na čelo sandžačke SDA od osnivanja te stranke.
A čija je to ideja?
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Ja hoću da govorim čija je, zato što taj koji je bio nosilac tog projekta je sada ključni partner u Vladi. O čemu se zapravo radi? Znači mi, koji smo i tada i posle tada i sada, imali izbalansirane političke stavove i tražili da se stvari ne rešavaju ekstremno secesijama, republikama itd. mi smo sada pod znakom pitanja, a ti koji su to radili i imali referendume i memorandume, sada su u udobnim ministarskim foteljama.
Za razliku od 90-ih godina prošlog veka, kada je za rodonačelnika ideja o sandžačkom otcepljenju proglašavan Sulejman Ugljanin. Danas mnogi, u glavnom muftiji Islamske zajednice u Srbiji, Moameru Zukorliću, vide zagovornika te ideje. Mnogi veruju da se Zukorlić zalaže i za blisko administrativno povezivanja sa Sarajevom, gradom u kojem Islamska zajednica u Srbiji vidi svoj duhovni centar, a koji su razlozi za to, da doktor Sulejman Ugljanin odustane od svoje prvobitne ideje.
Dušan Janjić, analitičar za etničke odnose: Vi znate onu aferu da je on tamo bio hapšen zbog obuke terorista itd. itd. početkom 90-ih godina i od tada on postaje vrlo korektan saradnik svih vlasti u Beogradu.
Ugljanin je '93. godine, nakon što je policija uhapsila petnaest njegovih pristalica zbog posedovanja oružja, napustio zemlju i tri godine proveo u Turskoj. Tokom njegovog boravka u Turskoj, vlasti u Srbiji protiv njega dižu optužnicu za pokušaj stvaranja države Sandžak. Ugljanin se '96. godine vraća u zemlju i nesmetano se uključuje u izbornu kampanju za tadašnje savezne i lokalne izbore. Tada su počele spekulacije Ugljaninovih političkih protivnika, da je on postao čovek srpskog DB-a.
Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja: Ne bih to da komentarišem. Kad bih ja komentarisao ove priče po novinama, izgubio bih puno vremena.
Doktor Sulejman Ugljanin je danas ministar bez portfelja u Vladi, zadužen za razvoj nerazvijenih regija u našoj zemlji. Ministar se danas zalaže za suzbijanje konflikata i pomirenje.
Sulejman Ugljanin: Sandžak je osuđen na neke takve podele. Na nama je sad, intelektualcima, posebno nakon mog ulaska u Vladu, u Vladu Republike Srbije, a gospodin Ljajić je inače jedan od ministara sa najvećim stažom i iskustvom, da iskoristimo te svoje sposobnosti, tu svoju, da kažem, svoj značaj u ovoj državi i da učinimo sve da se te podele prevaziđu, koje su u građanima i da nađemo način da Sandžak bude jedna, jedna oaza mira. Naša je velika odgovornost, zbog nekadašnje nesaradnje, jer nesaradnja je proizvela sve te negativne posledice.
Moamer Zukorlić: Opet potvrđuje našu tezu, da se uopšte ne radi o principijelnim stavovima politike i režima, već se radi o sitnim političkim trgovinama:„postani poltron - sve će ti biti oprošteno“.
Sulejman Ugljanin: Mi se sad ne bi bavili time šta govore pojedinci, posebno šta govore ljudi, koji nisu kompetentni to da govore. Ako govorimo o verskim poglavarima, mislim i po Ustavu i po zakonu i po našim očekivanjima, oni treba da se bave zaštitom verskih prava vernika i stvaranje uslova da vernici ostvaruju svoja verska prava, a ne da daju političke ocene.
Obojica verskih lidera dve suprotstavljene islamske zajednice, veruju da se na ispravan način bore za ostvarenje prava svojih vernika. Njihove nesuglasice su međutim, u oktobru 2007. bile tolike da su dovele do cepanja Islamske zajednice Srbije. Deo muftija do tada jedinstvene Islamske zajednice, osnovao je Riaset, a za poglavara reis- ul- ulemu, postavio Adema Zilkića. Ova zajednica danas nosi naziv Islamska zajednica Srbije i za duhovni centar priznaje Ankaru. Drugo krilo osniva Islamsku zajednicu u Srbiji, na njenom čelu je glavni muftija Moamer Zukorlić. Zukorlićeva islamska zajednica u Srbiji, Sarajevo priznaje za svoj duhovni centar, a reisa Mustafu Cerića za svog vrhovnog poglavara. Dve islamske zajednice, na području Srbije, koje nose gotovo identičan naziv, međusobno se ne priznaju i svaka za sebe smatra da je jedini, legitimni naslednik, do tada jedinstvene islamske zajednice. Stavovi muftije Zukorlića i reisa Zilkića ne razlikuju se isključivo po tome gde ko od njih dvojice vidi svoj duhovni centar. Reis Adem Zilkić veruje da povezanost muftije Zukorlića sa Sarajevom, pored duhovne ima i političku dimenziju.
Adem Zilkić, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije: Znate, kad vam je matica izvan zemlje, onda vi se uvek oslanjate, u svakoj prilici, da li (je) ona odgovarala, ne odgovarala nekome ili široj zajednici ili samo verskoj zajednici ili pojedincima u verskoj zajednici, uvek se oslanjate i kažete: - To je direktiva iz Sarajeva, tako treba.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Ja se ponašam u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje, je li to dovoljno? Šta je preko toga treba da kažem, da ne bi bio problem.
