| |
|
|
27. oktobar 2009.
|
Najvažniji proces posle Miloševića |
"Suđenje Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu najvažniji je proces posle suđenja Slobodanu Miloševiću i nesporno je da će početak suđenja Karadžiću imati posledice u smislu suočavanja sa prošlošću i događajima koje su obeležile devedesete godine."
|
Gost: Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju
Novinarka: Danica Vučenić
|
Dobro jutro, ovo je Kažiprst Radija B92, moje ime je Danica Vučenić. Uprkos činjenici što je ekonomija, standard, plate, otpuštanja nešto sa čim se suočavamo iz dana u dan u svojim porodicama, spoljna politika je posetom Medvedeva izbila u prvi plan, a nastavila se boravkom u Beogradu posle 23 godine predsednika Turske. Iz onoga što se može saznati je i da nam je Turska strateški partner i da odnosi nikada nisu bili bolji. Koliko strateških partnera može da ima država, kako strateške ciljeve tih strateških partnera možemo da uskladimo u kontekstu sopstvene strategije, neka su od pitanja za gosta Kažiprsta Ivana Vejvodu, direktora Balkanskog fonda za demokratiju. Dobro jutro, hvala što ste ovde.
Vejvoda: Dobro jutro, hvala na pozivu.
B92: Pre nego što se pozabavimo ključnim pitanjima ja bih Vas zamolila za jedan kratak komentar. Počelo je suđenje Karadžiću i bez obzira na to šta će odlučiti danas sudsko veće, da li će taj postupak biti nastavljen bez njega ili će biti odložen. Ono što ovo suđenje otvara i već je otvorilo, sam početak, to je ponovo suočavanje sa nikad našom završenom pričom, jer je on optužen između ostalog i za genocid. Kakve efekte, kakve političke posledice ponovo sada može da ima otvaranje te priče, šta se događa... i na Bosnu i na Srbiju?
Vejvoda: Ovo je sigurno vraćanje na one strašne događaje '90-ih godina za sve one koji su činili deo bivše Jugoslavije. Sigurno da je to verovatno najvažniji proces posle onoga Slobodanu Miloševiću. Takođe ima raznih komplikacija, vidimo, oko toga da li će suđenje biti nastavljeno ili ne bez Karadžića. U svakom slučaju pravda je spora, utvrđivanje pravde, odnosno odsustva ili prisustva krivice je sporo i nažalost, to je cena koju plaćamo svi zajedno za ono što se dogodilo, da li u Bosni, da li ovde u Srbiji. I moraćemo da saslušamo sve to što će tamo biti izrečeno tokom godine, dve dana koliko će to suđenje da traje. Ono u svakom slučaju jeste nešto što tereti dnevne procese, jer će biti podsećanja na razne epizode, biće tu i svedoci, biće ta priča. Ono što je važno jeste da se pravda vrši, pogotovo za žrtve, za njihove porodice i za pokušaj nekakvog utvrđivanja onoga što se dogodilo. Znamo da ni na jednoj strani nema ljudi koji su zadovoljni sa Haškim tribunalom, s druge strane, on je neumitna realnost s obzirom da su ga Ujedinjene nacije i stalne članice Saveta bezbednosti izglasale i mi moramo sa tim da živimo. I uostalom, proces.............. sa prošlošću jeste nešto što se ne završava samo sa Haškim tribunalom, nego je to nešto što će sva društva na Balkanu morati da čine dugi niz godina.
B92: U kojoj meri će biti važno šta će Srbija da kaže o tome svemu što će se čuti? Srbija nikada nije rekla otvoreno posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom Srebrenice, nikada se otvoreno nismo izjasnili o tome, nikada se politički vrh otvoreno o tome nije izjasnio. On je izrazio žaljenje, ali nikada nije decidirano rečeno - Srebrenica jeste genocid, i taj termin se uglavnom ne koristi. Dakle, u kojoj meri će sada posle ovog procesa ili u toku ovog procesa biti važno kako Srbija, politički vrh Srbije reaguje?
