| |
|
|
18. oktobar 2009.
|
Sandžačka hronika - drugi deo |
Istražujemo sa kakvim se problemima suočava Sandžak, kao jedan od najugroženijih regiona u Srbiji. Bavimo se problemima siromaštva, političkih i verskih sukoba i istražujemo razloge za sve veći porast kriminala u toj oblasti naše zemlje.
|
Autorka: Radoslavka Despostović
|
U Sandžaku su tokom prethodnih dvadesetak godina propali veliki privredni giganti. Na desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla. Zamrla je do skora razvijena laka tekstilna industrija, a u procvatu su rad na crno, siva ekonomija, šverc drogom i prekogranični kriminal. Reakcija istražuje kako je Sandžak postao dolina gladi, a Novi Pazar grad bogatih pojedinaca. Ko je odgovoran za propast privrede, gubitak posla i siromaštvo, na koje su osuđene desetine hiljada ljudi iz ovog kraja? Zbog čega država sandžačkim malim privrednicima, godinama unazad, toleriše rad na crno, preprodaju švercovane robe i sivu ekonomiju? Da li je država u stanju da suzbije krijumčarenje narkotika i prekogranični šverc u Sandžaku? Kakve će koristi od Zakona o regionalnom razvoju imati ovaj deo Srbije?
Zbog posledica ratova koji su na prostoru bivše SFRJ divljali tokom 90-ih godina, otcepljenja svih bivših republika iz sastava Jugoslavije, krunisanih izdvajanjem Crne Gore od Srbije, Sandžak je postao pogranična oblast. Sandžak se graniči sa Crnom Gorom, nalazi se u neposrednoj blizini Bosne i Hercegovine, a administrativnom granicom povezan je i sa Kosovom.
Jasmin Duštinac, načelnik Odeljenja kriminalne policije (OKP) Policijske uprave Novi Pazar: Područje koje pokriva Policijska uprava Novi Pazar, zahvata 95 kilometara državne granice prema Crnoj Gori i 65 kilometara administrativne granice prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, znači, sam taj geografski položaj Novog Pazara je jako pogodan, upravo za krijumčarenje raznih vrsta roba.
Prvoslav Karanović, novinar nedeljnika “Vreme”: a relacija: Sandžak ,severno Kosovo i Raška, to možemo slobodno da nazovemo neki sivi Bermudski trougao. To je dakle ta trojna veza, gde se prevoze tovari razne robe.
Ova geostrateška pozicija Sandžak čini oblašću koja je veoma pogodna za prekogranični šverc i kriminal najširih razmera. Sandžak je takođe veoma tranzitna oblast, jer se na njemu ukrštaju brojni putevi, koji Evropu povezuju sa Turskom i Azijom. U Novom Pazaru, primera radi, ima čak dve i po hiljade registrovanih teretnih vozila. Transport robe kroz Sandžak, reklo bi se, donosi ogromnu zaradu. Brojna parkirališta u blizini Novog Pazara, idealna su za pretovar one robe, koja na krajnje sumnjive načine prolazi granične prelaze. Iz Turske i Azije kroz Sandžak putuje i ona roba koja legalnim putevima ne bi mogla da prođe nijednu državnu granicu.
Ćamil Hubić, predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru: Svakako sada, kao granično područje izloženo je svim tim rizicima i šverca i drugih oblika kriminala. Ti drugi oblici kriminala pretežno se vežu za heroin i druge vrste narkotika.
Jasmin Duštinac: Kada su u pitanju narkotici i oružje, ono uglavnom prolazi preko legalnih punktova, znači preko Tabalija i Mehovog Krša, iz razloga jer za krijumčarenje te robe koriste, znači, specijalno izrađeni bunkeri, fabričke šupljine u vozilima, i vi kao što znate, u Novom Pazaru, postoji dosta privatnih firmi, tu najpre mislim na tekstil i na obuću, koju uvoze veliki repromaterijal, kako iz Turske, tako i sa Kosova i u tom repromaterijalu se često ubacuje roba, koja se švercuje, tu najpre mislim na narkotike i oružje, tako da smo imali zaplene od 100 kilograma, od 40 kilograma, koji su bili, znači, u tom repromaterijalu, koji se uvozio.
Najveći deo narkotika samo prođe kroz Sandžak. Postoje li pokazatelji, uz pomoć kojih bi bilo moguće jasnije sagledati koliko se heroina dnevno preveze preko pomenutih graničnih prelaza i koju zaradu taj transport donosi? Šta pokazuju podaci o godišnjim zaplenama narkotika?
Jasmin Duštinac, načelnik OKP Policijske uprave Novi Pazar: Policijska uprava u Novom Pazaru, znači, zajedno sa Upravom kriminalističke policije Srbije i sa susednim policijskim upravama, znači, u jednom zajedničkom radu je otprilike u 2007. i 2008. godini ukupno zaplenila oko 150 kilograma heroina.
Procene kažu da u Srbiji ima oko 80.000 heroinskih zavisnika. Ukoliko svaki od njih dnevno konzumira dva grama ove opojne droge, samo u Srbiji se svakog dana potroši tona i 600 kilograma heroina. Količina koja kroz Srbiju samo prođe do zemalja zapadne Evrope je i do deset puta veća. Ukoliko pođemo od pretpostavke da se kroz Srbiju dnevno prošvercuje petnaestak tona heroina, a da je Sandžak jedno od tri najprometnija tranzitna područja kroz koja ova droga prolazi, nameće se zaključak, da se dnevni tranzit heroina, kroz ovo područje meri stotinama kilograma, a njegova vrednost u tom slučaju iskazuje se milionima evra.
Jasmin Duštinac: Jedan krak balkanskog puta droge se odvaja, znači, taj jedan krak ide kroz područje koje pokriva Policijska uprava Novi Pazar. Znači, da li to ide direktno iz Turske, pa dolazi u Novi Pazar, gde se u ovde, lokalnim laboratorijama, taj heroin miksa, znači, umnožava se i onda ide u dva putna pravca. Jedan putni pravac je, znači, gore Beograd, Mađarska, zapadna Evropa, drugi putni pravac je preko Bosne, Hrvatske i takođe u Evropu, s tim što svakako, svakako jedan deo, manji deo, ostaje ovde na području Policijske uprave Novi Pazar, a malo veći deo se distribuira po Srbiji.
Najveći deo droge samo se prošvercuje kroz Sandžak. Ipak,u gradovima ove regije, takođe se preprodaje ogromna količina narkotika.
Ćamil Hubić, predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru: Mi smo do pre dvadeset godina bili, u odnosu na ostali deo Srbije, vrlo jedno patrijarhalno područje i, da kažem, sa aspekta prisustva heroina, zdravo područje i zdrava sredina. Međutim, sada više nije tako, sada smo ozbiljno zagađena sredina i, prosto, omladina je žestoko ugrožena sa prisustvom narkotika u Pazaru, koji ima ozbiljnu potrošnju više. Lokalna policija, nema ni tehničkog ni dovoljno stručnog kadra, dakle, nema kapaciteta da se nosi sa tim zlom.
Sead Biberović, programski koordinator NVO URBAN IN: Na žalost, mi smo nedavno imali izjavu jednog policijskog inspektora, koji moli učenika srednje škole, da oni, da učenici srednjih škola kazuju policiji ko su ti narkodileri, koji prodaju drogu oko škola. Mislim, to je meni vam pameti. To je na neki način pozivanje deca da sama sebi ugroze život.
Proteklih godina, širom Srbije je bilo nekoliko hapšenja, koja se dovode u vezu sa pazarskim narkodilerima. U julu ove godine, devetočlana organizovana kriminalna grupa, koja je prodavala narkotike na jugu Srbije, u Sandžaku, pred Specijalnim sudom osuđena je na ukupnu kaznu od 48 godina i tri meseca zatvora. Najveću kaznu, od čak deset godina zatvora, dobio je organizator grupe Hidajet Jašarević iz Novog Pazara. Prvostepenom presudom Specijalnog suda, koja još uvek nije postala pravosnažna, ova grupa je oglašena krivom, da se u dužem vremenskom periodu bavila krijumčarenjem narkotika na području Niša, Kraljeva, Raške, Velike Plane i Novog Pazara.
Prvoslav Karanović, novinar nedeljnika “Vreme”: Imamo situaciju da nema, odnosno, većih zaplena heroina u Novom Pazaru, a samim tim, ako nema većih zaplena, naravno da nema velikih narkobosova, a heroin je preplavio ulice. Mislim, odakle to? Šta? Pada s Marsa?!
Ko su pazarski narkobosovi, poznati široj srpskoj javnosti, koji su uspeli da izbegnu hapšenje? U vezu sa narkobiznisom, javnost često dovodi pazarskog biznismena, Faruka Kadrića. Kadrić je postao poznat još 2006. godine, kada je uhapšen pod sumnjom da je jedan od organizatora tzv. “carinske mafije”. Pušten je da se brani sa slobode, jer je kao kauciju, založio kuću na Banovom Brdu, vrednu oko 150 hiljada evra. U neposrednoj blizini njegove kuće, krajem jula ove godine, uhapšena su trojica Kadrićevih najbližih saradnika i to u trenutku primopredaje kilograma najčistijeg heroina. Kadrić u tom trenutku nije bio dostupan srpskim organima gonjenja. On je inače i vlasnik velikog transportnog preduzeća sa sedištem u Novom Pazaru. Ekipa emisije Reakcija, stupila je u kontakt sa ljudima bliskim pazarskim narkobosovima. Kako su nam oni objasnili, Hidajet Jašarević i Faruk Kadrić, zapravo, nisu ti krupni igrači u ovom poslu. Imena trojice najkrupnijih narkodilera iz Novog Pazara, poznata redakciji, saopštili smo policiji i sudu i pitali ih da li oni imaju ikakvih saznanja o tome, da ti ljudi naveliko krijumčare heroin. U pitanju su inače poznati pazarski biznismeni i „porodični ljudi“.
Jasmin Duštinac: Nije ni profesionalno, nije ni profesionalno za nekog za kog mi nismo dokazali da se bavi nekim poslom. Možda imamo samo operativna saznanja da sad ja ovako javno, u medijima kažem, da eto taj moguće da se bavi tim i tim. To su naša operativna saznanja i to sigurno nije za javnost.
Ćamil Hubić: To je... To nije nepoznata stvar, ali je na državnim organima, da fokusiraju te grupe. To je uglavnom porodičan biznis, malo proširen, ali opet u okviru nekog šireg porodičnog, da kažem, stabla i treba obezbediti dokaze i tek onda mogu da se procesuiraju, inače ovako može da se špekuliše i da pominjemo imena ljudi, koji ne zaslužuju da budu pomenuti u takvom kontekstu.
Pored narkotika, oružje i municija su takođe omiljena roba, koju Pazarci i Sandžaklije, drže u ilegalnom posedu, koriste ili preprodaju. Samo prošle godine, pazarska policija, pronašla je i oduzela preko 320 komada vatrenog oružja, pet minsko-eksplozivnih naprava i preko tri hiljade komada municije. Primera radi, među oduzetim oružjem, bilo je čak osam puškomitraljeza i 15 automatskih pušaka.
Jasmin Duštinac: Jeste to problem Policijske uprave u Novom Pazaru, znači, oružje u ilegalnom posedu. Znači, Policijska uprava u Novom Pazaru posebnu pažnju, znači, posvećuje pronalasku tog oružja u ilegalnom posedu i mi oružje, koje smo pronašli i što smo odradili planskim akcijama, dosta je odrađeno i pronalaskom, ciljanim kontrolama vozila, određenih kriminalaca, koji su nama poznati i veoma se često dešava da prilikom rutinske kontrole, pod znacima navoda, kod kriminalaca u vozilu nađemo, i zbog toga ova ovolika brojka, maltene svaki drugi, treći dan, mi zaplenimo po neko vatreno oružje.
Ćamil Hubić: Kad se dese krivična dela iz nadležnosti okružnog suda, uglavnom su tu, tu je prisutno, na neki način i oružje. I u toj proceduri, uvek se to kaže, da oružje je poreklom sa Kosova, nabavljeno od nepoznatih ljudi i praktično, eto, malo se prikriva unutarnja ta grupa, mreža koja se bavi trgovinom oružja.
Nafta, benzin i naftne prerađevine, takođe su unosan posao za švercere. Za razliku od droge, koja se najčešće krijumčari preko zvaničnih državnih prelaza, gorivo u Srbiju sa Kosova dolazi preko alternativnih putnih pravaca. Srpska policija te putne pravce ne obezbeđuje uvek adekvatno.
Nalazimo se jednom od petnaestak alternativnih putnih pravaca ka Kosovu. Na njima su kontrolno-bezbednosni punktovi, na kojima, kao što vidite, ne postoji, vrlo često nikakvo obezbeđenje. Ovim putevima svakodnevno prolaze tone švercovane robe. Zbog ovog veoma isplativog posla česti su sukobi švercerskih bandi.
Prvoslav Karanović: Ti alternativni putni pravci, to je zapravo nešto oko čega se sukobljavaju dosta jake kriminalne grupe. Imamo slučaj, recimo, kada je ubijen izvesni Marko Patrić, na graničnom prelazu Tabalije, prema Novom Pazaru, to je bilo čauri tamo, kao da je pucala čitava vojska. Tu su pronađene i cisterne goriva i kamioni hrane.
Ćamil Hubić: Ne ubija... Ljudi se i grupe se ne sukobljavaju kad su u pitanju mali interesi. Tad sam shvatio, kad sam video koliko tu ima mašina, koliko ima cisterni, koliko roba koja se pretovaruju iz jednog kamiona.
B92: Koliko?
Ćamil Hubić: Pa, mnogo je tu. Tu sam, tog dana video dosta kamiona. Dole su bile instalirane razne cisterne blizu vode. Neke cevi, neki kanali i pumpe razne za pretakanje, razni su to alati, razne mašine, razne male radionice za privremene intervencije, razne platforme dole, pored vode, na jezeru. Ovamo neki prokopani, novoprokopani putevi.
Šverc i krijumčarenje robe na veliko bio bi nemoguć bez saradnje sa zaposlenima na carini i službenicima policije. Ovog leta MUP Srbije uhapsio je preko dvadeset policajaca kraljevačke policijske uprave, koji su bili zaposleni u Raški. Oni su preko administrativnog prelaza sa Kosovom mesecima propuštali tone robe u kamionima vlasnika, koji su im po turi plaćali od po nekoliko desetina do više stotina evra, u zavisnosti od vrste robe koja se tim putnim pravcima švercuje.
Prvoslav Karanović: Imamo slučaj, kada je u akciji “Trikoš”, uhapšena jedna trećina raščanske stanice policije, pod sumnjom da su organizovali i propuštali kamione sa raznom vrstom robe, od građevinskog materijala do robe domaćeg porekla.
Jasmin Duštinac, načelnik OKP Policijske uprave Novi Pazar: Sve se dogovori, dogovori se znači koja roba, kad, koje vreme, koja smena, tačno se zna ko je u smeni od tih policajaca, tako je taj posao bio i rađen i tu su verovatno, Vi znate, kompletne smene su bile uhapšene, jer to obično mora da rade kompletne smene. Teško je tu da jedan čovek organizuje i dozvoli prolaz nekih kamiona kroz bezbednosti punkt, ako drugi nisu uključeni.
B92: Mi dolazimo do toga da šverc ili ilegalni izvoz, ne može da bude bez učešća onih koji rade u državnoj administraciji, upravi ili...
Jasmin Duštinac: Moje lično mišljenje, znači, da preko ovih zvaničnih prelaza, bezbednosnih punktova, zvaničnih prelaza, kad govorim, znači prelaza Tabalije, Mehov krš, Rudnica , tu je jako teško da prolazi ta roba bez umešanosti nekih policijskih službenika.
Krijumčarenje narkotika, goriva, oružja i municije nije jedini šverc uz pomoć kog su se pojedini Pazarci i Sandžaklije enormno obogatili. Hrana, tekstil i lekovi, industrijski šećer, voće i povrće, meso i mesne prerađevine, takođe su roba koja se u velikim količinama sa Kosova, švercuje kroz ovaj deo Srbije. Najčešće je u pitanju roba stranog porekla, nedeklarisani proizvodi i roba široke potrošnje, koja nije prošla kroz bilo kakvu vrstu provere ispravnosti.
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Promet koji ide na relaciji Kosovo-Srbija, preko Sandžaka, preko ova dva ovde administrativna prelaza, 5 do 10 posto prometa se zadržava na našoj robnoj pijaci, 95 posto te iste robe, vi ćete naći zaleđene argentinske pileće filete, teleće, zatim kafu, naći ćete paradajz iz Italije, Turske, naći ćete šećer sa Kube, sve to, 95 posto te robe ide prema Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu i ostalim većim centrima.
Prvoslav Karanović, novinar nedeljnika “Vreme”: Recimo, piletina 15 kilograma ne košta niti evro po kilogramu i tu su, recimo, bataci i to. Samo što je ta roba, kažem, zdravstveno problematična upravo zbog tog ilegalnog transporta.
Jasmin Duštinac, načelnik OKP Policijske uprave Novi Pazar: Mi smo imali nekoliko akcija i zaplena tog pilećeg mesa na tim kvantaškim pijacama. Vi sigurno znate onaj primer, kada smo to meso, koje smo bili zaplenili, uništili tamo na gradskoj deponiji, međutim, došli smo tad, ja nisam mogao da verujem da se to meso ponovo otkopava iz tog đubreta i da se ponovo vraća na kvantašku pijacu, a ovi, ove lokalne prodavnice se snabdevaju, snabdevaju se znači, sa kvantaške pijace. Oni imaju jedan ulaz, legalan ulaz u svoje male objekte, ali non stop se, znači, snabdevaju i dopunjuju sa kvantaške pijace, u stvari to meso koje dolazi s Kosova i to je stvarno meso koje, otvoreno da kažem, nije za ljudsku ishranu.
Prvoslav Karanović: Policija je zaplenila, zakopala je na deponiji sve to, potom je došla, uslovno rečeno, ekipa, otkopavala je tu piletinu. U jednom trenutku, na snimku, jedan čovek bukvalno povraća, koliko to smrdi, ta piletina. I onda oni to operu, zamrznu i ponovo vrate na kvantašku pijacu.
Jasmin Duštinac: Sad više se to meso ne odlaže tamo na gradsku deponiju, nego se uništava, spaljuje se.
Ekipa Reakcije snimila je prodaju nedeklarisane robe i prehrambenih namirnica stranog porekla na pazarskoj kvantaškoj pijaci.
- Nabavljam ovuda. Pa vidiš da je sve, da je to sve naša roba.
- Pa vidim, ali ne znam kako je jeftinija nego u prodavnici?
- Pa tako.
- Nema PDV?
- Nema.
- Odakle ta roba?
- Hajde, ništa ne pitaj da ti pričam ja odakle i šta je.
- On te snima, vidiš.
- Dobro, koliko je Bambi Plazma?
- Nemoj snimaš, brate.
- Pitajte u Vladu gore, oni će vam...
- U Vladi da pitam?
- Jeste.
A kako deklarisani domaći proizvodi dospevaju na domaće crno tržište, bez ikakvog traga o platnom prometu?
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Sav promet između Srbije i Kosova obavlja se u kešu, u eurima. Posrednici u tom prometu su prevoznici komercijalnog saobraćaja, vlasnici komercijalnog saobraćaja iz Novog Pazara, Raške...
B92: Je l' znamo neka od tih imena?
Bisera Šećeragić: Vidite, oni su posrednici. Pravi posao je između prodavca iz Srbije i kupca sa Kosova. Država Srbija tu gubi PDV.
Roba iz Srbije se najpre ilegalnim tokovima transportuje na Kosovo, a zatim na isti način vraća u Srbiju. Kako je moguće da se švercerima i drugima u ovom lancu, ovaj posao uopšte isplati?
Prvoslav Karanović: Pa evo npr. uzmete robu domaćeg porekla i prevezete na Kosovo, znači tu ste oslobođeni PDV-a, to je 18 posto vrednosti robe već u startu i onda se to ilegalnim putnim pravcima vrati u Srbiju. Tu robu najčešće možete naći na kvantaškim pijacama i na pijacama po Srbiji.
Bisera Šećeragić: Kako se zatvaraju dužničko-poverilački odnosi između prodavca iz Srbije i kupca sa Kosova? I to je jedan od autističnih načina vođenja platnog prometa, tako što banke koje su locirane u Kosovskoj Mitrovici, koje (...) u intermedijarne banke, banke koje zatvaraju međunarodni platni promet, poskupljuju platni promet za sedam do osam dana, protivno odluci Narodne banke Srbije da se ti odnosi moraju zatvoriti u roku od 48 sati i kamata je dva do tri puta veća, nego kod domicilnih banaka. Svi su se u ovom poslu našli.
Prodaja robe široke potrošnje bez traga o platnom prometu je jedan od najgrubljih vidova sive ekonomije prisutnih u Sandžaku. U Novom Pazaru vam najčešće ni u prodavnicama neće izdati fiskalni račun. Fiskalni račun je jedini siguran pokazatelj da vam je robu prodao neko ko ju je prethodno proknjižio.
Jasmin Duštinac, načelnik OKP Policijske uprave Novi Pazar: Policijska uprava u Novom Pazaru ima takva operativna saznanja, ali to nije u nadležnosti Policijske uprave u Novom Pazaru, to je u nadležnosti drugih državnih institucija, pre svega poreske policije i mislim da se u poslednje vreme, krenuli, krenuli u rad i već je nekoliko lokala, ovde u Novom Pazaru, zatvoreno, zbog toga što nisu izdavali fiskalne račune.
Sead Biberović, programski koordinator NVO URBAN IN: Jedno vreme ih puste da rade šta hoće, odnosno da ne izdaju fiskalne račune, a onda navale i onda ih drastično kažnjavaju. To mi više liči na reket, nego na sprovođenje zakona. Možda je recidiv prošlosti, možda je to recidiv Miloševićeve vlasti, koja je ovde više želela da reketira trgovce, proizvođače, nego da ubira zvaničan, legalan porez.
Bisera Šećeragić: Idite na sajt Poreske uprave, pa ćete videti zašto je filijala Poreske uprave u Novom Pazaru non-stop u crvenom saldu. A to praktično znači, profesionalnim jezikom rečeno, da se više, da država više vraća PDV-a, nego što ona sama naplaćuje i tu ne krivim Poresku upravu Novog Pazara, tu direktno krivim Ministarstvo finansija i Poresku upravu, jer je to republička institucija, znači, država Srbija ili neće ili zarad političkih poena i nemogućih koalicija ovde ostavlja taj prostor ovako, a trpe građani, trpe naše lokalne samouprave.
Posledice konstante ekspanzije sive ekonomije, Novi Pazar i njegovi građani trpe i indirektno. Grad u kom cveta crno tržište nije atraktivan potencijalnim stranim investitorima.
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Ko god hoće da uloži, on hoće da uloži u miran i atraktivan prostor, gde će političke elite biti u funkciji biznis sektora i stvarati klimu da privučemo potencijalne investitore. Novi Pazar je jedini grad u Srbiji, koji nema niti jedan dinar direktnih stranih investicija, kao što sam prethodno navela, ima samo simboličnih donacija. Perspektiva svakog građanina nije da živi na donacijama.
Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije: Naravno to je još jedna oblast, dakle, bezbednost i sigurnost investicija, pored finansijske discipline, koja takođe mora da pokaže da su svi krajevi Srbije jednako bezbedni, jer bez bezbednosti zapravo ne postoji mogućnost nikakvog ekonomskog razvoja. Mislim da je to prethodni uslov svega. Siguran sam da će država voditi računa o tome u narednom periodu.
U Novom Pazaru, najvećem gradu u Sandžaku, žive izuzetno bogati pojedinci, koji su se u vremenima ratova i tranzicije, snašli i preorijentisali na razne vrste nelegalnog biznisa i kriminala. Ipak, u tom gradu, baš kao i u ostatku Sandžaka, ima mnogo onih, koji žive na granici krajnjeg siromaštva.
Emira Islamović, holding kompanija “Vojin Popović”: Kući mi niko ne radi, nas smo četvoro, mi smo na Zavodu. Dvoje dece u školi. Unučad. Bez posla ostali. Ne može bit’ teže, kako će da bude teže. Teško jeste, šta će se, mora da se živi. Uzeše mi iz ruku sve i gotovo.
Dejan Todorović, holding kompanija “Vojin Popović”: Ja živim od toga što raznosim hleb.
B92: Posle dvadeset godina radnog staža?
Dejan Todorović: Da. Firmopisac, (...), zanatlija, u neku ruku, umetnik. Prvi smo počeli... Teško mi je, isključi to.
Slađana Novosel, novinarka lista “Danas”: Od 1. aprila do pre mesec dana, imali ste povećanje korisnika narodne kuhinje za 215, do kraja godine ih očekuju na hiljadu i po, jer nemaju dovoljno osnovnih životnih namirnica, da odgovore na zahteve svih ljudi. Više od hiljadu zahteva čeka. I sad nešto gradska uprava pokušava da obezbedi hiljadu i po paketa za najsiromašnije porodice, sa osnovnim životnim namirnicama. Da li je to dovoljno u ovom gradu, u kojem caruje siromaštvo?!
Prema nedavno objavljenom istraživanju, koje je sprovelo pazarsko veće Evropskog pokreta u Srbiji, stopa nezaposlenosti u Sandžaku iznosi 53,16 odsto. U Tutinu, ta stopa iznosi čak 67,6 procenata, dok je u Pazaru 43 procenta radno sposobnog stanovništva koje nema posao. Samo u Pazaru živi preko dvadeset hiljada nezaposlenih ljudi. Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo, posledica su gašenja gotovo svih privrednih giganata ovog kraja. Propadanjem tekstilnog kombinata “Raška” i svojevremeno slabim poslovanjem Savremene konfekcije, trikotaže u Pazaru, šest hiljada ljudi je ostalo bez posla, još tri hiljade ljudi radilo je u preduzećima “Vojin Popović” i fabrici obuće “Ras”. Fabrika obuće “Ras” izgorela je do temelja, dok je “Vojin Popović”, pod stečajem.
Slađana Novosel, novinarka lista “Danas”: Priča o Novom Pazaru, o zlatnom Novom Pazaru, živi još samo u uspomenama i ljudi iz drugih krajeva Srbije ne veruju da je ovaj grad propao, da je ovde privreda u kolapsu, da nema više ni takve proizvodnje džins odeće i obuće.
Sredinom 90-ih, u Pazaru je postojalo čak 150 malih privatnih konfekcijskih radnji. Otkazi koji su bili posledica propadanja velikih pazarskih fabrika, primorali su otpuštene radnike da se zaposle kod vlasnika brojnih privatnih preduzeća.
Džemo Graca, regionalni poverenik Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS): U to vreme su privatnici počeli da rade ovu svoju proizvodnju, teksas, obuću, nameštaj, i tako i oni su usisali te radnike. Jednostavno ti radnici nisu ostali bez posla. Oni su ostali bez svog preduzeća, ali su imali šta da rade i oni su jednostavno, tada počeli da rade na crno, ali su ipak zarađivali za hleb.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Novi Pazar je 90-ih godina bio privredno čudo, zato što se ovde sve radilo na crno i zato što je jednostavno, režim pustio da se to radi. Srbiji je jednostavno trebao neki ventil u periodu sankcija.
Većina tekstilaca kod novih, privatnih poslodavaca, radi na crno, neprijavljeni, bez uplaćivanog radnog staža i osiguranja.
Džemo Graca: Sindikat ne funkcioniše u privatnim preduzećima, tako da ne možemo pouzdano reći, ali možemo uvek govorimo o nekim podacima, na koje mi možemo da posumnjamo, da tako kažem. Jednostavno, negde, može se reći, polovina tih radnika nije prijavljena, a polovina, otprilike je prijavljena i radi normalno. Znači, rad na crno je otprilike polovina njih.
Mirsad Jusufović: Jeste, to je ogroman problem u Novom Pazaru. Hiljade ljudi rade po desetak, petnaest godina, nemaju dana staža. I šta će se desiti za još deset, petnaest godina, kad ti ljudi budu spremni za penziju?
Brojni zaposleni, koji rade na crno, svoje poslodavce ne prijavljuju u strahu od gubitka posla, dok država ne primenjuje baš nikakve mehanizme kažnjavanja onih poslodavaca, koji krše zakon. Među razlozima, zbog kojih država to ne čini, krije se birokratska nemoć i sporost, ali i svesna želja da se u ovom, siromašnom kraju Srbije izbegnu socijalne tenzije.
Mirsad Jusufović: Na žalost naši privrednici nisu uspeli da se prilagode normalnim uslovima poslovanja posle demokratskih promena u Srbiji. Tek sad neki od njih to čine, na žalost to je godina ekonomske krize, gde oni ne znaju pre da li će da pokriju svoje neke osnovne troškove i onda kažu: „Joj, još kad bi osigurali radnike šta bi tek bilo?“ Moraju da ih osiguraju, moraju da ih osiguraju, ali i onda i država mora da da neke beneficije i podrži te proizvođače džinsa u Novom Pazaru.
Do pre nekoliko godina, Pazar je bio veoma poznat privredni i trgovinski centar u Srbiji, u kom je, primera radi, sredinom 90-ih, godišnje proizvođeno i do dvadeset miliona farmerica. Sada je pozatvarana većina privatnih krojačkih radnji, pa oni, koji bilo kakav posao imaju, pokušavaju na sve načine i da ga sačuvaju.
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Mi imamo pravu recesiju sada u proizvodnji tekstila, gde sa onih dvadeset miliona komada, sredinom '94, danas nemamo ni milion komada džinsa na godišnjem nivou. Sa petnaest hiljada radnika, danas je angažovano svega hiljadu i dvesta radnika.
Propadanje privatnih firmi, koje su proizvodile farmerice i garderobu od teksasa počelo je pre pet godina. Pazarski, do skora toliko popularni i tražen proizvod, više nema kupca. Umesto da ukidanje sankcija dovede do toga da pazarski brend počne da se izvozi u svet, proizvodnja je gotovo stala, delom zbog toga što se sami proizvođači nisu na vreme snašli, a delom zbog toga što im država nije u tome pomogla. Sklapanjem ugovora o tekstilu sa Evropskom unijom 2003. Srbija je domaćim tekstilcima omogućila izvoz garderobe koju proizvode, u zemlje Evropske unije bez carine. Uslov je da preko 51 odsto tog proizvoda bude domaćeg porekla. Pazarski tekstilci taj uslov ne ispunjavaju, zbog toga što sami ne proizvode teksas platno, već ga uvoze iz zemalja u okruženju.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Sa proizvodnjom teksas platna, onda naš taj osnovni proizvod, to su te farmerice, ima više od 51 posto domaćeg u sebi i onda ima pravo da se oslobodi carine prilikom izvoza u Evropsku uniju. Ovako, naši proizvođači džinsa su primorani da uvoze teksas iz Grčke ili Španije, koji je evropskog porekla, pa da ga onda oplemenjuju i u tu svoju cenu rada, prodaju na tržištu bez carina. To je nešto što nas koči.
Pazarski brend nije dospeo na evropsko tržište, što je navelo mnoge privatne tekstilce da zatvore svoje preduzeća. Gašenjem i propadanjem firmi, u kojima se proizvodio teksas, više hiljada ljudi opet ostaje bez posla, tako raste već i onako veliki broj nezaposlenih Pazaraca, od kojih je većina bez posla ostala zbog problema u velikim društvenim preduzećima. Podsetimo, samo u holding kompaniji “Vojin Popović”, svojevremeno je radilo preko hiljadu ljudi.
Dejan Todorović, holding kompanija “Vojin Popović”: Svi su mogli da prime i svi su primali dobre plate. Kad “Vojin Popović” primi plate, sve su kafane pune, a ne... Prodavnice već da i ne pričamo, nego kafane, sve pune, svi piju, ćosaju, što bi rekli.
Propadanje “Vojina Popovića” počelo je još tokom sankcija, sredinom 90-ih godina prošlog veka.
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Mi govorimo o periodu, kada smo imali sankcije, konkretno “Vojin Popović” je preduzeće, koje je bilo izvrsnog karaktera i u svom posedu ima jedan od najvećih ribnjaka u Evropi. Dobili smo sankcije, znači promet na relaciji Italija-Srbija-Novi Pazar, nije više bio moguć. Firma je maltene zaključana.
Zbog nagomilanih dugova 2005. država u kompaniju “Vojin Popović” uvodi stečaj. “Vojin Popović” u svom sastavu imao mesnoprerađivačku industriju, lanac trgovina, tkačnicu i drugi po veličini ribnjak za proizvodnju kanadske pastrmke u Evropi.
Dejan Todorović: Sve je napravljeno, kažem, od naših muka, od našeg znoja, sve. Znači “Vojin Popović” nismo mi nasledili od nekog, nego smo ga mi izgradili i čekali smo privatizaciju. Da je samo pet posto ispoštovano, privatizacija, mi bi bili na konju, a ne ovako se jurimo gde ćemo, kod koga za 10 evra dnevnicu da radimo, da bi prehranili porodicu. To je sramota! To je bruka i sramota za komplet državu!
Prema podacima koje smo dobili od Agencije za privatizaciju, zvanično je kapital u posedu ove kompanije procenjen na 24 miliona evra. Pokušaj aukcijske prodaje tog preduzeća u martu prošle godine, prošao je bez uspeha, jer se nije pojavio ni jedan zainteresovani kupac. Početna cena iznosila je polovinu procenjene vrednosti kapitala. Dug “Vojina Popovića”, prema svim poveriocima, prema podacima Agencije za privatizaciju, iznosi oko četiri i po miliona evra. Jednostavnije rečeno, država je pokušala da proda firmu po upola nižoj ceni, zbog duga koji ne premašuje ni petinu vrednosti te iste firme.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: U “Vojinu Popoviću” su postojali i delovi firme, koji nisu bili profitabilni i koji su jeli, pravili gubitke, ali nije mogao jedan manji deo kolektiva da napravi toliki gubitak, da jedan veći deo kolektiva ode u stečaj. To jeste montirano, to jeste pravljeno da neko to jeftino kupi. Sad je “Vojin Popović” u jednom stanju lebdi, ni na nebu ni na zemlji.
Dejan Todorović, holding kompanija “Vojin Popović”: Kompletan državni aparat je podbacio i “Vojin Popović”, kao gigant se slomio, na štetu prvo radnika, grada i cele države. Ponavljam, ne možemo se pomiriti sa činjenicom da ovakva firma ode u stečaj. Ne postoje, ne da ne postoje uslovi, nego nikakvi uslovi ne postoje. Čak i direktor kaže da je nateran na to, da je pod pretnjom morao da traži, on je tražio stečaj. Zamislite da direktor traži stečaj, bez odluke skupštine akcionara, on traži stečaj, zato što je bio primoran na to.
Nezadovoljni odlukom o uvođenju stečaja, šezdesetak zaposlenih u ovoj kompaniji, u više navrata su proteklih godina štrajkovali glađu.
Emira Islamović, holding kompanija “Vojin Popović”: Ja jesam, ja sam bila u štrajku i štrajkovaću dokle se god štrajkuje i odavde ne izlazim, jer toliko sam pogođena, ja nemam kud na drugo mesto. Kud ću?
Radnici “Vojina Popovića” već godinama ne napuštaju upravnu zgradu. Smenjuju se dežurstvima, pokušavajući tako da spreče novog stečajnog upravnika, da iz sedišta firme iznese deo dokumentacije, koja se još uvek nalazi u zgradi. Radnici smatraju da bi taj deo dokumentacije mogao da bude dokaz, da je u kompaniju “Vojin Popović” stečaj uveden protivno zakonu. U više navrata radnici su iz upravne zgrade izbacivali obezbeđenje koje je pomenutu dokumentaciju pokušalo da iznese. Obezbeđenje je u sedište firme odlazilo na poziv novog stečajnog upravnika.
Dejan Todorović: Mi smo isterali, sedamnaest ljudi i žena, te sa fantomkama, naoružanih, u dvanaest noću, benzinom i motkama smo ih isterali. Nismo imali načina, i uz božiju pomoć.
B92: A koliko njih je bilo?
Dejan Todorović: U zgradi je bilo najmanje 30.
B92: A kako benzinom i motkama?
Dejan Todorović: Pa lepo, poliješ ga benzinom, poliješ sebe, zapretiš upaljačem, motku po glavi i eto kako. Pesnicama, motkama, nogama, rukama, voljom.
Stečajni upravnik, Budimir Avramović, odbio je da razgovara sa nama, najpre je rekao da mora da konsultuje nadležne iz trgovinskog suda, zamolio nas da mu mejlom dostavimo pitanja, a zatim prestao da odgovara na naše telefonske pozive. Javnost će tako ostati uskraćena za odgovore na broja pitanje, uz pomoć kojih bi bilo jasnije kako je propao ovaj pazarski gigant.
Početkom septembra, u tekstilni kombinat “Raška”, takođe je trebalo da bude uveden stečaj. Ukupan dug tog preduzeća, prema poveriocima iznosi čak oko dve milijarde dinara, dok na osnovu neisplaćenih zarada, država zaposlenima u TK “Raška” duguje čak osam miliona evra. Radnici TK Raška, takođe su u više navrata štrajkovali glađu, a predsednik udruženja zaposlenih u ovom kombinatu, Zoran Bulatović, pre oko pola godine, u znak protesta je odsekao mali prst na levoj ruci.
TK “Raška” ponovo je dospela u žižu srpske javnosti, pre petnaestak dana, kada je država posle više godina uspela da pronađe rešenje za problem zaposlenih u tom preduzeću. Na istom sastanku je rešen i problem “Vojina Popovića”. Dugovi će biti namireni prodajom delova oba preduzeća, a oni koji su zainteresovani da delove preduzeća kupe i u njima pokrenu proizvodnju, od države će dobiti posebno povoljne uslove poslovanja.
Mehmed Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara: Pošto se pojavilo više od osam zainteresovanih kupaca, naših dakle, biznismena koji se bave tekstilnom industrijom i dva velika kupca iz inostranstva, od tog novca koji bude prikupljen, isplatiće se poverioci i radnici i ako bude, znači, rešenje to, mislim da ćemo mi rešiti problem fabrike “Raška”.
Na najavu da će država početkom septembra, u tekstilni kombinat “Raška” da uvede stečaj, žustro je reagovao sada već smenjeni gradonačelnik, Mirsad Đerlek. On je tada medijima rekao da su ministar ekonomije Mlađan Dinkić i državni sekretar, Nebojša Ćirić, prekršili ranije postignut dogovor o podržavljenju i TK “Raška”. Prema tom dogovoru je TK “Raška”, trebala da pređe u vlasništvo i pod upravu grada Novog Pazara, a država je trebalo da isplati prethodni, godinama nagomilavani dug. Đerlek je na odluku o uvođenju stečaja, reagovao oštro. Nekoliko dana kasnije, sa mesta gradonačelnika, smenila ga je odbornička većina, predvođena odbornicima stranke, u kojoj je on do tog trenutka bio, Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića. Jedno od obrazloženja datih javnosti, bilo je da je Đerlek zaposlenima u TK “Raška”, davao lažna obećanja.
Mirsad Jusufović, Sandžačka demokratska partija: Pričate samo o lepim stvarima, o tome da je EPS otpisao dug, o tome da je opština otpisala 63 miliona duga, o nekakvim stvarima koje su prijatne za uši, ne govoreći ono što je bolno. Stičete neku popularnost, govoreći lepe stvari, krijući pri tome ono što je bolno, a to što je bolno je bilo da je Trgovinski sud u Kraljevu uveo stečaj.
Zoran Bulatović, Udruženje tekstilnih radnika TK “Raška”: Gospodin Đerlek nije davao nerealna obećanja, mi nismo deca sa petnaest ili šesnaest godina, mi smo svi zreli ljudi. Ja sam prisustvovao tom sastanku i nisam bio sam, bilo je rukovodstvo tekstilnog kombinata fabrike “Raške” i na tom sastanku je dogovoreno, usmena priča je bila, to je naš bio prvi sastanak, gde... „E, mi ćemo da odradimo na ovaj način, ovde će da bude podržavljenje.“ Podržavljenje je traženo na inicijativu gospodina Đerleka. E, onda je gospodin Ćirić rekao: „Dobro je, mi ćemo da spasimo firmu stečaja, znači, izbegnućemo onaj datum 31.12.2008. godine“, a onda na moje pitanje, na moje pitanje a šta ćemo sa zaostalim zaradama, gospodin Ćirić je rekao da će to da se vidi i da će to da se sredi i da će to da ide, da bude obaveza države.
Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik Novog Pazara: Na tom sastanku je gospodin Ćirić doslovce rekao da će Novi Pazar dobiti čistu firmu bez nula dugova, zato što smo mi već imali 12 i po miliona eura duga. Mislim, grad Novi Pazar nije mogao da prihvati, a niti ja kao gradonačelnik Novog Pazara, da prihvatimo dug države, odnosno preduzeća prema radnicima od osam i po miliona.
Mirsad Jusufović: Osim tog prvog sastanka, kojem su prisustvovali radnici, na većini ostalih sastanaka, koje je gospodin Đerlek imao i u Agenciji za privatizaciju i u Ministarstvu ekonomije, nije prisustvovao gotovo niko. Meni se činilo da to sve ide u nekom fenomenalno dobrom pravcu, da će te zarade biti isplaćene, da će se pokrenuti proizvodnja, da postoje neki strateški partneri. Očigledno je, iza svega toga bila samo neka priča.
Mirsad Đerlek, bivši gradonačelnik Novog Pazara: Ja tu ne vidim nikakva neozbiljna obaveštavanja radnika i moje neozbiljno ponašanje. Ja sam samo istinu prenosio. Ono što je posebno bitno, da su na svim sastancima, kojima sam ja prisustvovao, prisustvovali i radnici TK “Raške.
Mirsad Jusufović: Takođe moram da vas podsetim, bez želje da branim Ministarstvo ekonomije ili bilo koga, da je ekonomska situacija u zemlji, u odnosu na period kad su ti razgovori počeli, pa do danas, bitno izmenjena, da je Srbija u većim ekonomskim problemima, nego što je bila tada i očigledno je da neki ljudi, koji su mislili da nešto može da se odradi budžetskim sredstvima, sada su shvatili da, zbog opšte ekonomske krize, to nije moguće.
Funkcioneri SDP-a iz Novog Pazara, tvrde da prozivka ministra ekonomije nije bila suštinski razlog za Đerlekovu smenu.
Munir Potupak, poslanik Sandžačke demokratske akcije: Da je sarađivao, da je imao tim, da je shvatio da ima u tom poslu, da gradonačelnik mora da ima oko sebe dobar tim, bilo bi mnogo uspešnije rešenje. I nije Dinkić sigurno kriv u tom pravcu, mi smo danas videli, da bukvalno Dinkić nije imao kompletnu informaciju o TK “Raška”.
Đerlek pak smatra da bi činjenica da je javno prozvao ministra Dinkića, mogla da bude razlog zbog kog je smenjen. Kako su mediji tada preneli, ministar za rad i predsednik Đerlekove doskorašnje stranke, SDP-a, Rasim Ljajić, izvinio se Pazarcima što Đerleka nije smenio ranije i što su toliko dugo morali da trpe njegove gluposti, odbijajući da medijima da bilo kakav drugi komentar. Funkcioneri SDP-a, Đerleka su optužili da je nenamenski trošio sredstva iz gradskog budžeta i da se o raspolaganju gradskim finansijama, nije konsultovao sa gradskim većem. Kako kažu, sumnjivo je to što je Đerlek od kredita koje je grad uzeo da namiri dugovanja, dug isplatio preduzeću “Amigi” iz Kraljeva, a ne recimo, gradskim putarima.
Mirsad Jusufović: I ako vi sad sednete i razmislite malo o dobrobiti svog grada, vi ćete onda, pre da platite dug koji je i s jedne i s druge strane manje više isti, preduzeću koje je iz Novog Pazara, pa će taj novac da ostane ovde, pa će to preduzeće da plati porez, pa će njihovi radnici da prime plate i da ih potroše opet ovde, a ne da novac ide u Kraljevo. Ne kažem, to je dug, mi ga prihvatamo i mora da se plati, ali je možda, ne možda, nego sasvim sigurno, redosled plaćanja bio vrlo pogrešan.
Mirsad Đerlek: Pare su morale da idu “Amigi”, zato što su ljudi imali menice, AD “Putevi” Novi Pazar imao je 40 miliona duga, od toga 20 miliona gradskoj upravi, 20 miliona preduzeću za urbanizam u Novom Pazaru, međutim direktor AD puteva nije imao menice, nije... Mislim da nije imao čak ni ove sve ugovore i čovek nikad ne bi ni tužio opštinu.
Dug prema preduzeću “Amigi” iz Kraljeva, Novi Pazar je morao da vrati, jer bi u suprotnom, gradski račun bio pod blokadom.
Slađana Novosel, novinarka lista “Danas”: To je informacija, koja se pojavila krajem prošle godine, da je kraj prošle godine bio i krajnji rok da se preduzeću iz Kraljeva, isplati 45 miliona dinara za stazu, koja je rađena na gradskom jazu i da je tada rečeno da jedini način da se taj dug izmiri, da ovaj grad ne bi bio u finansijskoj blokadi, je kredit. Sada se taj podatak pojavljuje kao jedna od malverzacija, finansijskih malverzacija bivšeg gradonačelnika, Đerleka.
Iako je isplatom duga prema kraljevačkom preduzeću izbegnuta blokada gradske kase, ovaj potez smenjenog gradonačelnika sumnjiv je njegovim doskorašnjim stranačkim kolegama. Oni su zbog toga u Novi Pazar pozvali i Republičku budžetsku inspekciju. Još uvek nije poznato šta je njihova kontrola pokazala tj. da li je Đerlek gradskim finansijama raspolagao suprotno zakonu ili ne.
Sandžačka privreda je devastirana godinama unazad. Desetine hiljada ljudi je bes posla i živi u krajnjem siromaštvu. Početak procesa regionalizacije Srbije, mogao bi pogodno da utiče na razvoj privrede u ovom kraju. Zakon o regionalnom razvoju, usvojen u julu ove godine, trebalo bi da otpočne proces objedinjavanja više sandžačkih opština i grada, Novog Pazara u jednu oblast. U njoj bi se, pored drugih opština, našle i one koje trenutno, administrativno pripadaju delom Zlatiborskom, a delom Raškom okrugu. Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Tutin i Novi Pazar.
Početak objedinjavanja ovih opština, trebalo bi da u budućnosti dovede do grupisanja onih proizvodnih delatnosti, koje su karakteristične za ovaj kraj. To su stočarstvo, mesna i mlečna industrija, po kojem je ova oblast Srbije svojevremeno bila nadaleko poznata.
Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije: Regionalnom razvoju, u određenom smislu slede pravila i principi formiranja regiona i ovih sedam regiona jesu napravljeni, u izvesnom smislu, po evropskom modelu. To znači, da je vođeno računa o broju stanovnika, vođeno je računa o geopolitičkoj poziciji i kulturno-istorijskim prilikama, ekonomiji, obimu upravljanja resursima itd. Dakle, nekim kriterijumima, koji su jako bliski kriterijumima, koji su u Evropskoj uniji.
Pazarska stručna javnost smatra da novi model uvođenja statističke regionalizacije neće suštinski dovesti do bilo kakvih promena u privrednom razvoju ovog kraja. Stižu i primedbe da ovakva regionalizacija Srbije neće imati pozitivne ekonomske efekte, jer nije reč o suštinskoj decentralizaciji, već o podeli na fiktivne regije. S obzirom na činjenicu da se radi o Zakonu o regionalnom razvoju, a ne o Zakonu o regionima. Pored ovoga, stručnjaci smatraju da region neće suštinski objediniti ona sela i gradove, koji imaju srodne privredne grane.
Bisera Šećeragić, Evropski pokret u Srbiji: Ako uzmemo u obzir da su u gradovima Sandžaka, komplementarne privrede: tekstilna industrija, obućarska industrija, proizvodnja i prerada mesa i mesnih proizvoda, proizvodnja i prerada mleka i mlečnih proizvoda i da su to podsektori, koji maltene su prisutni u svih šest gradova i da je to ekonomski najpraktičnija i najpragmatičnija stvar, da mi imamo jedan region u ekonomskom principu, po podsektorima, koji su bili i ostali oslonac na svakom od lokalnih nivoa, mislim da nema nikakve logike, niti ikakvih argumenata, da mi sada opet dobijemo jednu te istu priču.
Dejan Jovanović: Evo ja bih voleo da vidim neke bolje predloge. Naravno da ovo što je napravljeno nije napravljeno da traje doveka, što bi naš narod rekao, ali mislim da je veoma važno da smo krenuli sa nečim što je napravljeno na bazi određenih statističkih analiza. Ja mislim da ovakva podela ima dosta smisla, ali naravno ostaje da se mere efekti i da ubuduće, ukoliko dođemo do nekog pogodnijeg rešenja, dođemo i do određenih promena.
Čak i pod uslovom da regionalizacija bude suštinski sprovedena, to nije dovoljno da ovaj marginalizovani deo Srbije doživi ekonomski i privredni procvat, u putnu infrastrukturu, potrebno je uložiti mnogo novca, jer je godinama zapuštana. Brz i siguran transport robe, jedan je od osnovnih preduslova za dolazak stranih ulagača. Izgradnja dve deonice puta od Novog Pazara do Sjenice i Tutina, ukupne dužine od 80 kilometara, koji Vlada Srbije najavljuje, zahvaljujući povoljnom kreditu Turske banke, trebalo bi da reši problem zapuštene putne infrastrukture. Dodatni preduslovi za dolazak stranih ulagača i razvoj zapuštene sandžačke privrede, jesu i suzbijanje šverca, kriminala, rada na crno, sive ekonomije, tako i smirivanje verskih i političkih tenzija. Vlasti u Srbiji probleme ovog kraja moraju rešavati mnogo spretnije i brže nego što su to do sada činile. Posledice dosadašnje nedovoljne brige su očigledne, što nemar i nebriga duže traju, posledice su sve teže sagledive.
Postojeći komentari (1) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| (Re)akcija |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