Adem Zilkić: Ovaj Sandžak je u okviru Republike Srbije i mi smo državljani ove države. Ja s ponosom kažem da sam Bošnjak i ja koliko god imam obavezu da razvijam ovu nacionalnu komponentu, versku komponentu, ili ovu regionalnu komponentu, ni manje ni više, imam obavezu da razvijam i državnu komponentu, jer ja živim u toj državi i osnovna je razlika u tom shvatanju.
Muhamed Jusufspahić, beogradski muftija: Mi možemo da kažemo da islamska zajednica treba da bude nezavisna, kada je u pitanju država, ali isto tako ne možemo da kažemo da se islamska zajednica ili neki lideri, u okviru islamske zajednice ili bilo koje verske zajednice, mogu ili moraju zbog te slobode i nezavisnosti ponašati anarhično.
A za šta se u stvari zalaže Moamer Zukorlić, u Deklaraciji, čiji je potpisnik, između ostalih, Islamska zajednica, na čijem je čelu Moamer Zukorlić, od zvaničnog Beograda se zahteva proces regionalizacije po evropskim standardima. U Deklaraciji, objavljenoj ovog leta, pored regionalizacije, traži se, citiramo: “Uvažavanje osobenosti regije Sandžak, što podrazumeva njenu cjelovitost sa sjedištem u Novom Pazaru”. Predstavlja li ovaj zahtev moguć put ka autonomiji Sandžaka i eventualno pripajanje Sarajevu, ili je ova teza plod teorije zavere, koja u realnosti ne postoji?
Moamer Zukorlić: Uvek se svaka stvar može izopačiti i krivo shvatiti. Čak me ne zanima ko će kako shvatiti. Mi sasvim jasno definišemo i slobodu, definišemo i naše stavove borbe za tu slobodu. Osim toga, mi funkcionišemo ovde, ja sam muftija 16 godina, prema tome i u vremenu Miloševića i u vremenu rata u Bosni i u vremenu rata na Kosovu, dakle u svim tim opasnim i teškim vremenima, da smo imali ekstremne ambicije, onda bi ih tada artikulisali, jer je uvek lakše u mraku i u prašini, nego kad se izvedri.
Sandžačka javnost i političari smatraju da ideja o otcepljenju te oblasti nije realna i da se za nju ne zalaže najveći deo građana Sandžaka. Naši sagovornici i ideju o tzv. “zelenoj transverzali” smatraju besmislenom. “Zelena transverzala” je ideja o administrativnom povezivanju onih oblasti na Balkanu u kojima je većinski muslimanski živalj, a koji se prostiru na liniji povlačenja Otomanskog carstva sa Balkana.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: To su neki ljudi, koji nemaju očigledno šta da rade, pa onda se bavili tim teorijama zavere. Nema nikakvog govora o “zelenoj transverzali”, ili sad će se, ne znam, Sandžak otcepiti od Srbije, pa će se prići Kosovu i tako neka priča. Znate, bila je priča, Kosovo će da se prisajedini Albaniji i tamo... ništa od svega toga nema.
Naši sagovornici smatraju da je vreme ekstremizma u Sandžaku prošlost, a da li je i ekstreman govor stvar prošlosti?
Moamer Zukorlić:
“Mi smo se evo sada probudili, pa još progovorili, pa ne samo progovorili, nego progovorili kritički, pa još rekli: „ Dajte nam prava“, pa još rekli: „ Ljudi, mi nismo ravnopravni“. Oni iznenađeni. Nisu oni iznenađeni zato što misle da smo mi ravnopravni, ma znaju oni najbolje da mi nismo ravnopravni. Oni to najbolje znaju. Oni su iznenađeni, ene, šta bi ovima posle sto godina? Naravno braćo, mi u nedostatku državnog aparata koji nas štiti i ostalih institucija, ponavljam ponovno, naše je najveće bogatstvo ovo, ova kuća je jedan od stubova našega opstanka. Verujte da nije ovoga, potpuno bi nas zbrisali. Ne bi smo postojali.”
Poverljivi izvori “Reakcije” tvrde da je zapad veoma zabrinut zbog versko-političkih sukoba u Sandžaku i da na istupe pojedinih verskih i političkih lidera ne gleda blagonaklono.
Dušan Janjić, analitičar za etničke odnose: Naravno da Amerika gleda strateški, naravno da, ako vi pogledate Balkan, kao jedan jedinstven prostor, rekli smo, taj mini-region je vrlo važan i komunikacijski, veze sa Jadranom i razvojno, pa ako hoćete i vojno, ima tu nekih potencijala, nisu veliki, nije taj vojni faktor najvažniji, ali ima onaj drugi koji je važan – organizovani kriminal, terorizam. Pa naravno da su oni jako zabrinuti.
Muhamed Jusufspahić: Ovde je pokušaj, ne da se islamom utiče na političare, nego da se potpunom politikom, da dođemo do nečega što jeste kao sintagma prisutno i u analitičkim tekstovima itd. određenih ljudi, orijentalista itd. političkog islama. To nikada nije bilo ovde.
Ima li razloga za zabrinutost i bojazan da bi određeni potezi kod Bošnjaka mogli da izazovu neke ekstremnije reakcije.
Adem Zilkić, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije: Imajući u vidu kakva se retorika čuje i kakve smo recimo, poruke čuli u Tutinu, kakve smo poruke čuli gore sa Kosova, kakve smo poruke čuli iz Sarajeva i drugih nekih mesta, apsolutno da postoji strah, apsolutno da postoji strah i apsolutno je da je ta retorika nedopustiva.
