Dr Borko Josifovski: Vi ste postavili ovo pitanje o ova dva lekara, šta sam ja zapravo hteo da kažem, odnosno gde je tu taj nesporazum. Pokušaću da vam to hipotetički kažem. Uzmimo da su to dva najbolja lekara čija veština je bez premca i da se oni uvek šalju na takve pozive, na najteže pozive, da rešavaju takve situacije i da zbog toga idu na sve teritorije grada, bez obzira gde su po rasporedu raspoređeni. I sada, od 52 konstatacije, odnosno od 52 takve intervencije koliko su oni imali za praktično tri meseca, oni su imali stopostotni smrtni ishod. Stizali su jako brzo, znači, stizali su u proseku za 7 minuta, nekada čak i za 2 minuta, to je prema njihovim lekarskim izveštajima, a reanimacija je započeta samo u tri slučaja
Gost: Dr Borko Josifovski, bivši direktor Hitne pomoći u Beogradu Voditelj: Jugoslav Ćosić
Jedan događaj početkom nedelje, jedna konferencija za novinare pokrenula je lavinu novih pitanja koja su u vezi s lekarskom etikom. Naime, direktor Hitne pomoći doktor Borko Josifovski u ponedeljak je na konferenciji za štampu optužio dva lekara, doktora Zorana Miloševića i doktora Milomira Tufegdžića, da su privatnim pogrebnicima za procenat, odnosno novac, davali informacije o preminulim pacijentima. Ostalo je nejasno šta je tačno doktor Josifovski rekao o nepreduzimanju reanimacije u ovim slučajevima od strane pomenutih lekara, ali ćemo večeras imati priliku da to razjasnimo. U svakom slučaju, sudeći po broju telefonskih poziva koje smo tokom dana dobili i elektronskoj pošti, ovaj lekar dirnuo je u jednu vrstu osinjeg gnezda, nešto što bi se moglo bez mnogo ustezanja zaista nazvati trgovinom mrtvima. Doktor Borko Josifovski, sada već bivši direktor, bivši nekoliko sati, Hitne pomoći gost Poligrafa i Televizije B92. Gospodine Josifovski, dobro veče, dobrodošli. Evo, ispred mene je saopštenje Ministarstva zdravlja koje smo dobili pre nekoliko časova i u kom se kaže da ste danas razrešeni dužnosti zbog neprimerenog postupanja u situaciji narušenih međuljudskih odnosa, a imajući u vidu značaj i važnost dobrog funkcionisanja vitalne ustanove. Šta je to neprimereno postupanje, kako ste primili ovu vest i zbog čega ste po vašoj proceni danas smenjeni?
Josifovski: Ja stvarno ne mogu da kažem, ne razumem tačno šta to znači neprimereno postupanje, ali u svakom slučaju, ostavka nekako mora da se formuliše. Ja ne bih želeo da komentarišem to obrazloženje, ono što sam želeo da kažem ja sam to rekao na pres konferenciji koju sam sazvao.
B92: Kako ga doživljavate, da li ga doživljavate kao nešto nepravedno?
Josifovski: Da, to me je strašno pogodilo, moram da kažem da sam ja praktično dete Hitne pomoći.
B92: Vi ste od '84. čini mi se u Hitnoj pomoći, to je 20 i nešto godina.
Josifovski: Jeste, radio sam kao lekar na terenu do pre dve godine. Završio sam dve specijalizacije, završio sam subspecijalizaciju iz kardiologije, magistrirao sam i doktorirao radeći u Hitnoj pomoći. Verujte mi, jedini cilj mi je bio da beogradska Hitna pomoć postane elitna institucija, onakva kakvu imaju sve svetske metropole.
B92: U redu, hajde da pođemo redom. Izneli ste dve optužbe od kojih jedna, kako sam razumeo, nije sporna i dalje što se Vas tiče, jedna je sad stvar interpretacije, ali doći ćemo i do toga. Dakle, za ova dva lekara koje ste poimence, da kažem tako, apostrofirali, Vi ste rekli da su praktično primali novac za informacije o preminulim pacijentima koje su u toku svojih... zapravo sretali u svojoj službi. Gospodine Josifovski, to je, kako da kažem, ako bismo izuzeli recimo nesavesan rad u službi, zapravo u samom pružanju lekarske pomoći, ovo je sigurno najteža optužba koja može da se iznese protiv nekog ko radi na takvom mestu. Kako nas možete uveriti da je to zaista tako? Kakvi su argumenti zbog kojih ste se odlučili da to iznesete?
