Postreferendumske poruke i pouke

Đorđe Vukadinović: Mislim da je referendum, što se broja tiče uspeo, znači brojčano je sigurno uspeo. Ali, ono što ste vi na početku rekli, one poruke koje su poslate, tu ima elementa da se politička elita zapita oko dometa njihovog konsenzusa. I to ne samo konsenzusa, ne samo konsenzusa s radikalima i SPS-om, kao tobože da bi bio bolji rezultat da nije bilo tog konsenzusa. Naprotiv, ja mislim da onda referenduma ne bi bilo, ne bi bilo ni blizu 50 posto, i to je prosto realnost naša politička na koju se svi moramo navikavati.

Gost: Đorđe Vukadinović, politički analitičar 
Voditeljka: Antonela Riha

Dobro veče. Politička elita Srbije dobila je juče određene poruke. Jedan deo birača u Srbiji pokazao je da je potpuno svejedno za njih da li su Kosovo i Metohija deo Preambule ili državne teritorije, takođe da sabornost demokratskih stranaka sa socijalistima i radikalima nije ono jedinstvo koje je Srbiji potrebno, kao i da u budućim izborima moraju da ponude nešto mnogo iskrenije i konkretnije. Ustav je usvojen, odnosno ustavni predlog, slede nove političke turbulencije, čini se, a sa nama večeras je gospodin Đorđe Vukadinović, politički analitičar. Dobro veče.

Vukadinović: Dobro veče.

B92: Kako se Vama čini ovaj izborni rezultat, odnosno referendumski rezultat, najpre? Da li ima osnova za sumnju da je on tačan?

Vukadinović: Osnova za sumnju uvek ima dok zvanično traje period u kojem se te sumnje mogu izneti, odnosno žalbe i pritužbe podneti. Nakon tog roka i nakon odluka nadležnih organa više nema prostora, bar ne formalnog prostora za to, a svako će za sebe naravno i dalje misliti ono što misli. Ja bih rekao ipak da čak i oni koji ulažu te žalbe, zato što je sigurno bilo i prekršaja procedure tu i tamo, uvek na izborima.

B92: Mi smo to uspeli da čujemo sinoć na RTS-u. Prekinuta je konferencija za novinare taman kad je krenulo da se priča o nepravilnostima.

Vukadinović: Ne, pa toga uvek ima na svakim izborima. Jeste pratili malo kako stvari stoje na američkim izborima, koji su uzor mnogo čemu, demokratije tog tipa barem, pa čega sve tu bude. Dakle, da neko glasa ovako ili onako, da se neko negde sporečka. Prosto, treba pitati uostalom za to one koji su nadležni za praćenje, koji su rekli svoje mišljenje, bilo da je reč o domaćim, bilo da je reč o međunarodnim posmatračima. Dakle, meni to nije mnogo interesantna tema, iako sam svakako za to da se svi ti slučajevi ispitaju i sada, kao i u nekim drugim slučajevima, recimo kada je bilo reči o crnogorskom referendumu, kada je bilo, moramo to reći, mnogo ozbiljnijih pritužbi od strane tadašnje opozicije, odnosno i sadašnje opozicije, a tadašnjeg gubitnika na referendumu, što nije imalo mnogo odjeka niti u dobrom delu naših medija, a pogotovo ne u stranim medijima. Ovo je prosto neuporedivo u tom smislu, ali ja mislim da čak i oni koji su podneli te žalbe ne računaju mnogo na to.

B92: Da, ali ja ne mislim samo o ljudima...

Vukadinović: I mislim da je referendum što se broja tiče uspeo, znači brojčano je sigurno uspeo. Ali, ono što ste vi na početku rekli, one poruke koje su poslate, tu ima elementa da se politička elita zapita oko dometa njihovog konsenzusa, i to ne samo konsenzusa.

B92: Pričaćemo o tome.