Vejvoda: Pa, nivoi su mnogostruki i situacija je složena, rekao bih. Da kažem jednu banalnost, evo, danas Biljana Plavšić napušta zatvor u Švedskoj, ona je priznala krivicu. Znači, razni su tu uvidi i priznanja i odsustva priznanja ili onoga što ste sad pomenuli, presudu Međunarodnog suda pravde o genocidu u Srebrenici. S druge strane, rekoste i sami, žaljenje je bilo izraženo, predsednik Tadić je, ne zaboravimo, otišao u Srebrenicu na desetogodišnjicu, poklonio se senima žrtava. To je već jedan dostignuti nivo, rekao bih, ali naravno, očekuje se s obzirom na ono što je rečeno u sudu da i ovde na zvaničnom, institucionalnom nivou bude nešto rečeno o genocidu u Srebrenici.
B92: Da, turski predsednik je ovde posle, koliko sam razumela, 23 godine. Turska je 17. privreda u svetu, Turska ima blizu 75 miliona stanovnika i jako zanimljiv geografski položaj. Zašto je ta zemlja za nas važna?
Vejvoda: Pa, iz svega ovoga...
B92: Čuli smo, doduše, s obe strane Bosfora metaforu, zaboravljajući... Tadić je zaboravio da je Turska s obe strane Bosfora.
Vejvoda: Znači, zaista je Turska u šampionskoj ligi, da upotrebimo sportsku metaforu, ona je gigant ekonomski u ovom širem regionu. Ima tu snagu i u ljudstvu i u privredi, prisutna je investicijama diljem ovih prostora, ima velike investicije u Rusiji, u Iraku. Nadamo se da će i ovde da investira, a takođe, poslednjih godina Turska postaje jedan faktor stabilnosti u tom širem, ako mogu tako da kažem, postotomanskom prostoru. Ima jedan odgovorniji pristup naprimer prema Kurdima u Iraku. Došlo je do ovog otvaranja odnosa između Turske i Jermenije, to zaista jeste jedan istorijski čin, gde su bili prisutni svi ministri najvažniji na ovom svetu. Takođe, učestvuje kao zemlja u energetskom prostoru, kroz Tursku prolazi niz naftovoda, gasovoda, i ona želi takođe da se pridruži ovim novim nekim projektima. Znači, nezaobilazan je faktor u snabdevanju Evrope energijom.
B92: Gde je naš zajednički cilj sa Turskom? I sam Gul je rekao da Srbija i Turska mogu da imaju zajednički cilj i dok god rade na rešavanju zajedničkih problema i ciljeva biće mira.
Vejvoda: Pa, tu ima i jedan istorijski razlog, ne treba zaboraviti da su mnogi koji su deo relite u Turskoj danas zapravo potekli iz porodica koje su sa ovih prostora, da li je to iz Bosne i Hercegovine, da li iz Sandžaka. Vi često ako ste išli u Istambul tamo na pijaci možete sresti ljude koji kad čuju da govorite naš jezik obratiće vam se i reći će - pa, moj deda ili pradeda je sa ovih prostora. Znači, to ne treba zanemariti, tu vezu i bliskost. Zatim, Turska ima naravno interes da severno, severna granica njena, znači Balkan bude u miru, s obzirom da imaju vrlo trusno područje južno od sebe Bliski Istok, nerešen problem Bliskog Istoka, odnosi Izraela i Palestine, Irak koji je, vidimo i juče one strašne bombe. Turska pokušava znači, sad jednom politikom rekao bih umirenog pristupa političkog i intenzivnog ekonomskog pristupa, znači ulaganja energetike da pomogne daljoj stabilizaciji prostora. I u tom smislu vidi da i na Balkanu, s obzirom da smo u tom procesu nekog dovršavanja te postkonfliktne situacije u koju smo došli, posebno u Bosni, rekao bih imaju želju da pomognu da se nađe jedan kompromis, a Srbija prosto posmatrajući kao velika zemlja regiona. Znaju da je Srbija najvažnija zemlja u ovom našem mikroregionu zapadnog Balkana, žele tu da imaju dobre veze.
B92: Da, i povodom posete predsednika Turske smo čuli da nam je Turska strateški partner. Da li je moguće za jednu državu da ima toliko strateških partnera? Za svakog ko ovde dođe mi čujemo strateški partner. Kako je moguće imati toliko strateških partnera?
Vejvoda: Pa, ili su svi partneri... prosto pridev možda nije najsrećnije iznađen ili upotrebljen, treba ponoviti ono što svi čujemo i ponavljamo svakog dana. Znači, naš prioritet su naša strategija ove države, to je uostalom izrečeno i kad je ova prethodna Vlada došla, jeste pridruživanje EU. Znači, to je, kako bih rekao, vrhunac te piramide odnosa sa drugim zemljama, sve drugo je, rekao bih, sekundarno u odnosu na to. Ako ste pritom dobri prijatelji sa SAD i sa Rusijom to vam pomaže u tom odnosu, da li to nazivamo strateškim ili ne, ne bih rekao, s obzirom na razliku u veličini naših zemalja. Mi smo jedna mala zemlja od nekih 7,5-8 miliona stanovnika u odnosu na jednu Ameriku koja ima 300 miliona, koja je najveća privreda na svetu, Rusija 150 miliona, u 11 vremenskih zona. Važno je da smo dobri prijatelji sa njima, prijatelji u smislu interesa, državnih interesa, kako naših, a naravno oni gledaju svoje interese.
B92: A u kojoj je funkciji onda isticanje od predstavnika vlasti tog da su svi strateški partneri?
Vejvoda: Ja mislim da tu, jedno ovako lično objašnjenje jeste da smo zaista mi zapali u jednu strašnu izolaciju '90-ih godina. Krenuli smo tom stranputicom rata, nasilja ovde u našoj bivšoj zemlji, u situaciji kad smo bili najviđenija zemlja da prvi pristupimo Evropskoj uniji, odnosno tada Evropskoj zajednici 1989-90. godine. Nakon što smo bili vrlo viđena zemlja u svetu tokom hladnog rata koga više nema, kada smo bili u dobrim odnosima sa svima, kad smo imali taj čuveni crveni pasoš, gde smo putovali, i mislim da je to nekakva želja prosto da vratimo nešto od toga. U svojoj, rekao bih, genetici političkoj imamo to da smo bili u dobrim odnosima sa svima. Svet se promenio, odnosi su se promenili, ekonomija sveta se promenila i mi mislim da tražimo svoje malo mesto pod suncem u ovom regionu koji je doživeo strašne stvari. Imamo jedno nasleđe koje je veoma teško, i to treba podsetiti, prosto mi izranjamo ne samo iz komunizma kao i druge postkomunističke zemlje, nego iz '90-ih koje drugi kao iskustvo nisu imali...
B92: Pa, evo, na nasleđe nas podseća i ovaj proces Karadžiću.
Vejvoda: Jeste, upravo tako, i dobro je što ste na početku to podsetili. Znači, moramo da nađemo tu neku svoju uravnoteženu poziciju i čini mi se da moramo prosto trezveno i razborito da vidimo, da samerimo svoju snagu, svoju poziciju sa našim interesima.
B92: U redu, ali koliko u ovoj, da kažem, euforiji spoljnopolitičkoj mi trezveno sagledavamo svoju poziciju?
Vejvoda: Pa, ja mislim da kad normalno političari, državnici koriste reči prosto da bi prikazali svojoj naciji, koja u ovom slučaju kao i druge živi teška ekonomska vremena, da imamo tu sposobnost da zainteresujemo velike zemlje za sebe. I rekao bih da tu ima jedna jaka ekonomska opravdana dimenzija, da tražimo one koji su kadri i sposobni da ulažu u našu privredu u trenutku kada zaista sve stoji, čekamo izlazak.....
B92: U redu, ali koji je dodatni razlog zašto smo mi pod lupom velikih, Balkan, Srbija u ovom trenutku? Ja se sećam kada je predsednik Obama... kada su bili predsednički izbori i onda je bilo reči o tome, Balkan neće ovoga puta biti tokom kampanje u žiži, u fokusu. Međutim, ispostavilo se drugačije na kraju. Zašto smo mi sada u nekakvom fokusu? Za šta je ovo, da li je ovo nekakav test ili je nešto drugo?
Vejvoda: Ima više razloga, ali čini mi se da je najznačajniji sledeći, opet vraćamo se na prošlost, naime, u Evropi se dogodilo krajem 20. veka nešto što nije smelo da se dogodi, rat, sukob. Svi smo učili da rata više ne sme biti, makar u Evropi, od '45. Evropska unija je zasnovana na toj ideji nakon krvoprolića tokom dva veka, posebno između Francuske i Nemačke, dva svetska rata. Svi su stavili prst na čelo i pitali se kako možemo to da izbegnemo. I sad, sa uspešnom EU, sa hladnim ratom koji se završio više, manje bez žrtava, odjednom je buknuo rat posred kontinenta Evrope i razlog zašto postoji interes jeste da se ovo vrati u stanje normale, da je to najjednostavnije moći. Znači, ovde imamo mogućnost svi zajedno, pre svega mi koji živimo ovde u regionu, zatim oni koji su našu strateški partneri. Naime, EU i zemlje članice EU, 27 zemalja, a potom važne zemlje, kao što su SAD i Rusija, da pomognu da ovde zaista dođe do stabilnosti i mira i da se jačaju temelji mira. Mi smo jako blizu tog uspeha, a vidimo svakog dana da...
B92: Šta znači jako blizu?
Vejvoda: Istorijski jako blizu, znači, ne sutra ujutro, ne prekosutra, nego za jedno 5-6 godina imamo mogućnost da postanemo punopravne članice EU, većina zemalja takođe će postati i članica NATO-a, mi ćemo se o tome pitati. I želeo bih tu da citiram, i mislim da je to jako važno za ovo o čemu govorimo. Naime, pobeda u Grčkoj na izborima pre dve-tri nedelje PASOK-a i Jorgosa Papandreua, novog predsednika Vlade koji je tri dana, podsetiću, nakon izbora otišao u Istambul, jer zna koliko je bitna ta bilateralna veza za stabilnost Evrope i regiona, grčko-turska, gde je rekao da će da podrži put Turkse u EU. I rekao je tada na tom sastanku da bi želeo da vidi sve zemlje zapadnog Bakana članice 2014. godine na stotodišnjicu početka Prvog svetskog rata.
B92: Kada šef britanske diplomatije kaže, a on je napisao tekst koji je objavio i londonski Time, da proširenje EU je važan podsticaj demokratiji i u nekadašnjim diktaturama i da treba prihvatiti želju Turske i Ukrajine i država sa zapadnog Balkana da se nađu u EU. Pretpostavljam da misli u države zapadnog Balkana... da i nas. Da li mi možemo da se priključimo na taj voz sa Turskom, koja već pregovara? U kojoj meri taj kontekst sadašnji sa Turskom može da nam...?
Vejvoda: Slučaj Turske je jako komplikovan, s obzirom da ima velika opozicija ulasku Turske u raznim zemljama, da ih sad ne nabrajamo ovde, poznate su sve. Engleska je veliki pobornik proširenja i ne bih želeo ovde da prejudiciram, ali ako je gledati po tome kakvo je raspoloženje u Evropi sada, čini mi se da će veliki deo zapadnog Balkana postati deo EU pre negoli Turska. Ja mislim da je jako važno da i Turska postane deo EU.
B92: A kome Miliband ovo poručuje, kome on... na čiju adresu su upućene ove reči?
Vejvoda: Ovo je upućeno prema onim skepticima među 27 zemalja članica EU koji smatraju da je vreme da se malo Evropa odmori od proširenja, posebno s obzirom na privredne izazove koje svi imaju, nezaposlenost, manjak investicija, odsustvo rasta. Ali mislim da je ovde Miliband u pravu, da je uspeh EU upravo bio u neprestanom proširenju tokom više od 50 godina istorije EU i da je, s obzirom da je sad došlo do tzv. institucionalnog produbljivanja sa Lisabonskim sporazumom, koji će najverovatnije da stupi na snagu nakon irskog referenduma i pozitivnog i najverovatnije, očekujemo da i češki predsednik Vaclav Klaus, koji je poslednji koji treba svoj potpis da stavi, a vidimo iz vesti da će to verovatno da se dogodi narednih dana. Znači, nakon što je došlo do konsolidacije ustanova sada, i to je istorija EU, nakon produbljavanja ide proširenje. I najlogičnije, istorijski i u svakom drugom pogledu, jeste proširenje na zapadni Balkan i na Tursku, ne zaboravimo doduše i Island, koji takođe ulazi.
