| |
|
|
21. maj 2009.
|
Poruke Džozefa Bajdena |
Nova etapa.. ne bih to tako nazvao, ništa se konkretno nije desilo, nije potpisan neki novi sporazum međudržavni, nije najavljena neka velika američka investicija, ništa se konkretno, u tom smislu, nije desilo, ali sama činjenica da je on bio i da je preneo ove poruke podrške evropskim integracijama Srbije, jeste jedan pozitivan signal da administracija hoće u ovom regionu da igra jednu ulogu, da će podržavati evropljane, da će biti uz njih i da neće vršiti pritiske na Srbiju o kojima se ovde špekulisalo. I to je dobro.
|
Gost: Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama
Novinar: Antonela Riha
|
Nezavisnost Kosova je nepovratna, ali se od Srbije ne očekuje da je prizna, niti će to biti uslov za pridruživanje Evropskoj uniji, glavna je poruka koju je potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džozef Bajden, uputio Beogradu i Prištini. Njegov boravak u Srbiji, označen je kao novo poglavlje u odnosima dve zemlje, koje su od bombardovanja, zatim i paljenja američke ambasade u Beogradu bili, na do sada, najnižem nivou. Večeras u Poligrafu, gospodin Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Dobro veče i dobro došli.
Vujačić: Dobro veče.
B92: Hajde pre Bajdena, da prokomentarišemo jednu vest koja je danas, zaista, i njegov boravak u regionu bacila u zasenak, a to je ovaj upad jednog čoveka sa bombama u zgradu Predsedništva Srbije. Mi smo tokom dana izveštavali o tome, ja moram da napomenem u Replici će večeras biti ministar policije, Ivica Dačić, pa će i on pričati o tome, ali kako Vama uopšte, posle jučerašnjeg dana, gde je se pokazalo da mi umemo da obezbeđujemo američkog potpredsednika, ispostavilo se da ne umemo, čini se, da obezbedimo zgradu Predsedništva, u koju svako može da uđe sa bombama.
Vujačić: Pa mislim da je to nedopustivo, ceo akt je nedopustiv i za svaku osudu, ali mislim da je potrebno pojačati bezbednost, apsolutno, Predsedništva i predsednika. Mi smo imali jednu tragediju sa Zoranom Đinđićem, ništa slično ne bi smelo da se desi, ni približno, niti da uopšte, na bilo koji način, neko na tako visokoj funkciji bude ugrožen takvim jednim gestom.
B92: Evo, Vi ste bili u Vašingtonu. Da li možete da zamisliteda u neku instituciju tamo može da uđe bilo ko, da postoji neki šalter gde građani dolaze da daju svoje primedbe, pa da usput mogu da unesu bilo šta.
Vujačić: Da, vrlo teško. Velike su mere bezbednosti u Vašingtonu, a naročito od čuvenog septembra 2001. godine, vrlo se brinu o bezbednosti.
B92: Evo da se nadamo, da će posle današnjeg dana naše službe bezbednosti biti ozbiljnije. Hajde da, ono što nam je glavna tema, da komentarišemo ovaj trodnevni boravak potpredsednika Amerike, Džozefa Bajdena regionu. Sada, kada znamo i šta su bile poruke u Sarajevu, Beogradu i Prištini, šta možemo da zaključimo, šta je zapravo cilj ove posete i da li je on realizovan?
Vujačić: Prvo mislim da bi trebalo reći da tu postoji jedan dugi kontinuitet američke politike. Znači, ništa se nije desilo, što nije bilo očekivano. Barem naša diplomatija, pretpostavljam i diplomatija ovih drugih zemalja, tačno je znala otprilike, koje će poruke potpredsednik da pošalje i to je jedan kontinuitet brige o regionu, brige o evropskim integracijama, jer postoji jedna generalna američka strategija, da Evropa treba da bude slobodna, u miru i ujedinjena. I naravno, otuda slede podrške evropskim integracijama za sve zemlje Evrope, koje žele da krenu tim putem, a sve žele da krenu tim putem. Znači, to nešto, naročito novo nije, novo je to što je potpredsednik Bajden došao kao tako visoka ličnost da te poruke prenese i podvuče.