Josifovski: Vidite, pojava trgovine mrtvima nije nešto što je nepoznato Beograđanima.
B92: Naravno da nije, danas smo dobili stotine elektronskih pisama i poziva, mnogi se žale.
Josifovski: Da, Beogradom kola priča da Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, odnosno radnici, namerno odugovlače sa intervencijom da bi neko kome je u pitanju život, odnosno ko je na granici života i smrti bez pomoći umro i da bi se to unovčilo. Ja ne želim da radnici Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć nose taj sramni žig, međutim, činjenica je da izvesni ljudi to rade. Zbog toga je i napravljen onaj ugovor s Javnim komunalnim preduzećem „Pogrebne usluge“ da bi mi mogli da dobijemo povratnu informaciju da li to zaista naši ljudi rade ili ne rade, jer između konstatacije smrti koju obavi lekar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć stoji praznina. Posle toga konstataciju obavlja i lekar mrtvozoračke službe, tako da smo mi mogli povratnu informaciju samo da dobijemo od rodbine preminulog ko ih je konkretno uputio na privatno pogrebno preduzeće.
B92: Jeste li to proverili gospodine Josifovski? Jesu li ovo dovoljno proverene stvari da sa takvom sigurnošću možete da tvrdite da su ovi ljudi to radili?
Josifovski: Znate šta, evo, vi razmislite sami, da li rodbina preminulih ima razloga da kaže da ih je neko drugi uputio.
B92: Ne, ja samo pitam, dakle, ja sad pošto sam na javnom prostoru, ja sam zamolio samo da nam iznesete argumente za te tvrdnje koje ste izneli. Dakle, za Vas nema dileme da su ti ljudi to radili?
Josifovski: Da su pozive prosleđivali privatnim agencijama, tu nema dileme.
B92: Za novac?
Josifovski: Pa, najverovatnije za novac, jer evo, ja ću vam reći, vi ste postavili ovo pitanje o ova dva lekara, šta sam ja zapravo hteo da kažem, odnosno gde je tu taj nesporazum. Pokušaću da vam to hipotetički kažem. Uzmimo da su to dva najbolja lekara čija veština je bez premca i da se oni uvek šalju na takve pozive, na najteže pozive, da rešavaju takve situacije i da zbog toga idu na sve teritorije grada, bez obzira gde su po rasporedu raspoređeni. I sada, od 52 konstatacije, odnosno od 52 takve intervencije koliko su oni imali za praktično tri meseca, oni su imali stopostotni smrtni ishod. Stizali su jako brzo, znači, stizali su u proseku za 7 minuta, nekada čak i za 2 minuta, to je prema njihovim lekarskim izveštajima, a reanimacija je započeta samo u tri slučaja.
B92: To su, dakle, činjenice, činjenice koje po Vama veoma, veoma mnogo govore.
Josifovski: Ja se izvinjavam, samo da završim misao. Ako uzmemo da su to zaista bili najteži pozivi i da im nije bilo spasa, da su oni stizali za tri minuta, odnosno u proseku za sedam minuta, pa onda je trebalo da se reanimacija počne u svim slučajevima. Ili, ona druga mogućnost, da su to bili najlakši slučajevi i da su oni slati na odabrane pozive gde nije bilo dileme. Onda se postavlja pitanje zašto su toliko žurili, zašto su stizali u proseku za sedam minuta kada se zna da je prosek stizanja naših ekipa na crvene pozive, odnosno na pozive prvog reda hitnosti 11 minuta i 17 sekundi.
B92: Dobro. Gospodine Josifovski, da li možete da nam uporedite te brojeve poseta koje su ta dva lekara imali. Vi pominjete te 52 intervencije, kakva je to srazmera između broja njihovih intervencija i drugih lekara koji rade u Hitnoj pomoći, da nam uporedite smrtne ishode? Siguran sam da se u toj statistici mogu naći još neki odgovori.
Josifovski: Poređenja radi mogu da kažem da drugi lekari u proseku imaju 4-5 konstatacija za taj isti period.
B92: Za period od tri meseca?
