| |
|
|
25. maj 2009.
|
Preživljavanje |
Ima 8000 komisionih prodavnica. 80 hiljada imate različitih tezgi na kojima se prodaju robe. Godišnje se, samo u tekstilu, u nezakonitim tokovima, obrne preko dve milijarde evra. To niko nije mogao da veruje i kada smo mi u Vladi, ministrima, dokumentovali, a oni naložili Tržišnoj inspekciji da to ispita, to je bila činjenica. Mi govorimo stalno o tih 50 posto u zoni sive ekonomije. Evo, najnovijim merama koje su preduzele tržišne inspekcije, da kontrolišu rad radnji, ispostavilo se da su za ovih prvih pet meseci, zatvorile preko1600 prodavnica, što je 37 posto od kontrolisanih prodaja.
|
Gost: Milan Knežević, predsednik Unije tekstila, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik preduzeća Modus
Novinar: Antonela Riha
|
Prema podacima koji su se više puta čuli u javnosti, koji nisu demantovani, od 105 hiljada preduzeća u Srbiji, 60 hiljada su u blokadi, a 25 hiljada na ivici rentabilnosti. Vlada je donela i počela da sprovodi mere kojima treba da se ublaži ekonomska kriza. Privrednici imaju svoje sugestije, neke od njih su se čule i na skupu Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće, koji je pre dva dana održan u Beogradu. Večeras u Poligrafu, gospodin Milan Knežević, predsednik Unije tekstila, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik preduzeća Modus. Šta je bio razlog ovog vašeg skupa i da li ste se uopšte bavili, a sigurno mislim da jeste, ovim merama Vlade i posledicama koje imaju u vašoj oblasti?
Knežević: Pa pokušali smo da napravimo jedan rezime i skup je imao radni naslov „kako preživeti“. Već time, što smo dali takav naziv, odslikali smo stvarnost u kojoj se nalazimo. Ono što je bio zajednički imenitelj svih učesnika ovog skupa, bila je činjenica da je promet realno pao između 30 i 50 procenata i, da zlo bude gore, u aprilu i maju, koji su najbolji dani za tekstil, kožu i obuću.
B92: Izvinite, da li je to uobičajeno? Da li ste vi imali procenu da će toliko pasti promet, obzirom da je kriza i da je to zapravo i očekivano? Šta je bila vaša procena?
Knežević: Nismo imali procene da će do te mere promet pasti, pogotovo ne u najboljim danima. Mi smo očekivali udar i sad očekujemo tek udar, u septembru i oktobru, kada je praktično najveći pad prometa i da je u julu i avgustu, kad malte ne, niko ništa ne kupuje, kada su samo rasprodaje, a onda septembar i oktobar, takođe su manji plasmani zbog kupovine zimnica, zbog polaska u škole, zbog skupoće, uopšte zbog cene života. Tako da je, ono što mi pretpostavljamo i što projektujemo da će se dogoditi u oktobru i novembru, činjenica da najveći broj preduzeća uopšte neće moći ući u novi proizvodni ciklus, jer neće moći izfinansirati mnogo skuplju proizvodnju. Proizvodnja jesenje kolekcije je mnogo skuplja od letnje. Tako da, ono što smo mogli čuti, zaista nije ni malo ohrabrujuće, i činjenica je da je najveći broj preduzeća već sad, dao prinudne odmore, što se nikad nije dogodilo. Mi smo uglavnom u aprilu i maju angažovali druge fabrike jer je tad tražnja za robama, zbog malog proizvodnog ciklusa bila najveća. Sad sam ja, prvi put za dvadeset godina, dao prinudni odmor radnicima, što...
B92: Da bismo otprilike shvatili razmeru ovoga što Vi pričate, tekstilna industrija, dakle ono što Vaše udruženje pokriva je, ako se ne varam, treća u Srbiji u ovom trenutku, i šta sad to, u nekim parametrima, kako da, kako se ilustruje to što, što kažete? Koliko ima radnika? Koliko ima preduzeća?