B92: Šta nam to govori?
Vujačić: Pa to govori da, pre svega, kao što znate, on sebe smatra ekspertom za Balkan jer je dugo bio šef spoljnopolitičkog odbora Senata, izabran je kao jako visoki funkcioner, znači odmah do predsednika, da to prenese i smatra da se u to razume i hteo je jednostavno da pokaže da postoji interes Amerike, da Amerika nije potpuno zanemarila ovaj region i ako, objektivno govoreći, Amerika ima daleko veće i preče spoljnopolitičke probleme, ne moramo da ih nabrajamo, Avganistan, Irak, Iran, Bliski Istok i tome slično.
B92: Da, recimo, čule su se ocene, do duše, i pre posete gospodina Bajdena i danas se citira Daniel Server iz vašingtonskog Instituta za mir, koji je otprilike, prokomentarisao da je neka poruka koju je on očekivao da čuje ili pretpostavio da će čuti je da Amerika nije zadovoljna ulogom koju Evropska unija igra u regionu. Da li je to možda bio razlog što ga je Havijer Solana pratio u Bosni?
Vujačić: Pa mislim da Daniel Server greši. Daniel Server se odavno bavi nekim drugim stvarima, ne samo ovim prostorom. On se bavi, pre svega, Irakom i drugim mestima i mislim da se možda više značaja daje i u našoj štampi, našim medijima, izjavama Daniela Servera, nego što one zaslužuju, pravo da Vam kažem. Ali i tu on greši jer jedna od stvari koje Amerika demonstrira na ovoj turneji, je da je potpuno uz Evropu u vezi rešavanja ovih problema. Znači, to je pomoć Evropi, pre svega, Solana je bio tamo da bi pokazao u Bosni da jedinstvena politika Sjedinjenih Država i Evropske unije prema Bosni. Naravno, podržao je ovde naše evropske aspiracije, integracije, u Prištini je sigurno imao neke druge poruke, o kojima možemo još...
B92: Da. Pričaćemo o tome, ali mi smo dosta dugo kao region, čini se bar nama ovde, bili zapostavljeni, bar od strane tako visokih zvaničnika. Mislim na Bosnu, Kosovo, Srbiju, naročito. Da li promena administracije može da znači i neku promenu prioriteta u spoljnoj politici? Da li je ovo, pokazuje to?
Vujačić: Da Vam kažem, mislim, mislim...pa ne bih mogao sa Vama da se složim.
B92: Opet su neki analitičari to tako isticali da...
Vujačić: Da Vam kažem. Postoje jedan interes za ovaj region sve vreme. I ogroman napredak je, naravno, postignut od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa 2000.godine posle bombardovanja sve do proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja te nezavisnosti od strane Sjedinjenih Američkih Država. Znači imali smo, s jedne strane ogroman broj uspeha u smislu rešavanja nagomilanih problema iz prošlosti i poboljšanja tih odnosa i na primer, Partnerstvo za mir, u njega smo ušli 2006.godine. Dobili smo sistem preferencijala 2004.godine, gde je 4000 roba oslobođeno carina kada se uvoze u Ameriku iz naše zemlje i tako dalje, mogao bih da nabrajam dosta toga. Znači nije ovaj region bio zapostavljen. Ovaj region je doživeo to da sa proglašenjem nezavisnosti Kosova, jednostavno naši odnosi sa Amerikom budu zahlađeni. Ja sam bio pozvan na konsultacije, ovde sam proveo osam meseci prošle godine, kao i drugi ambasadori i to je jedan, kako da kažem, zid u koji smo udarili prošle godine. Naravno, paljenje američke ambasade nije pomoglo u tome. Sve do tada smo ipak imali progres na čitavom nizu polja, uključujući i tu vojnu saradnju koja je počela intenzivno posle tog Partnerstva za mir..
B92: Ono što je u odnosima, recimo, poslednju deceniju i više, u odnosima sa Amerikom vidljivo, to je da posle 2000.godine i Vi ste to pomenuli, smo nekako imali mnogo, mnogo bolje odnose i to je vreme Vlade Zorana Đinđića. Da li tu činjenicu, da je Džozef Bajden hteo da položi venac na mesto, na mestu gde je ubijen premijer Đinđić i pozvao njegovu udovicu da bude tu, da li je to takođe, neki simbolički znak, da zapravo želi da vrati odnose na taj nivo, odnosno kako da taj gest razumemo?