Vukadinović: Izvinite, ne samo konsenzusa s radikalima i SPS-om, kao tobože da bi bio bolji rezultat da nije bilo tog konsenzusa. Naprotiv, ja mislim da onda referenduma ne bi bilo, ne bi bilo ni blizu 50 posto, i to je prosto realnost naša politička na koju se svi moramo navikavati. U Srbiji vi imate ne mali broj građana, ili nema teme koja može na takav način ujediniti kao što se neko priželjkuje, a neko plaši, to nije ni Kosovo, ali to nisu ni evropske integracije, to nije ni Evropa kao cilj, to nisu ni izbori kao poželjni deo. Prosto, građani Srbije su dosta dezorijentisani i vrlo nehomogeni, kao uostalom i građani drugih društava, kod nas je možda još više tog haosa i te nehomogenosti i te dezorijentacije.

B92: Vratiću Vas ipak na ovo početno pitanje. Šta mislite da je na kraju juče po podne građane opredelilo da u tako velikom broju odjednom, sa četiri posto izlaznosti na sat, izađu, kako se preračunalo? Da li je to što je patrijarh izašao prvi put da glasa ili što je zaprećeno da će Čeku da se raduje i Ahtisari itd? Da li mislite da su te političke poruke zapravo naterale ljude da izađu?

Vukadinović: Sve pomalo. Prvo, tu ima opet nesvesne ili svesne manipulacije s tom izlaznošću u poslednjim satima, ona nije dramatična, ona je dramatična u odnosu na prvi dan, kada je izlaznost bila mala. Ali, ja sam već prvo veče rekao - Da niko nije glasao prvoga dana, referendum bi imao prostora da uspe. Drugo, ta izlaznost od tri do pet posto na sat, to je izlaznost koja je više puta postizana poslednjih desetak godina. Ne govorim o izlaznosti recimo na izborima 2000. godine, pa je to tada tretirano s razlogom kao uspeh, i dobar potez, i veština, i sposobnost, i trud onih koji su pozivali na izbore tada. Ja mislim da se ovoga puta radilo o istom. Dakle, izlaznost od četiri odsto, pogotovo na tako jednostavno pitanje... Vi imate jednu listu, gde nema mnogo papira, to vrlo brzo može da se...

B92: To je vrlo sugestivno pitanje, takođe moramo da kažemo, bez znaka pitanja.

Vukadinović: Pitanje kakva su na referendumu je postavljeno, ne mislim da je tu neki problem s pitanjem. Dakle, u tom smislu rekao bih da je ta izlaznost bila onakva kakva se može postići vrlo lako, i kakva je postizana čak i na nekim prethodnim izborima, gde je mnogo komplikovanije zaokružiti nego ovde gde imate jedno „da“ i jedno „ne“.

B92: I da li mislite da političari, ovi koji su pozivali na referendum, imaju razloga zaista da budu zadovoljni? Ok, ovo je uspelo, ali ovaj rezultat šta njima govori? Šta je poruka?

Vukadinović: To je već drugo pitanje i dobro pitanje. Sigurno imaju razloga za zadovoljstvo jer to nije lako, pogotovo ne na tako atraktivnu temu, i pogotovo na temu s tako protivrečnim porukama, gde jedni kažu: „Izađite zato što Srbija mora da dobije ustav i da se institucionalno zaokruži“, drugi kažu: „Izađite da bi sačuvali Kosovo u sastavu Srbije ili bar da bi sačuvali šanse da sačuvamo Kosovo u sastavu Srbije“, treći kažu: „Izađite da bismo posle ustava i referenduma imali izbore, i izađite da bismo što pre ušli u Evropu ili da bismo se što pre oprostili od Miloševićevog nasleđa“, četvrti kažu: „Izađite da potvrdimo nešto što je već ustanovljeno sa Miloševićevim ustavom.“ Dakle, te prosečne poruke su mnoge odbile, znači nisu delovale dodatno kao dodatni motiv.

B92: Da, ali da li je to moglo da...

