| |
|
|
14. maj 2009.
|
Ulica nije rešenje problema |
Ne postoji školstvo koje je dobro a siromašno. Ako hoćete da imate dobro školstvo, ako hoćete da imate kvalitetnu nastavu, ako hoćete da imate studente koji kad završe imaju diplomu, koja je odmah prepoznata na tržištu i koji umeju da rade neke sufisticirane i složene poslove, vi morate u njih da investirate. I ceo svet investira u obrazovanje i protiv krize se bori ne smanjivanjem sredstava za obrazovanje, nego povećanjem sredstava za obrazovanje.
|
Gost: Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu
Novinar: Antonela Riha
|
Fakulteti prete da će obustaviti rad, dekani da će podneti ostavke zbog odluke Vlade da svaki fakultet mora da uplati 40 odsto sopstvenih sredstava u Republički budžet. Više od trećine fakulteta u Beogradu podiglo je školarine za sledeću godinu i studenti najavljuju sve intenzivnije proteste. Ovo su razlozi što je večeras sa nama gospodin Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. Juče je bio sastanak u Vladi i rezultirao je time što se formirala radna grupa koja treba da utvrdi na koji način i koji će fakulteti eventualno biti oslobođeni ove obaveze. Danas je bio prvi sastanak radne grupe. Kako ste počeli?
Kovačević: Pa, tačno je. Treba prvo da se vidi, da se upoznaju resorna ministarstva nauke, prosvete i finansija, sa sopstvenim prihodom fakulteta, da se vidi kako se stiče, koji su izvori i da se vidi kako se troši, kakva je struktura troškova i onda da se vidi kolke su to pare, na koje država može da računa i šta znači uopšte 40 posto. Od čega 40 posto? I danas je bio sastanak finansijera, da kažem tako, državne univerzitete su zastupala dva prorektora za finansije sa Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu. Bio je potpredsednik Vlade i ministar nauke, gospodin Đelić, danas i bio je juče kada smo imali sastanak na nivou rektora i ministara i bili su predstavnici Ministarstva nauke, pomoćnik za ministra za finansije, prosvete, pomoćnik ministra za finansije i predstavnici samoga Ministarstva za finansije.
B92: Ali kakav ishod zaista očekujete, pošto se u Zakonu o rebalansu budžeta, taj član 15. oko koga se bunite, kaže da treba da fakulteti plaćaju.
Kovačević: Pa ja očekujem da se prosto fakulteti izuzmu iz toga člana 15. Zakona o rebalansu. Tamo postoje neki koji se izuzimaju i gde piše, prosto, ko se izuzima. Mislim da državni univerziteti...
B92: Ko se izuzima?
Kovačević: Postoji spisak. Mogu da Vam pročitam. Ne znam tačno na pamet. Znači postoji, neki su izuzeti, na zahtev ne znam čiji. Problem u tome se što taj sopstveni prihod koristi za funkcionisanje fakulteta i Instituta. Govori se o državnom sektoru, onima čiji je osnivač država. Ista situacija je i sa strukovnim visokim školama, to su bivše više koje su postale sada strukovne visoke, ista situacija je i sa učeničkim, studentskim standardom, studentskim centrima. Prosto ta sredstva se koriste, država ne daje dovoljno sredstava za pokrivanje realnih materijalnih torškova, država pokriva praktično samo plate, znamo da je budžet takav kakav je, budžet je nedovoljan i mi to razumemo. Znači, moramo sami da se snađemo i da zarađujemo i to razumemo. Država je donela ovu meru, i to razumemo da je morala da donese, jer je u pitanju sudbina države, ali prosto, znači, mi smo, nama je već dosta nije uzeto, nego prosto mi svoj, sopstveni prihod koristimo da bi preživeli. Plaćamo...
B92: Ali da li razumete ministra Dinkića, koji je ukazao da postoje fakulteti koji nemaju pare i oni, kako je reko, poput Pravnog ili Ekonomskog, koji se rasipaju u krizi. Da li razumete tu vrstu argumentacija?
