| |
|
|
20. oktobar 2009.
|
Strateško partnerstvo ili zaokret |
"Očito je razlika u percepciji između jedne velike sile i jedne male zemlje. Radi se o velikom zaokretu koji obeležava poslednju godinu međusobne saradnje. U toj poslednjoj godini je zaista došlo do izuzetnog uspona u raznim pravcima, ne radi se samo o Kosovu, radi se o sporazumu nafta - gas i radi se o nekim diplomatskim inicijativama. Za Rusiju to strateško partnerstvo, kako ga mi nazivamo, za njih on ima jedan relativni karakter, a nama je strateško partnerstvo i zato mi bežimo u atribut istorijsko, a oni govore o zaokretu."
|
Gost: Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator "Politike"
Novinarka: Danica Vučenić
|
Dobro jutro, ovo je Kažiprst Radija B92, moje ime je Danica Vučenić. Istorijska poseta ili veoma važna poseta ruskog predsednika dve su za sada oficijelne odrednice boravka Medvedeva u jednodnevnoj poseti Beogradu. Istorijska dolazi iz Beograda, veoma važna iz Moskve. Uglavnom, već danima traju poslednje pripreme za ovaj dan, od prisećanja na kojoj smo strani bili u Drugom svetskom ratu, glancanja pomalo zaboravljenih spomenika oslobodiocima Beograda, asfaltiranja sporednih puteva ka Novom groblju, otkrivanja novih spomenika, okupljanja trubača za više od 100.000 evra, priprema prijema i ručkova. Za razliku od nedavnog dočeka američkog podpredsednika, koji je bio, kako je neko primetio, učtivo hladan, ovo danas će, sva je prilika, biti na granici prisnosti. Međutim, ključno pitanje je šta će se zaokrenuti od sutra u pogledu pozicije Srbije u odnosu na Rusiju, jer kako je rekao ambasador Konuzin, ova poseta znači i zaokret. Hoće li naši smeti da otvore pitanje NATO saveza i šta znači eventualna pozicija Srbije u novom sistemu kolektivne bezbednosti koji razrađuje Medvedev. Većina poznavalaca ruske spoljne politike piše ili izjavljuje kako će današnji dan biti početak dugoročnijeg pozicioniranja Rusije u Srbiji i na Balkanu. I ovo će biti teme današnjeg Kažiprsta, gost je Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator Politike. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Zašto je ova poseta istorijska ili zašto je vide u Beogradu kao istorijsku?
Jakšić: Pa, očito je razlika u percepciji između velike sile i jedne male zemlje. Za nas ona jeste na neki način istorijska, iako ja nisam sklon tom izrazu, ja bih se više držao definicije koju ste pomenuli ambasadora Konuzina i onoga što je zvanična Moskva do sada govorila. Radi se o velikom zaokretu koji na neki način stavlja... obeležava poslednju godinu međusobne saradnje. U toj poslednjoj godini zaista je došlo do izuzetnog uspona u raznim pravcima. Znači, ne radi se samo o Kosovu, radi se o sporazumu nafta-gasa i o nekim diplomatskim inicijativama. Mislim da je mnogo bolja ta definicija, jer za Rusiju, ako bi moglo da se kaže, to strateško partnerstvo kako ga mi nazivamo, za njih on ima jedan relativni karakter, a nama je strateško partnerstvo i zato mi bežimo u atribut istorijsko, a oni govore o zaokretu.
B92: I to će biti ključne teme, pre svega ovoga da Vas pitam prosto za utisak o čitavoj ovoj... svim ovim pripremama. Ja se ne sećam da su bile ovakve pripreme za doček nekog predsednika, malo ih je bilo doduše, ali za nekog visokog gosta kao što je ova današnja.
Jakšić: Pa, očigledno je nema ničeg slučajnog u politici, pa ni način pripreme jedne posete nije slučajan. Ne govorim samo o merama bezbednosti koje su razumljive kad se radi o tako jednom istaknutom svetskom gostu, ali od trubača pa do ovih pobočnih elemenata može da se govori i o glancanju zvezda, kao što ste pomenuli. Zaista može da se govori o nekim elementima euforije i plašim se da taj deo priče nama nije dobar i mislim da...