Vukadinović: Nije svako povukao svoje pa da kaže – Dobro, ja ću zbog raskida sa prošlošću, da neko kaže – Dobro, ja ću zbog Evrope, ovaj kaže – Ja ću zbog izbora, ja ću zbog Kosova, nego, prosto kad su videli jedni druge, ili kada su građani videli te različite poruke onda je dobar deo njih reagovao povlačenjem u apstinenciju, tim pre što inače nisu previše oduševljeni političkom elitom i političarima, i to je ta poruka koja je zapravo poslata. No, svejedno, ne treba podcenjivati, ja mislim da je to veoma dobar rezultat, i to rezultat koji će se teško postići, to je naš plafon, uzgred budi rečeno, sa ovih pet-šest posto, stvar je procene, onih koji su aktivni bojkotaši, onih koji su pozivali, onih koji su iz političkih razloga bojkotovali izbore. Ima onih koji bojkotuju spontano zato što nikada ne izlaze, ja mislim da tih nema više. Sad, sporiće se oko toga i analitičari, pogotovo političari da li je toga više od pet-šest ili možda do sedam-osam procenata.

B92: To onih koji su rekli „ne“?

Vukadinović: Ne govorim o onima koji nisu izašli, koji su poslušali stranke i ove pojedince i nevladine organizacije koji su pozivali na bojkot. To je recimo taj procenat, i to nije malo. Znači, ja preciziram da nema više...

B92: Na osnovu čega Vi izvodite tu procenu?

Vukadinović: Pa trebala bi nam još jedna emisija ovako ista na tu temu. Ja mislim da više od toga nema. Ako pogledate izlaznost na prethodnim izborima, na niz prethodnih izbora, i evo na sledećim izborima koji će biti pre ili posle, onda ćete videti da je to neka vrsta srpskog političkog plafona 60, hajde da kažem u vrh glave 65 posto izlaznosti sa ovakvim biračkim spiskom, u kome ima i mrtvih duša, ljudi koji fizički i faktički ne mogu da glasaju i slično.

B92: To se stalno govori na izborima.

Vukadinović: Ne, ali to je tako.

B92: Zanimljiva je Vojvodina, Vojvodina koja je izgleda poručila da joj novci nisu toliko potrebni koliko možda suštinska autonomija koju nije dobila.

Vukadinović: Pa i to je pitanje šta je poručila Vojvodina, kao što ste vi rekli. Sigurno je da je izlaznost u Vojvodini bila manja, sad se ispostavilo za desetak procenata nego recimo u drugim delovima Srbije, nešto manja nego u Beogradu, nešto više od tih desetak posto u tzv. Centralnoj Srbiji. Ali, pazite, to je desetak posto vojvođanskog biračkog tela, ili neka je 12 posto vojvođanskog biračkog tela ili 13, to nije poruka. Ta kalkulacija počiva na psihološki razumljivom stavu da ima sto posto, sto procenata birača, pa onda vi pogledate koja je razlika od ovih 42 ili 48 koliko je glasalo „za“, pa onda kažete posle toga...

B92: Dobro, ali propaganda je bila vrlo jaka, kampanja je bila vrlo jaka.

Vukadinović: U takvim stvarima je kampanja vrlo jaka. Jedno je propaganda onih koji su pozivali na referendum. Ja sam mislio da su mediji do možda poslednjih sati tu bili vrlo uzdržani, čak moram priznati da je dosta čudno, nemojte zaboraviti, ovo nisu izbori, nisu politički izbori, ovo je referendum. U tom smislu, nasuprot, pretpostavljam, vašem stavu ili nekih posetilaca vašeg sajta, ja mislim da je RTS sa onim višesatnim programom crtanih filmova Diznijevih, Paja, Šilja itd, bila više nego uzdržana, čak po malo neumesno uzdržana u čitavoj ovoj priči oko referenduma sve do juče po podne, kada je onda išla ona poruka i poziv na izlaz.

B92: Tad je počela panika.

Vukadinović: Možemo to nazvati i tako. S druge strane, neke televizije su vodile dosta upadljivu antireferendumsku kampanju ili su makar pružale dosta prostora onima koji pozivaju na bojkot. U tom smislu, ja mislim da je medijska situacija bila opet kudikamo povoljnija, odnosno nepovoljnija, kako hoćete, nego recimo na crnogorskom referendumu, gde niste imali ni izbliza tako ravnopravne uslove.