Vujačić: Da Vam kažem jednu stvar. Odnosi sa Amerikom su išli uzlaznom linijom sve vreme. Oni su udarali u neke, u neke...
B92: Da, ali posle paljenja ambasade, čini se da baš...
Vujačić: Ne, ne, znam, ali to je prošle godine. Znači, od 2000. do 2008.godine, odnosno do februara, kada je do toga došlo, ti odnosi su išli nekakvom uzlaznom linijom, ali bilo je, naravno, na posebnom koloseku su bili pregovori o Kosovu, gde smo imali velike razlike koje su se tako završile. Znači, tačno je da su oni krenuli uzlaznom linijom dok je bio premijer Đinđić, ali moram da Vam kažem da je i premijer Đinđić imao problem sa Amerikancima neposredno pre nego što je ubijen, u vezi njegovog predloga o rešavanju kosovskog problema. Znači tu je već došlo do nekog zastoja. I ne zaboravite, da je Kolin Pauel došao na početku rata sa Irakom, na putu iz Istanbula, odnosno iz Turske ka Briselu, da je stao tu, da izrazi saučešće gospođi Ružici Đinđić...
B92: Da to je bilo neposredno posle ubistva.
Vujačić: Da podrži, da podrži Vladu Zorana Živkovića tada, i da podrži Srbiju na svom demokratskom kursu.
B92: Ono što jeste poruka Džozefa Bajdena, kad je reč o celom regionu, to je da Amerika podržava brže pridruženje Evropskoj uniji celog regiona. Koliko Amerika zaista ima uticaja u Briselu, s obzirom da znamo proceduru, da sad sve članice zemalja Evropske unije imaju pravo na svoje mišljenje i tako dalje. Koliko će ta njegova poruka da odjekne i u samom Briselu? I na koji način?
Vujačić: Pa hoće, jer to je jedna generalna američka strategija, koja traje već dugo. To, to nije strategija od juče, to nije strategija od ove administracije, to nije strategija ni od prethodne administracije, znači to je jedna dugoročna politika u integraciji Evrope, odnosno o demokratizaciji, demokratiji, slobodi i ujedinjenju Evrope. To dugo traje i to ništa novo nije, naravno Amerika ima veliki uticaj na brojne evropske zemlje. S druge strane, Amerika nije članica Evropske unije, ne glasa, jer nema pravo veta u takvoj organizaciji, ali njena podrška je svakako neophodna jer ukoliko nje nema ili ukoliko je Amerika protiv tako nečega, onda bi iznašla sigurno načina da se takav put blokira. I zato mislim da je jako značajno što je on tu poruku preneo, što smo i očekivali, ali je jako značajno čuti to eksplicitno, ovde u Beogradu, iz njegovih usta.
B92: Da. I čuti da nije uslovljeno Kosovom. O čemu ćemo, takođe, kasnije pričati, ali bih pre toga htela da Vas pitam, kakav je Vaš utisak? Čuli smo juče, tokom boravka gospodina Bajdena u Beogradu, iz izjava i predsednika Tadića i drugih koji su razgovarali sa njim, da li je Srbija uspela da nametne neke svoje teme u tom razgovoru i da dobije neku vrstu podrške, koja je očekivana. Naime, pričalo se da Kosovo čak i neće biti tema. Da će nekako da bude zapostavljeno, da se ne bi došlo do nekakvog sukobljavanja mišljenja, ipak je bilo tema. Ali, da li, da li smo mi uspeli da iskoristimo taj dan sa potpredsednikom?