Bogoljub Šiljaković, ministar vera u Vladi Srbije: Odmah da kažem da ne verujem da je realna neka pretnja radikalizacijom, ona je stvar jedne ratoborne retorike, a ne neke realnosti u kojoj ljudi žive. E sad, pitanje je zbog čega je neko posezao nekom takvom retorikom.
Tenziju u Sandžaku su ovoga leta su ponovo podgrejane političkim zahtevima, koji se nalaze u Deklaraciji u kojoj se, između ostalog, zahteva smena ministra vera i promena Ustava Srbije. Deklaraciju potpisuju neke bošnjačke organizacije.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Povod našeg zahteva za smenu ministra vera, jeste bilo njegovo nedolično ponašanje, odnosno saopštenje za javnost u kome je vređan vrhovni poglavar islamske zajednice sa sedištem u Sarajevu. Dakle, to je prosto bila kap na čaši i mi smo tada zatražili, dakle, njegovu smenu, odnosno prvo njegovu ostavku, a potom njegovu smenu.
Bogoljub Šiljaković: Dakle, to saopštenje je izazvano postupkom reisa Cerića. Možemo se na brzinu podsetiti, da je on prizivao krv šehida na svojim gostovanjima, dakle, svetih ratnika, koji su sa obe strane Drine se borile za Bosnu, pa je taj glas šehida njega dozvao u Srbiju. Možemo se prisetiti toga da je on osnivač i saosnivač jedne stranke, koja je među drugima, generator građanskog rata u Bosni i Hercegovini, možemo se prisetiti toga i to lako dokumentovati, da reis Cerić, Srbima u Bosni i Hercegovini ne priznaje pravo na nacionalni identitet, pravo na postojanje uopšte.
U novoj Deklaraciji, ponavlja se zahtev za promenom Ustava, prvi put jasno definisanoj u jesen 2006. Za Bošnjake, koji su okupljeni oko Islamske zajednice u Srbiji je neprihvatljivo to što u Ustavu stoji da je Srbija država srpskog naroda i svih njenih građana, to što nije uvaži standarde evropskog regionalizma i to što Ustav nije uvažio činjenicu da je Srbija višenacionalna i multikulturalna država, prilikom definisanja državnih simbola i himne.
Moamer Zukorlić: Ja ako kažem da imam problem da doživim himnu kao svoju, oni mi kažu: „ Ti ne priznaješ Ustav“. Ja kažem, imam problem da je doživim kao svoju, a to znači da bih želio da je doživim kao svoju, da kada joj ustanem, da je osetim emotivno, ali ako ona u svakom stihu predstavlja svojevrsnu molitvu za srpske zemlje, pazite zemlje, ne zemlje, a ja mogu da postavim pitanje, koje su to zemlje i da sam zlobnik, kao što su moji protivnici, onda bi rekao, čekaj, je li to Bosna, je li to Makedonija, je li to Crna Gora, je li to Hrvatska, Krajina, je li ne znam šta, je l' tako? Ali evo nisam, pa neću to da postavim, ali me zanima dimenzija odnosa mog naroda prema tome, odnosno mene u svemu tome.
Adem Zilkić: Pojedinačno, ja kao čovek, da li se to meni sviđa ili ne sviđa, ja to mogu da kažem kao Adem Zilkić, ali ne smem da kažem kao Adem Zilkić obnaša funkciju reis- ul- uleme, jer ja time u srpskom narodu, ili u drugom narodu, drugi koji su pored srpskog naroda, građani ove zemlje, ja njima šaljem poruku u ime svih muslimana. To nije dobro.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Deklaracija jeste možda, da kažem, koristi jake reči u pojedinim svojim delovima, ali je činjenica da mi živimo u državi koja je po svom uređenju republika, a da nam grb izgleda kao grb neke monarhije, te bi se tu recimo, u tom delu složio sa Deklaracijom. S druge strane, mislim da, koliko god bila, hoću da verujem, pozitivna namera gospodina Zukorlića da Deklaracijom pomogne to bošnjačko jedinstvo i našu borbu da svih šest sandžačkih opština budu u jednom regionu, jeste donela u neku ruku i malo političke štete, jer generalno gledano, u sistemu u kojem živimo, političko odlučivanje je zasnovano na parlamentarnoj demokratiji.
Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik Novog Pazara: Normalno da je ovo demokratska država i da mi možemo preko svojih institucija, preko svojih ministara, preko svojih poslanika u Parlamentu republičkom, sigurno na jedan demokratski, na kulturan, civilizovan način, ostvariti veća prava Bošnjaka.
Moamer Zukorlić, glavni muftijaIslamske zajednice u Srbiji: A evo, možda je to bila slučajnost, a neposredno pre usvajanja naše Deklaracije, predsednik Tadić kazao da će se Ustav menjati, da postoji potreba za promenom Ustava i onda smo mi našli za shodno da, ako već postoje glasovi sa najvišeg državnog nivoa da se Ustav menja, da podsetimo koji su to naši zahtevi prema Ustavu. Ja ne vidim tu apsolutno ništa ni nelogično, a kamoli ekstremno i oštro.
Muhamed Jusufspahić, beogradski muftija: Evo, ja vam kažem, sad se skinem i više nisam muftija, osnivam političku stranku Bošnjaka i kažem, prava Bošnjaka su ugrožena. Samnom, u ovoj situaciji, se identifikuje i Rom, i Srbin musliman. I ako Rom bude kazao, ima Srba muslimana, i ako Rom bude kazao da su prava Roma ugrožena, neka to odrađuje preko političkih struktura i nemojte da brkamo lončiće.