B92: Međutim, ta referendumska, odnosno ustavna idila, i Vi ste tako u jednom tekstu to nazvali, je trajala dok se nisu čuli rezultati. Već sinoć smo mogli da vidimo političke razlike, pa čak i optuživanja. Naime, Tomislav Nikolić je optužio Tadića da je vodio pritajenu antikampanju time što je govorio da je to diskontinuitet sa Miloševićem, Dušan Petrović je optužio radikale da su lepljenjem Šešelja po Kanježi i Senti oterali birače Vojvođane. Dakle, već postoji jedna pukotina u tom jedinstvu. Kuda to dalje, po Vašem mišljenju, u narednih par dana može da vodi?

Vukadinović: To je nešto što ćemo gledati narednih dana, narednih nedelja, pa i narednih meseci verovatno. Možda je neumesno, kao što sam negde rekao, da se još ni biračke kutije nisu ohladile, a već su počela ova prepucavanja, moglo je sačekati makar 24 sata.

B92: Je l’ mislite da su to ljudi prepoznali i da između ostalog i zbog toga nisu izašli, jer su shvatili da je to potpuno, da ta ideja koncentracionog jedinstva, sabornosti nije prava, da je lažna negde?

Vukadinović: To je dobro pitanje. Ja mislim da je bilo i toga, sad govorim o ovom periodu ove kampanje za referendum, jer i tokom te kampanje je bilo sukoba. Kad sam govorio o referendumskoj, odnosno ustavnoj idili, ja sam mislio na onaj trenutak izglasavanja teksta ustava u Parlamentu. Jer, par dana nakon toga već je došlo ne do pukotina nego do žestokih polemika pre svega na liniji DS-SRS, i verovatno u strahu i jednih i drugih da njihovo biračko telo neće dobro reagovati na taj primer jedinstva, odnosno jedinstvenog glasanja, umesto da su se potrudili da svako svojim biračima više objasni zašto je to dobro, da to ne znači nikakvu neprincipijelnu koaliciju.

B92: A da li mislite da su građani takođe bili iziritirani time što su videli recimo DS i DSS na istoj liniji s radikalima i socijalistima?

Vukadinović: Ne, ima takvih, ali nemojte misliti da je nekog od njih iritiralo to što je videlo da radikali pozivaju za istu stvar za koju poziva Boris Tadić i demokrate, problem je u tome što naša vizura naših medija i naše javnosti je dosta selektivna. Dakle, sigurno je bilo nekih koji su na to loše reagovali. Da li zbog toga nisu izašli, to je druga stvar. Mislim da su svi trebali da se potrude, i jedni i drugi i treći, da više objasne zašto je to dobro i zašto je to prosto u ovom slučaju, konkretnom slučaju prihvatljivo. To ne znači neko ukidanje političkog pluralizma i višestranačja, ali je prevagnuo strah, kao što sam rekao, i kod jednih, a rekao bih posebno kod demokrata da će to loše odjeknuti u njihovom biračkom telu, pogotovo da će to koristiti Čedomiru Jovanoviću i njegovim bojkotašima, i zbog toga su se tako zbunjeno i suzdržano držali do kraja, niti su imali snage ni želje da istupe iz ove koalicije. Istovremeno, i taj utisak koji je neko pomenuo mislim da nije potpuno pogrešan, da su, najblaže rečeno, sa zadrškom, da ne upotrebim neku težu reč, se držali u ovoj referendumskoj priči, kao da ne bi bili previše nesrećni da je propao i da su imali već rezervnu varijantu i zamenu za ovaj eventualni neuspeli referendum u smislu izbora za Ustavotvornu skupštinu. To, pak, ne znači da glasači, da birači i simpatizeri DS-a nisu izašli, svi su morali da izađu barem većinski, bar ove tri glavne stranke ili političke grupacije su morale većinski da pozovu svoje i da izađu njihovi simpatizeri da bi referendum uspeo. Ali, mislim da je u političkom stavu DS-a bila te neke kalkulacije koja se na kraju pokazala pogrešna.

B92: A koliko je pogrešna bila kalkulacija da na bazi priče o Kosovu i Metohiji, da će ta Preambula zapravo značiti da će Kosovo i Metohija maltene večno ostati u Srbiji, koliko se ta kalkulacija pokazala kao neuspešna?