Josifovski: Recimo, i ja sam zato rekao da na te pozive stiže određena grupa ljudi i da je to jedan krug gde ne može svako da dođe. Slučajno su ta dva lekara članovi Izvršnog odbora tog sindikata koji šalje otrovne strelice i čini mi se zamenjuje tezu. Vi ste videli u Telegrafu ko trguje prema njihovim tvrdnjama mrtvima, da sam to ja.
B92: U redu, hajde da onda uđemo i u taj deo priče. Oni tvrde da ste Vi samoinicijativno potpisali ugovor s Javnim komunalnim preduzećem „Pogrebne usluge“, da samo oni imaju praktično pravo da obavljaju ovu delatnost kada je u pitanju Hitna pomoć i kada su u pitanju zapravo preminuli pacijenti koji su prošli kroz tretman Hitne pomoći. Zašto ste to uradili, zašto ste dali šansu samo jednom preduzeću, makar ono bilo i državno, da to radi?
Josifovski: Nisam im ja dao šansu, to je gradski zakon, to je gradska odluka da samo Javno komunalno preduzeće, to je poznato, ja sam to i dokumentovao novinarima.
B92: Šta hoćete da nam kažete, da svi ovi ljudi koji to rade, obavljaju ove pogrebne komunalne usluge to rade nezakonito, bez licenci, nelegalno?
Josifovski: Ne poštuje se gradska odluka.
B92: Radi se o gradskoj odluci ili o zakonu?
Josifovski: O gradskom zakonu, koji se tiče grobalja i sahranjivanja. Znači samo Javno komunalno preduzeće može da iznosi tela preminulih iz stana do kapele. Vrlo je bitan podatak...
B92: Zašto se onda optužuje ako je to odluka gradskih vlasti?
Josifovski: Pa, to je konstrukcija, mislim, vi iza paravana možete da formulišete bilo šta.
B92: Da li je Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge“ davalo neku protivuslugu, da li su vam plaćali to, da li su na bilo koji drugi način vraćali?
Josifovski: Vidite, nije bila poenta da Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć dobije procenat od toga. Oni su dali donaciju, ali to nije bilo uslovljeno prema nekom našem učinku, to se uopšte ne odnosi na to. Oni su davali donaciju odlukom njihovog upravnog odbora, isto kao što su i mnoga druga preduzeća koja sarađuju s Hitnom pomoći davala donaciju našoj kući.
B92: U redu, gospodine Josifovski, hajde samo da pojednostavimo ovu stvar i da izvučemo neke važne tačke. Dakle, sad ste nam rekli da po gradskim aktima samo Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge“ ima pravo da radi to što rade ova privatna preduzeća. Kako se onda događa da to ova preduzeća rade?
Josifovski: Ja stvarno ne znam, to već nije pitanje na koje ja mogu da vam odgovorim, nisam kompetentan da stvarno na to odgovaram. Ali stvar je bila dogovora, Javno komunalno preduzeće i Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć da se promeni i formular, odnosno obrazac na kojima naši lekari konstatuju smrt. Ranije je to bila potvrda o smrti. Vi vrlo dobro znate da kada se pojavi potvrda o smrti s pečatom lekara, taj može da bude sahranjen, odnosno preminuli može da bude sahranjen i bez pregleda mrtvozoračke službe, što omogućava da se u određenim trenucima desi i neka kriminalna radnja, odnosno da je neko ubijen ili na neki drugi način izgubi život i da bude sahranjen bez sudske obdukcije, bez zvaničnog nalaza. I mi smo promenili taj obrazac i ono što smo uradili, a što ne bi trebalo da opterećuje naše doktore, mi smo napisali da se s tom konstatacijom ne može sahraniti, znači to je uputstvo, i da se javnom komunalnom preduzeću svako obrati radi drugih informacija. Zašto bi naši lekari morali da pamte brojeve telefona mrtvozoračke službe, to može da im da Javno komunalno preduzeće. A kod koga će se kupovati pogrebna oprema, to stvarno nije naš problem.
B92: Gospodine Josifovski, dakle, jedna stvar koju Vi nama sada ovde govorite jeste - imate dovoljno uverljivih argumenata i dokaza da su ovi lekari predlagali rodbini specifične kompanije, dakle, pojedine kompanije koje se bave pogrebnim uslugama i pretpostavljate da su za to dobijali novac, i nemate nikakve dileme da su, dakle, imate dovoljno dokaza da su oni to i javljali, da su sugerisali rodbini s kojim preduzećima da rade.