Knežević: U tekstilnoj industriji zaposleno...
B92: Ne samo u Vašoj asocijaciji nego i inače.
Knežević: ...neposredno oko 55 hiljada radnika, a u Asocijaciji ima oko 330 preduzeća. Tekstilna industrija je treća po bruto prometu u Srbiji i ima, i učestvuje u bruto društvenom proizvodu sa 6 procenata, što je negde oko dve ipo milijarde i ima 650 miliona evra izvoza. Ima izvoz, odnosno uvoz pokriven izvozom, što je takođe izuzetna referenca i po tome druga grana. Pre četiri godine su, na žalost, iz ministarskih usta su rekli, da je tekstilna industrija Srbije mrtva, i da ne može da podnese konkurenciju jevtinih roba sa istoka, jer se time pokrivala činjenica da se na buvljacima i drugim ovim oblicima nelegalne prodaje, praktično odvijao jedan socijalni program. To je ono što će, na žalost, tad smo mi rekli ministrima u Vladi, da se nalazimo u lošoj beskonačnosti, da će crno tržište, siva ekonomija, skupa država, sahraniti tekstilnu industriju i ne samo nju, nego značajan deo srpske industrije uopšte.
B92: Pričaćemo i o tim buvljacima i o tom sivom tržištu, ali tekstilna industrija propada odavno i već, negde devedesetih godina, odnosno krajem devedesetih godina se govorilo da je ona zapravo potpuno zamrla. Ne znam da li su to pravi utisci i pravi podaci.
Knežević: Ne, nisu. Tekstilna industrija Srbije nije propadala. Tačno je da je ona jedan deo društvenih preduzeća, velikih, je upadao prvi u probleme...
B92: Upravo na to i mislim, da.
Knežević: ...normalno kao i sve druge. Ali iz tih preduzeća se, praktično se formirali mala preduzeća i ne mala, nego preduzeća koja kao moje, imaju 200 zaposlenih radnika, imaju i velike bruto promete, imaju i izvoz od 650 miliona, što su zaista reference koje su respektabilne i niko ne može da negira. Međutim, ono što nama sad pretstoji, mi smo pokušavali svih ovih pet godina u preko pet stotina tekstova, da skrenemo pažnju na jedan fenomen koji nigde u svetu ne postoji, a to je, da se u zoni crnog tržišta, znači ne sive ekonomije. Siva ekonomija je, praktično, kad je neko pravno registrovan a jedan deo poslova obavlja u sivoj zoni. U zemljama Evropske unije, te stope se kreću između 10 i 15 procenata, kod nas je ta stopa crnog tržišta, taj fenomen, 8000 recimo, ima komisionih prodavnica. 80 hiljada imate različitih tezgi na kojima se prodaju robe. Godišnje se, samo u tekstilu, u nezakonitim tokovima, obrne preko dve milijarde evra. To niko nije mogao da veruje i kada smo mi u Vladi, ministrima, dokumentovali, a oni naložili Tržišnoj inspekciji da to ispita, to je bila činjenica. Mi govorimo i stalno tih 50 posto u zoni sive ekonomije. Evo, najnovije mere koje su preduzele tržišne inspekcije, da kontrolišući rad radnji, ispostavilo se da su za godinu, za ovih prvih pet meseci, zatvorile preko1600 prodavnica, što je 37 posto od kontrolisanih prodaja.
B92: Da li je to zapravo odgovor Vlade na to što ste im...i vlasti?
Knežević: Pa nije to odgovor na Vlade. Odgovor Vlade je... zato što oni stalno...
B92: Šta je ono što Vi očekujete? Da li u ovim merama vidite neki način rešenja, recimo, eto tog problema, na koji ukazujete?
