Ko su vehabije

Muhamed Jusufspahić: To je konkretno vezivanje za jednu ličnost istorijsku, jednog učenjaka Abdul Vehaba, a oni za sebe kažu da su selefisti ili Ehlu s sunna ve l džema'ah ili ako bismo to ovako šire hteli da prevedemo ne baš na naš jezik, ali terminom koji se koristi kod nas, to su ortodoksi, oni koji žele da se vrate na prvobitnu praksu Božijega poslanika. E, kada na taj kolosek izvedemo ovu priču, pitanje je koliko ti momci mogu da budu autoriteti u tom pogledu, pitanje je koliko ti momci imaju znanja o islamu i pitanje je koliko se može imati znanja o islamu iz par knjiga, da ne kažem brošurica

Gost: Muhamed Jusufspahić, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice Srbije
Voditeljka: Antonela Riha

Dobro veče. Od sutra je Arab džamija u Novom Pazaru ponovo otvorena za vernike i nadamo se da je to konačno i kraj sukoba unutar islamske zajednice. Hoće li tome pomoći ujedinjavanje muslimanskih vernika unutar jedinstvene organizacije zavisi između ostalog, odnosno između ostalih i od našeg večerašnjeg gosta, a to je gospodin Muhamed Jusufspahić, beogradski imam i zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice Srbije, dobro veče. Vi ste povodom ovih incidenata u Novom Pazaru, između ostalog, dali jednu izjavu i  ja bih počela upravo s njom. Rekli ste: „Pojava vehabija nije opasnost za građane Srbije, ali bi situacija u Islamskoj zajednici u Sandžaku mogla da kulminira i postane opasna po državu.“ Šta ste zapravo ovim hteli da poručite i koja je to vrsta opasnosti po državu?

Jusufspahić: Nisam siguran da sam baš tako kazao, ali u svakom slučaju podržao sam izjavu gospodina Rasima Ljajića, koji je kazao da je taj sukob u suštini opasnost za islamsku zajednicu, bilo da je to samo Islamska zajednica Sandžaka, odnosno Islamska zajednica u Srbiji, nego što on predstavlja opasnost za celokupno društvo. Ali sam dodao i da, ako bi se rešavanje tog problema prenebregavalo, mislim da bi mogao da eskalira i na taj način bude i opasnost za celokupno društvo.

B92: Vidimo da je policija reagovala, da je privedeno otprilike sedamnaestoro ljudi, protiv njih su podignute prekršajne prijave i tako dalje, ali iznenađujuće je, bar za mene, to što ministar vera Srbije Milan Radulović nije želeo da komentariše ovaj slučaj. Šta očekujete od države u ovom trenutku? Dakle, policija jeste odradila svoj posao do sada, ali šta je sledeći korak?

Jusufspahić: Mislim da je dobro što je policija uradila svoj posao. Ministar vera kao čovek koji je direktno uključen u te odnose, u sve crkve i verske zajednice ispred države, pretpostavljam da je povukao dobar potez da se ne bi desilo da se i na ovaj drugi način država meša u rad verskih zajednica.

B92: Mislite da je to neka poruka mira?

Jusufspahić: Sigurno. Ako je i to izbegao onda je napravio grešku, ali ako je pokušao da se ne stavlja na stranu nečiju, da sebe spreči u nekim osudama, onda mislim da je dobro postupio. Naše je, kao predstavnika Islamske zajednice u Srbiji, odnosno dvaju objedinjenih Mešihata, kako će to uz Božiju pomoć biti, da delujemo preventivno u tom pogledu, a kada se ovakvi slučajevi dese, onda da imamo prostora da delujemo i šire, znači da imamo ovakve istupe u medijima i da delujemo sedativno koliko god je to moguće.

B92: Ali pomozite nam da razumemo malo bolje ko su zapravo vehabije. Otkud oni u Sandžaku, odnosno u Srbiji? Negde sam našla podatak da su od 1997. zabeležene prve pojave vehabija.

Jusufspahić: Oni prvenstveno ne vole da se takvim nazivom nazivaju, to je za njih pogrdan naziv, nekoga od njih nazivati vehabijom na taj način...