Josifovski: Ja zaista... mislim, uopšte ne sumnjam u to.
B92: Dobro, hajde da se zadržimo na ovoj drugoj tvrdnji, zapravo na ovim brojkama. Ako vi kažete od 52 smrtna ishoda samo su tri puta pristupili reanimaciji, to jeste informacija, nije dakle tvrdnja, ali je informacija koja ima mnogo tvrdnje u sebi. Zapravo, ima jednu veoma snažnu optužujuću pretpostavku.
Josifovski: Naravno, ja sam rekao, ja ne ulazim u to da li je bila potreba, lekar koji dođe na lice mesta on sigurno zna da proceni da li je potrebno da se radi oživljavanje ili ne, odnosno da li ima svrhe ili ne.
B92: Ali ove brojke pokazuju da je više nego sumnjivo, to hoćete da nam kažete?
Josifovski: Svakako, kod drugih lekara koji su imali mnogo manje takvih poziva u mnogo većem procentu je započinjan proces reanimacije.
B92: Dakle, brojke traže istragu? Šta ste preduzeli kao direktor Hitne pomoći? Da li ste obavestili Ministarstvo zdravlja o tim neobičnim podacima?
Josifovski: Vidite, ja sam od ranije već pokušavao da nađem rešenje i ja sam imao komunikaciju sa inspektorom, odnosno načelnikom Inspektorata Ministarstva zdravlja doktorkom Mihajlović. Ona se protivila sklapanju ovog ugovora i ja sam čak tražio pismeno, pismenim putem da mi se da uputstvo kako ja mogu da se borim protiv te pojave koja uzima maha.
B92: Da li ste dobili bilo kakvo uputstvo, bilo kakvu povratnu informaciju?
Josifovski: Nisam dobio, samo je bilo usmeno insistiranje i na to insistiranje, prema informacijama koje sam ja dobio od svog zamenika, ovaj ugovor je raskinut, ja sam tada bio na godišnjem odmoru.
B92: Njega je raskinulo Ministarstvo zdravlja ili Vi na insistiranje Ministarstva zdravlja?
Josifovski: Na insistiranje inspektora Ministarstva zdravlja, da je to ugovor koji praktično favorizuje Javno komunalno preduzeće i da je to nelegalno učinjeno, i mi smo, da ne bi bilo takvih insinuacija, odnosno da mi ne radimo na procenat, mi smo taj ugovor raskinuli.
B92: Gospodine Josifovski, mi smo danas dobili, ja sam to u početku emisije rekao, jako mnogo pisama u kojim se naši građani žale na mnoge druge stvari. Žale se na vozače koji praktično bez novca ne žele da pomognu pacijentima da dođu od stana do Hitne pomoći. Takođe su pominjali ovo što ste Vi već rekli, a to je da se ako ne stavite u izgled onome ko prima poziv nekakvu novčanu nadoknadu da su dobre šanse da ćete duže čekati nego ako to uradite. Da li je to tačno? Koliko sam uspeo da vidim iz ove dokumentacije, Vi ste više od četrdesetak kazni, 40 puta kaznili radnike Hitne medicinske pomoći. Pretpostavljam da su ovo istinite stvari.
Josifovski: Da, jesu,mi se sa tim problemima suočavamo. Ono što je bio glavni cilj, naš glavni organizacioni napor je da pozivi prvog reda hitnosti nikako ne čekaju, odnosno da se na njih stiže. Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć je opterećen i nekim drugim delatnostima koje radi, to je prevoz pacijenata na hemodijalizu i prevoz pacijenata na zakazane specijalističke intervencije i preglede. I upravo to što vi kažete da se čeka, to su ti zakazani pregledi i intervencije. Dešava se, mada je to jako teško kontrolisati, da se u privatnom aranžmanu, odnosno da ti ljudi prevoze i sebi pribavljaju dobit, dok oni pozivi koji su regularno zakazani čekaju i po više sati.
B92: Dakle, hoćete da kažete da ste Vi svesni da tako nešto postoji?