Postoji li osnova za tvrdnje da se Bošnjaci u Srbiji osećaju neravnopravno?
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Na sve moje optužbe, jako malo predstavnika vlasti se usudilo na odgovore, osim što je pre par dana, ministar Čiplić, jako nespretno pokušao odgovoriti na moju optužbu da se vrši diskriminacija pri zapošljavanju, na području Sandžaka, u državnim ustanovama, rekao da to nije tačno, jer postoje dva zaposlena, odnosno dva ministra u Vladi. Mislim, dakle zaista jedna parodija, koja u stvari govori i zbog čega postoje dva ministra u Vladi, da bi to bio fasadni efekat.
Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava: Ako govorite problemu dostupnosti javnih funkcija etničkim zajednicama, pa mi imamo tu vrstu problema da ne možemo da crtu podvučemo i da kažemo - E od sada ćemo da proporcionalnu zastupljenost pripadnika nacionalnih zajednica, u državni aparat uvedemo. Naprosto vi imate zaposlene ljude, to je problem koji je nastajao decenijama unazad.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Za vreme Miloševića jednostavno bilo dovoljno da budete Srbin i da dobijete i da budete u SPS-u, da se ogradim, da budete Srbin, da budete u SPS-u i da dobijete posao. Mi bismo bili loši ljudi, kad bi sad istom logikom krenuli da zapošljavamo Bošnjake, pa da kažemo - E sad, pošto si ti Bošnjak, bez obzira kakav si, mi ćemo da te primimo. Znači, balans ne može da bude po etničkoj osnovi, ali se mora uvažiti činjenica, da je ovde sve obrnuto proporcionalno.
Bošnjaci nisu proporcionalno zastupljeni u lokalnim organima državne uprave i taj neravnopravan položaj predstavlja diskriminaciju. Ipak, da ta diskriminacija može biti podvedena pod oblik grubog kršenja ljudskih prava Bošnjaka u Sandžaku?
Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik Novog Pazara: Sigurno je da ima nezadovoljstva, ja sam to govorio, kad je u pitanju zapošljavanje u policijskoj upravi u Novom Pazaru. Recimo, kako znamo statistički, u Novom Pazaru živi 75 posto Bošnjaka, 25 posto Srba, u policiji je obrnuto proporcionalno, 70 posto je, hajde da kažemo Srba, 30 posto Bošnjaka. Ali kažem, to mi opet možemo da rešavamo jednim dijalogom, jednom pričom.
Zukorlić je nedavno upozorio da pod uslovom da Vlada Srbije nastavi da ignoriše zahteve i potrebe Bošnjaka, može doći do radikalizacije prilika u Sandžaku.
Bogoljub Šiljaković, ministar vera u Vladi Srbije: Ja stičem utisak da se efendija Zukorlić trudi da nekome pokaže da je u stanju da ima konfliktni potencijal, jer imati konfliktni potencijal je određena vrednost, dakle određeni kapacitet, koji može da bude upotrebljen. E, kad je pak ta stvar u pitanju, moje mišljenje, a ne pretendujem da sam stručnjak za ta pitanja, ali moje mišljenje je da tog konfliktnog potencijala u realnosti nema, apsolutno nema. Dakle, njega ima tako, u sferi prazne retorike u medijima ili... koji služe za neku internu upotrebu, da bi se na žalost, jedan deo stanovništva mobilisao oko nečega što je potpuno apsurdno.
Moamer Zukorlić: Mi sada živimo u 21. veku, dakle nema više onog finog naroda, dresiranog od strane komunizma, koji je naučen da trpi i sluša. Era komunikacije, era emancipacije ljudi, posebno mladih ljudi, to je jedan potpuno novi mentalitet, s kojim očito sadašnja politička vlast u Srbiji ne računa. I to je ono na šta ja ukazujem i ja mislim da bi mi politički vlastodršci trebali zbog toga biti zahvalni, jer ja ukazujem na tu opasnost.
Zukorlićevo intenziviranje borbe za ostvarenje ljudskih i verskih prava muslimana i Bošnjaka u Sandžaku, vremenski se poklopilo sa rukovanjem dvojice lidera najvećih, do tada zavađenih bošnjačkih stranaka, Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina. To su Stranka demokratske akcije i Sandžačka demokratska partija. Glavni motiv za izmirenje, jeste smanjenje tenzije i sukoba pristalica dveju stranaka, koje su tokom izbornih procesa završavali fatalno. U tim sukobima bilo je i povređenih, ali i nastradalih. Drugi po važnosti motiv jeste, politička stabilizacija, koja je jedan od glavnih preduslova za razvoj privrede i strana ulaganja. Prema dotadašnjoj podeli, SDP je po svojim stavovima bio blizak Islamskoj zajednici u Srbiji, Momera Zukorlića, dok je naklonost SDA, čiji je lider Suljeman Ugljanin bila okrenuta ka Islamskoj zajednici Srbiji, na čijem je čelu Adem Zilkić. Da li se muftija Zukorlić osetio izneverenim i kako je on doživeo to rukovanje Ugljanina i Ljajića?