Vujačić: Pa ja mislim da svakako jesmo. Ja nisam učestvovao u tim sastancima, pošto sam ja napustio Sjedinjene Države pre jedno mesec i po dana i novi ambasador je baš juče dao akreditive predsedniku Obami. Ja nisam u tome učestvovao, ali dovoljno sam informisan, da znam da su ti razgovori prošli u dobrom tonu, da nikakvih pritisaka nije bilo, kako se govorilo u našoj štampi i našim medijima, i ni u vezi Kosova ni u vezi NATO-a, ni članstva u NATO-u, ni i da je istaknuta ta vojna saradnja kao jedan stub odnosa, ta vojna saradnja koja se dobro odvija i koja je u interesu i našeg Ministarstva odbrane, naše Vlade i naše zemlje i naravno, Sjedinjenih Američkih Država, jer je strah od terorizma i strah briga o bezbednosti prioritet i ove administracije, kao što je bila i prethodna.
B92: Ali Kosovo je i dalje ostala tema oko koje apsolutno nema saglasnosti, naime, gospodin Bajden je rekao da je nezavisnost nepovratan proces, da ne može biti podele Kosova, rekao je da uspeh nezavisnog Kosova, da je to prioritet za američku administraciju. To su danas poruke koje su čuli Albanci u Prištini.
Vujačić: Pa ja verujem da su Albanci čuli još nešto. I da je poseta Dečanima, koju je on danas obavio, nešto što je poruka Albancima na Kosovu da će podrška Amerike u nekoj meri, takođe zavisiti, i ako je Amerika posvećena njihovoj nezavisnosti, zavisiti od poštovanja manjinskih prava, ljudskih prava, zaštite svetinja Srpske Pravoslavne Crkve i tome slično. I siguran sam da je on to njima preneo, u jednom ozbiljnom tonu.
B92: Da, ali to je nešto što se, što se možda očekivalo u Beogradu, da ćemo mi to čuti eksplicitno iz Prištine, ali se nije dogodilo, već jednostavno samo, da tako kažem, ne baš hvalospev, ali neke dobre reči upućene Albancima i ohrabrenje da nezavisno Kosovo u svom punom kapacitetu nastavi da se demokratski razvija i tako dalje, tako dalje. Sad ja potpuno parafraziram, ali to je to.
Vujačić: Dobro, ali ja sam ubeđen da ovo iza zatvorenih vrata rečeno na vrlo eksplicitan način. Jer, naravno, on je tamo dočekan kao heroj, on je tamo dočekan kao oslobodilac, kao čovek koji se zalagao u velikoj meri za stvar pod znacima navoda, Kosova, odnosno Albanaca na Kosovu, on je čovek koji je bio senator dugo vremena i podržavao sve to, a uključujući intervenciju od ’99. godine i on je tamo dočekan kao svaki Amerikanac, kao heroj, jer su Amerikanci imaju specijalan status u očima Albanaca, kao neko ko je predvodio onu intervenciju i kao neko ko je u stvari bio u prvim linijama guranja nezavisnosti, odnosno priznanja nezavisnosti Kosova. I to je normalno. Taj problem će ostati sa nama. Znači, Kosovo je nešto što nije mali problem. Ali ovaj put u Beogradu, oni su pokušali da stave akcenat na ono gde možemo da sarađujemo. To ne znači da će taj problem da nestane i biće još rasprave o Kosovu, siguran sam, jer je to sam predsednik rekao, u krajnjoj liniji, sedeći uz Bajdena, da Kosovo nikad neće biti priznato, da ćemo se boriti za međunarodno pravo i tako dalje i tako dalje.
B92: A kad bismo sad probali da zaokružimo region i ova tri dana - Sarajevo, Beograd, Priština. Čini mi se da, od svih tih dobrih poruka, ono što se čulo u Sarajevu je malo disonantno i vrlo eksplicitno rečeno da su gospodin Solana a i gospodin Bajden, vrlo zabrinuti zbog pravca u kome se kreće Bosna. To se tiče naravano, i nas ovde.
Vujačić: Pa naravno, zato što smo mi garant Dejtonskog sporazuma između ostalih to je i Hrvatska, na kraju krajeva. Ali hoću da kažem da se, u Vašingtonu već dugo priča o tome da postoji jedna nestabilnost politička u Bosni. Naravno, poruka upućena političkim akterima i Dodiku i Silajdžiću, koji se smatraju podjednakim, kako da kažem, problemom u smislu polemike načina koji se, retorike koja se koristi, a mogu reći da Silajdžić čak više nego Dodik, problem za američku administraciju, po mojim saznanjima, ali da su im uputili poruku...