Vukadinović: Ne znam koliko je neuspešna, na kraju se ipak pokazala uspešnom makar utoliko što je referendum uspeo, a Ustav potvrđen. Sad, naravno, teško je razlučiti koliko je tom uspehu doprinela koja priča, dakle koliko Preambula, koliko Evropa, koliko želja za novim izborima, i to će verovatno u narednom periodu biti predmet spora i rasprave između političkih stranaka. Ali, ja mislim, i nisam zaboravio vaše prethodno pitanje, da je sve po malo tu doprinelo, teško je samo izračunati ko i koliko. I nipošto na poslednjem mestu, i to je ono zbog čega i treba da se zamisle predstavnici političke elite zbirno, je pojava patrijarha na biračkom mestu onako ostarelog i onemoćalog, a boga mi i ova sumnjiva informacija o tome da se priprema slavlje u Prištini ukoliko referendum ne uspe, sigurno je jedan broj birača izmamila na birališta u poslednjim satima. Ali, naravno, ima i onih koji bi inače izašli, a sve ostavljaju za poslednji čas, tako da ne treba podceniti ni jedno ni drugo.

B92: Ko je najviše profitirao, koja stranka od ovog rezultata referenduma? Ko može tu najbolje da kapitalizuje?

Vukadinović: E, to su dva pitanja. Ja mislim da je najbolje prošao i najveći uspeh je, objektivno politički gledano, ubedljivo je najveći uspeh za Vojislava Koštunicu i DSS, tu nema nikakve sumnje, mislim da su toga svesni i politički protivnici i oni koji to neće tako javno reći. Da li će oni to, pak, uspeti da politički profitiraju, odnosno kapitalizuju, to je druga stvar. Realno, jeste najveći uspeh zato što je to nekako suština i političkog programa i misije pre svega Vojislava Koštunice, a onda i DSS-a, oni su o tome govorili godinama i nekako su uspeli pred kraj svog mandata da kažu – Evo, mi smo ovo ipak postigli. Teško, uz mnogo kompromisa, niz nagodbi, obećanja, ko zna čega je sve tu bilo, ali je referendum prošao i kompromis je prošao u Skupštini, što je bilo veoma teško postići. I ovaj težak, hajde i to da kažemo, veoma težak uslov ustavni, odnosno referendumski uslov i cenzus od 50 posto plus jedan upisanih birača je postignut, to jeste veliki uspeh. Znam da ćete pitati i ko je najviše izgubio, to je tek posebna priča. Ali, još samo da kažem ovo, mi po malo zaboravljamo koliko je to veliki i težak zahtev. Recimo, u Crnoj Gori se glasalo, to je zgodna tema pošto su to dva referenduma koja su relativno bliska na ovom prostoru i u šest meseci održana pa ih možemo porediti, dakle taj veliki uspeh je nesumnjivo na neki način veliki uspeh Mila Đukanovića i nezavisnosti, odnosno suverenost Crne Gore je postignuta sa izlaskom, odnosno sa podrškom birača koja je manja od onih koji su podržali ustav. Tamo je bilo 55 posto od izašlih birača, a ovde je bilo 50 posto od upisanih birača. Dakle, Milo Đukanović nije ispunio to, on nije imao uz svu propagandu koju možemo samo da pretpostavimo, a delom mi znamo kakva je bila, i uz sav pritisak nije postigao to da više od 50 posto upisanih birača u Crnoj Gori glasa za crnogorsku suverenost. Kada uporedimo ta dva rezultata onda vidimo koliko je ovo juče zaista realno dobar i teško dostižan rezultat.

B92: Pričali smo o tome kako je i zašto došlo do ovakvog rezultata referenduma, ali ono što sada sledi to je ustavni zakon. I po onome što smo čuli, mnogo više će se polemisati o ustavnom zakonu nego što se polemisalo o samom ustavu, ukoliko je uopšte i bilo te javne polemike. Šta Vi očekujete, kakvu vrstu trgovina, kompromisa u narednim danima? Najavljene su konsultacije tokom ove nedelje raznih stranaka.