Moamer Zukorlić: Jedan daje izjave da se ne seća zbog čega su se svađali, a drugi daje izjave da se nisu ni svađali, a jedan čovek je mrtav, drugi živi u rehabilitacionom centru u Novopazarskoj Banji, na kolicima, nekoliko je ranjenih, brojne porodice su u privatnim svađama zbog njih i oni govore da ne znaju zbog čega su se svađali. Mi smo posebno rezervisani, iz razloga što je mentor svega toga Vlada u Srbiji, kojoj mi ne verujemo u dobru nameru, jer se nismo do sada uverili, već mislimo da su to izvesne taktičko-kozmetičke intervencije.
Ostali naši sagovornici ne dele Zukorlićevo mišljenje.
Slađana Novosel, novinarka lista “Danas”, Novi Pazar: Pomirenje između lidera dve najveće bošnjačke partije je proces, ali je činjenica da su ovde politčke tenzije pale. Šta će da se događa ubuduće, teško je da se prognozira.
Amela Bajrović, novinarka agencije “Beta”, Novi Pazar: Ta čitava priča vezana za pomirenje njih dvojice, jeste pozitivna, jeste pozitivna s obzirom da znamo šta se sve dešavalo u ovom kraju njihovom svađom, da je bilo i pucnjave, da je bilo i pogibije, dakle, ljudi ipak pozitivno na sve to gledaju. Zapravo, ne svi ljudi, ali oni ljudi koji su dobronamerni i koji misle dobro ovom narodu, ovom gradu, ovom kraju.
Unutar bošnjačkih sukoba bilo je među pristalicama dveju islamskih zajednica, koje se međusobno ne priznaju.
Slađana Novosel: To razdvajanje u oktobru 2007. godine, kada je poslednjeg dana Ramazana, znači uoči samog Bajrama, ovaj grad bio na ivici krvoprolića, kada su između pristalica jednih i drugih stajali kordoni policije, ali je u to vreme, ovde je apsolutnu vlast imala koalicija Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina, Reisu Zilkiću je priređen doček na gradskom trgu. Zbog svega što se događalo, zbog čina kako je to izvedeno, veliki broj vernika stao je na stranu Islamske zajednice u Srbiji, koju je predvodio Zukorlić.
Islamska zajednica Srbije, na čijem čelu reis- ul- ulema Adem Zilkić, početak Ramazana obeležila je Hafiskom dovom, ili predstavljanjem dvojice mladih hafiza, koji su Kurhan, ovog puta naučili u jednoj školi veronauke u Siriji. Adem Zilkić, reis –ul- ulema Islamske zajednica Srbije, ovaj skup je iskoristio, još jednom da na indirektan način, na prijateljstvo, pomirenje i saradnju pozove Moamera Zukorlića, glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji.
Adem Zilkić:
“Ja lično i Islamska zajednica Srbije, tj. Riaset, spremni smo na svaki vid kompromisa, koji vodi jedinstvu Bošnjaka, muslimana u Srbiji, bez ijednog uslova.”
Moamer Zukorlić:
“Mi smo bili jako mirni, jako jedinstveni kad smo spavali. Znate, svi spavaju, ne zna se što su zaspali, jedni se onesvestili, jedni pijani, ali svi spavaju i onda su bili jedinstveni. E šta se onda desilo, pa desilo se buđenje, ali buđenje posle dugog sna.”
Ipak u kasnijem razgovoru sa ekipom emisije “Reakcija”, reis Zilkić, kaže da nikoga nije pozivao na pomirenje.
Adem Zilkić, reis- ul- ulema Islamske zajednice Srbije: Pa ne može biti pomirenja, jer smo se mi toliko udaljili za ove dve godine, bez kompromisa, bez gutanja nekih gorkih pilula i bez ikakvih pretenzija da će sad neko biti pobeđen, a neko pobednik. Druga strana, ako bi bilo sigurno da mi pristanemo, da gospodin Zukorlić bude reis- ul- ulema, on će se glat odreći Sarajeva. Njega ne interesuje Sarajevo, njega interesuje stolica reis- ul- uleme, odnosno prvog čoveka, nebitno kako se zove, prvog čoveka Islamske zajednice Srbije ili u Srbiji, ni to mu čak nije bitno. Njemu je bitna fotelja. Mi kažemo, nas personalne stvari ne zanimaju. Nije uopšte bitno da li će da bude Zilkić reis- ul- ulema, ili će da bude neko drugi, bitno je da koncept islamske zajednice na nivou države ostane ovakav kakav jeste.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Onaj kome je sve trgovina, naravno da može praviti kompromis te vrste, jer oni ljudi koji su spremni da prodaju interes svog naroda, interese vere, da prave saveze sa politikama, sa obaveštajnim službama, razne neprincipijelne, dakle dogovore, onda oni postaraju sve na taj način. Ja njih razumem, oni su sada u jednom ćorsokaku.
Očigledno je da reči ni jednog, a ni drugog verskog lidera, ne obećavaju skorije poverenje i stišavanje sukoba koji postoji između dve islamske zajednice.
Ahmed Junis, ekspert za islamska pitanja, SAD: Ništa neće biti rešeno, ukoliko nastavimo da koristimo rečnik, kao što je, nepomirljivo, ne može se promeniti, nije stvar oko koje se pregovara. Mislim da islam zahteva, a i razum i zrelost zahtevaju, da sve opcije uvek budu za stolom, ali se slažemo oko seta principa. Ne mislim da postoji održivi model života muslimana u ovoj državi, ako žive pod stalnim izazovima i neslaganjem kako prema Vladi u Beogradu, tako i prema društvu.
A gde su (...) unutar verskih sukoba sandžačkih Bošnjaka i kako je na njih uticala svetska podela muslimana.