Kovačević: Niko se, pazite, niko se ne rasipa, naravno, državno obrazovanje nije profitabilna kategorija. Tamo novac, ako imate novca, vi investirate. Uzmite Pravni fakultet. Pravni fakultet je investirao mnogo u studentski standard i u standard nastavnika. Neka ode, ko god hoće, da pogleda zgradu Pravnog fakulteta, nek vidi kako izgleda zgrada Pravnog fakulteta. Pravni fakultet je i njihov dekan, su investirali milione evra da ta zgrada bude jedna, da kažem, od najmodernijih zgrada po svetskim kriterijumima i mnogo su poboljšali kvalitet studiranja i života i rada, i nastavnika i studenata. Znači...
B92: Što bi značilo da imaju pare. To je, pretpostavljam, razlog što ministar Dinkić smatra da oni treba da budu pod udarom ovog člana 15. više nego neko drugi.
Kovačević: Pa ali ne možete...pazite, ne postoji školstvo koje je dobro a siromašno. Ako hoćete da imate dobro školstvo, ako hoćete da imate kvalitetnu nastavu, ako hoćete da imate studente koji kad završe imaju diplomu, koja je odmah prepoznata na tržištu i koji umeju da rade neke sufisticirane i složene poslove, vi morate u njih da investirate. I ceo svet investira u obrazovanje i protiv krize se bori ne smanjivanjem sredstava za obrazovanje, nego povećanjem sredstava za obrazovanje. Neke zemlje su frapantno to uradile. Indija, 20 posto bruto nacionalnog dohotka daje za obrazovanje i školuje 130 miliona studenata. Srbija školuje 260 hiljada studenata na 8 miliona ljudi. Problem Srbije je što, ne samo što je i mala, što ima 8 miliona ljudi i 260 hiljada studenata, koliko je to posto, izračunajte. Smešna cifra. 30 posto Finaca studira. Ali je problem što je Srbija stara, ona je demografski stara. Prosek Srbije je 43 i više godina. Prosek državnih fakulteta je bliži 50 nego 40. Ne postoji naučni podmladak. Vi prosto, ako to ne obezbedite, ne investirate, vi ćete sami, ti fakulteti, ne zato što neko hoće da ih zatvori, oni će se po prirodi stvari zatvoriti. Ne žele dekani da ih zatvore. Prosto, dekani kažu, mi nećemo moći da radimo i kad ne možemo da radimo, znači gotovo. Zatvorena škola.
B92: Čule su se razne ideje, čak i da se uvede PDV na školarine. Šta je zaista ideja Univerziteta? Imate li Vi u rektoratu, neki jedinstven stav koji biste predočili Vladi i na osnovu toga, to bila nekakva platforma za, za pregovaranje.
Kovačević: Pa ne, ja Vam kažem, jedinstven stav je državnih svih tih državnih univerziteta, ima ih sedam. Novi Sad, Niš, Beograd, Kragujevac, Novi Pazar, Kosovska Mitrovica, Univerzitet umetnosti u Beogradu, svi oni imaju jedinstveni stav da je to neprihvatljivo i da je to jedna mera koja će naneti malu korist u materijalnom smislu i veliku štetu.
B92: Ali kad Vi kažete neprihvatljivo, imate li Vi manevarski prostor da kažete ne, mi to ne prihvatamo ili će Vam jednostavno biti uzeto 40 odsto...
Kovačević: Pa mi nemamo, ja jedino što mogu da uradim, kad ne budem više mogao da rukovodim Univerzitetom i ja ću da se odem, da dam ostavku i da kažem, ko ume da radi bez para, nek dođe, ja ne umem. Prosto, to je jedna, da kažem, i moralna kategorija odgovornost, ako kažete ja se ne slažem sa nečime, pa neka dođe neko ko se slaže, ako misli da ume bolje, neka dođe.
B92: Da, ali Zakon je napravljen ovakav kako je napravljen. Vi sada ste u situaciji da, da sa ministrima...
Kovačević: Pa Zakon uredu, ja razumem da država mora da uzme pare. Ja to razumem...
B92: Ali da li ministri, sa kojima komunicirate imaju razumevanja za, da li oni razumeju Vaš problem ili će se držati ovoga što je Vlada izglasala?