Knežević: Mi smo dali rešenje tog problema. Znači, dajte, ukinite crno tržište. Ne sivu ekonomiju. Tako, što ćete 8 hiljada komisionih prodavnica preregistrovati u samostalne trgovinske radnje. Da se donese jedna uredba kojom se zabranjuje prodaja tekstila na zelenim pijacama, da se iskontrolišu kineske robe, koje se, posle postupka carinjenja, 80 posto prodaju van bilo kakvih knjigovodstvenih bilansa. Znači, sve jedan komad na crno. I kineske robe su jevtinije samo za onaj iznos utaje poreza na promet naknadnog PDV-a i utaje poreza na dobit. Ni za šta drugo. Jedan deo njih čak kupuju robe od mene, pa prodaju u svojim centrima. Oni nisu vanzemaljci, ipak oni spadaju u određene ekonomske parametre, kakvi su uopšte uopšte u svetu, jer to što oni imaju jevtiniju radnu snagu, praktično ovde moraju da plate boravak sebe, porodice, knjigovođa, tako da smo mi u tom nekom startnoj poziciji, u potpuno ravnopravnim odnosima. Ali mi ne možemo da radimo na crno i za nas je nadležno preko 18 različitih inspekcija, a za ove ljude, koji ispred Vaše prodavnice prodaju na kutijama, nije niko nadležan.
B92: Koliko ja znam, Vi ste taj zahtev uputili pre izvesnog vremena. Da li ste dobili bilo kakav odgovor i bilo koji se tiče rešenja tog problema crnog tržišta?
Knežević: Mi smo, za poslednjih pet godina i pretvorili se u govorni automat. Mi već pet godina samo ponavljamo jedno Vladi: molimo vas, ispunite svoju ustavnu obavezu i stvorite iste pretpostavke privređivanja za sve. Vi ste naš plaćeni servis i ne možete dozvoliti da nam se uzme 2 milijarde evra tržišta koje se nalazi trenutno u sivoj zoni. Da ironija bude veća, izlaz države Srbije je upravo u tome, da se proširi lepeza fiskalnih zahvata, jer je 50 posto bruto društvenog proizvoda neoprihodovano. U ovoj zemlji, malte ne, najmanji broj ljudi plaćaju poreze, pogotovo oni, koji najviše zarađuju. Tu su i lekari i advokati i majstori i ovi zubari, niko živ nema adekvatno poresko opterećenje. I onda je normalno, ako vi imate crno tržište, koje vam je uzelo najveći deo tržišta, onda je normalno da ne samo da mi ne možemo da ulažemo, nego ne može niko da investira.
B92: Da, ali šta je odgovor u vlasti? Da li je to što Vi pričate, mi to možemo svuda da vidimo. Zaista, na ulici i tako dalje. Zbog čega nema, nema odgovora na taj Vaš zahtev? Kome je to u interesu?
Knežević: U početku je vlast imala dva motiva da to bude tako. Jedan motiv je što smo dugovali Kinezima 360 miliona evra koje je još Mirjana Marković posudila za neku naftu i oni su se kačili...
B92: Kako ovo može da bude način da se to vrati?
Knežević: Izgleda da je on bio, drugi je bila, bilo verovanje da će nas podržati u Savetu bezbednosti, kada se bude odlučivalo o Kosovu, ali treći, po meni, onaj koji je, koji me duboko pogodio, je činjenica da je to zvaničan socijalni program Vlade. Šta da Vlada radi sa 200, 300 hiljada ljudi koji se nalaze na crnom tržištu? I sad vi imate, na jednoj strani crno tržište, koje sve više notira ove ljude koji legalno rade i na kraju, to se zove u logici loša beskonačnost, ili ćemo svi završiti na crnom tržištu ili nas neće biti. Ustvari, jako jednostavno.
B92: Osim te crne zone, o kojoj ste Vi više puta govorili, na koji način vidite ove nove mere Vlade, mi još uvek ne možemo da sagledamo njihov efekat u potpunosti, ali koliko one mogu da pomažu Vama, koji radite na belo? Koi niste na crnom tržištu.