B92: Šta to znači vehabija?

Jusufspahić: Znači, to je konkretno vezivanje za jednu ličnost istorijsku, jednog učenjaka Abdul Vehaba, a oni za sebe kažu da su selefisti ili Ehlu s sunna ve l džema'ah ili ako bismo to ovako šire hteli da prevedemo ne baš na naš jezik, ali terminom koji se koristi kod nas, to su ortodoksi, oni koji žele da se vrate na prvobitnu praksu Božijega poslanika. E, kada na taj kolosek izvedemo ovu priču, pitanje je koliko ti momci mogu da budu autoriteti u tom pogledu, pitanje je koliko ti momci imaju znanja o islamu i pitanje je koliko se može imati znanja o islamu iz par knjiga, da ne kažem brošurica.

B92: Ono što uznemiruje građane Srbije jeste to što se pojava vehabija kod nas vezuje i za rat na teritoriji Bosne i Hercegovine, pa i za mudžahedine, pa i za to selo u kome oni i dan danas žive, blizu Brčkog, i samim tim i za jedno vrlo agresivno ponašanje, jednu, da tako kažem, militantnu religioznost. Da li bismo mogli ove vehabije da tako definišemo?

Jusufspahić: Ne bih imao ništa protiv da čovek u svom životu želi da što više sazna o islamu i da postupa po islamskim propisima striktno, da primeni u svom životu islam. Vrlo često se dešava da mladi ljudi krenu tim putem, koliko je mladih monaha koji kreću tim putem, želeći da sebe ispolje kao vernike. Mi u islamu nemamo monaštvo, imamo nešto što bismo mogli nazvati temporalnim monaštvom, odvajanje od svojih porodica u jednom određenom broju dana, prvenstveno u toku meseca Ramazana.

B92: Da, ali izvinite, ne pitam vas za monahe, nego za mudžahedine konkretno, znači vezuju se za njih, bar u štampi.

Jusufspahić: Dobro, ja sam kazao svojevremeno, džihad znači borba, a mudžahedin je borac. Ako neko ima nešto protiv borca muslimanskog, a nije musliman onda tu možemo govoriti o nekim drugim odnosima. Zloupotreba toga je ono o čemu govorimo, znači, mi ne govorimo o džihadu koji bi i u hrišćanstvu imao određeni ekvivalent u nečemu što bi nazvali samopregalaštvo ili podvižništvo, pa je particip aktivni od te imenice podvižnik ili onaj koji je izveo taj podvig i tako dalje. Zloupotreba toga  kao naša tema, a ja sam na to i ukazao, je nače koren svega i svakoga radikalizma i, njihova pozicija da nemaju posla, besposličarenjem po kafićima, neimanjem nade za nekakav bolji život i takođe jedna želja da se pokažu. Svaki čovek ima u sebi želju da se negde ispolji, a mislim da se radi o osobama koje imaju tu želju prenaglašenu, a neda im se dovoljno prostora da se infiltriraju u društvo, odnosno u versku zajednicu.

B92: Samo da Vas prekinem za trenutak, u ispovesti jednog od vehabija, koje smo mogli da čitamo u beogradskoj štampi, on je čak sa punim imenom išao, pričao je o tome da je on zapravo to učenje primio u Beču, da je centar evropskog vehabizma, kako je rekao, i da nezaposlene vehabije dobijaju između 500 i 1.000 evra mesečno ne bi li vrbovali neke druge, širili to učenje i tako dalje. Imate li vi tu informaciju?

Jusufspahić: Ja nisam siguran za tu informaciju vezanu za plaćanje, ali znam da u Beču postoji jedna grupa ljudi koja takođe odbija sebe nazvati vehabijama, već sebe naziva selefistima, ortodoksima i u tom smislu oni deluju. Nije samo pitanje Sandžaka, pitanje je i Kosova, deluju znači na ljude koji su albanskoga porekla, odnosno deluju i na ljude koji su Goranci. Jedan broj tih ljudi kada završi svoju misiju tamo vraća se u Goru. Iz kojih razloga, da li imaju neke ciljeve, ne znam, ali jeste činjenica da oni tu dobijaju određene informacije o islamu i jeste činjenica ta da pre toga nisu imali nikakvih informacija o islamu ili vrlo šturih. Znači, ode nam čovek odavde bez ikakvoga islama, islamijjeta, kako bismo mi kazali, niti obavlja molitve, niti posti mesec Ramazan i tako dalje, a onda posle toga se vraća u tom pogledu kvalitetniji.