Vukadinović: Pre svega, ja ne verujem da će to tako ići brzo i da će se to zaista sve dogoditi u narednim danima. S druge strane, siguran sam, i to ste vi primetili, da će možda teže i duže trajati, teže biti postignuto jedinstvo oko ustavnog zakona iz tog seta ustavnih zakona, pogotovo Izbornih zakona, koji bi neki morali, a neki mogli da se menjaju ili donose.

B92: A kako Vi to tumačite? Nije li to neozbiljno? Ustav je morao da bude mnogo ozbiljniji dokument od ustavnog zakona.

Vukadinović: Naravno, ali ne propustite argument da se o ustavu razgovara već godinama, iako ja svakako spadam među one koji misle da je tu bar nekoliko sedmica debate, javne rasprave bilo potrebno, poželjno i pristojno, tako da kažem, ali uvek je to tako. Ne znam, primere mogu sa sednica na svom fakultetu, svako na svom radnom mestu ili u svojoj sredini može da se seti o tome kako se preko raznih principijelnih stvari prelazi jako brzo, a da kadrovska pitanja ili pitanja koja zadiru u bilo čiji interes postaju tema dugih rasprava, tako da u tom smislu ni ovo nije nikakvo čudo. Jer, veoma je važno za stranke, koje žive od politike, stranačke lidere i članove rukovodstva, oni pokušavaju što bolje da se pozicioniraju pred te izbore, i zato je vrlo važno njima, verovatno važnije nego građanima, tj. sigurno važnije nego građanima kada će biti izbori, kako ih tempirati, koji će sve biti, sa kojim zakonima, sa kojom pričom ući u to. I to je nešto što je stvar procena tih stranačkih štabova, i onda te procene itekako utiču i determinišu ovaj dogovor sa drugima.

B92: E sad, u čemu je suština? Pretpostavljam da mnogi građani koji slušaju političare sada ne mogu baš najjasnije da shvate zbog čega jedni hoće u isto vreme predsedničke i parlamentarne, drugi prvo parlamentarne. Naravno, radikali i socijalisti sad imaju svoje razloge da traže da se u februaru-martu, odnosno da se odlože bar neki od tih izbora. Znači, u čemu je suština te igre u najkraćem?

Vukadinović: Da bi se izbori odložili moraju prvo biti zakazani. Ja mislim da zapravo niko nikada nije, da nije rečeno osim što se to u medijima mnogo spekulisalo, i što je to pojedinim strankama odgovaralo, da će izbori biti u decembru.

B92: Rečeno je odmah posle izglasavanja.

Vukadinović: Da, ali odmah u politici može da znači sve recimo, sada malo improvizujem, od dva do šest meseci.

B92: Onda je rečeno u decembru, i DSS i DS.

Vukadinović: Taj decembar, to je vrlo čudno kako je rečen. Ja mislim da je to bila više, sad vidite da zapravo toga nema, to je bila više kalkulacija, koja, uzgred budi rečeno, i dalje jeste u igri. Ja ne kažem da se to neće dogoditi, iako su rokovi, to se mora priznati, ja znam ko je to rekao, Tomislav Nikolić ili neko, tu su rukovi dosta tesni. A kada je reč o predsedničkim izborima, to sam rekao i napisao još pre par sedmica, predsednički izbori su praktično isključeni u decembru, eventualno bi se moglo razgovarati...

B92: Zbog čega? Mislite da tehnički nije moguće ili?

Vukadinović: I iz tehničkih i iz političkih razloga. Ali, vrlo je zanimljivo sada zašto se nekome kome se u kom trenutku žuri ide na izbore. Na prvi pogled je paradoksalno što Boris Tadić kao predsednik, kao neko ko se nalazi u funkciji hoće da skrati svoj mandat i da ide na izbore, ali to nije toliko čudno ako se pođe od pretpostavke, odnosno ako se pođe od podataka istraživanja raznih agencija da je on u ovom trenutku favorit na predsedničkim izborima, i na svakim izborima gde se on prethodno pojavljuje. To se naravno može promeniti, ali za sada je to tako. I smatra se, i to je kalkulacija koja nije naša, ovdašnja nego je takođe neko relativno opšte mesto u tim stvarima i političkoj analitici, da dobar kandidat na predsedničkim izborima može da povuče, i uopšte dobar nosilac liste, a pogotovo ako su izbori i parlamentarni i predsednički, može da podigne listu za nekoliko procenata. I to je, uzgred budi rečeno, glavni motiv, kako ja vidim, tome što se recimo DS-u tako žuri sa izborima i što se žuri Borisu Tadiću.