Knežević: Ja sam, u početku, komentarišući te mere Vlade, rekao da bez obzira što mogu logički da zaključujem na višim potencijama, ne razumem kako kredit koji donosi nekom samo novo zaduživanje, može biti pomoć. Vi mižete u jednom trenutku da rešite problem obrtnih sredstava, tako što ćete podići kredit, ali kredit treba vratiti. Drugo, ko kaže da ćete vi, samo zato što ste uzeli kredit i bolje poslovati? To nije istina. Vi morate da ispunite bezbroj drugih parametara. Tako da te mere Vlade, pogotovo ovaj selektivni deo mera, koji su privrednici jako reagovali, a to je, zašto bih ja, kao poreski obveznik, iz budžeta, stimulisao prodaju podnih obloga? Kakve veze ja imam sa belom tehnikom i podnim oblogama? Zašto bih ja nekog stimulisao da to kupuje? Pa meni je u interesu da on kupuje majice, a ne belu tehniku.
B92: Da. A zar ne vidite, kao pozitivno, to što je, recimo, evo danas imamo vest da je ministar Dinkić uručio 50 start-up kredita za početnike u biznisu, iz prve ovogodišnje rate tog programa inače je već, par godina to traje, do sada odobreno skoro 7 hiljada kredita za početnike, u vrednosti od 4,7 milijardi dinara. Eto to su neki podaci i to je nešto što, pretpostavljam, da može da ohrabri ljude koji kreću u neki biznis.
Knežević: Znate, statistika je jako opasna nauka i ’54. su napisali knjigu „Kako lagati statistikom“. Ako biste sad, u ove programe Vlade, uneli ono što imanentno ekonomija, imanentni su joj brojevi, onda biste došli do sledećeg zaključka: da su subvencionisane kredite uzeo samo jedan posto firmi u iznosu od jedan, od jednog procenta bruto društvenog proizvoda. Kad se vrati banci bančino, kad se vrate sve obaveze, kad se ispoštuje jedan posto uniciklus, ma kakav on bio, trgovački ili proizvodni. Šta će to ostati toliko obimno pa da menja privrednu sliku u ovoj zemlji? Šta će doneti 7 hiljada start-up kredita? Sve je to uredu. Treba pomoći ljudima da probaju ali oni treba da odu u banku pa da se zadužuju. Zašto bih ja, kao poreski obveznik, finansirao sopstvenu konkurenciju? Moraju biti isti uslovi privređivanja za sve. Nigde na svetu država ne može da bude banka.
B92: A šta Vi, u tom smislu, zamerate, evo recimo, kad smo počeli sa tim start-up kreditima? Šta...
Knežević: Pa moram priznati da ne mogu da verujem da mi, koji smo dvadeset godina na tržištu, zatvaramo, a da će neko sa 15 hiljada evra da počne da osvaja i ulazi u svet biznisa. To su zaista za mene pokušaji, koji mogu imati neke dobre namere, ali da daju neke značajne efekte, zaista ne verujem, kao što je...
B92: Da, ali ako ministar kaže da će biti zaposleno više od 10 hiljada ljudi, zar to nije efekat?