Kovačević: Imaju. Pa ja sam komunicirao sa dva ministra do sada, nisam sa ministarkom finansija, i sa tri, ministarkom pravde, koja cela srpska Vlada su bivši đaci Beogradskog Univerziteta, 99 posto njih. Razgovarao sam sa gospodinom Đelićem, imam utisak da me gospodin Đelić odlično razume i da misli kao ja. Razgovarao sam sa gospodinom Obradovićem, gospodin Obradović razume šta mu pričam, mislim da misli ko ja. Ministri su u posebnom, naravno, položaju, oni su članovi Vlade i oni moraju da poštuju dogovornu politiku Vlade i ako se nešto dogovorite, vi morate to da poštujete, bez obzira šta lično mislili. Ja razumem ministre, ali oni razumeju položaj Univerziteta. Reći ću Vam šta sve ulazi u strukturu troškova koje država ne finansira. Radi se akreditacija. Akreditacija košta. Osnivač je dužan po zakonu da plati akreditaciju. Privatni vlasnici plaćaju akreditaciju univerzitetima, država ne plaća akreditaciju fakultetima koje je osnovala. Oni moraju sami da je plate. Neki su i dizali kredite. Moj Poljoprivredni fakultet je dizao kredit da plati akreditaciju. Dalje, sproveli smo ceo Zakon od 2005. novi, napravljena je reforma nastavnih planova i programa, napravljeni su novi planovi i programi, napravljene su nove laboratorije. Usaglašeni su programi sa evropskim standardima. Srbija je sada dobila 3,86, koliko, znači, uradili smo, dobila je zato što smo mi uradili svoj posao bez para, uradili smo ga od sopstvenog prihoda. Master studije se ne plaćaju, doktorske studije se ne plaćaju. Ne postoji po Zakonu više kategorija asistenata i asistenata pripravnika. Možete da uzmete studenta master studija da vam bude asistent pripravnik ili saradnik u nastavi, uzmete studenta doktorskih da vam bude asistent, dok je tri godine na doktorskim studijama, to hoću da kažem, morate da platite. Ne postoje sredstva druga, nego da ga vi sami platite. Odatle obezbeđujete naučni podmladak. Unapređujete ljude. Ako neki od docenta, na vanrednog profesora, vi nikad ne znate kad će vam država dati tu razliku. Morate iz svojih prihoda i da povećate plate tim ljudima. Upisali smo, izvinite...
B92: Ukoliko država sprovede ovaj Zakon, šta će se dogoditi? Kakve će posledice biti?
Kovačević: Pa dogodiće se, da će se sistem raspasti i kad se raspadne sistem, prosto sam po sebi će se zatvoriti. Mislim, škole će se zatvoriti, studenti će verovatno da idu na ulice, ja ću da idem kući, daću ostavku, ja ne mogu da idem po ulicama više, imam dosta godina i mislim da ulica nije rešenje problema. Najgora je ulica najgora, išli smo, štrajkovali smo cele ’90.godine, i to plaćamo dan-danas, 30 minuta časova. To što deca nisu naučila da rade, nisu naučila da misle, to što su deca dolazila nepripremljena na studije i zato su studirala duplo i troduplo duže, to mora da se plati. Vreme na studijama ne može nikad da se nadoknadi. Godina mora da traje godinu dana i godinu dana mora da se uči. I ako se uđe u štrajk, ova godina je izgubljena na kraju godine, ne ova izgubljena, još neka druga, a izgubljena je i budućnost Srbije. Ako imate decu koja imaju diplomu kao papir, a ne znaju ništa da rade, šta će im diploma.
B92: Dobro, ali Vi ste svakako svesni da kriza postoji i da, apsolutno svi segmenti društva učestvuju u nekoj raspodeli te krize, pa samim tim i Univerzitet. Šta ste Vi spremni, zapravo, na koji način ste spremni da izađete u susret zahtevima države?
Kovačević: Mi smo spremni zato da damo najveći mogući nivo obrazovanja, da naša diploma vredi svugde u svetu...
B92: To je uredu, ali kada su pare u pitanju...
Kovačević: Ona donosi pare. Neko će doći u Srbiju da investira ko ovde ima radnu snagu, ko ume da radi. Nije parola, dođite u Srbiju zato što smo jeftini jer ništa ne umemo da radimo, jevtinija od nas je Afrika. Otići će u Afriku jer će otići tamo gde je jevtinije. Dođite u Srbiju jer u Srbiji postoji kadar kvalifikovaniji nego u bilo kojoj zemlji u regioni. U Jugoslaviji je takav kadar postojao. Beogradski Univerzitet je imao rejting veliki. Bio je jedan od vodećih svetskih škola. Taj kadar mora i da postoji u Srbiji.
B92: To je sve rektore uredu, ali, ali pare su problem. Hoće li povećanje školarina da spasi fakultete i, pre svega, državne je li, i Vaš Univerzitet i da na neki način izbalansira ove iznose koji se pominju, znači 40 posto se daje državi, ali već se govori i o 40 posto povećanja školarine.
Kovačević: Pa mi smo doneli odluku na nivou senata. Naravno, Senat je telo koje vodi strategiju i politiku Univerziteta, on zajedno sa rektorskim kolegijumom upravlja Univerzitetom. Tu sede svi dekani, šefovi naučnih grupacija, tu sede i studenti su u menadžmentu Univerziteta, da se školarine ne povećavaju, da se traže drugi izvori prihoda. To su pre svega, saradnja sa privredom, saradnja sa različitim kompanijama, razni međunarodni ugovori, na nesreću, sad postoje već...
B92: A ne mogu svi fakulteti to da ostvare? Postoje...
Kovačević: Prvo, međunarodne ugovore, svi fakulteti mogu da konkurišu kod Evropske unije za različite projekte iz obrazovanja i nauke. Morate da budete dobri, da budete kvalifikovani jer se borite sa celom Evropom. Sad mi imamo već nekoliko desetina miliona evra mi ostvarujemo iz te saradnje. Imamo kategoriju tempus, oblik obrazovanja, imamo freimort, u obliku naučnih istraživanja...
B92: A koriste li to naši fakulteti? Da li su oni dovoljno konkurentni da mogu da dobiju te projekte?
Kovačević: Naravno da koriste. Koriste. Mora da budete dobri, a da biste bili dobri, morate da radite i morate da imate savremenu opremu i mora da igrate po njihovim pravilima.
B92: Možemo li mi to?
Kovačević: Možemo, naravno da možemo.
B92: Kolko to koristimo u ovom trenutku?
Kovačević: Koristimo dosta. Koristimo dosta, jako je dobra grupacija prirodnih nauka, oni su iznad evropskog proseka, tehnika i medicina su tu negde, znači oni mogu da igraju tu igru, i igraju je. Imamo problem sa društveno-humanističkim naukama, zato što one nisu još integrisane u taj evropski sistem, to je malo bilo nasleđe, ono, bilo je drugo društveno uređenje, oni su se adaptirali, promenili programe i oni na...to je proces, treba da prođe jedno vreme da bi oni došli na taj nivo i da bi se uskladili i igrali po pravilima kako igra Evropska unija i Međunarodna zajednica, ali radimo na tome. To je proces i mi to koristimo. Znači mi trebamo, mi ne želimo da pada, da se je li studenti budu jedini izvor prihoda, na žalost, neki to rade. Ja se slažem s’ Vama, tamo postoji tržišni kriterijum, tamo gde je postoji veliko interesovanje. Ako imate pet studenata na jedno mesto ili deset studenata na jedno mesto, to su ti popularni fakulteti kao što su Pravo i Ekonomija. Da ima više hiljada kandidata, tržišni mehanizam je takav da oni kažu, procene prosto, to je jedna poslovna ocena, ali ne Univerziteta nego samo fakulteta, njihovog saveta, naučno-nastavnog veća saveta, gde sede i studenti i predstavnici države, da odrede neku cenu školarina, znači, mi smo apelovali na njih da to ne čine, ili...