B92: A što se DSS protivi?

Vukadinović: Odmah da vam kažem, zato što nema tako izrazitog predsedničkog kandidata. S treće strane, radikali su tu negde između. Iako su oni sada najglasniji u želji da se razdvoje ti izbori, oni čak imaju, rekao bih, nekoliko potencijalnih predsedničkih kandidata, koji su svi podjednako dobri ili bi mogli da budu podjednako dobri. Tomislav Nikolić je najprirodniji, ali oni imaju, to recimo druge stranke nemaju, nekoliko mogućih alternativa koje mogu veoma dobro da prođu, ali kako sada stoje stvari, teško mogu trenutno da pobede Borisa Tadića, i zato oni, i zbog toga i zbog neke vrste političkog mačizma, koji je inače svuda prisutan...Da li ste to razmišljali? Ne znam da li ćemo to nazvati mačizmom, ali moraš biti spreman u svakom trenutku za izbore, to je neka vrsta zlatnog pravila, ne smeš da kažeš ili pokažeš da se plašiš izbora. I oni najslabiji koji teško mogu da dobace cenzus kažu: „Mogu izbori odmah“, čak neće, navodno, bar zvanično ne žele ni da menjaju cenzus niti da spuštaju cenzus jer bi to već pokazalo slabost, demonstriralo njihovu slabost i strah da ga ne mogu prebaciti. Dakle, svi će oni u narednom periodu, to sam hteo da kažem, glasno govoriti da su za izbore i da mogu na izbore odmah, ali nisam siguran da svima odgovaraju izbori, zaključno sa DS-om, koja je po malo uzdrmana, iako oni po inerciji sada traže, po malo uzdrmana ovim referendumskim rezultatom, koji je naravno jednim delom i njihov uspeh. Ali, zbog ovog što sam rekao izvesna je... koji je ne biračko telo nego deo rukovodstva ili rukovodsvo DS-a imalo u ovom referendumskom procesu, sada su malo uzdrmani pogotovo ovim pristojnim, najblaže rečeno, pristojnim rezultatom i ove bojkotaške koalicije i Čedomira Jovanovića.

B92: Svi su zaboravili na obećanje G17 plus da će te svoje ostavke, koje su napisali ili nisu napisali, da će ih aktivirati posle referenduma. Kako će Vlada funkcionisati ukoliko se to zaista desi?

Vukadinović: Manje je važno da li su svi zaboravili nego je važno da li su oni zaboravili te ostavke. Ali, činjenica je da su ovi politički događaji, procesi oko referenduma, ustava itd, tu temu ostavki donekle skinuli s dnevnog reda, naravno da politički protivnici neće propustiti priliku da ih na to podsete. Ali, ja mislim, nemam pojma tačno kakav će biti njihov stav, oni imaju argumentaciju ili će moći da se pozovu, koliko će to biti uverljivo, to je drugo pitanje, da kažu – Naravno, evo referendum je donet, ide se na izbore, samo se dogovorite. Dakle, oni će funkcionisati tehnički kao ministri u ostavci i vršiće svoje dužnosti do novih izbora, do predaje, to je jedna mogućnost. Druga je mogućnost, ali manje verovatna, da Vojislav Koštunica prihvati te ostavke pa da onda pokuša bez njih. Ali, takođe nije sporno da će biti izbora, samo je pitanje kada će ih biti, i to ne sada kada će ih biti do kraja sledeće godine nego do kada će ih biti u narednih mesec-dva, ili će ih biti u narednih tri-četiri meseca. U ovom trenutku, hajde to da kažem uz mogućnost da se prevarim, to je u Srbiji uvek moguće kada je reč o srpskoj politici, meni se verovatnijom čini neka varijanta sa odlaganjem, ne odlaganjem nego sa pomeranjem termina, i decembar mi u tom smislu nije mnogo verovatan pogotovo ako se želi ići zajedno na predsedničke izbore.