Knežević: Nije problem. Ekonomske mere se mere na kraju. Znači, ako hoćete da dođete do objektivnih kriterija mere, onda treba političarima i ljudima iz politike zabraniti upotrebu futura. Znači nema potrebe da mi smeštamo nešto u budućnost. Mi o tome treba da damo ocenu, pošto se to dogodi, jer nas obećanja ni na šta ne obavezuju. Možemo obećati da ćemo mi lebdeti za godinu dana. Ali nećemo lebdeti za godinu dana. Takav isti slučaj je sa zapošljavanjem 10 hiljada pripravnika. Prosto nekoliko, ne samo što su, što je program mimo Ustava, jer Ustav garantuje se ima isti pristup konkurent...na konkurisanje svim poslovima. Nego ako vi imate platu od 20 hiljada dinara, koju će Vlada dotirati poslodavcu, od te plate treba da odbijete 2700 dinara markicu, treba da odbijete topli obrok, treba da odbijete regres, trebate na kraju godine nekom dati mesec dana godišnjeg odmora, trebate platiti sva bolovanja do mesec dana, koja idu na teret poslodavca. Država mora da plati sva bolovanja koja idu preko mesec dana. I kad vi to sve odbijete, evo baš me interesuje koliko će biti plata tog nekog ko ima srednju stručnu spremu i treba da radi za 16 hiljada. Pa mora ovo sve odbiti.
B92: Dobro, hajde da damo Vladi šansu da vidimo da li će da uspe sa svim ovim idejama start-up kredita i zapošljavanju ljudi i tako dalje, ali čini mi se da, da preduzeća koja su nelikvidna, koja očekuju te, ili će konkurisati za te subvencionisane kredite, kredite za likvidnost i tako dalje, ipak očekuju da, na neki način im to zaista i pomogne. Hoće li po Vašem mišljenju?
Knežević: Ja ne verujem da će pomoći. Vi ste rekli na početku taj podatak da je u Srbiji 62 hiljade preduzeća i naravno preduzetnika, nema, nije toliko malih srednjih preduzeća, da su u blokadi. Juče je ili prekjuče, gospodin Jelašić rekao da svakog meseca, od 01. januara 1500 novih preduzeća ide u blokadu, da će se taj trend uglavnom, po meni, do Nove godine radikalizovati i da ćemo do kraja godine imati još 20 hiljada preduzeća koja će otići u blokadu.
B92: Da, ali da li su ovi krediti rešenje? I na koji način?
Knežević: Nisu rešenje. U ekonomiji sve postoji između, ja nisam ekonomista, iz posla to znam. Znači, sav biznis se kreće samo između dva parametra. Između prodaje, odnosno tražnje i mogućnosti da proizvedete. Ako vi proizvodite, imate obrtna sredstva, a ne možete da prodate, onda je to potpuno besmisleno. Šta ćete vi, šta će vam obrtna sredstva? Pa podatak vam je, da je dodeljeno otprilike 2500 takvih kreditnih partija. Oko 2100 su preduzetnici, 111 velikih preduzeća i 300 malih srednjih preduzeća. Gro sredstava su upravo provukla upravo velika preduzeća. Znači, imate drugu logičku pretpostavku. Te kredite ne mogu dobiti oni koji su u krizi. A imam osećaj da mi lečimo zdrave, a ove koji su bolesni, da im ne možemo pomoći ili smo ove stvarno, 62 hiljade preduzeća, pustili niz vodu, drugo, jedno jako opasna činjenica, da se u tih 62 hiljade preduzeća nalazi 154 hiljade radnika. Ako se uvedu stečajevi u ta preduzeća, onda će 154 hiljade novih radnika završiti na Zavodu za zapošljavanje.
B92: Da, ali ako krediti nisu rešenje, ako ovaj način na koji država pokušava, ipak, da nekako oživi sva ta preduzeća, ako to po Vašem mišljenju nije dobro, na koji način tih, preko 100 hiljada ljudi uopšte može da, da preživi, da radi bilo šta?
Knežević: Država mora da uradi ono što su, što se uglavnom radi u vremenima krize. To je, da se smanji referentna kamatna stopa, da se smanje praktično devizna, ova, obavezna rezerva devizna, kako bi se došlo do jevtinih kredita, ali po meni, mora se prvo rešiti jedan specifikum zemlje Srbije. Ne postoji, tvrdim, ma nigde u svetu da je u zoni sive ekonomije i crnog tržišta 50 posto prometa roba i usluga. Mi smo predlagali čak u Vladi, dajte nas rešite jednog dela tog problema. Mi ćemo ulagati svoj novac. Ovde je problem što mi nemamo gde ulagati svoj novac. Pa vidite da su samo tri preduzeća konkurisala za investicije. Bez obzira što su izuzetno povoljne kamate, od jednog procenta. Ali samo tri, jer nemate vi u šta uložiti ako vam je ovaj deo crnog tržišta i sive ekonomije prekomernog uvoza uzeo mogućnost da plasirate. Pa mi imamo svog novca, koji nemamo gde uložiti. Nema nigde da se uloži da uzmete 10 procenata zarade.
B92: Vi ste i vlasnik preduzeća Modus i hvalite se time da radite već 20 godina, da ste od jedne male firme postali velika fabrika, kažete imate preko 200 radnika i posebno što sam više puta pročitala u Vašim intervjuima, da niste, da nemate kredite. Šta je Vaš plan sada? Da li mislite da ćete uspeti na taj način ili ćete ipak pribeći nekim od ovih ponuda, ponuda Vlade?
Knežević: Posle jednog globalnog pitanja u svetu, inače, zašto mi sve moramo sa kreditom i zašto banka mora da poseduje u svemu, u svim sadržajima našeg života? Zar isto toliko nije normalno da vi radite sa svojim kapitalom? Ja sam radio svojim kapitalom i sad radim sa svojim kapitalom i neću nikad da uzmem kredit, prosto jer bi mi troškovi, onda proizvodnje se povećao za 20 procenata, što bi moju robu učinilo nekonkurentnom, u krajnjem plasmanu. Znači time što angažujem svoj kapital, moja je roba već po tom osnovu 20 posto jevtinija od nekog ko angažuje kredit. I ja radim jevtinu robu sa velikim brojevima i malim maržama, i jako su bitni ti inicijalni, ovi procenti. Druga stvar, mi ćemo ovu godinu raditi sa gubicima i sve firme u tekstilu, čak i ove najbolje, to su takozvani osvešteni gubici, mi znamo da nećemo moći da se izborimo sa ovolikim padom prometa, ali ukoliko naiđemo na pozitivnu volju Vlade, koja će početi da rešava probleme privrede i ovo što im mi predlažemo kao rešenja, ako ne, ja uopšte ne vidim kako ćemo mi sledeće godine zadržati taj broj radnika. A ono što mi tražimo, je jako jednostavno i mi to tražimo pet godina. Da Vlada počne da primenjuje zakone i propise, da ukine to prokleto crno tržište, jednim delom, da smanji poreze i doprinose na plate do 20 hiljada dinara, a mi ćemo za jedan deo tih poreza i doprinosa podići plate radnicima koje su izuzetno niske, time bi država ponovo povukla kroz doprinose jedan deo tih sredstava i da konačno uspostavimo te partnerske odnose sa državom, da mi govorimo šta nama treba. Mi smo spremni bili čak na povećanje PDV-a, ali da nam se vrati jedan deo tržišta, koji nije mali, koji iznosi 2 milijarde evra i danas se tekstil prodaje u mesnicama, sudovima, nema ko ga ne nosi, po buvljacima, pijacama, vašarima i prosto nije više moguće izdržati toliki uticaj tog crnog tržišta, jer će nas sve više biti u toj zoni.
B92: Ali postoji nešto što je socijalni dijalog i mi vidimo da ima zapravo više udruženja. Da li je možda i u tome problem što, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, ima nekoliko udruženja koja kažu da su reprezentativna i učestvuju u tom dijalogu sa Vladom. Da li je možda to, deo problema koji Vi sada ne možete da rešite?
Knežević: Trenutno niko nije reprezentativan Znači Unija poslodavaca je napravljena za jednokratnu upotrebu pred izbore. Njima je u aprilu mesecu istekla reprezentativnost. Reprezentativnost ispunjava Asocijacija malih i srednjih preduzeča, međutim, oni su se dosetili kao faraoni. Jednom, za veke vekova, tako pto su raspustili odbor koji se utvrđuje, uslove za sticanje reprezentativnosti drugih organizacija i sad mi u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća imamo 149 hiljada preduzeća i preduzentkinja. I uopšte ne možemo doći u formalnu pravnu poziciju, da se odlučuje o našoj reprezentativnosti. A izgleda da je predstavnicima Vlade stalo da imaju takve ljude. Mi smo od njihovih 12 zahteva se morali ograditi od 11. Oni traže, recimo, da se prestane sa avansnom uplatom PDV-a. Prvo, to se ne zove avansna uplata PDV-a nego prethodni PDV. Drugo, PDV je svetinja, koja se plaća na svim pozicijama prometa robe i usluga.
B92: A čekajte, zar niste Vi tražili, imali predlog da se bojkotuju uplate poreza i doprinosa, da se otvori neki poseban račun i tako dalje?
Knežević: Ne, mi smo, mi smo, i sad se,sad je, razmatrali su...
B92: Pa po čemu, zbog čega je ta vaša mera manje radikalna od ove...
Knežević: Vidite, Vlada je u obligacionom odnosu sa nama. Znači, mi plaćamo Vladu da stvori što optimalnije i bolje uslove poslovanja i time ostvari što veći promet i profit nama preduzećima, kako bismo ostvarili jedan opšti boljitak zemlji. Ako Vlada ne ispunjava svoje uslove, znači ona krši jedan zakonski obligacioni odnos. Mi kad smo pisali Laslu Kovaču, evropskom komesaru za bezbednost i legalnost poreskog sistema, on nam je rekao, tužite zemlju. Jer mi ne vidimo više načina na koji to mi način možemo, da mi ispunjavamo sve svoje obaveze, a da ispred svojih prodavnica imamo na desetine kutija za koje niko nije nadležan. To stvarno ulazi u zone apsurda. Recimo, na futoškoj pijaci imate 400 tezgi koje nelegalno prodaju robu. I nikad, ni jedna inspekcija ne ide kod njih, jer nema zašta ići, jer kad im mi kažemo, pa zašto njih ne kontrolišete, kaže, mi nismo za njih nadležni. A na drugoj strani, mene kazni sa 28 hiljada što mi je u transportu spala etiketa. Znate, i takve stvari ponekad mogu da budu upravo taj mentalni jezičak na vagi i da kažete, pa dokle više? Šta mi to više treba da uradimo pa da zavredimo da nam se samo pruže isti uslovi kao bilo kom Kinezu, bilo kom drugom. Znači mi ni jednog trenutka nismo iskakali iz tržišnih uslova privređivanja, nikad nismo kukali na konkurenciju, ali na ovu nelojalnu konkurenciju, koja nas vodi u kolektivnu grobnicu, srpsku privredu i ukoliko se ne preduzme u narednih dva meseca nešto, mi nemamo više šta da tražimo.
B92: Vi ste obilazili poslaničke klubove, razgovarali ste sa predstavnicima političkih partija, čak ste u nekom trenutku rekli da ćete vi, kao asocijacija, da podržite neku političku stranku, koja pristane i da vas zastupa u Parlamentu. Dakle, vaše zahteve. Da li ste pronašli partnera među političkim partijama?
Knežević: Nismo pronašli partnera. Ne znam gde sam jednom izjavi, da je meni sve jedno ko će biti partner, ako će realizovati zahteve privrede. I zaista, mi nemamo tu potrebu da se politički eksponiramo, obzirom da je zadatak privrednika da budu neutralni. Ali mi, time što smo neutralni i ne utičemo u političkom životu, očigledno kao nas oblikuju kao amorfnu masu. Mi ćemo zaista podržati jednu od političkih stranaka i krenuti u predizbornu kampanju sad, tako što ćemo pretvarati izloge u bilborde, a sve jednu kesu u flajere. Time, da nam da neko neposredni uticaj na Ministarstvo privrede, koji su nam ukinuli. Apsurdno je da u poslednja dva saziva skupštine, među poslanicima nema ni jednog jedinog privrednika.. Apsurdno je to da niko, ono što je žila kucavica i krvotok jedne zemlje, niko ne zastupa. I dok se mi, valjda, bavimo ovim delom svog biznisa, dotle nek i drugi ostvaruju svoje lične interese.