Dušan Janjić, analitičar za etničke odnose: Stanje u islamskoj zajednici se počelo menjati 70-ih godina, sa dolaskom obučenih imama, pre svega iz Irana. To je počela sad ona priča šiiti i suniti, koja je itekako lomila Sandžak, jer su oni bili specifični u svojoj religioznosti, mogli bi reći nekako polusekularni. Da muslimani po imenu, ali više sekularni, kao i u Bosni. Sad je počela ta religioznost, ona je doživela svoj vrhunac i dolazak Zukorlića, jedne vrlo obrazovane ličnosti i jednog vrlo obrazovanog netvorka (...), koji je pratio tu tradicionalnu liniju, dakle da je centar islamske zajednice u Sarajevu.
Moamer Zukorlić: Decenijama, na prostoru Sandžaka i u celoj Srbiji postoji jedna islamska zajednica, tradicionalna, sa svim njenim institucijama i ustanovama. Ono što se desilo pre dve godine jeste, agresija na islamsku zajednicu, koja je prevashodno imala za cilj da se ovlada islamskom zajednicom, da se nezakonito smene čelnici islamske zajednice, te da se na njeno čelo dovedu, očito neki podobni poltroni, koji će služiti političkim interesima Beograda.
Svetozar Čiplić: Nije država napravila dve islamske verske zajednice. U jednoj islamskoj verskoj zajednici, i u jednoj i u drugoj su muslimani. Napravili su ljudi, organizovali su ljudi, koji pripadaju izvorno, toj verskoj zajednici. Oni su koristili svoje pravo. Ja nemam pravo da procenjujem da li je neko, koristeći, vršeći svoje versko pravo, učinio nekakvu povredu. Dakle, u ovom slučaju, mi imamo dva jednaka prava, da ljudi, muslimanske veroispovesti, islamske veroispovesti, organizuju svoju versku zajednicu. Država Srbija im je dala to pravo.
Vratimo se na teren političkih dešavanja u let-jesen 2009. vreme kada je rukovanjem političkih lidera otpočeo proces izmirenja najvećih bošnjačkih stranaka u Srbiji. Takođe u vreme rukovanja, islamska zajednica, koju predvodi Zukorlić, osniva politički savet pri svom mešihatu u Novom Pazaru. Sa kakvim je aspiracijama taj savet osnovan?
Moamer Zukorlić: Naravno da mi, kao verski ljudi nemamo dovoljno političkog iskustva i znanja i zato smo smatrali da je dobro da postoji jedno savetodavno telo, koje će činiti ljudi iz politike, koji će nam pomoći da postojeće političke fenomene, analiziramo dobro i razumemo i da se prema njima adekvatno postavimo.
Dušan Janjić: On je pokazao nameru da napravi politiku. Očigledno ima vrstan talenat za prepoznavanje života, iskoristio je sukob ove dvojice, u jednom momentu je on podržao Ljajića, u onom teško momentu kad su pucali jedni na druge pre par godina, u tome je iznikao kao, da kažemo, onaj koji može da smiri situaciju, jer tom podrškom, koju je on dao Ljajiću je marginalizovao oružane i druge napade Ugljaninove, da bi on posle, jednostavno rekaohvala. I vidite, on sad pravi politički savet i on će sad da institucionalizuje svoju ulogu.
Muhamed Jusufspahić: Taj politički savet Moamera Zukorlića je jedan ljubomorni čin i blefiranje, koje nimalo ne treba uzeti zdravo za gotovo i bez neke reakcije, ali to jeste blefiranje.
Amela Bajrović: Ja lično mislim da je glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, Moamer Zukorlić, izuzetno pametan čovek , izuzetno promišljen čovek i da ništa, apsolutno ništa ne radi slučajno. Ali, sa druge strane, osnivanje tog političkog saveta ja vidim kao jedan pokušaj opstanka trenutno, što na političkoj, što uopšte, na sceni Novog Pazara.
Slađana Novosel: Šta taj politički savet treba da znači, to trenutno nikom nije jasno. Neki su skloni da kažu da je to direktno mešanje u politiku, u politički život, čak u jednom trenutku muftija Zukorlić je pomenuo i neku treću opciju.
A šta predstavlja treća politička opcija? Kontranapad bošnjačkim političarima, za koje pojedini smatraju da su okrenuli leđa svom narodu, puko prejudiciranje događaja, osvetu ili dobro pripreman plan za stvaranje prostora za političko delovanje, nekim novim političkim liderima.
B92: Sada ispada da su za srpski režim sve stranke važne?
Moamer Zukorlić: Ne ispada, ispada da su dve stranke, da su samo dve stranke. Ovde postoji još mnogo stranaka, a osim toga može biti i novih.
B92: Je l' mislite na nešto konkretno?
Moamer Zukorlić: Ne mislim ni na šta konkretno, govorim principijelno, jer mi živimo sa svojim narodom i svakodnevno imamo komunikaciju pet puta kroz džamiju i najpre možemo da osetimo šta taj narod misli, šta taj narod oseća. I ono što je sada činjenica jeste da narod se oseća napuštenim od svojih političkih faktora, jer igraju po pravilima interesa Beograda, a ne interesa ovog naroda.
Amela Bajrović, novinarka agencije “Beta”, Novi Pazar: Moje lično mišljenje je da trenutno nema mesta za treću političku opciju u Novom Pazaru. Možda nisam najbolje informisana, ali ja mislim da trenutno tako stvari stoje i mislim da je to pogrešan potez. U svakom slučaju, vreme će pokazati šta će se dalje dešavati, a možda je to samo i početak, zaista početak osnivanja u nekom daljem periodu nekakve treće opcije, koja će možda do narednih izbora ojačati, ali ja trenutno mislim da to nije uopšte jaka priča.