B92: U kontekstu naše strategije ulaska u EU poslednjih dana se ovde, od posete Medvedeva, koji je za govornicom Parlamenta odaslao poruku o novom bezbednosnom dijalogu, to nije prvi put da je rekao. Prvi put je to pomenuo kada je bilo problema sa Ukrajinom. I mi smo nekako, ono što se može čuti od naših političara, je da smo mi spremni da učestvujemo u tom dijalogu. Da li zemlja koja pledira da uđe u EU, dakle, koja želi da se priključi, koja želi da započne pregovore o tome itd., treba da oslušne naprimer šta o tome misli, ne znam, komesar za bezbednost EU pre nego što otvoreno kaže - da, mi želimo da učestvujemo u tome?
Vejvoda: Pa, ja mislim da su tu, kako bih rekao... sve je to još na dugom štapu. Ne treba osujećivati ili odbijati razgovor, razgovor ništa ne košta. Uostalom, u dijalogu, u tome das se suočavate sa nekim kroz razgovor, kroz dijalog, samo možete da ojačate svoja gledišta, a pritom ni na šta ne pristajete kad ulazite u razgovor.
B92: Dobro, da li Vama to tako deluje kada oni... da mi ni na šta ne pristajemo....?
Vejvoda: Ja to tako doživljavam, znači, razgovarajmo, naša strana kaže - dobro, mi smo spremni da razgovaramo, uostalom, Hilari Klinton je nedavno provela tri dana u Moskvi. Biće raznih susreta na vrhu, Angela Merkel, koja je zaista partner Rusije i rekao bih, strateški partner Rusije, znači, ima razmenu od 62 milijarde dolara. 62 milijarde dolara je razmena između Nemačke i Rusije, to je strateško partnerstvo i to je, rekao bih, prijateljstvo unutar Evrope. Kada Angela Merkel ide u Soči u avgustu na svoj redovni sastanak, tu se razgovara i o tome. Znači, ja mislim da svi razgovaraju, pitanje je da li se sa razgovora ide na neku sledeću stepenicu u tom dogovoru...
B92: U redu, ali gde je mesto Srbiji u toj globalnoj igri? Medvedev kada je to rekao za govornicom Skupštine nije se obraćao... mislim, obraćao se poslanicima, ali poruku je slao mnogo dalje. Prosto je ta poruka prebacivala zidove Skupštine Srbije. Dakle, gde je naše mesto u toj njihovoj međusobnoj igri i dijalogu?
Vejvoda: Treba, samo da kažem i mislim da je jako važno, odnosi između SAD i Rusije su veoma intenzivni. Ne zaboravimo da Rusija ima partnerstvo sa NATO-om, intenzivno se ovih dana u Briselu razgovara. Činjenica da su SAD odustale od raketnog štita otvara niz prostora za razgovoro strateškom ograničenju nuklearnog naoružanja, klimatskim promenama itd. Odnos SAD i Kine je možda najvažniji odnos u svetu, govori se o G2, pošto su toliko međuzavisni jedni od drugih, a to znači da smo svi mi zavisni od ekonomskog odnosa Kine i SAD. I prosto, mi, ja mislim, naše mesto treba da tražimo kao jednog od lidera u regionu ili lidera u regionu, nekoga ko zaista želi da svojom umerenom pozicijom pomogne onom što sam pomenuo maločas, daljoj stabilizaciji i traženju tih temelja mira, kao što je to Evropa činila. Mi smo ustvari jedan mini primer evropske priče posle Drugog svetskog rata, znači kad je Evropa posle tog krvoprolića i užasa stala, pogledali su se Francuzi i Nemci i rekli - pa, ne treba valjda više da se ubijamo, ne treba možda da se volimo, ali daj da nađemo nešto, našli su ugalj i čelik kao početak. I mislim da upravo to je ono što se ovde događa. Izdvojio bih prosto, pošto se to dogodilo pre neki dan, odlazak ministra Jeremića u Sarajevo, susret sa njegovim kolegom Svenom Alkalajem, susret sa Silajdžićem i onda odlazak u Banjaluku. Čini mi se, ako iza novinskih naslova pogledamo, to je pokušaj da se razumno i trezveno nađe taj kompromis koji će i Bosnu da dovede u situaciju da može da krene dalje. Podsetiću i to da je ministar Šutanovac bio nedavno sa svojim kolegom bosanskim Ciklotićem. Znači, regionalna saradnja ipak postoji uprkos tome što nekakve dnevne turbulencije često govore o tome da regionalna saradnja nije na nivou. Naravno, ima problema, ali mislim da dubinski svi u regionu shvatamo da jedni bez drugih ne možemo.
B92: Dobro, samo je pitanje u kojoj meri... gde je mesto Srbije u igri globalnih i koliko mi treba da slušamo šta oni kažu, naši partneri sa one strane Atlantika povodom recimo ovog predloga Medvedeva? Oni još ništa nisu rekli decidirano, ja sam čitala izjave predstavnika Vlada Švedske i Britanije ovde u Beogradu, ambasadore koji su rekli - mi ne znamo ustvari šta taj predlog konkretno znači.
Vejvoda: Niko ne zna, to je jedna globalna ideja...
B92: Ali izgleda da Srbija zna čim je...
Vejvoda: Pa, ne znamo ni mi, to je, rekoh, hladni rat se završio, ustvari, ja doživljavam ovih 20 godina, evo, za koji dan proslavljamo pad berlinskog zida, pad komunizma, pad znači jednog totalitarnog režima u Evropi. I sve ovo što se događa ja doživljavam kao posle zemljotresa, ta '89. jeste jedan zemljotres u društvenom i političkom, pa i ekonomskom smislu i ovo je sleganje terena koje traje jako dugo i trajaće još. Svet nije našao taj novi poredak u pozitivnom smislu te reči, kako će ti odnosi između velikih, srednjih, manjih da se uklope, i ovo je traženje zapravo. S jedne i s druge strane dolaze razni predlozi, raketni štit je bio jedan. Da li će taj evroazijski sistem bezbednosti da doživi svoju proveru ili nekakav život, to još će dugo vremena da potraje. To su inicijative, ja mislim nekakvo pozitivno pružanje ruke, da li će druga strana da prihvati ili će se naći neki treći model koji će im odgovarati. Mi u svakom slučaju treba da imamo dobre odnose sa velikima, nesumnjivo posebno iz naših državnih interesa, a vidimo, i ne zaboravimo, Bajdenova poseta je rekla isto što je rekao i Medvedev. Znači, SAD su za ulazak zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije u EU i mi ćemo sve činiti da se to što pre dogodi. Poruke su identične sa jedne i druge strane.
B92: Kakve su Vaše informacije povodom, evo, sledeće nedelje dolazi tužilac ovde u posetu i on treba da napiše izveštaj, i ta magična reč potpuna saradnja, ono o čemu sada se otvara ponovo... ponovo se vesti na tu temu nezvanične plasiraju, da li će to biti ili neće biti. Kakve su Vaše informacije uoči samita, razume se, EU u decembru povodom... Vi ste bili optimista u maju kada ste rekli postoji šansa da se načini nekakav presedan?
Vejvoda: Ja se i dalje nadam. Moramo da ponovimo uvek, možda će Ratko Mladić biti uhapšen dok Vi i ja ovde razgovaramo i time bi sva ova pitanja bila rešena i ne bismo morali više o tome da razgovaramo. Ako je suditi po onome što govori ministar Rasim Ljajić i tužilac Vukčević za nadati je se da će se to dogoditi do kraja godine. Mi smo u jednoj nesrećnoj poziciji, Srbija je zrela po mnogo čemu da bude već ne samo kandidat, nego već i da pregovara sa EU. To je posledica nečinjenja, ne zaboravimo da je prva Vlada Vojislava Koštunice negde na proleće 2006. godine rekla tada EU da će Mladić biti isporučen. Prosto zamislite situaciju da smo pre tri i po godine to uradili danas bismo već bili uz Hrvatsku rekao bih, ili tu odmah negde, pregovarajući čuvenih 33 poglavlja o pristupanju. Znači, moramo da se podsećamo, da ne zaboravljamo da je neko nečinjenje proizvelo to da kasnimo jako u odnosu na druge, iako smo kao zemlja, privreda, politika i društvo zreli da budemo mnogo dalje.
B92: Ali mi stalno ovde predstavljamo kako je Holandija nama kamen spoticanja za naše evropske...
Vejvoda: Zato to i pominjem, naravno da je Holandija jedna prepreka i da je svi, rekao bih, sada uglas...
B92: A zar nije ključna prepreka to što mi nismo uradili to što smo obećali?
Vejvoda: To je ključna prepreka i zato, kao što svi sad vidimo, ne samo da postoji politička volja koja je dokazana hapšenjem Radovana Karadžića u julu prošle godine. Sada znamo da sve službe zaista jesu upregnute 24 časa, to čujete da znaju i strani diplomati i strani državnici, kad putujute, apsolutno su svesni da se sve sada čini da se to uradi. I zato, uostalom, Britanija, Oli Ren, SAD govore da je vreme sada da se primeni prelazni trgovinski sporazum i da Srbija načini taj korak, jer u strukturi stvari nije dobro da je Srbija blokirana sopstvenom krivicom, pre svega, a potom holandskim odbijanjem da otvori taj sledeći korak, jer ukoliko bi Holandija otvorila taj korak to ne znači da uslovljavanje hapšenjem Ratka Mladića nestaje. Ja često zagovaram da idemo presedanom Hrvatske, hapšenje Gotovine je bio uslov za početak pregovora Hrvatske, znači Hrvatska je imala kandidaturu i onda je tek taj uslov bio postavljen. To ja prosto kažem, izmenimo red stvari, dajmo Srbiji kandidaturu, uslov ostaje, ali za početak pregovora. Zašto je to važno? Zato što je važno da se svi pomeramo nekakvom ustaljenom dinamikom kako bi društvo, administracija itd. mogli da vrše te procese, a uostalom, mi smo mnogo učinili i bez primene prelaznog sporazuma.
B92: A kada je reč o mogućnosti da posle ove Bramercove posete, kada se bude čitao taj njegov izveštaj, kakve su šanse da Holandija kaže - da, iako Bramerc ne upotrebi magičnu reč potpuna saradnja?
Vejvoda: Pa, sad da dođemo na ovu vrlo konkretnu situaciju koja sledi narednih dana i nedelja, znači, osim hapšenja... pored hapšenja Mladića sledeća varijanta je, to ste pomenuli, da Bramerc kaže potpuna saradnja. Većina ljudi sa kojima sam ja razgovarao poslednjih dana tvrdi da to najverovatnije neće upotrebiti, te čuvene dve reči, mada on ima tu mogućnost. On vidi ovo sve što smo sad pomenuli. Ukoliko to ne uradi, nije verovatno da će Holandija da otvori vrata i da kaže - u redu, mislim, i pored toga što Bramerc ne kaže potpuna saradnja, mi vidimo i čujemo itd. da je to tako.
B92:Šta je posledica konkretna po nas onda?
Vejvoda: Posledica je da se ne primenjuje prelazni sporazum. Ja mislim da...
B92: Ali šta je dugoročna... to je jasno da se ne primenjuje, šta je dugoročna posledica?
Vejvoda: Ja mislim da će do toga, do otvaranja sledećeg koraka, ako ne dođe sada, doći će u narednih šest meseci. Znači, kako da kažem, izgubili smo u jednoj dimenziji to napredovanje, u drugoj dimenziji, mi radimo već od januara kad smo sami počeli jednostrano da primenjujemo. I najverovatnije da će se to iskustvo i taj rad priznati, taj minuli rad bez potpisa EU će se priznati u radnu knjižicu, da tako kažem, našeg pristupanja i naše dinamike. Tako da, u tom smislu nije sve izgubljeno, jer se taloži, Parlament je radio, mnoge zakone i podzakone smo izglasali koji su deo toga što je potrebno da se učini, tih domaćih zadataka. Nije dobro prosto iz nekog psihološkog smisla. Rekoh maločas, važno je da ta dinamika ide milimetarski svakog dana, zato sam ja pobornik da mi predamo kandidaturu...
B92: Iako kažu ljudi koji rade u EU ne treba dok se...?
Vejvoda: Jeste, i ja to čujem kad kažem raznim ljudima, diplomatama...
B92: Šta dobijamo ako oni kažu ne?
Vejvoda:... oni kažu nemojte to da uradite itd. Ja prosto mislim, i to iskustvo drugih zemalja kojima je rečeno ranije nemojte davati itd., nije sad atmosfera. Jedan zvaničnih EU dok sam radio sa premijerom Đinđićem nam je tada rekao - vi morate na ova vrata da kucate, da udarate rukom, jer ovo je birokratija kao i svaka druga, ona ako se ne pita neće to da radi. Vi ako vaše zahteve budete postavljali, vaše potrebe onda će oni morati da dođu sledećeg radnog dana i da odgovaraju na ta pitanja. Ja mislim da ništa nije izgubljeno ukoliko prosto mi stavimo svoj papir kod predsedavajućeg, to je Švedska, i taj papir, neki kažu biće u fioci. U redu, on će biti na stolu ili u fioci, ali čim se odmrzne idemo dalje. Mislim da bi bilo lepo da godinu završimo sa činom prosto stavljanja pošte na sto. Vi kad pošaljete pismo ono putuje dve nedelje, vi ne očekujete da odmah neko primi. Mislim da prosto treba pokazati tu volju, s druge strane, razumeću potpuno ukoliko Vlada odluči da to ne učini, onda će to biti za 2, 3 ili 4 meseca. Ja više govorim sa jednog stanovišta nekakve političke psihologije i nekakve dinamike i motivisanosti.
B92: Na drugoj strani, time ćemo i završiti emisiju, na drugoj strani postoji sada jedna nova dimenzija u regionalnom procesu pridruživanja, to je Kosovo,sa kojim je otvoren dijalog o viznoj liberalizaciji. Kosovo se na sajtu Evropske komisije nalazi u rubrici potencijalni kandidati odmah pored nas. Dakle, kakva je sad tu... da li možemo iz toga da čitamo nekakvu regionalnu strategiju EU? Mi na kraju imamo i zamerku u izveštaj Evropske komisije povodom toga što zatežemo u regionalnim odnosima kada je reč o Kosovu?
Vejvoda: Niste rekli ništa novo, rekao bih. Jasno je da će ceo region jednog dana biti deo EU, uostalom, to mi svi želimo, jer to je upravo taj zalog stabilnosti i mira u regionu. Pitanje statusa je, rekao bih, odvojeno i to su rekli i podpredsednik Bajden i Sarkozi i svi drugi, da se ne očekuje od nas da priznamo Kosovo. Ja mislim da je važno u ovom trenutku da se svi pomeramo ka EU, a za 5, 6, 10 godina videćemo kako će se sve to rešavati. Uostalom, to je vrlo evropska stvar, pogledajte Severnu Irsku, pogledajte Južni Tirol, Kipar itd. Situacije razne, primeri razni, ali uvek se našlo, rekao bih, jedno evropsko rešenje, a to je kompromis. Uostalom, da se vratim na Bosnu, nema maksimalističkih zahteva i pozicija koje će biti zadovoljene. Naći će se negde na sredini ukoliko misle ozbiljno za svoje građane koji žele normalnost, malo mirniji život, malo izvesniji i možda malo bogatiji, a to je ono što EU pruža, bez obzira što je nesavršena tvorevina kao i sve drugo što je ljudsko.
B92: Hvala što ste bili gost Kažiprsta. Čuli ste Ivana Vejvodu, direktora Balkanskog fonda za demokratiju i Kažiprst B92 koji su radili Petar Savić i Danica Vučenić, prijatno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