B92: A da li to govori o slabosti islamske zajednice ovde?

Jusufspahić: Sigurno da, i govori o momentima koji su doveli do slabosti islamske zajednice ovde. Hvala Bogu, mi smo na putu da taj svoj odnos prema državi i odnos države prema nama kao muslimanima ispravimo i dovedemo na pravi put. Mi kao Islamska zajednica Srbije i Mešihat srbijanski se zalažemo za koncept srbijanskih muslimana koji uključuje muslimane svih etničkih grupa, pa i Srba.

B92: Pričaćemo o tome, ali još nešto o vehabijama. Čuli smo u vestima da je profesor sa Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu Rašid Hafizović povezao čak pojavu vehabija sa britanskom obaveštajnom službom.

Jusufspahić: Ne samo s njom, ja sam u jednom intervjuu, bilo je 92, ali ne B92 nego Revija 92, objasnio o čemu se radi i kako dolazi do veza. Ne znam koliko bismo imali vremena da o tome elaboriramo, ali je činjenica ta da kada god se muslimansko društvo ili muslimanske države nalaze na jednoj prekretnici i kada treba da to muslimansko društvo krene na bolje, onda nam se dešavaju ovi momenti koji nas vraćaju unazad, jedan korak napred, dva koraka nazad.

B92: A da li su vehabije jedina tako ekstremna pojava unutar islamske zajednice, bar ovde kod nas? Naime, takođe u dokumentaciji, u štampi ovdašnjoj se dosta pisalo i o drugim nekim ljudima koji recimo dolaze iz Bosne i Hercegovine, pominje se imam džamije u Sarajevu Sulejman Bugari, koji je sufiski derviš, koji često dolazi u Sandžak, koji često gostuje na televiziji koja je pod kontrolom Sulejmana Ugljanina i šalje neke poruke koje nisu baš miroljubive.

Jusufspahić: Šta da vam kažem, Sulejman Bugari je mirotvorac, ovom prilikom se ja čoveku tom izvinjavam, tražio sam halale, izvinjenja, nisam znao, nisam imao informaciju da on nije uradio one pozive. On nije pozivao na, kako se to kaže, bojkot srbijanskih ili srpskih proizvoda u Bosni i Hercegovini i šire. Od strane Bošnjaka to je uradio neko drugi upravo iz ove druge grupacije, a kojoj god grupaciji Sulejman Bugari pripada on to časno iznosi i na kraju krajeva, mogu jednom rečju da ga opišem kao mirotvorca. Mnogim ljudima je pomogao, bez obzira kojoj veri pripadali.

B92: Dobro, ali osim njega, znači moje generalno pitanje jeste, da li osim vehabija postoje još neke grupe koje Vi možete da identifikujete?

Jusufspahić: Mi se trudimo da među muslimanima sve razloge podela prenebregnemo. Ja recimo bih mogao za sebe da kažem da sam musliman, sunit, hanefitske pravne škole, i to bi značilo gomilu novih informacija za moje prijatelje koji stanuju preko puta mene u zgradi i možda bi mogli i da povežu da su to možda neke formacije. Haneftiska škola je pravna škola, pripada ehlisunetskoj, generalno gledano, pravnoj školi. Postoji ta podela među muslimanima na sunite i na šiite, postoji onaj, rekao bih, blok ili korpus onih muslimana koji su asketski nastrojeni, znači, koji preferiraju taj asketski način života i među njih spadaju i sufije, mada moram da kažem da mi kod sebe u islamu nemamo taj monaški pristup, a oni bi se mogli okarakterisati ljudima koji su najbliži tome.

B92: Dobro, ali sad pričamo o jednoj vrlo agresivnoj grupi ljudi koja postoji u Novom Pazaru, znači, oni su prekinuli jedan koncert, imali su već više ispada.

Jusufspahić: Vehabije su protiv sufija i derviša, odmah da vam kažem. Abdul Vehab je širio svoje učenje i imao tu političku dimenziju svoga nastupa i svoga delovanja, u tadašnjem društvu tadašnje Arabije, da ne kažem Saudijske Arabije, a to se poklapa sa vremenom kada je Karađorđe ovde podizao ustanak, a okupator je isti. I povucite te paralele i dodajte još onu priču o princu Lorensu od Arabije i zamislite se nad granicama povučenim u arapsko-islamskom svetu koje su pod uglom od 90 stepeni, kao da ih je neko vukao lenjirom.

B92: Gospodine Jusufspahić, da li se plašite da će recimo ovakve pojave preći iz Sandžaka do Beograda, da li mislite da ukoliko je zaista tačna informacija da su ovi momci između ostalog i plaćeni za to što rade, da će se i u Beogradu pojaviti, ne samo u Beogradu, u Nišu, u Novom Sadu?

Jusufspahić: Ja bih voleo da imam ili da vidim taj dokument gde postoji da je neko platio i da je neko primio novac.

B92: Čak i da nisu plaćeni, hajde da uzmemo u obzir da nisu plaćeni.

Jusufspahić: Mora se uspostaviti dijalog između muslimana i islamske zajednice, znači, ti ljudi su videli da postoji jedna određena razlika u molitvi koja se činila ili obavljala u vreme naših predaka, na određenoj teritoriji. Ne znam da li me razumete, ali ljudi koji znaju i ljudi o kojima se radi sigurno razumeju o čemu pričam. Mi delimično drugačije danas obavljamo molitvu, jer smo je prispodobili nama koji smo nearapi. Postoji taj kodeks ili taj pristup ili taj momenat spominjanja Boga nakon molitve koju Arapi obavljaju kod svojih kuća nakon obavljene molitve. Turci su kod nas doneli taj običaj da mi taj zikrulah-spominjanje Boga i završetak molitve oficijelne, obavljamo u samoj džamiji. I baš na tom delu, baš u tom segmentu je došlo do sukoba u toj džamiji i ti sukobi ili te diskusije su vrlo česte.

B92: Da li ih očekujete u Vašoj džamiji?

Jusufspahić: Njih je bilo, da, ali niko nije pucao u zrak. Njih je bilo, to nisu bili sukobi, to su bile rasprave. Šta se desilo sa nama koji danas uz tespih, onu brojanicu, spominjemo: Subhanallah - Bog je uzvišen, Bog je uzvišen, 33 puta i dilema da li to treba raditi uz tu brojanicu, što je novotarija po vehabijama, odnosno po selefistima, koji koriste pregradke na prstima da dođu do broja 33. Ja bih danas uvek seo u automobil, upalio ga i otišao tamo gde treba da odem. Vrlo bi retki slučajevi bili kada bih uzjahao na kamilu, ortodoksno, onako kako je to radio Božiji poslanik.

B92: Govorimo o situaciji unutar islamske zajednice, pričali smo o nekim ekstremima, čuli smo, evo, da postoje znači i u Beogradu, ali ne kao vehabije, već na jedan drugi način. Međutim, volela bih da ostatak razgovora posvetimo jednoj drugoj temi koja je za Vas takođe važna, to je objedinjavanju svih Mešihata, odnosno Vaša ideja je da objedinite srbijanski, sandžački i preševski, ako se ne varam.

Jusufspahić: Da, s tim što u Preševu Mešihat ne postoji, ali je naš predlog da se braća u Preševu organizuju na tom nivou. U tom smislu, otišao sam kao predstavnik Mešihata srbijanskog kod braće, kod Mumina efendije Tahirija, preševskoga muftije, a nakon toga sam otišao i posetio Naima Trnavu, znači predsednika Islamske zajednice Kosova.

B92: Upravo sam to htela da Vas pitam, kako to da niste Kosovo uključili u celo to objedinjavanje, eto, u Ustavu je Kosovo deo Srbije, Vi ste Albance kao na referendumu, Albance s Kosova ste negde izbrisali.

Jusufspahić: Ne radi se o tome. Dobro vam je pitanje. Znači, moram da priznam, pričamo o tome, ali smo i svesni realne situacije i pretpostavljamo da bismo doveli sebe u nezgodniji položaj kada je to u pitanju. Takođe, u oba pravca je to, i ne želimo da iritiramo. Braća iz Islamske zajednice Kosova ako prepoznaju u tome nešto što će im biti interes oni će se priključiti, postoje mehanizmi za njihovo uključenje.

B92: U čemu je problem s Vama i Mešihatom iz Sandžaka? U jednom pisanom dokumentu koji ste juče podelili novinarima vidimo da postoji problem.

Jusufspahić: Generalno problema nije bilo, ako ništa drugo, u toj meri. Mi prihvatamo postojanje Mešihata sandžačkoga kao što prihvatamo volju naroda Sandžaka, Bošnjaka Sandžaka.

B92: Izvinite, šta to znači - mi prihvatamo?

Jusufspahić: Znači, mi kao Islamska zajednica Srbije.

B92: I Sandžak je u Srbiji.

Jusufspahić: Ne, ne, kao Mešihat Islamske zajednice, jer mi želimo da ostvarimo pravo onih koji kao muslimani žive u Srbiji, a ne žele da imaju svoju kapu ili svoj centar van Srbije. Znači, u pitanju je sukob različitih koncepcija. Mešihat sandžački se zalaže da svoj centar i dalje vidi u Sarajevu, mi kao Mešihat srbijanski se tome ne protivimo, to je njihova volja. Ona je čini mi se od 1994. kada je taj Mešihat nastao. Mi smo tada i do skora bili na nivou prvo beogradskog Muftijstva, onda Muftijstva islamske zajednice Srbije, upravo onda kada se desilo formiranje Mešihata sandžačkog, jer smo hteli da ostanemo, shvatajući terminologiju drugačije, Muftijstvo islamske zajednice Srbije. Kod nas je stigao materijal i poziv da budemo uključeni u islamsku zajednicu Bošnjaka, skoncentrisanu, sa svojim centrom znači u Sarajevu. Trebalo je da uđemo u taj projekat, ali nam je taj projekat tada bio vrlo daleko, zbog toga što mi nismo zajednica koja je u etničkom pogledu, znači, homogeno bošnjačka.

B92: Da, ali muftija Zukorlić koji je bio ovde pre otprilike mesec dana, otprilike se vrlo složio s tom idejom, bila mu je vrlo prihvatljiva, da se napravi jedna jedinstvena islamska organizacija.

Jusufspahić: Koja će sveukupno biti s centrom u Sarajevu. Ja sam ovde, i naše reagovanje je bilo upravo nakon toga. Ja sad samo citiram svoga brata muftiju sandžačkog: ''Mi predlažemo da duhovno središte Islamskoj zajednici u Srbiji ostane u Sarajevu, s garancijom potpune organizacione i finansijske i svake druge samostalnosti, kao što je sada slučaj sa Islamskom zajednicom Sandžaka.“ Znači, čovek vari ove termine i terminologiju. „Izuzetak bi“, a nama ovo nije jasno, „izuzetak bi bila Preševska dolina koja bi ostala po toj liniji duhovno vezana s Prištinom.“ Ako je naša platforma ta koja razume muslimane Sandžaka da imaju centar u Sarajevu i muslimane Preševa da su duhovno vezani sa braćom na Kosovu, zašto bi mi bili neshvaćeni i zašto mi kao Mešihat srbijanski ne bismo bili prihvaćeni, mi koji želimo da imamo i svoju glavu i svoju dušu, znači, ovde.

B92: Da, ali onda mnogi zameraju, kažu da je zapravo to jedna islamska organizacija Jusufspahića, pošto je Vaš otac na čelu Islamske organizacije, Vi ste beogradski imam, Vaš rođeni brat je u Nišu imam, te prema tome, imate li još nekog brata?

Jusufspahić: Ne, ali imam braću koja su na tom putu. Evo, sad ću vam kazati.

B92: Da li mislite da postoji otpor i zbog toga, da ste Vi zapravo preuzeli monopol nad islamskom zajednicom?

Jusufspahić: Ljudi ne znaju da je broj zaposlenih u Islamskoj zajednici Srbije preko 50, ja bih sad kazao 54 ili 55. Naš procenat, odnosno procenat Jusufspahića u toj islamskoj zajednici u momentu nastajanja, u momentu kada je moj otac, beogradski muftija Hamdija Jusufspahić, kao imam Bajrakli džamije poslat iz Sarajeva u Bajrakli džamiju, je bio 100 posto, broj Jusufspahića u Islamskoj zajednici je bio 100 posto. I moja majka je čistila džamiju i moj otac je bio muftija.

B92: Dobro, ali sad verovatno ima još nekih ljudi.

Jusufspahić: Moj otac, čast neka mu je, i nije mogao da deluje na druge da šalju svoju decu u medresu što ne bi poslao svoju, i to je to. I kada sam već tu, takav kakav sam, verujte mi, ja lično odbijam tu priču i mi gledamo da izađemo s jednim finim rešenjem, da se nepotizam ili ono što bi se moglo razumeti kao nepotizam u Islamskoj zajednici Srbije reši time što u Islamsku zajednicu ili u rad u njoj uključujemo mnoge ljude koji su, školovane na islamskim univerzitetima, koji su završili našu beogradsku medresu i tako dalje. Imali smo taj problem da je ovaj prostor vrlo nepopularan za imame da dođu bilo iz Bosne, bilo sa Kosova.

B92: Imamo još dva minuta, ja bih volela da do kraja bar razjasnimo tu priču između Vas i Sandžaka, jer se i pare pominju u celoj toj priči, i u dokumentu koji ste Vi dali novinarima, Vi pozivate brata Muamera i brata Mevluda, ko su oni?

Jusufspahić: Muamer Zukorlić i Mevlud Dudić, znači, muftija Islamske zajednice Sandžaka, predsednik Mešihata i njegov zamenik.

B92: I optužujete ih da nisu dali donaciju za džamiju?

Jusufspahić: Verujte mi da tako jeste, znači, radi se o donaciji sandžačkoga naroda bošnjačkoga dvema srbijanskim džamijama u Beogradu i Nišu koje su, vi to dobro znate, spaljene 17. na 18. mart, i mi smo tu imali velikih problema finansijskih. I drago nam je što je sandžački narod, Bošnjaci Sandžaka muslimani, a bilo je i onih koji to nisu, firme i tako dalje, koji su pohrlili da pomognu.

B92: Zašto Vi tu pomoć niste prihvatili? Kada su tražili od Vas specifikaciju šta Vam treba?

Jusufspahić: Evo, sad ću vam kazati. Oni su u tom faksu 18.10.2004. godine, oni sada kažu da su tražili specifikaciju i broj računa, ali tada su nam tražili - u tom smislu, od vas očekujemo, 18.10.2004, 157 je broj kroz 04, u tom smislu od vas očekujemo da nam dostavite specifikaciju potrebnog građevinskog materijala, nameštaja, opreme i ostalih potrepština kako bi vam izvršili nabavku istih, kako bi vam izvršili nabavku istih, i okviru navedenog iznosa odobrenih sredstava.

B92: Jeste Vi to uradili? A šta je tu sporno?

Jusufspahić: Sporno je to što je trebalo da taj novac koji je skupljao sandžački musliman, Bošnjak završi na računu Islamske zajednice Srbije.

B92: Drugim rečima, Vi ste hteli novac, a ne taj materijal koji oni Vama nude.

Jusufspahić: Drugim rečima, mi smo hteli da oni pošalju novac na naše račune, ne onako kako govore, znači da nam daju u ruke, mi smo hteli da nam daju novac, jer je 18.10. i džamija u Nišu već bila već završena i spremna za Ramazan.

B92: Gospodine Jusufspahiću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa. Naše vreme je nažalost isteklo, a ovo je nadam se jedan dobar uvod za dalje razmišljanje o budućoj jedinstvenoj Islamskoj zajednici Srbije. Hvala Vam što ste bili naš gost.