Josifovski: Da, samo što kažem, mi nemamo povratni mehanizam, odnosno nemamo povratnu informaciju, jer građani se žale. Da bismo mi mogli da pokrenemo postupak treba da nam se dostavi prijava protiv konkretnog slučaja, jer znate kako, ako nekoga optužite a nemate predstavku, onda to naravno vraća se protiv vas kao bumerang. Mi smo tražili i kažnjavali smo za svaki takav slučaj gde smo utvrdili da je neko naplatio novac u svojoj privatnoj režiji, uradio neki poziv ili da je naplatio novac, a da nije našoj blagajni dostavio to. Građani treba da znaju, kad god im se naplati treba da se ostavi priznanica, ja sam insistirao na tome i to strogo kažnjavamo. I mora da se ostavi, uvek mora da se ostavi izveštaj, naši izveštaji su u duplikatu, ja sam insistirao, to je od kako sam ja postao direktor u duplikatu. Sve ono što se uradi, intervencija mora da se ostavi rodbini da bi lekar...
B92: Zbog čega ste najviše kažnjavali radnike Hitne pomoći, koji je najučestaliji prekršaj?
Josifovski: Najučestaliji prekršaj bio je ova trgovina mrtvima.
B92: Ne, da li ste i koliko puta kažnjavali ove lekare?
Josifovski: Svakako, bili su kažnjavani i lekari koji nisu savesno obavljali svoj posao, odnosno koji nisu koristili medicinsku opremu da bi tačno dijagnostikovali o kakvom se poremećaju radi. Ja ne mogu da tolerišem da neko kaže da u Hitnoj pomoći nema opreme, Ministarstvo je investiralo u opremu, ali ona mora da se koristi.
B92: Gospodine Josifovski, ako je tačno ono što Vi zapravo pretpostavljate onda se tu radi o krivičnim delima, dakle, o nesavesnom vršenju dužnosti u lekarskoj službi. Moje pitanje je da li ste ikada obavestili javno tužilaštvo o tome, što bi svakako bio predmet njegovog interesovanja?
Josifovski: Svakako da sam obavestio javno tužilaštvo, ali odgovora nažalost nije bilo.
B92: Kad i na koji način ste obavestili javno tužilaštvo? To ćemo pitati i tužioca, i tužilaštvo.
Josifovski: Svakako, mi smo obavestili javno tužilaštvo, recimo nekoliko slučajeva krađe benzina. Bila je ustaljena pojava da se kvare kilometar satovi, da se u nalozima ispisuju nerealne brojke.
B92: U redu, u redu, ali ja Vas pitam za ovo, jer ovde se radi o ljudskom životu i ovo je najosetljivija stvar koja može doći u pitanje u Hitnoj pomoći. Dakle, kada je ovo što Vi stavljate kao pretpostavku da nisu u potrebnim slučajevima primenjene reanimacije, ja sad ne mogu baš sve izraze tačno da upotrebim, ali očigledno se radi o tome da nam saopštavate da neko ko je bio u poziciji da nekome spasi život to nije učinio.
Josifovski: Ovo što me pitate bila bi praktično presuda, odnosno sud izrečen i ja to ne mogu da kažem.
B92: Ja ne tražim da Vi iznosite presudu, Vi ste nam izneli činjenice koje dosta slikovito govore. Ja Vas pitam baš zbog toga što te činjenice toliko slikovito govore, zašto onda javno tužilaštvo, jer toliko je ozbiljna stvar da prosto je neverovatno da javno tužilaštvo nije bilo upoznato sa ovim? Neko je morao da im skrene pažnju na to, ne mogu tako lako saznati za tu stvar.
Josifovski: Vidite, ja polazim od toga da lekari znaju svoj posao. Nažalost, ako se neko ne žali ili ako služba za kontrolu kvaliteta rada ne kaže da je tu načinjen prekršaj, a to opet ostavljamo da lekar koji dođe i interveniše može da proceni....
B92: Ali Vaše uverenje je suprotno, gospodine Josifovski. Dakle, na osnovu ovog što ste rekli na konferenciji za novinare i ovog što večeras govorite, Vaše uverenje je potpuno suprotno od onog što nam sad govorite.
Josifovski: Ali to je moje uverenje, znači ja govorim o svom uverenju.
B92: Mislite da nije dovoljno da biste obavestili tužilaštvo i tražili da povede istragu?
Josifovski: Upravo to, da bi se obavestilo tužilaštvo, vi vrlo dobro znate, sve što dođe na sud mora i da se dokaže.
B92: U redu, da li ste zaista smanjili, i to je nešto što ne mogu da propustim da Vas pitam, da li ste smanjili broj ekipa u Hitnoj pomoći, imajući u vidu da Hitna pomoć opslužuje više od milion i po Beograđana i da se toliko čeka? Da li je tačno ono što kažu ovi ljudi koji smatraju da je ovo kampanja protiv nezavisnog sindikata ili protivkampanja, da budem precizniji? Da li je tačno da ste smanjili broj ekipa Hitne pomoći?
Josifovski: Nije tačno da sam ja smanjio broj ekipa.
B92: Da li je bilo ko smanjio?
Josifovski: Smanjenje broja ekipa se desilo pre četiri godine, tačnije 1. maja 2002. godine i tada je zbog drugačije preraspodele radnog vremena i rada u turnusu morala da se oformi peta smena umesto dotadašnje četiri. I kada se pođe od jednog broja ljudi, od konstantnog broja ljudi, automatski je smanjen broj, jer je sada u pet smena praktično isti broj izvršilaca morao da radi te poslove. Međutim, moram da istaknem da zbog toga životi Beograđana nisu ugroženi. Naše statistike govore da u proseku sedam poziva dolazi po jednoj ekipi u smeni. Ako se uzme u obzir da 12 sati se radi u šihti i da jedan poziv traje sat vremena, znači svaka ekipa ima pet sati vremena na raspolaganju da se odmori.
B92: U redu. Gospodine Josifovski, Vi ste danas bili u policiji ako sam dobro razumeo, ali niste bili da biste im rekli šta znate o trgovini mrtvima, već da biste im odneli dokumentaciju i dali im informacije o Vašem ugovoru, to je ugovor koji ja ovde imam, sa Javnim komunalnim preduzećem „Pogrebne usluge“. Šta su Vas pitali u policiji, posle ove pres konferencije na kojoj ste takve tvrdnje izneli?
Josifovski: Ja sam prvo, moram da kažem samo u par rečenica, ja sam se obratio novinarima i pokazao sam im falsifikovana dokumenta na osnovu kojih pojedinci u ime određenih sindikata istupaju i dokazuju svoj legitimitet. Neoborivo, nedvosmisleno može da se to utvrdi. Ja sam u policiji praktično bio saslušavan, morao sam da odnesem dokumenta koja se odnose na to koliko je novca uplaćeno Hitnoj pomoći od Javnog komunalnog preduzeća i na šta je taj novac utrošen. Praktično tek kada sam video vaš program ja sam shvatio da sam to ustvari ja saslušavan u policiji zbog malverzacija.
B92: U redu, gospodine Josifovski, imamo jako malo vremena, još minut, imam dva pitanja još za Vas. Prvo, zašto ste se odlučili da idete javno i drugo, zašto ste se povukli, jer ovo što sada radite, ne sada, nego ovo što ste uradili juče demantujući, pojašnjavajući svoje izjave i tako dalje, zašto niste išli do kraja, zašto niste ultimativno zahtevali istragu javnog tužilaštva, Ministarstva i tako dalje, i tako dalje? Znate, nekako ostavljate utisak kao čovek koji je otvorio Pandorinu kutiju i onda se iz nekih razloga zaustavio i povukao i evo, to je na kraju rezultiralo Vašom smenom.
Josifovski: Pa, vidite, da vam kažem nešto, ja sam tek na kraju praktično došao do svih ovih izveštaja koja su ova dva lekara dostavila našoj službi, jer tim poslom se praktično ne bavim ja. Ja se bavim menadžmentom Hitne pomoći, odnosno bavio sam se, organizacija rada zdravstvene službe je nešto čime se bavi ceo jedan tim. Ovo što ste vi rekli, u svakom slučaju mislim da treba da bude istraženo, odnosno o tome sud treba da daju ljudi koji se bave time, znači stručnjaci sudske medicine, i to će sigurno biti prosleđeno da se utvrdi da li je to zaista bilo potrebno ili nije potrebno.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Gost Poligrafa i Televizije B92 bio je do nedavno direktor Hitne pomoći doktor Borko Josifovski. Doktor Josifovski je danas tokom popodneva odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije smenjen sa te pozicije. Prijatno veče.
i slušajte u novom prozoru