B92: A kako to da se niko nije, da tako kažem, upecao na ovaj Vaš poziv da...
Knežević: Upecali su se svi. Mi smo obavili razgovore u Skupštini sa svim poslanicima...
B92: Dobro, obavili ste razgovor, a da li ste napravili neki, neki dogovor sa nekom strankom?
Knežević: Nismo. Mi ćemo napraviti Ugovor koji će biti obznanjen javno, nemamo nikakve potrebe da to bude bilo šta tajno. Mi smo razgovarali i sa LDP-om, razgovarali smo sa Srpskom naprednom strankom, mi mislimo da ne trebamo razgovarati sa političkim partijama koje su u pozicijama vlasti, jer se njima pet godina obraćamo. Mi pet godina ovo pokušavamo da rešimo. Pa ne verujem da je više bilo šta moguće napraviti, kakv pomak, u tom smeru. Mi kao u onim drama...u onoj metafori apsurda, u kojoj Sizif gura kamen da bi sam padao, mi ga sad guramo i niz brdo. Pa nije ovo naš posao. Moj posao je da sutra vidim šta će radnici da rade. Ali morate shvatiti, jako brzo će morati tim radnicima izić pred njih stotinušezdeset i reći, znate, mi više ne možemo.
B92: Da, ali s’ druge strane gospodine Kneževiću, niste samo Vi u krizi. Dakle, cela zemlja, da li je to svetska ekonomska kriza ili kriza koja kod nas traje mnogo duže, koliko imate razumevanja, dajete li kredit nekome bar ne znam, sto dana i tako dalje, da vidimo kakvi su zaista efekti ovoga što oni pokušavaju da, da pomognu privredi.
Knežević: Znate, pa ljudi kad identifikuju činjenice, onda oni mogu da dobace u potenciju posledica. Znate, ono je...
B92: Da, na kraju krajeva, rečeno je da je ovo početak kraja krize, je li tako?
Knežević: Početak kraja? Pa i rođenje je početak kraja smrti. Znate, ali ipak živimo 80...
B92: Mislite života?
Knežević: Života. Ali živimo 80 godina. Početak kraja može da bude, ali da taj kraj bude za 20 godina. Prosto ne vidim zašto se unose te psihološke kategorije, pogotovo sad koje se variraju u javnom, na medijima, ja sam optimista, ja sam pesimista. Za činjenicu da je kamen tvrd, uopšte nije bitno da li ste vi optimista ili pesimista. Optimista je preterano verovanje da će neke stvari imati pozitivan ishod, a pesimista, da će imati negativan. Za one ljude koji donose postupke i poteze koji kreiraju sudbinu cele, celog naroda, barem bi trebali biti realisti i nema, niko im ne dozvoljava da budu optimisti i kažu, znate, voda nije vlažna. Ja verujem da voda nije vlažna. A zašto mi pokušavamo uporno da izbegnemo suočavanje sa istinom. Jedan veliki nemački pesnik, Rilke je rekao: gde opasno raste spasonosno. Mi u ovim trenucima moramo povući najradikalnije poteze u ime spasenja države. Ako to ne uradimo, videćete, ja sam i pre četiri godine rekao da ćemo doći tu gde smo. Ne zato što sam ja pametan, nego što vi iznutra vidite kako se odvijaju određeni trendovi. Kao što sad mi vidimo kako se odvijaju u privredi. Ne trba nam niko to opisivat. Mi to znamo.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Poligraf |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