B92: Zbog čega?
Vujačić: Zbog toga što se vraća stvar u prošlost. Zbog toga što govori o nekoj prošlosti i što na bazi te prošlosti pokušava da negira Republiku Srpsku i pokušava da negira, da stvori neki, na silu u suštini, neku centralizaciju do koje ne može doći bez dogovora tih naroda. Upravo zbog toga, on je jedna od ličnosti kojoj je na izvestan način je upućena ova poruka da je potrebna saradnja da bi Bosna dobila neku funkcionalnost, koju će se oni dogovoriti, kako bi mogla da ide ka Evropskoj uniji, ka evropskim integracijama, zato je Solana bio tamo.
B92: Kao što sam rekla, često se čuju, bar u medijima, razni komentari, da je ovo sad jedno novo poglavlje u našim odnosima, čak je recimo, evo, da kažem i Njujork Tajms današnji, pisao da svega petnaest meseci, pošto je ambasada SAD-a zapaljena, dolazi američki potpredsednik u Beograd, dakle i oni pridaju pažnju toj jednoj činjenici. Šta zapravo mi sad možemo da očekujemo u toj novoj etapi?
Vujačić: Pa negde su oni rekli, ja mislim, pre toga, da je sam dolazak njegov poruka. U smislu, da tako jedan visoki zvaničnik, znači potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država da dolazi u Beograd, da bi preneo poruke koje su, ustvari, poznate. Nova etapa, znate šta, nalazim se u medijima i ne bi bilo zgodno da kritikujem, ali hoću da kažem, mediji neki put preuveličavaju neke stvari. Nova etapa, ne bih to tako nazvao, ništa se konkretno nije desilo, nije potpisan neki novi sporazum međudržavni, nije najavljena neka velika američka investicija ili nešto, ništa se konkretno, u tom smislu, nije desilo, ali sama činjenica da je on bio i da je preneo ove poruke podrške, ipak, evropskim integracijama Srbije, jeste jedan pozitivan signal da administracija hoće u ovom regionu da igra jednu ulogu, da će podržavati evropljane, da će biti uz njih i da neće vršiti pritiske na Srbiju, koliko je, o kojima se ovde špekulisalo. I to je, to je dobro.
B92: Da. Ono što je, takođe, bilo vidljivo, to je da je, osim sa predsednikom Tadićem, on razgovarao i sa pojedinim ministrima, pre svega, sa ministrom Šutanovcem, kojem je preneo da, otprilike bi Srbija mogla da uđe u NATO, ukoliko ovde uopšte postoji za to interesovanje. Zbog čega je to Amerikancima važno? Zbog čega je to tema o kojoj se priča, kada smo mi i u Partnerstvu za mir a ne koristimo apsolutno sve kapacitete?
Vujačić: Znate šta, Amerikanci su, na neki način, dominantna zemlja u NATO-u i to je jedna poruka o želji za saradnjom. Nemaju Amerikanci iluzije, niti da mi želimo sad u NATO, niti je to sada moguće, i nije to stvar zbog koje se, koje vrše bilo kakav pritisak. To hoću da kažem.
B92: Pa ja nisam mislila na pritisak, nego prosto poruka koja, koja je ovde onako sa nekom indignacijom malo prihvaćena, ne mislim od strane Vlade, nego prosto, svi su to malo preskočili...
Vujačić: Znači, nije bio pritisak, to je poruka...Pa neće gurati niko, NATO nama. NATO je jedna organizacija koja očekuje da neko želi da bude član NATO-a umesto da mu se to natura. I zbog toga su na referendumima u tim zemljama i...
B92: Ali nisu obavezni.
Vujačić: Pa dobro, ali znaju, čujte, oni znaju našu istoriju, na kraju krajeva, oni su imali prvu NATO intervenciju u Evropi, u našoj zemlji, u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, znaju da to opterećuje odnose, znaju da je priznanje Kosova dovelo do određenog stepena antiamerikanizma i neslaganja sa Amerikom, i neće, nisu, neće, ne žele da budu kontraproduktivni da guraju jednu stvar koja nema nikakve šanse na uspeh. To je jedna, onako, poruka, jednog dana, ako budete hteli i ako imate želje, mi bismo rado razgovarali o tome i rado bi vas prihvatili.