B92: E sad, ne smemo da zaboravimo u ovoj priči i Ahtisarija i rešenje za status Kosova, koje se najavljuje do kraja godine. Bila je jedna vrlo realna pretpostavka da se sa izborima žuri između ostalog da bi se oni desili pre te odluke o konačnom statusu Kosova, a danas smo videli iz prištinskih medija neke nagoveštaje da je to zapravo jedna uslovna nezavisnost koju će Ahtisari predložiti. Koliko to sad može da omete, ubrza ceo ovaj proces?

Vukadinović: Veliko je pitanje zapravo da li rešenje, ili predlog rešenja, ili Ahtisarijev predlog rešenja za Kosovo, odnosno statusa Kosova i Metohije, da li on ubrzava ili odlaže izbore. Postoji jedna škola mišljenja po kojoj treba žuriti, što pre da se održe izbori i da se onda formira Vlada, po mogućstvu punog demokratskog kapaciteta, kako se to govorilo, i da se onda tako sačeka prvo rešenje za Kosovo. Međutim, postoji drugi način razmišljanja – Zašto bi Ahtisarijev papir određivao datum izbora u Srbiji?

B92: Pa može da odredi eventualnog pobednika.

Vukadinović: I to je sad pitanje.

B92: Ukoliko se Kosovo izgubi, onda pretpostavljam da ovi koji su do sada bili na...

Vukadinović: Da, ali zašto bi onda radikali žurili sa izborima? Evo, sad ja vas pitam, zašto bi onda na mestu radikala žurili sa izborima, bez obzira zato što morate demonstrirati ovaj politički mačizam pa reći – Ja sam spreman i mogu? Ako recimo vi kao moj politički protivnik ili ja kao vaš politički protivnik, vi ste sada radikal, ja kažem da vi imate veće šanse da pobedite na izborima ako izbori budu posle statusa, pa onda biste vi imali motiv da sačekate status.

B92: Imamo još pola minuta vremena i poslednje pitanje. Šta mislite da će biti glavni argument stranaka, bar ovih glavnih, u izbornoj kampanji? Čime će pridobijati birače da glasaju baš za njih? Šta su sada teme koje mogu nekoga da privuku, a imamo lekciju ovog vikenda, bar su je političari dobili?

Vukadinović: Ishod izbora u velikoj meri zavisi upravo od tog dnevnog reda, od toga šta će i koje će teme biti na dnevnom redu. I zapravo, u velikoj meri ne samo predizborna kampanja nego i politička borba se sastoji od toga da nametnete svoj dnevni red, i mislim da u tom pogledu neće biti velike dileme. DSS će kao glavnim postignućem na tim izborima mahati i ići sa izborima, odnosno konsenzusom koji su uspeli da postignu na referendumu i ustavu, da bi mogli da pokažu i da kažu – Evo, vidite, mi smo jedini sposobni da obezbedimo ne samo ustav, mi smo doneli ustav, ispunili smo svoje obećanje, ali mi jedini možemo da obezbedimo kakav takav konsenzus i kakvu takvu stabilnost na političkoj sceni. Radikali će ići sa mešavinom socijalne i političke priče i sa time da jedino oni mogu opet kako tako da sačuvaju, zaštite nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. A demokrate, odnosno DS će ići sa pričom da su oni stranka koja najbrže i najlakše može uvesti u Evropu. Pitanje je šta će birače opredeliti i koja će od tih priča biti najuverljivija. Ja očekujem da će se podeliti na neka tri bloka nejednaka, ali takva da bez koalicije dve od te tri stranke, odnosno te grupacije neće moći da se vlada Srbijom. Jedino, za razliku od mnogih, ja i sada kažem i ponavljam da u Srbiji postoje tri političke grupacije, a ne dve, i što pre to shvatimo i kao političari i kao analitičari bolje ćemo razumeti srpsku politiku i zbivanja u njoj.

B92: Gospodine Vukadinoviću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa.