| |
|
|
7. maj 2009.
|
Leferova kriva |
Naša kriza i naš problem bi postojao i postojao da svetu ide najbolje moguće. Ovo što se desilo u svetu, to je samo ogolelo naš unutrašnji problem i smanjilo je priliv kapitala, od koga jedan deo je vrlo veliki špekulativni kapital. Pa toga sad nema i nema privatizacionih prihoda i krediti poskupljuju. I to samo ogoljeva činjenicu. Pa problem je ovde, unutra je problem. To ja tvrdim. Ne da tvrdim, pa ja to znam. Ti napraviš problem, ti razbiješ svoj sopstveni prozor i zakrpiš ga kartonom i proglasiš to velikim delom.
|
Gost: Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Novinar: Antonela Riha
|
Ministar Dinkić nam je danas poručio da se Srbija lagano kreće ka izlazu iz teške ekonomske situacije. Vlada je usvojila dodatne mere za podsticaj privrede kroz kredite za likvidnost preduzeća. U ponedeljak bi trebalo, kako je najavljeno, da MMF Srbiji odobri kredit od 3 milijarde evra, što će opet biti mogućnost za dobijanje novih kredita iz inostranstva. Hoćemo li rešiti krizu kreditima, kako ćemo ih vraćati, da li je ovo zaista početak kraja krize, kako je optimistički najavio ministar Dinkić. Večeras u Poligrafu Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Čuli ste kakve su ove nove mere i čuli ste optimizam ministra Dinkića, imamo li i mi razloga da budemo optimisti kao i on?
Zec: Pa ja bi volio da je to tako, zaista i to bi bila blagorodna vest i gospodin Dinkić je možda po prirodi svojoj, po funkciji službeni optimista i to možda i nije loše, nego ja bi eto, iskoristio priliku da napomenem još par izjava prošle godine u jesen, je li tako? Čuli smo isto izjave da nas kriza neće ni dotaći, je li tako? To je bila jedna izjava, pa je onda cela Vlada rekla da će stopa rasta biti 7 posto, pa su rekli onda da će biti 3 ipo posto, pa su rekli da nam ne treba pomoć MMF-a, pa da nam treba okvirno 500 miliona, pa sad smo projektovali obaj budžet na minus 2 posto, pa tražimo 3 milijarde, a guverner najavljuje pad društvenog gotovog proizvoda od 6 posto, ne daj Bože da bude i više. Dakle, ja bi volio da se ovo desi, ali pošto u Srbiji ne deluju mnogi zakoni, ali jedan deluje, a to je Marfijev, ako nešto može poći naopako, ono će poći, hleb pada uvek na namazanu stranu. Ja mislim da bi dobro bilo da Vlada ide drugačije. Da Vlada pođe od najgoreg scenarija, a sad, ako to bude bolje, da to bude vanredni prihod, a ne ovako. Mi sve računamo neće se desiti, ono se desi. Dobro bi bilo da se ne desi, ali nije baš izvesno.
B92: Ali šta ipak znače, recimo ove stimulativne mere koje su danas najavljene, a koje će početi da se primenjuju od 18. maja, gde se predviđa dodatnih 40 milijardi dinara kredita za likvidnost preduzeća, pa tu sad imamo devizne kredite, pa kao novinu dinarske kredite sa nižim kamatnim stopama i tako dalje. Najpre, odakle pare za ovu vrstu kreditiranja i kako uopšte komentarišete ovu meru Vlade?
Zec: Mnogo je pitanja tu pokrenuto i donešeno danas na konferenciji za štampu i mnoge mere su malo i nejasno saopštene, malo su i komplikovane da bi mogao ja u ovoj prilici publici, je li tako, da iznesem neki svoj stav. Ja ću pokušati da stvari uprostim. Da postavim generalno pitanje. A to je, za šta je Vlada nadležna? Vlada nije nadležna za kreditnu politiku. Ne. Ni jedna vlada ne treba da se bavi kreditno-monetarnom politikom. To treba da rade Centralna banka i poslovne banke, je li tako? A Vlada treba da se bavi fiskalnom politikom. Nažalost, kod nas, ne sada, već odavno mi imamo potpunu zamenu tezu. Narodna banka se bavi lečenjem fiskalnih problema. Sećate se kada je guverner izjavio, kaže, ja moram da idem u visoku stopu, ovaj, eskontnu stopu i da idem za visoke rezerve, jer moj cilj je inflaciju da suzbijem. A ja sam i tada, pre godinu, dve, tvrdio da je inflacija fiskalni fenomen. Ljudi imaju pare da kupe neke robe, je li tako, imaju pare. Odakle im te pare? Pa država im daje te pare kroz plate, penzije, ovo, ono, prodaje imovinu, daje na sve strane, nacionalni investicioni plan se pretvorio u potrošnju i te cene su rasle. Guverner nije mogao da zaustavi inflaciju kreditno-monetarnom politikom, jer on je imo fiskalni karakter. Sada imamo situaciju, umesto da guverner kaže, ja obaram referentnu stopu, što su uradile sve zemlje koje su u recesiji i to je školski primer. Na 2 posto, 3 posto, nula posto u Americi, nula posto u Japanu. On to ne čini jer se boji inflacije. Ta visoka stopa referentna i visoke obavezne rezerve koje poslovne banke drže kod Centralne banke, što je opet državna politika, uzrok su visokih kamata. I to se tamo može rešiti. Šta Vlada sad radi? Vlada koja nema novac, ova Vlada nema novac jer je projektovala budžetski deficit. Je li tako? Nema novac da pokrije svoje tradicionalne izdatke. Nema. Ova Vlada nema dobar priliv u budžetu prvog, drugog, trećeg, četvrtog meseca. Ostvarila je veliki deficit. Ova Vlada pozajmljuje na tržištu od banaka novac. I onda ide u kreditnu funkciju. Pa ja ne znam, stvarno, ja predajem to u školi i decu učim. Ali ovo je tipičan primer zamene teza. Razumete. Vlada pozajmljuje po 17 posto da da po 2 posto. Nije posao to Vlade. Posao je Vlade da podstakne investicione aktivnosti javne radove i posao Vlade je da smanji potrošnju. I ona je počela da smanjuje potrošnju. To je dobro. Najavljuje investicije, još ih nema. To je takođe dobro, mogli bi o tome da porazgovaramo u tom kontekstu. Ali ovo mi se čini da neće, neće dotet rezultate.
B92: Da, ali ovi krediti su namenjeni za likvidnost preduzeća, pre svega, nelikvidnim preduzećima. Hoće li na taj način zaista pomoći, pošto imamo, evo i danas podatke, možemo i to kasnije da komentarišemo, koliko je preduzeća u problemu i možda je ovo način na koji je Vlada videla da može da pomogne. Možemo...
Zec: E pa sad ... da pođemo zašto su preduzeća nelikvidna. Da li je to nešto vanredno ili je nešto sistemski? Pa se kaže, da je ogroman deo preduzeća nelikvidan što im sama Vlada ne plaća obaveze. Je li tako? Pa priča se po kuloarima, pa ovim, pa onim. Pa ne plaća bolnicama, pa ne plaća školama, pa tako dalje, pa su nelikvidni. Je li tako? Znači nemaju ono što računaju kao obavezan prijem. A red bi bio valjda da Vlada prvo da plati svoje obaveze. Niko ne zna pouzdano koliko je Vlada dužna. Da li 700 miliona evra ili čitavu milijardu i tako dalje. U tom smislu bi to povećalo likvidnost privrede, kad Vlada vrati svoje dugove, pa bi onda platili oni svoje dobavljače, pa bi drugi platili svoje dobavljače, pa bi dali plate, pa bi ljudi kupovali frižidere. To je prirodan put. A ne ona to ne radi ili bar sad najavljuje da će raditi, ali još ne vidimo kako. Ona kaže, ne, ja ću pozajmiti novac pa ću ja onda, ne može ona dati kredite. Može kroz fond za razvoj. To ne znam kako misli...
B92: Preko banaka.
Zec: Pa ona preko banaka subvencioniše nisku kamatnu stopu. Znači ja pozajmim, Vi ste bankar, a ja sam Vlada. Ili Vi ste Vlada, a ja sam bankar. To je bolje. To je bliže realnosti.
B92: Hajde ja ću da budem banka. Meni se više sviđa banka.
Zec: Znači ja, Vi pozajmljujete od mene 17 posto, i da bi dali trećem licu, recimo gospodinu kamermanu po tri posto. Pa kakav je to posao? A onda, Vi ste banka. Vi kažete pa, pa najbolje ja da pozajmim Vladi . Znači mi imamo strane banke. Ja nikoga ne krivim. Oni ljudi rade najbolje što mogu u svom interesu. Ja krivim one koji su mi dali tu mogućnost. Znači u prvom talasu, pumpa se novac, dolazi kapital strane banke, novac je novac. Šta rade one sa njim? Pa one ga pozajmljuju Centralnoj banci. Ona da bi sprečila ekspanziju kredita i tako dalje, potrošnju, inflaciju, ona njima daje enormne prihode iz tih rep operacija i tako dalje.
B92: Da, ali profesore, ako...
Zec: Samo da završim ovo. Znači, one prvo pozajmljuju Centralnoj banci. Sada beže od Centralne banke, počele su da beže jer su se bojale da će kurs pojesti kamate. Je li tako? Sad ide Vlada na tražište. Pa svaka će banka bolje da pozajmi Vladi po 17 posto, Vlada je ipak, u krajnjoj instanci, solidan dužnik, je li, nego da daje kredite tom istom preduzeću. I sad Vlada pozajmi, sa finansijskog tržišta povlači ogroman novac, pa normalno da neće ostati...Vlada je uvek bolji dužnik. Ja, moja pamet dotle ne dopire.
B92: Da ali, evo, današnji podatak od Unije poslodavaca, da je od 107.200 registrovanih malih, srednjih i velikih preduzeća, 67.940, trenutno nelikvidno. I sad ja razumem Vašu logiku i sve to što ste rekli. Ali trenutno, situacija je takva. Šta uraditi? Da li je, da li su ove mere način, način da se...
Zec: Ono u čemu se ja razlikujem možda od mnogih ovde i možda ja sam i kriv, ali ja tako gledam. Ovde se leče posledice. Ne govori se uzrok. Šta je uzrok?
B92: Dobro, ali sad trenutna situacija je kao da gori. Kao da je požar i sad mi gasimo, je li?
Zec: Ne, pa, ne, ne, pa u ovoj zemlji, uvek je bilo juče problem bio juče. Ja zato kažem, ovde neko treba da stane na loptu, ljudi. Pa evo ja ču vam sad reći, ukratko. Svakih deset godina ova država, od pedesete godine do sada, zapada u enormnu krizu. ’61 godine zapala u ogromnu krizu. Kad zapada? Kad nema spolja doturanja sredstava. Ovo je sistem koji sam sebe jede, koji zahteva on je droga sistem, naviko si na drogu i ti dobijaš dozu droge. Ruska pomoć, američka pomoć. 61.godine problem. Tito šalje ljude u inostranstvo, odlaze milion ljudi u inostranstvo, stvari se rešavaju. Kad oni tamo vide da nema povratka, još se ti nisu vratili privremeno, ’71. svađa republika, pokrajina, nema para. Od ’71. do ’80.godine Jugoslavija uzima enorman spoljni dug, enorman. Tito se zadužio koliko je mogao. Kad je umro glavni dužnik 1980.godine, ovi kažu, ovi to neće nikad vratiti. Prestaje to. Jugoslavija je osamdeset godina u istoj krizi. Par – nepar – energatika, uvoz, izvoz, plate, penzije, sve. Svađamo, svađamo, 90 godina se pobijemo. Je li tako? Pa onda deset godina Milošević radio šta je radio i sad imamo 2000.te godine i sad je 2009. i ponovo privatizacija ova, privatizacija ona, strani krediti, reprogramiranje. I šta sad? Šta sad? Sad su svi parametri, svi su sad parametri u neravnoteži i...
B92: Da, ali šta je moguće onda...
Zec: Ja, pa ne može se ništa tako rešiti. E to je problem. To što stalno tera svoj sopstveni rep. I stalno vičeš, ma putstimo te stvari. A ovde, ovo bure curi, tu se ne može, to je anđeoski porez, plaća se, tu kolko uspeš uveče, tu ujutro ne nađeš. To mora se rešiti.
B92: Da li taj anđeoski porez i ono što je, takođe, ministar Dinkić danas rekao, a to je, kada govorimo o tome kako je država najveći dužnik, to ste Vi rekli, da će Ministarstvo finansija i Državni trezor od danas redovno isplaćivati sve obaveze prema direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima, pa je, recimo, rekao da će u kratkom roku biti izmirena sva kašnjenja budžeta prema privredi, da se danas usvoji odluka o ratifikaciji kredita od 200 miliona evra , za isplatu duga putarima i tako dalje. Dakle opet idemo na jedan kredit...
Zec: To je dobro. Ali sad ja Vas pitam, od čega ćemo mi to platiti? Očigledno mi je
B92: Pa, to je bilo i moje pitanje. Odakle ovaj novac koji se sada...
Zec: Pa ima tu novca, znači, objektivno je deficit budžeta i tekućeg i ovog koncepcijskog, povuće se tranša od sveta, ući ćemo u kreditne obaveze, pa ćemo platiti ove obaveze, pa je to OK. Ali on mora, ono što ja stalno ponavljam, već sam sam sebi dosadio. Mi moramo da živimo tekući budžetski prihod. Mi moramo da živimo od tekuće plate.
B92: Ali tih prihoda nema profesore. Očigledno da svi pokazatelji govore da privreda...
Zec: Nije tačno. Ovo je zemlja koja ima najveću stopu javne potrošnje, učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu. To je ta zemlja. I oni su počeli, počelo je to dobro, da reforma ovakve države ne može se finansirati. U ovakvoj...molim?
B92: Da, ali šta radi danas u Srbiji? Šta funkcioniše?
Zec: Pa oni su počeli, recimo da redefinišu rashode državne birokratije, državne administracije, plata i tako dalje, i morali su to, verovatno da zaseku . To nije bilo jednostavno i to je dobro. Ja to podržavam. Te banke, platiće neko drugi, Te priče, ja jesam za štednju, ali nemoj da meni smanjite platu. To nema smisla. Oni su pošli od sebe, ja to pozdravljam, To je dobro. Međutim, da li su oni bili konzistentni? Pa nisu. Evo Vam primer jedan. U redu, sve te plate, konačno smo saznali koliko imaju direktori agencija, direktori javnih preduzeća i tako dalje. To smo nešto saznali. Ali vi u državnoj administraciji Srbije imate jedno 15 posto činovnika koji su čisto politički tu dovedeni. I svi oni imaju alternativne prihode i zanimanja. Neka Vlada, evo ja je pozivam da objavi, koliko ljudi zaposleno u srpskoj administraciji, ministri nisu, mada neki su već postali ponovo, članovi razno raznih, potrebni i nepotrebni, smisleni i besmisleni upravni odbor. Pa vi imate sistem u kome ste napravili 450 komunalnih preduzeća. Svi su jedni kod drugih u upravnim odborima. U ustanovama, u bolnicama, to je besmisleno. Ti si kreirao stotinjak hiljada visoko plaćenih radnih mesta i zašto? Ni zašto. Ti, ako to ne rešiš, šta si rešio? Nisi rešio ništa. Ja zato, zaista mislim da je to jurenje po posledicama, mačka koja juri svoj sopstveni rep, obično se zavrti u glavi, onda legne da spava.
B92: Dobro, ali videli smo nameru Vlade da skrati tu administraciju za 8000 ljudi postoje, postoje ideje, postoji nekakva volja, ali ja vidim da, po izjavama koje ste i ranije davali, da imate taj koncepcijski problem sa ovom Vladom. Po čemu zaista? Kako da u ovom trenutku krize, koja, kako tvrdi ministar Dinkić, dolazi spolja, nismo je mi prouzrokovali, kako može da se poveća proizvodnja, da se sanira privreda, da se zaposle ljudi i da li je to uopšte moguće ili možemo zaista samo da gasimo požar.
Zec: Ma ne, ma moguće je sve. Kako da nije moguće pa kako su drugi uspeli? Znači, ja se ne slažem. To, što je to došlo spolja to uopšte nije tačno. Naša kriza i naš problem bi postojao i postojao da svetu ide najbolje moguće. Ovo što se desilo u svetu, to je samo ogolelo naš unutrašnji problem i smanjilo je priliv kapitala, od koga jedan deo je vrlo veliki špekulativni kapital. Pa toga sad nema i nema privatizacionih prihoda i krediti poskupljuju. I to samo ogoljeva činjenicu. Pa problem je ovde, unutra je problem. To ja tvrdim. Ne da tvrdim, pa ja to znam. Ja to mogu dokazat, možda ne mogu Vama sad za deset minuta, ali mogu dokazat, mogu studentima dokazat, mogu javnosti dokazat i to mi moramo da shvatimo. Znači, problem je kod nas. Ti sad napraviš problem, ti razbiješ svoj sopstveni prozor i zakrpiš ga kartonom i proglasiš to velikim delom. Pa ko je naprimao te tolike ljude? Dva su problema kod administracije. Dva su problema. Jedan je što ima mnogo ljudi i to je teško rešiti, socijalni program. Drugi, mnogo veći problem ovde, što neko, da bi imao radno mesto i neko gore, ja Vam mogu sad ilustrovati sa pet primera, smišlja vrlo komplikovanu, vrlo besmislenu proceduru, koju on ne može sprovesti sa malim brojem ljudi. A ja Vam kažem da ta privatizacija, da ta procedura nema nikakvog smisla. Evo primera radi iz života, ko ono što sam jednom pričao sa ličnim kartama. Znači Vi imate poresku službu u Srbiji. Ja, kao Miodrag Zec, poreski obveznik idem da predam poresku prijavu. Da platim porez. Ja kopiram 52 stranice M4 obrazac, ja lično. Pokorno stojim pred šalterom, ljudi su prema meni ljubazni. Valjda prepoznaju, valjda godine, valjda ne znam ni ja šta i mene prime tamo, a ja to sve dajem. U redu, to sam dao. Ja sad idem u penziono, da izvršim povrat više plaćenog poreza. Ja opet 52 stranice kopiram, takođe nalazim tamo svoje školske drugove i drugarice, pa ljubazno sve, pa jedva dobijem tu potvrdu. Pa ponovo se vraćam kod iste osobe X, koja je moja generacija, ona sedi, ja kažem, dobro, sad sam došao da mi vratitie. Ne, ne, kaže, opet 52 lista hartije. Inače to nije, što kažu Sarajlije, šala, komika, to je život. I sad ta osoba, ja je pitam, pa dobro zašto? Zašto jedna tako nežna osoba, kao vi, da sad da zatrpam ja papirom. S’ jedne strane ovo, s’ druge strane... Ona ovako kaže meni. Gore je neko reko. Ko je reko? Pa kažem ljudi, pa dajte, dajte recite... A šta će oni meni naplatiti i šta će vratiti, to nikakve veze nema s’ tim papirima, to ona vidi iz kompjutera. To jedna stvar, druga stvari, hajde Vi meni objasnite, neka mi objasni Vlada Republike Srije. Kako je moguće da na opštini Stari Grad i na opštini Vračar, primenjuju se potpuno dva različita poreza na dohodak građana. Ovaj ko živi na Vračaru, platiće tri puta manje nego na Starom Gradu. U jednoj državi, u jednoj državi, Ja Vam tako mogu, kad bi ja imao živaca, neko da me sluša, stotinu sad primera navesti za državni zakon koji su potpuno kontradiktorni, nepotrebni , besmisleni, i ona tamo sedi. Zelene šume se seku, prašina se skuplja. Ta gospođa ili gospođica, što kažu, ima problem. Treba čistač vazduha. Ja to vučem sirotan, kopiram što lično, što na državni trošak , i sve to, šta sam ja tu radio. I svi su oni lepi i krasni. Jer oni imaju pravo kao ljudi. Sistem je bre problem. To je problem. Ja to govorim i to neće niko da čuje.
B92: Sve vreme, otkako je krenula priča još od onog solidarnog poreza, preti se povećanjem PDV-a, sada smo čuli da je to poslednja mera koja, o kojoj će se razmatrati sredinom avgusta eventualno, kako je rekao Državni sekretar Slobodan Ilić, ali se spekuliše da bi taj PDV mogao da se poveća sa 18 čak na 19 ili 20 odsto. Da li je to neminovan kraj ovih mera i šta on može zaista da donese. Pretpostavljam povećanje cena i neki novi, nove troškove.
Zec: Pa nije neminovan. I PDV nije visok u Srbiji. Može se desiti, kako kaže Marfijev zakon, da i do toga dođe, to ne bi bilo dobro pošto je to troškovno i inflatorni udar i tako dalje. I to ne rešava, to rešava na kratak rok. Šta se ovde mora raditi. Ovde se mora država reformisat da bude jeftina, da bude razumna, racionalna. Ovde se mora isplatiti raditi. Ovde se nikom ništa ne isplati raditi, u tome je, u tome je boljka ove zemlje. Vi imate potpuno suludu situaciju. Da su plate male, a rad je beskrajno skup. Zašto država, ako želi da podstakne i pomogne privredu, zašto ne uradi dve stvari? Što sivu ekonomiju ne redefiniše. Nek poveća broj poreskih obveznika. To se priča 15 godina, toga je sve više i više. Neka smanji poreze na rad, na rad, pa da ljudi nekoga iz honorarnog dovedu u stalni radni odnos, da zaposle i tako dalje. Nek naplati porez. Šta država radi? Pa radi suprotno. A zaista, u školi se uči bar ta Leferova kriva. Ako je porez nula prihoda i nula, ako je porez 100 posto, prihod je 100 posto. Pošto vi volite primere iz prakse, a mi nemamo ni vremena. Ja bi Vam sad, na drugom primeru takođe naveo kako je Vlada, recimo, drastično povećala, nije smela da dirne plate fakultetu, a nema šta da dirne, kad su male, pa i kad objave, svi će tražiti da imamo više. Honorare recimo kolko je sad podigla oporezivanja i šta će se desiti? Ti podigneš porez na plate ili na honorare. Ljudi će osnovat firme i onda će sve to izvlačiti kao dobit, neće plaćat ništa. Znači na porez na dobit je 10 posto, 10 posto, da bi neko ko ima preduzeće došao do jednog dinara da popije kafu ili čašu vode, je li tako? On to kroz dobit iskaže i uzme to i plati 10 posto, 10 posto će platiti preduzeće. Da bi ja, kao siroti profesor Univerziteta popio kafu, što je red, da bi ja zaradio jedan dinar, pošto ja radim takozvane, takozvane autorske honorare, te imam pravo na to. Sad je to tolko skočio porez, da sad ne davim ni Vas ni detalje, znači ja moram zaraditi 100 dinara, 100 dinara, da bi dobio 10 dinara lično u džep da nosim kući. Pa čekajte, pa ni tursko vreme nije bilo, oni uzimali desetak, pa onda kad se, kad je malo država propala, uzimali su trećinu i tako dalje. Ali hej bre, i šta će se desiti? Pa neće oni skupiti taj porez. I Vi sad pogledajte jednu situaciju. Evo, pogledajte situaciju. Znači u jednoj zemlji ti priča o porezima 16 hiljada ljudi koji plaća taj porez na dohodak. 16 samo hiljada. A svi oni, koji imaju velike pare, oni idu kroz porez na dobit, jer je manji. Onda će i ovi drugi, umesto da radiš preko svog fakulteta, autorski ugovor, što je normalno, i tako to, formiraćeš firmu, sve ćeš ili na troškove ili na dobit, nećeš dobit ništa. Ja zato kažem, zato ja kažem, sistem je tu problem. Jer to je isto posledica. Daj sad povećaj i šta će se desiti? Pa desiće se da neće imati porez. Pa to se, uči se u školi ta Leferova kriva. Pa ako je porez prešao svaku meru, prvo isplati se bežat u sivu zonu. Isplati se rizikovat za jednu desetinu kad dobiješ, ali ako platiš 10, 15 posto, 20 posto je bio do sad porez, ne isplati se rizikovati tako...oteraće se u sivo tržište. Prvu stvar što bi trebalo da urade, da smanje porez jer se doprinosi na plate, da se ovi što rade na crno, a radi ih mnogo na crno, počnu da plaćaju porez na plate, je li tako? Je li ste to uradili? Pa nisu to uradili.
B92: Nisu, a guverner Jelašić je izneo procenu, da bi recesija u ovoj godini mogla da bude 6 odsto i da je ta prognoza deo tog, jednog lošijeg scenarija koji je unet i u aranžman sa MMF-om. Da li je to najcrnja moguća procena tih 6 odsto? Šta uopšte očekivati sad sa ovakvim scenarijom, kako ste vi protumačili, potez Vlade, da li će recesija biti...
Zec: Pa ja mislim, ja mislim da, ne bih sad ne bi sad želio da opet širim tu famu, ali evo recimo, kad smo imali rast od 7 posto, šta je to raslo? Šta je raslo? Rasle su investicije u bankarski sektor. Ok. Rasli su tržni centri, raslo je osiguranje, raslo je ovo, raslo je ono. To je to 7 posto. Trgovina, usluge, turizam, saobraćaj. Sad, kad je đavo došo po svoje, kad ide kontra, sad sve zavisi od rasta industrijske proizvodnje i izvoza. Je li tako? Izvoz pada 20 posto, sad je 18 posto, tu je stao. Industrijski proizvod 20 posto. Ne daj Bože da se to desi. Ali problem kvaliteta rasta, to je složen problem, o tome niko ne govori. Niko ne govori o kvalitetu rasta. Za nas je ključno izvoz. Niko ne govori. Niko ne govori o kvalitetu rada. Za nas je ključno izvoz. Ključno izvoz, mi samo tako se možemo spasti. Ne da ga zaustavimo, nego da ga povećamo, što je danas takođe vrlo teško Od toga će u datom momentu zavisiti BDP.
B92: Da, ali koliko se vidi prema izjavama ministara, oni su trenutno angažovani oko toga kako da gase socijalne požare tako je gospođa Dragutinović, ministarka finansija rekla i da će između 600 i 800 miliona biti ušteda kojojm će, koja će ući u taj fond u kome bi se zaista gasili te požari jer mi zaista vidimo vrlo dramatične slike iz nekih preduzeća, fabrika,
Zec: Ako vi imate policiju da gasi požar, onda će ostati zgarišta, je li tako? Ako neko ugasi, kaže, šta se dešava kad se ugasi požar? Pa zgarište ostane. Ovde se mora otvoriti prozor da ljudi pokažu inicijativu, da preduzeća rade, pa Vlada i da hoće, to ne može da radi. To je to po...
B92: I kako da pokažu inicijativu? Da li, recimo ovaj broj od 10 hiljada mladih pripravnika inicijativa? Da li je...
Zec: Pa smanji poreze na plate. Smanji...kakva inicijativa?
B92: Pa evo to je recimo jedna ideja koja...
Zec: Pa to lepo zvuči, ali evo, evo, kako, kako da država plati? Pa stotinu puta se to pokušalo. Pa u komunizmu, jel bilo obavezno prijem pripravnika? Pa je li u EPS- u zato ima 100 hiljada ljudi. Nema 100 hiljada, sada ima 36. Pa moraš otpustiti. Pa je li druga inicijativa zaposliti u opštini, pa svi se zaposlili u opštini. Pa šta sad? Sad moraš isterati iz opštine. A, po meni je to potpuno, ali ti, ti to tako naštimaš, da ko kaže protiv toga, prosto bude neprijatno. 10 hiljada mladih, da to radi u privatnom firmama, da država daje platu. Pa dao džabe preduzeće, pa sad još platiti radnike, pa pobogu i šta prođe godinu dana. Hajde da napravimo analizu, pa mi smo to davali za dole jug Srbije, za Jumko i šta. Da vidimo šta je bilo. Pa čim je država prestala da mu daje plate, taj što što mu se šili, taj je odneo robu i gotovo.Nema ništa. Mora se stvoriti uslovi da se ljudi razumno i racionalno zaposle. Mora se dati opcija da je plata velika, a da rad nije preskup. To se mora dati.
B92: A da li Vi vidite prostor za to u ovoj godini krize, koja zaista nije samo u Srbiji, bez obzira što je naš problem postojao i pre krize, da li Vi vidite mogućnost.....
Zec: Pa kako nema mogućnosti? Pa uvek ima mogućnosti. Pa ti sad stvaraš uslov da je neko čarobnjak. Ovde je model vlasti takav, da ja uzmem pare kao država. Hajde da ove naše ne diram, da ne ljute se. Kaže Obama, ja dajem 100 milijardi, 1000 milijardi, bilion. Odakle tebi bre pare? To su pare države. Kako država može da dođe do para. Povećanjem poreza ili zaduživanjem. Je li tako? On nije ni povećao poreze, nego se zadužuje. On ima sreću što to radi, zato što to svi plaćaju. A kome mi da se zadužimo? Mi to moramo platiti. Ja Vas pitam šta će biti 2010.godine kada bude falilo još 8 milijardi ako se ovako nastavi. Šta će biti? Pa to je ko domaćinstvo. Toke plate su slabe i male. Prodaj jedno, prodaj drugo, prodaj treće i šta, komšija neće više da pozajmi. Bankrot. Srbije je meni žao. Ja sam se setio metafore šta se meni desilo u detinjstvu. Mi smo u detinjstvu imali, u mom dvorištu je bila jedna velika trešnja svi su se penjali, Srbija kao bogata trešnja. Svi su se penjali i evo ko je hteo. Lomili grane i na kraju se trešnja osušila i nema više trešnji. Ako se Srbija uruši, to je tužno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Poligraf |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