Treća politička opcija u Sandžaku, koja je do skora bila stvar o kojoj se samo spekulisalo u javnosti, pre nekoliko nedelja postala je deo političke stvarnosti. Nedavno smenjeni gradonačelnik Novog Pazara, Mirsad Đerlek, najavio je osnivanje Narodne stranke, čiji je cilj borba protiv siromaštva i snaženje pazarske privrede.
B92: Da li je Đerlekova stranka u najavi bila treća politička opcija o kojoj ste govorili?
Moamer Zukorlić: Ne apsolutno, ja govorim o trećoj političkoj opciji kao o prosto nečemu što ima velike šanse da se desi, ali ne zato što se desilo u gradu to što se desilo, u smislu smene gradonačelnika. Sada, postoji mogućnost nastanka treće političke opcije, koja dobija priliku iz razloga, što je narod imao da proba i prvu i drugu političku opciju i onda ima šansu, ili da traži treću ili da se vrati jednoj od prethodne dve, ukoliko su one dobro radile. Jer to je prvi razlog, a drugi razlog je upravo ono što se dešava poslednjih meseci, a to je jasno svrstavanje prve dve političke opcije uz režim beogradski. Znači tu je sada, tu je sada psihološki prostor, politički prazan prostor.
Slađana Novosel, novinarka lista “Danas”, Novi Pazar: Treću političku opciju svakako ne treba isključiti. Ova čaršija je uvek dobro obaveštena i mi smo pre desetak dana imali pojavu jednog letka na ulicama, u kom se tvrdi da gospodina Đerlek i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, Moamer Zukorlić, treba da formiraju neku treću političku opciju. Koliko će ta politička opcija da bude jaka, to tek treba da se vidi.
Letak je rasturan po Novom Pazaru pre desetak dana, tačnije dan pre Bajrama, a objavljen je i na Internet-stranici “Sandžak njuza”, glasila reisa Adema Zilkića.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Video sam taj letak, ja mislim da i on ima dnevnopolitičke efekte. Naravno da je, da bi trebalo policija znati ko je to širio gradom. Ja ne mogu to znati. Meni lično smeta taj letak, ako Vas i to zanima. Pa smeta mi bilo koja upotreba moga lika i imena u dnevnopolitičke svrhe i zato mi smeta. I kogod da je uradio, pogrešio je prema islamskoj zajednici, prema muftiji.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Očigledna je namera nekih ljudi da sebe vežu uz Islamsku zajednicu i da na taj način sebi daju, sami sebi vetar u leđa. Neko pokušava očigledno da uvlači islamsku zajednicu u politiku, što mislim da nije dobro, ni po tog čoveka ni generalno za politički život u Sandžaku.
Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik Novog Pazara: Pa ja sam bio tri dana na odmoru i došao sam drugi dan Bajrama i čuo sam za taj letak. Ovde u Pazaru možete očekivati razne stvari.
Prema rečima glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji, Moamera Zukorlića, on ne namerava da se bavi politikom niti je tako nešto ikada ranije planirao da čini. Adem Zilkić međutim tvrdi da je Zukorlić svojevremeno osnovao jednu stranku.
Adem Zilkić, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije: Od '98. godine, on permanentno pokušava da politički vlada Sandžakom, kao što je neprikosnoveno vladao Islamskom zajednicom u Sandžaku. On je '98, znate, pod njegovim blagoslovom, ja sam bio u delegaciji koja je putovala u Sarajevo na jedan sabor islamske zajednice i zajedno sam u kolima bio sa čovekom koji je kasnije... A otišao je u Sarajevo da sa ljudima iz Sarajeva osmisli statut, programsku šemu političke stranke NKBJ, Nacionalni kongres Bošnjaka Jugoslavije.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Ne, nisam, to je još jedan trač, ali evo nije problem, ako krenemo putem tračeva, ja nikada nisam. Ja sam jednom učestvovao u osnivanju Stranke demokratske akcije '90. godine. Doduše to je tri godine pre nego sam postao muftija, kao jedan od najmlađih članova tada, inicijativnog odbora u Sandžaku, a posle toga više nisam osnivao niti jednu stranku, ali je to iz paketa optužbi, koje su krenule još tada, a koje su u stvari trebale da nas diskvalificiraju sa društvene scene u Sandžaku ili u najmanju ruku da pripreme atmosferu, da sve što se loše dešava u politici, da mora postojati neki krivac, a onda je to muftija koji se eto meša politiku i na taj način.
Muhamed Jusufspahić, beogradski muftija: Neka čovek koji se zove Moamer Zukorlić skine svoju odoru i neka ispita da li je sandžačko javno mnjenje, da li su Sandžaklije, Bošnjaci za tu njegovu političku opciju prema kojoj ide, jer on definitivno ovde ima političke ciljeve.
Moameru Zukorliću mnogi zameraju što se, kako kažu, preterano meša u politiku. Da li je mešanje u politička pitanja u zemlji u kojoj živi neki islamski velikodostojnik, u skladu ili suprotnosti sa onim što kažu država i vera?