B92: Da ali, postoji li mehanizam da se to na neki način zaustavi, s’ obzirom da su školarine na našim fakultetima veće nego na fakultetima u inostranstvu, a studenti često govore da ono što oni dobijaju za uzvrat, dakle taj kvalitet nastave, ne odgovara toj ceni koju treba da, da plate i čak, evo u nekim komentarima koje sam ja našla, kažu da to može da bude razlog što se veliki broj studenata opredeljuje i za privatne fakultete, jer tamo plate isto, ali na primer, brže završe.
Kovačević: Pa, evo ovako. Školarine su drža... postoje različiti modeli finansiranja, prvo. U nigde nije škola besplatna. Pazite, školu neko plati, ili plaća država ili plaćaju roditelji ili neko daje stipendije, neko, i znači ima tu...
B92: Pa to je tačno, ali ako je 1000 evra školarina u Srbiji, a recimo u Austriji 500, 700 evra i tako dalje, a postoji ipak jedna razlika...
Kovačević: Zato što je to participacija kao u zdravstvu. To nije školarina, to je participacija. Tamo svi studenti daju istu participaciju, kao mi u zdravstvu. Damo 200 dinara, 2000 dinara nije važno. Oni daju participaciju studenti, a ostalo daje država. Tamo i ne postoje privatne škole u Zapadnoj Evropi. Uglavnom su državne i postoji participacija studenata, tu se skupi deo sredstava, ali gro sredstava iz budžeta.
B92: Da, ali da li može da se ugvede neka, neka kontrola ?
Kovačević: Znači mi smo imali tu kategoriju koja se zvala sufinansiranje, koju smo ukinuli. Sada imamo samo dve kategorije studenata. Jedne, koje plaća država, oni su na budžetu i druge koji sami daju školarinu. Zato postoji prijemni ispit, kvalifikacioni ispit, znači studenti idu na rang listu, država daje kvote i najbolji sa rang liste, ako kaže to je prvih pedeset ili prvih 5000 ili prvih 15000 ide na budžet, a pritom država određuje i strukturu, šta će da finansira? Koje struke će da, da kaže, ovo je deficitaran kadar, on mi treba za razvoj Srbije, ne znam da li ću da uzmem računare, ili ću da uzmem.
B92: Da li je onda to deo strategije, recimo, kakv efekat može da ima to povećanje školarina protiv kojeg se studenti bune. Da li to znači manje brucoša? Da li postoji ikakva strategija kod vas u rektoratu, u Ministarstvu, pojedinačno na fakultetima ili je to samo hajde da uzmemo pare da bismo isplatili plate koje su opet od fakulteta do faklteta dramatično različite.
Kovačević: Pa na žalost, delimično ste u pravu. Prvo ceo, mi sad imamo pare za plate. Budžet je tako projektovan i u nauci i prosveti, da postoje plate, skoro 100 posto, devedeset i nešto posto ide u plate, sve ostalo ne postoji. Znači i to je budžet za preživljavanje. Strategija, strategija...
B92: Neke Vaše kolege jako dobro preživljavaju. Imaju odlične plate, dok neki naravno i ne.
Kovačević: Pa ne znam šta znači danas odlična plata. Prosto, da li je 2000 evra danas odlična plata, ne znam. To se već plaća, plaća porez na to, to su najbogatiji Srbi, njih 13 hiljada koji plaćaju porez. Jedan problem i Srbija što svega 13 hiljada Srba plaća porez. Verovatno oni, to su oni koji rade preko računa i gde možete da naplatite porez.
B92: 2000 evra je, verujte, jako dobra plata.
Kovačević: Jeste, dobra je plata, slažem se, ali nije bogatstvo.
B92: Studenti se bune. Da li očekujete da imaju i da li, pretpostavljam da poznajete situaciju među njima, da li imaju taj kapacitet pobune, kao što je to bilo u Hrvatskoj. Imali smo prilike da to pratimo. Šta očekujete od studenata?
Kovačević: Pa očekujem saradnju. Mi dobro sarađujemo. Ja kažem, studenti su po novom Zakonu deo upravljačke strukture, postoji studentski parlament na nivou svakog univerziteta. Uglavnom postoji...
B92: To je tačno, ali Vi ste ih pozvali na ulicu u jednom trenutku, rekavši ukoliko država bude ostala pri svojim zahtevima, nema vam druge nego da iizađete na ulicu. Da li ih zaista vidite na ulici?
Kovačević: Nisam ih, ne, nisam ih ja pozvao na ulicu. Ja sam rekao da će oni, po prirodi stvari, izaći na ulicu kad se bude raspao školski sistem, a onda ja neću biti tu, nego ću biti kući...
B92: Da, ali vidite li to u nekoj skoroj budućnosti s’ obzirom na na ove probleme koje imaju fakulteti i studenti.
Kovačević: Pa ja se nadam da do toga neće doći. Ne, studenti su stvarno uložili veliki napor da se sprovede novi Zakon, napravili su parlamente na svim fakultetima, na univerzitetima, imaju prodekana, imaju prorektora, studenti su vrlo ozbiljni i odgovorni i rade vrlo savesno i timski sa, sa nastavnim delom Univerziteta, sa nama, zajednički rešavamo probleme i dogovaramo se, ne samo studenti, ne samo nastavnici, imamo i Ministarstvo prosvete, koje je deo toga tima, imamo Nacionalni savez za visoko obrazovanje koji je deo toga tima, imamo Nacionalni savet za nauku koji je deo toga tima, imamo Ministarstvo za nauku koje je deo tima. Postoji izvanredna saradnja između svih segmenata koji su odgovorni, ali problemi...
B92: Ali postoje i problemi. Da li tako sarađujući možete i da ih rešite? Konkretno, ovo sa školarinama...
Kovačević: Postoje problemi, naravno, postoji još jedno Ministarstvo koje je važno, to je Ministarstvo finansija i kod nas postoji još neko važnije od Ministarstva finansija, to je Vlada Republike Srbije i to mora da se reši i sa njima i sad smo počeli da sarađujemo sa Ministarstvom finansija i stići ćemo do Vlade. Ja sam imao sastanak i sa poslaničkim klubovima, ja sam pisao i odborničkim, ovim, poslaničkim grupama, imao sam kontakte sa više stranaka i dobili smo podršku i razumevanje. Oni su mi jedno rekli, da sam trebo da idem sa amandmanom kad je donet Zakon o rebalansu budžeta. Ja ne mogu da idem sa amandmanom, ja nemam ??? poslanika da bih pisao bilo kakav amandman, zna se kako se pišu amandmani. Ali su mi onda rekli da je rešenje Uredba i to je bilo više stranaka kad sam išao. Išao sam u DS i u DSS I SNS i SPS i svi su pokazali razumevanje. Ostalo mi tamo, ima profesora Beogradskog Univerziteta koji su u politici.
B92: Da li onda očekujete da će kroz uredbu da se koriguje ovo?
Kovačević: Da. Očekujem da će kroz uredbu da se ovo završi, da će postojati zajednička saglasnost Vlade, resornih ministarstava, akademske zajednice, tu su i studenti.
B92: I kakav onda ishod očekujete? Da li će biti smanjen procenat ili...
Kovačević: Ja očekujem da ćemo biti izostavljeni iz ovoga člana. Mislim da ćemo, imamo dovoljno jake argumente da pokažemo da, da smo, da je nama ustvari, ne da nam je uzeto, nego da ceo sopstveni prihod se koristi racionalno i koristi se onako kako treba, ne koristi se samo za plate, najmanje se koristi za plate. Plate nisu tako visoke na Univerzitetu, mere se sa stotinama evra, ne hiljadama evra, znači one su otprilike nešto u rangu plata u Srbiji.
B92: Ono što, takođe predstoji, to su upisi na fakultete i postoji li uopšte plan upisne politike? Ide se na smanjenje kvota. Šta to zapravo znači? Šta mogu studenti da, da, da očekuju? Kako se uopšte te kvote određuju?
Kovačević: Pa kvote se naravno, kvote određuje Vlada, kad se radi o budžetu. Vlada određuje prema svojoj strategiji. Ona kaže, hoću da imam ovoliko lekara, ovoliko pravnika, ovoliko inženjera.
B92: Ima li Vlada strategiju?
Kovačević: Pa ja mislim, to je pravo pitanje. To mi nismo uradili , praktično, to se prepisuje iz godine u godinu, a to se ispisuje i prepisuje iz nekog drugog vremena, iz neke druge zemlje, iz neke druge situacije koja je sasvim različita danas nego onda, to su praktično kvote koje su postojale još početkom devesesetih godina, kada je postojala, još uvek, jedna druga zemlja, već je tržište, još uvek nije bila narušena privreda, nije bila narušena privreda ekonomskim sankcijama. I mi treba da napravimo strategiju. Postoji telo koje je nezavisno i zaduženo da pravi strategiju i politiku, to je Nacionalni savez za visoko obrazovanje i on treba da predlog da konferenciji Univerziteta Srbije i treba...
B92: Ali to se neće desiti u ovoj školskoj godini, koliko razumem.
Kovačević: Ali onda i sama i treba Vladi, da da Ministarstvu resornom da da Vladi. Ne može to jedno ministarstvo da reši. Pazite, ne može to...
B92: Ne, nego znate šta je problem? Da. To je meni jasno. Ali ima 13 univerziteta u Srbiji. Ima preko 200 fakulteta. Rekli ste da je oko 260 hiljada...
Kovačević: Studenata.
B92: ...studenata, da to proporcionalno broju stanovništva i nije neki veliki broj.
Kovačević: To je malo na 8 miliona.
B92: Ali šta naši studenti zaista dobijaju? Šta oni, kad završe, recimo, državni Univerzitet, šta oni mogu da očekuju, gde mogu da rade, kakav kvalitet znanja uopšte dobiju, to je pitanje koje oni sami postavljaju često.
Kovačević: Pa dobro, postoji jedan test, taj test je sigurnan, to je Tržište rada i na žalost Tržište rada ne postoji u Srbiji kako treba da postoji, ali postoji van Srbije, postoji u Evropskoj uniji, postoji u Americi, Kanadi i studenti su testirali to tržište. Ovog trenutka, 70 hiljada studenata, bivših studenata Beogradskog Univerziteta radi u Americi i Kanadi. Oni su tamo, ne postoje nikakve veze ni političke ni prijateljske, ni rodbinske, oni su izašli na globalno tržište i prodali svoju diplomu na tom tržištu, koje je najšire moguće. Danas imate puno studenata u Evropskoj uniji, u Kanadi, Novom Zelandu, Australiji. Srbija je poznata kao zemlja sa najvećim procentom odliva mozgova i radi se o stotinama hiljada mladih školovanih ljudi, znači ta diploma koju su dobili na Univerzitetu u Beogradu, to su uglavnom sa državnih univerziteta, oni su je prodali na tom tržištu i to je glavni kriterijum, znači to znanje, ta diploma vredi. Šteta što je nisu prodali u svojoj zemlji i šteta što ne zarađuju u svojoj zemlji, ne plaćaju porez u svojoj zemlji. Ova zemlja je, sa tih 70 hiljada studenata, častila Ameriku jedno 12-14 milijardi evra.
B92: Oni su bili prinuđeni da to urade i sigurno su se jako... Jeste, ali pored svega toga što vi to tako hvalite, bio je problem i sa akreditacijama fakulteta. Mnogi nisu ispunjavali uslove, pa u prva tri kruga je bilo malo, bilo je problema i oko nastavnih kadrova i programa.
Kovačević: Bio je problem. Nije, nije, to je opet jedno nerazumevanje. Znači, vi imate standarde. Oni su međunarodni. Kolko možeš da imaš studenata na vežbama, koliko studenata na predavanjima, opet to zavisi koja grupacija nauka, da li su društvene, da li su prirodne, tehničke i tako dalje, vi ste mogli te standarde, koliko moraš da imaš kvadrata po studentu? Četiri kvadrata valda moraš da imaš po studentu. Piše sve to, znači radi se o tome samo, da li ti, kojim procentom ispunjavaš neke standarde. Naravno da smo imali problema kad meni biologija nema zgradu. Imam problema kad meni geografija nema zgradu, ima nula kvadrata po studentu i podstanare na Filološkom fakultetu. Filološki fakultet izučava 31 jezik, jedna od najjačih škola u svetu u svojoj struci. I, ovaj, ima podstanare, geografiju i biologiju. To je realnost. Ti problemi nisu nastali zbog toga što mi nemamo kvalitet, nego su nastali zbog toga što živimo u uslovima kakvim živimo, i što se snalazimo kako se snalazimo, ali svi će vas, svi naši fakulteti biti akreditovani, do sada jedno 80 posto akreditovano. Bila su neka upozorenja koja su formalne prirode, što se tiče Beogradskog Univerziteta, Univerzitet je sam akreditovan, to će, svi će proći, to je sigurno. I ovaj smanjen broj, što ste Vi rekli, bar zbog akreditacije, zato što akreditacija defiiše standarde i vi zavisite koliko imate nastavnika i koliko imate prostora, kakvi su vam resursi, možete toliko da upišete studenata ukupno. A kad, da li se dele na budžet i samofinansiranje, to je totalna cifra je ta. I onda vi, zato je smanjen broj ove godine ukupno na državne, za pet,nešto oko pet posto, zato što nemaju, vi možete da zidate novu zgradu, možete da zapošljavate nove nastavnike, ali to treba para.
B92: Brine li Vas konkurencija privatnih fakulteta i univerziteta, s’ obzirom da se i oni plaćaju, a brže se, bar tako kažu studenti, završavaju. Mnogo kvalitetnih profesora koji su izgubili posao devedesetih na nekim fakultetima, sada radi na tim privatnim.
Kovačević: Ne brine me. Prosto, konkurencija je zdrava i mora da postoji. Niko ne treba da ima monopol. Znači, pravila igre moraju da budu za sve ista i akreditacija je dobra zato što svi moraju da ispoštuju iste standarde. Znači, to nama pomaže, naravno, da se još bolje organizujemo, da više radimo i da se trudimo da budemo bolji. Beogradski Univerzitet ustvari ne želi da bude prvi u selu, nego želi da bude prvi u gradu i ono što ćemo mi, pokušavamo da uradimo, ja se nadam da ćemo to uraditi, da se plasiramo na rang listu vodećih svetskih škola. Te liste su neformalne, ali se objavljuju i postoje nekoliko vr...
B92: Gde ste sada?
Kovačević: Sada, pa sad smo blizu da uđemo među prvih 500 na svetu.
B92: Prvih pet stotina u svetu?
Kovačević: Da. Od nekoliko desetina hiljada.
B92: Ono što je izvesno, to je da će 26. maja biti izbor novog rektora. Vi ste jedini kandidat.
Kovačević: Tako je ispalo posle dva kruga glasanja. Bila je jednom se bila podrška išla po fakultetima i naučnim institutima, juče je bio Senat, pa su glasali članovi Senata i sad glasaju članovi Saveta, tako da imamo još 26.maja finalno glasanje za rektore i prorektore. Četiri prorektora na savetu.
B92: Imate dosadašnje iskustvo. Evo, kažete, obilazili ste i političke partije i poslaničke klubove i tako dalje. Šta mislite da ćete u sledećem mandatu moći da pomerite, promenite
Kovačević: Pa pre svega, ja mislim da treba da se potencira, ne da se uzima sad od tih prihoda. Da se potencira da sami zarađujemo. Očekujem da se potpiše SPS, Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, to će da otvori mnoga vrata i mnoge fondove, pre svega u obrazovanju i nauku. Biće nam dostupni fondovi i za investicije, moći ćemo, tamo su ljudi sazidali čitave kampuse. Idite u Španiju, idite u Portugal, idite u Grčku. Mi nemamo pristup, praktično smo pridruženi član sa vrlo malim, ovim, ovlašćenjima. Povećaćemo mobilnost, očekujem pre svega da studenti reše pitanje viza, da mogu da provedu neko vreme po vodećim svetskim školama, da zaživi kreditni sistem i transfer bodova, tako što je učio u nekom drugom univerzitetu, može da mu se računa na njegovom univerzitetu, znači prosto da se završi reforma visokog obrazovanja i da postanemo deo akademskog evropskog prostora.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Poligraf |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