B92: Ali ono što je i Srbiji bitno, a to je ta saradnja kada je reč o bezbednosti. Vi ste bili u Americi kada je ta saradnja, da tako kažem, intenzivirana. Na šta se ona zaista odnosi, čuli smo jutros ministra Šutanovca, koji to jako hvali, ali šta to zaista znači, šta mi imamo od toga, konkretno?
Vujačić: Ja nisam stručnjak za vojna pitanja, niti radim u Ministarstvu odbrane, ali siguran sam da postoje neki standardi, po kojima su vojske inoperabilne, što kažu, interoperabilne u svojim akcijama, u svojim misijama u očuvanju mira i prolaze kroz neku obuku i iskustvo Sjedinjenih Država i Nacionalna garda Ohaja su sigurno doprinele tome da se ti standardi brže savladaju, da se lakše razumeju, da se jednostavno standardi tog tipa podignu u okviru naše vojske i da, na kraju krajeva, ta vojska bude i školovana u inostranstvu i u Sjedinjenim Državama i da se školulju u Engleskoj, Rusiji, Kini, koliko sam video da će biti slati oficiri, koliko sam čitao nekom prilikom, nedavno, tako da to daje njoj jednu internacionalnu dimenziju. Mislim da je to jako značajno, jako dobro i da predstavlja stvarno jednu, jednu ozbiljnu saradnju.
B92: Ono što je, recimo, predsednik američke Privredne komore u Srbiji, Skip Bornhiter izjavio, njegovo očekivanje jeste da će Bajdenova poseta, citiram ga, osnažiti poziciju Srbije na investicionoj mapi regiona. Da li će se to zaista dogoditi, naročito u uslovima svetske ekonomske krize, do duše, ovo kaže jedan Amerikanac, ali da li je to samo diplomatska izjava, prosto lepe želje ili šta možemo konkretno da očekujemo?
Vujačić: Nisam siguran da možemo išta konkretno da očekujemo u narednom periodu, svetska ekonomska kriza je u toku, teško je nagovoriti američke firme da investiraju i u Ameriku, a kamo li negde drugde. A naravno, ukoliko se pojavi odlične prilike negde, oni će to uraditi. Mislim da poseta jednog visokog zvaničnika šalje jedan signal da postoje neki regularni odnosi između nas i Sjedinjenih Američkih Država, u smislu da nisu toliko zategnuti da bi sada neko strahovao zato što investira ovde. Na kraju postoje primeri američkih firmi, ali strane investicije i to ne samo američke nego uopšte generalno, zavise od opšteg ambijenta. Od opšteg ambijenta u svetu i naravno od opšteg ambijenta kod nas. I mislim da na tome imamo dosta da radimo, tako da, da ne može niko da nareidi američkim investitorima da investiraju ovde, niti nemačkim niti bilo kim, jer to su tržišne privrede. Oni će sami donositi odluke. Dobro je što, što je on bio ovde, u tom smislu, da umiri, da psotoje neki normalni odnosi, ali neće samo po sebi to doprineti...
B92: Da, vidite, ministar Dinkić je, kao i uvek, optimista i on najavljuje da bi u Srbiju mogle da dođu kompanije iz biotehnologije i farmacije iz takvih nekih oblasti, na kraju krajeva, američke kompanije su među najvećim investitorima ovde, više od milijardu evra investicija...
Vujačić: Pa bile su, bile su, više nisu, bile su 2003. četvrte godine, nisu više. Mislim, sam Telenor je veća, jedna i po milijarda evra, a američke investicije su oko milijardu dolara. Znači, jedna Norveška je pretekla Amerikance ovde u investicijama, Grci su već investitori, Austrijanci i drugi. Dobro je što su Amerikanci tu, dobro je što je US Stil tu, to je bio veliki signal za druge, da dolaze i drugi, ali tu postoje i drugi investitori i potpuno je prirodno da, ako se okrećemo Evropskoj uniji, da veliki broj investirora iz Evrope pokušava da nađe neko svoje mesto.