Sonja Liht, Centar za političku izuzetnost: Crkva i sve verske zajednice, po meni, moraju da imaju pravo da deluju, moraju da imaju pravo da deluju upravo u onom okviru zbog koga one i postoje i što čini njihovu prirodu, ali ne smeju da se mešaju u politiku. I ta jedna jasna granica između političkog delovanja i verskog delovanja mora da se poštuje i mora da se očuva, bez obzira o kojoj verskoj zajednici je reč – kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili je reč o muslimanima ili je reč o bilo kome drugome.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Činjenica je da se u državi Srbiji, ne samo u Sandžaku, verske zajednice, i Srpska pravoslavna crkva i Islamska verska zajednica i Katolička crkva, poprilično mešaju u dnevnu politiku. Verske zajednice zaista bi morale da na neki način budu manje prisutne u onome što je čisto politički život i treba razdvojiti veru od politike, mi smo jedna sekularna država, tako da je prosto nemoguće kada, ne znam, Srpska pravoslavna crkva se pobuni protiv predloga Vlade i onda to bude skinuto sa dnevnog reda Vlade Srbije ili da sad u Novom Pazaru neko ko nije politička partija upravlja političkim životom građana ovog grada.
Sam Zukorlić objašnjava da nije u suprotnosti sa islamom zadiranje u sferu politike, u situacijama u kojima se verski poglavar bori za prava svojih sledbenika.
Moamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji: Moj islam je celovit samo ukoliko ljudi osete korist od moje islamske misli, uverenja i mojih islamskih kapaciteta u ličnom životu, porodičnom životu, privrednom životu, prosvetnom životu, pa čak i političkom životu, ma koliko to ovde izgledalo bogohulno. Prema tome, to je osnovna islamska misao i zato je jako bitno za sve one koji se hoće baviti tim pitanjima, da to razumeju.
Ahmed Junis, ekspert za islamska pitanja, SAD: Muslimani nisu katolici, ne postoji crkva u islamskom religijskom životu. Često Zapad kaže da islam treba da razdvoji crkvu od države. Oni ne znaju o čemu govore zato što ne postoji crkva, ne postoji religijska vlast ili institucija koja uspostavlja odnos između čoveka i Boga. Takođe se ne slažem sa tom stalnom pričom o tome da religijski lideri ne treba da budu uključeni u politiku, mislim da je to pogrešno, obaveza je imama svake džamije da se postara da svako ko u tu džamiju dolazi ima neki posao, obaveza je verskih lidera da se postaraju da njihove zajednice budu poštovane i da su integrisane u društvo u kom žive, ako to zahteva uključivanje u politički život, uključivanje u rasprave koje se odnose na političare, u tome nema ničeg pogrešnog.
Bogoljub Šiljaković, ministar vera u Vladi Srbije: Crkva i verske zajednice treba da budu vrlo odgovorni stubovi jednog društva, da budu korektiv svake politike, da čuvaju vrednosti i norme, jer ne sastoji se zajednički život u državi od jednog broja atomizovanih individua. Mi delimo neke zajedničke vrednosti, ma kojim verama, nacijama, rasama da pripadamo, postoje univerzalne zajedničke vrednosti za koje svi treba da se zalažemo. E taj vid politike je, po mom mišljenju, dobrodošao i neophodan. Ja kažem, ohrabrujem sve naše lidere verskih zajednica, sve poglavare, sve verske zajednice da se na takav način, sa brigom za zajedničko dobro, sa brigom za opšte vrednosti, bave politikom.
Ipak, kada zadiranje u politiku počne da prevazilazi granice dozvoljenog, tj. do kog nivoa bavljenje imama politikom ne zadire u sferu delovanja na koju imaju pravo samo delegirani političari, koji su, zahvaljujući glasovima birača, dospeli na vlast?
Ahmed Junis, ekspert za islamska pitanja, SAD: Lekar treba da bude lekar, imam – imam, a političar – političar, a inžinjer – inžinjer i kad uđem u bolnicu, ne želim da imam vrši presađivanje srca, baš kao i što ne želim da odem u Kongres i vidim da neki lekar vodi inostranu politiku. Svako od njih treba da poseduje određena znanja i da ih primenjuje u svojoj oblasti, ali da se pretvaramo da ti domeni egzistiraju u nekakvom vakuumu, da nisu međusobno povezani, mislim da je to neozbiljno.
Sonja Liht: Na žalost u ovom našem društvu, s vremena na vreme, se pojave te političke izjave, politički stavovi, uplitanja u politiku raznih verskih lidera i to jeste vrlo opasno.
Moamer Zukorlić: Da li je bitno ko govori koliko je bitno šta govori? Dakle, ja iznosim stvari argumentirano, međutim, očito nema odgovora sa pozicija vlasti, zato što je nemoguće odgovoriti, već se odgovori, dakle, predstavljaju na način napada, a to je: on preti, on destabilizira, on se bavi politikom. Ili do nivoa, ne znam, neprijateljstvo prema državi, prema integritetu države itd.
U drugom delu emisije “Sandžačka hronika”, bavićemo se razlozima i motivima za posetu sarajevskog reisa Cerića i pazarskog muftije Zukorlića Prištini, idejom stvaranja instituta evropskog muftije, koji bi trebalo da duhovno i verski objedini sve muslimane koji žive na ovom kontinentu. Pokušaćemo da saznamo šta će danas država sa sandžačkim vehabijama, bavićemo se i nekim drugim temama kao što su razlozi za smenu doskorašnjeg gradonačelnika Novog Pazara, Mirsada Đerleka, problemima nezaposlenosti i siromaštva i kriminala u sandžačkom kraju.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| (Re)akcija |
|
|
|
| Takoe
u fokusu |
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