B92: Sinoć je gospodin Bajden završio svoju beogradsku posetu večerom sa predstavnicima nevladinih organizacija, ali i biznismena, i tu je, tu su primećeni ljudi za koje se tvrdilo da su bili na takozvanoj crnoj listi nepoželjnih osoba, poput Miškovića, dakle tvrdilo se za njega da je on bio na toj listi. Kako to da razumemo? Ko tu, recimo, pravi taj protokol kada se poziva i...
Vujačić: Pa predsednik, onaj ko poziva, taj zove goste.
B92: Aha, ali da li je to neobično recimo, ili je možda...
Vujačić: Pa ja ne bih rekao da je to neobično. Očigledno da je predsednik ocenio koga treba da zove i oni su pozvani iz njegovog kabineta, njegovog protokola i ti...
B92: Da, on je, do duše, i distributer dosta američkih proizvoda ovde. Da li se to tako meri?
Vujačić: Pa mislim da to nije najvažnije. Mislim da je najvažnije da je predsednik napravio jednu listu ljudi, koje smatra da su prihvatljivi i da treba da dođu i oni su došli i pretpostavljam da je američka strana, možda imala uvid u to, ali se nije bunila, u svakom slučaju.
B92: I na samom kraju, opozicija i u Beogradu dosta kritikuje dolazak gospodina Bajdena i na potpuno drugačiji način čita njegove poruke. Koliko uopšte možemo da očekujemo, jer se često čulo da zapravo Amerika kreira i politiku regiona i politiku Beograda i da komponuje samu Vladu i tako dalje. Da li, da li očekujete da će i budući ambasador nove administracije, posle ovog dolaska potpredsednika Amerike, Bajdena, da ima intenzivniju ulogu u političkom životu Srbije?
Vujačić: Znate šta, ja u to ne verujem. Kod nas postoji jedna, kako da kažem, prenaglašenost u svemu, pa i u tome. Znači, s’ jedne strane, ili Amerika ne može ništa ili Amerika može sve. Pa, ako je nestalo struje, otprilike, to je radila američka ambasada. To su, mislim, preterane ocene, ne mislim da je američka administracija ovde stvarala Vladu, Vladu su stvorile stranke koje su našle interes u tome i ne mislim da oni kreiraju politiku u regionu. U velikoj meri, mi kreiramo našu sopstvenu politiku i treba da preuzmemo odgovornost pre svega na sebe, pa onda da tražimo, naravno, i prijatelje u svetu koji će nam pomoći u organizaciji nekih naših ciljeva. Mislim da to, na to treba ljudi da se fokusiraju, i mislim da tad jedan tip fetišizacije, demonizacije, kako god hoćete da nazovete to Sjedinjene Američke Države, preterano u našim uslovima.
B92: I šta bismo mi, onda, u tom smislu trebali da očekujemo i da tražimo od Amerike nakon ova tri dana. Evo, Vi ste bili u Vašingtonu, danas je Vaš naslednik dobio sve potrebne papire. Šta očekujete da će biti politika Srbije u odnosu na Ameriku, ubuduće, u nekom relativno skorom periodu?
Vujačić: Pa ne znam u koliko skorom vremenu će nešto da se odvija, ali pretpostavljam da će se intenzivirati malo ta bezbednosna i vojna saradnja, pretpostavljam da će se ponuditi neke naše firme da pokušaju da naprave neki posao, neke investicije, ali ne znam koliko će daleko to stići, ne očekujem ništa senzacionalno u narednom periodu, jer Kosovo jeste bitan problem i naša politika, kolko, kako ja shvatam, čeka ipak tu odluku Međunarodnog suda pravde, odnosno mišljenje Međunarodnog suda pravde, da se postavi dalje u tom problemu, a to je problem koji je i predsednik sam istakao kao prvi problem u svom obraćaju potpredsedniku Bajdenu. Prema tome, taj problem će ostati i taj problem će sigurno bojiti, na neki način, te naše odnose, ali to ne znači da nije potrebna saradnja na drugim prostorima, kao što je uostalom i rečeno juče.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Poligraf |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