B92: A zašto nije dobar?
Jakšić:... pokazuje... Znači, pokazuje da smo mi skloni da i dalje u spoljnu politiku unosimo suviše emocija, a te emocije nekada donose sreću, zadovoljstvo i veselje, kao što je ovoga puta, ali nije rečeno ako se pogleda u istoriju srpsko-ruskih odnosa ili odnosa Srbije sa bilo kojom drugom zemljom, da u nekim drugim trenucima to donosi plač, tugu i suze. I ja zarad toga, da ne bi sutra doživeli određene poteze Rusije koji će biti vođeni njenim interesima, isključivo interesima Moskve, jer ne zaboravimo da u ovom trenutku na vlasti u Rusiji već poduže vreme od Putina je jedna veoma pragmatska struja koja isključivo vodi interese, sopstvene interese, vođena sopstvenim interesima, a Srbija ne znam da li je još definisala sve svoje interese, da li ih je uglancala, da li je veoma precizna. Dobro je imati odnose sa Rusijom, ali nije dobro imati euforične odnose ni sa jednom zemljom na svetu i ni sa jednim savezom na svetu.
B92: Kada govorite o plaču, tugi i suzama pretpostavljam da mislite na eventualno odnos Rusije prema Kosovu, jer to će biti jedna od tema, ali samo za trenutak još da se zadržimo na ovoj euforiji koja vlada već danima u Beogradu. Po Vašem sudu zašto smo se odjednom setili, da li je samo Medvedev razlog, dolazak Medvedeva razlog te svoje antifašističke tradicije koju smo zapostavljali tolike godine, zaboravljajući čak i da postoje grobovi oslobodiocima Beograda na Novom groblju?
Jakšić: Ne, ta dimenzija nije očigledno, svakako čak može da se potkrepi i činjenicama, ako se podsetimo da recimo srpske delegacije nije bilo na komemoraciji u Aušvicu, ako se setimo kakav je... gde je to bila Srbija u vreme proslave 60 godina pobede nad fašizmom, velike proslave u Kremlju. Prema tome, to nije razlog, jedini vrlo vidljiv razlog zbližavanja i naše naglo rastuće potrebe za Rusijom je Kosovo i stav Rusije prema Kosovu i podrška koju smo dobili od jedne stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ponovljena podrška oko Kosova i to je ta prelomna tačka na kojoj... odakle imamo i ekonomske odnose i sve druge. Tako da, narod kaže ne treba nikada sva jaja držati u jednoj korpi. Mislim da smo u slučaju Rusije mi čitavu jednu mrežu odnosa izgradili upravo na Kosovu i zato, pričaćemo sigurno o tome, ali zato se plašim da ukoliko dođe do zaokreta Rusije prema Kosovu, kao što se videlo posle rata u Gruziji, da onda može da dođe do tog razočarenja.
B92: Vratimo se sada ovoj oficijelnoj poseti. Kada ambasador Konuzin kaže da ova poseta predstavlja zaokret, šta to može biti zaokrenuto od sutra u odnosima Rusije i Srbije ili pozicije Rusije na Balkanu?
Jakšić: Pa, tu postoje očigledno neka neodgovorena pitanja i mislim da ova poseta je jako dobra zato što otvara niz pitanja. Mislim da ovde, da vlasti u Beogradu nisu spremne ni na pitanja, ponajmanje na neke odgovore, jer svako od tih strateških pitanja...
B92: Naprimer?
Jakšić: Pa, recimo oko Kosova, da li je preterana upotreba Kosova za unutrašnju politiku u Srbiji, da li je ona dobra i kada se prebaci na nivo spoljne politike. Kako će se ona sutra uklapati recimo u inicijativu predsednika Medvedeva o novom ugovoru o evropskoj bezbednosti, ukoliko i ako on jednog dana uopšte profunkcioniše? Kako će Srbija se postaviti u energetskoj saradnji kada sutra je čekaju neke obaveze naspram Evropske unije i energetske bezbednosti Evropske unije? Sve su to pitanja gde mora da se zna tačna linija razgraničenja gde mi idemo i kako idemo. Mi, plašim se, da recimo Rusija brani principe ili ih je barem branila do rata u Gruziji, oko Kosova, mi smo shvatili da Rusija brani Srbiju. Ne, Rusija ne brani Srbiju, Rusija brani... branila je principe, pa se posle pokazalo da je Rusija, kao i Sjedinjene američke države i Zapad u slučaju Kosova, isto spremna na dvostruke principe onda kada to odgovara njenim interesima, kada je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju. Mi i dalje u velikoj meri smatramo da Rusija brani nas i zato kažem, a šta ako Rusija sutra zarad toga da ne ulazi u konflikt sa Zapadom, kada imamo indicija da dolazi do tog resetovanja odnosa sa Amerikom, kada dolazi do otvaranja pregovora o evropskoj bezbednosti, kada se razgovara o globalnim klimatskim promenama i načinima da se pronađu odgovori sveta na tako velike izazove, Kosovo je jedna mala efemerna tema čak i za rusku politiku. A mi vidimo da upravo svi naslovi u našoj štampi i one uvodne rečenice emisija na televiziji ili radiju uvek ističemo i dan danas - Rusi brane Kosovo, Rusi će podržavati Srbiju itd. Mislim da je to u trenutku kada su se ti odnosi prebacili na neke druge koloseke, mislim da je to samo izraz nečega, da mi ne znamo jasno šta hoćemo.
B92: Da li je to jedan od razloga što će Kosovo danas biti ipak u nekom petom planu?
Jakšić: Pa, ono hoće na način jer se podrazumeva, Rusi će ponoviti, kako je Medvedev, video sam pre neki dan, rekao - bez poslednje reči Srbije niko ne može da kaže da je pitanje Kosova rešeno. Naravno, on će jednu takvu rečenicu i ovde ponoviti, mi ćemo biti presrećni što je to tako, što je Rusija, kako je nedavno izjavio njihov ambasador u Ujedinjenim nacijama, Ćurkin, protiv povlačenja Unmika, znači održavanje upravo onoga prisustva Ujedinjenih nacija na Kosovu koji nama odgovara, ali otvara se jedan niz drugih problema vezanih za Kosovo. Ne samo ova naša prenaglašena igra na Kosovu u Ujedinjenim nacijama, nego ako su Rusi, da pođemo od činjenice da je strateško partnerstvo, Rusija je govorila o strateškom energetskom partnerstvu jako dugo, sve do potpisivanja ugovora koji su Medvedev i Tadić decembra prošle godine potpisali. Rusija tek od tada je počela da govori o strateškom partnerstvu bez onog energetski, znači strateškom partnerstvu u svim mogućim oblastima.
B92: A kako to razumete?
Jakšić: Ja bih tu isto na pitanje odgovorio pitanjem, zašto je Rusija, mi znamo zašto smo Rusiju prihvatili za strateškog partnera, ne samo zbog energetike, nego zbog one inicijalne kapsule koja je bila Kosovo i zato je nama Rusija važan strateški partner.
B92: A šta smo mi Rusiji?
Jakšić: E, sad to ostaje neodgovoreno pitanje. Šta je to Rusija dobila od Srbije da bi malu Srbiju prihvatila kao strateškog partnera?
B92: A da li je to logično da jedna velika Rusija ima Srbiju kao strateškog partnera?
Jakšić: Logično je ukoliko to isto tako doprinosi interesima Moskve,koji nisu od možda strateških dimenzija, ali svakako jesu bitni. Šta mi to politički recimo dajemo Rusiji? Deo odgovora na to pitanje već može da se vidi, ako pogledamo od rata u Gruziji avgusta prošle godine, Srbija nije podržala nijednu inicijativu, stav ili rezoluciju Evropske unije koja je uglavnom osuđivala ponašanje Rusije u slučaju Gruzije. Prema tome, Srbija je politički se postavila, pozicionirala isključivo na strani Rusije u tom slučaju. Ne zaboravimo da Srbija, čak zvuči paradoksalno možda, ali da je Srbija u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije o povratku izbeglica, nekih 330.000 izbeglica u Abhaziju kao posledicu tog kavkaskog rata.
B92: Iako se zalažemo ovde za povratak...
Jakšić: Iako se ovde itekako zalaže za povratak i što se tiče Hrvtske i što se tiče Kosmeta.
B92: Dobro, šta sad treba da čitamo iz tih stavova Srbije?
Jakšić: Prvo čitanje, sad smo verovatno u fazi prvog čitanja, možda ćemo do drugog čitanja doći nešto kasnije, ali prvo čitanje očigledno govori da smo mi kao strateški partneri Rusije ispunili neke obaveze strateškog partnera Rusije i da nam je Rusija rekla - ne možemo mi da budemo strateški partneri, a vi nas da kritikujete sutra oko ponašanja u Gruziji, ne možemo ovo, ne možemo ono.Tu se otvara to ozbiljno pitanje koje... poseta Medvedeva otvara čitav jedan set pitanja koije bi možda mogli da razjasne poziciju Srbije. S jedne strane je naše putovanje prema Evropskoj uniji. Vrlo dobro znamo da Rusija nema ništa protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji, znači, to nije problem. Problem može da bude ukoliko za Srbiju, ukoliko ona nastavi da ide, da se kreće ka Briselu, a istovremeno povećava broj stavova gde se suprotstavlja interesima Evropske unije.
B92: Naprimer?
Jakšić: Evo, upravo sam pomenuo primer, primer Gruzije, sutra će možda biti neki drugi primer, primer povratka izbeglica, sutra će se dogoditi treća ili četvrta stvar, pa će neko u Briselu reći - čekajte, hoće li ova Srbija da ide u Evropsku uniju ili je ona stalni saveznik Rusije u spoljnoj politici.
B92: Pre nego što pređete na drugu temu, Tadić je dao juče intervju moskovskoj televiziji i u tom... i u onome što se citira i ovde, a koliko sam razumela i tamo, sudeći po izveštajima dopisnika, on je tu podvukao posebno da stupanje Srbije u Evropsku uniju neće predstavljati nikakvu opasnost po Rusiju, već će joj doneti korist, da ćemo mi biti najbolji prijatelji Rusije. Zašto sada Tadić to glasno izgovara, kome se on obraća kada ovo podvlači, jer je jasan ruski stav - idite vi u Uniju, mi nemamo ništa protiv?
Jakšić: Kakvi mi možemo da budemo neprijatelji ili rivali ulaskom u Evropsku uniju, čime mi to možemo da pretimo Rusiji? Rusija može da razgovara tamo sa Nemačkom, da traži dobre odnose sa Britanijom i Francuskom, može da se iz istorijskih razloga da pokušava da raspetljava stvari sa Poljacima. Da li smo mi u Evropskoj uniji ili nismo u Evropskoj uniji mi ne možemo da budemo neprijatelj Rusije, opet precenjujemo neke svoje sopstvene snage. Prema tome, jasno je Rusiji da nema interesa da budu protiv, mogu da imaju interes samo za, pa da se aktivira i onaj sporazum koji postoji o bescarinskoj trgovini itd.
B92: Dobro, ali da li ovo govori da nama nešto nije jasno tu?
Jakšić: Prema tome, mislim da se predsednik Tadić mnogo više obraća Evropljanima koji imaju već neke razloge da zaziru da je to... kakva je pozicija Srbije, jer strateško partnerstvo između Srbije i Rusije definisano je sa tri ključne tačke. Jedna je Kosovo, oko toga znamo kakvi su stavovi i jedne i druge strane, druga je, kako se to precizno kaže, koordinacija pristupa i diplomatskih napora, i ona se već realizovala, da ne ponavljam oko stavova Beograda povodom Gruzije i Abhazije, i treba očekivati da će se realizovati na taj način i oko nekih drugih pitanja koja izazivaju određenu vrstu preispitivanja Evropske unije. Predsednik Tadić upravo hoće Briselu da kaže - pa, nemojte da preuveličavate to zašto se mi tako postavljamo, što branimo interese Rusije, a ulazimo u određenu vrstu konfrontacije. Pitanje je koliko to dugo može da traje, jer spoljna politika Srbije ako ostaje dosledna tome da ima stratešku inicijativu i da je njeno strateško odredište Brisel, onda je to ono što je bitno i što je primarno.
B92: Da, ali zaboravljate tri stuba dodatna.
Jakšić: Ali odnosi sa Rusijom, odnosi sa Kinom, da ne pominjem ta druga tri stuba, strateško približavanje i ulazak u Evropsku uniju je strateško, sve drugo je bilateralno i tu bi trebalo praviti razliku.
B92: Dobro, ali u kojoj meri cela ova priča prevazilazi bilateralni odnos Rusije...?
Jakšić: Očigledno se o tome i radi, zato i predsednik Tadić pokušava na neki način da umiri partnere u Evropskoj uniji, jer ja ne bih rekao da oni nemaju razloga za zabrinutost.
B92: Šta znači bilateralni odnos, a šta prevazilazi granice toga? Evo, recimo na primeru Rusija - Srbija?
Jakšić: Mi možemo jako dobro da trgujemo, mi možemo... zašto bi bili gadljivi na ruski kapital koji dolazi ovde, na evru ili na dolaru ne piše da li je američkog, britanskog ili ruskog porekla, ukoliko su to prave investicije, ukoliko se ne rasprodaju stvari. Prema tome, bolje je i racionalnije mi zvuči dobavljati naftu i gas iz Rusije nego iz Norveške. To su sve stvari koje imaju neku svoju ekonomsku logiku, finansijsku logiku itd. Politička dimenzija je već nešto drugo i to i jeste ono što može da stvori probleme. Hoću da naglasim da srpska spoljna politika nema manevarski prostor da bi se sutra određivala kao što se i Josip Broz određivao povodom sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj. Srpska spoljna politika ima veoma sužen manevarski prostor i ona se, ako je EU i dalje cilj, ona mora da se priprema na to da neće voditi... da će u mnogim slučajevima morati da vodi politiku EU, ono što kaže Havijer Solana ili neki budući Havijer Solana. Neće moći da se određuje sama naspram izbeglica iz Abhazije, nego će morati da sledi osudu Brisela koji kaže moraju da se vrate izbeglice u Abhaziju. Mi moramo da se pripremamo na to, i drugim rečima, Rusima moramo da kažemo - gospodo, drugovi, kako ih već oslovljavamo, to je neka perspektiva naših odnosa kada mi sutra uđemo u EU.
B92: U redu, po Vašem utisku koliko je, kako da kažem, spremnosti ovde da se to izgovori glasno?
Jakšić: Nisam siguran da ta spremnost postoji da se to... ne mora da se izgovara glasno ovako pred mikrofonima i kamerama, ali mislim da bi bilo veoma važno zarad državničke mudrosti i održavanja strateških pravaca da se to otvoreno i glasno kaže kada Medvedev i Tadić sede jedan prekoputa drugog za pregovaračkim stolom.
B92: Ali očigledno je, ako već predstavnici Rusije kažu da ovo predstavlja zaokret, da će se zaista nešto i dogoditi od sutra, od prekosutra.
Jakšić: Nešto se već događa, ja upravo pokušavam da ovim primerima pokažem da se stvari već događaju, da ona politička dimenzija... to, hajde, možda bi bilo suviše grubo reći da time plaćamo Kosovo, ali ne bih baš bio ni mnogo daleko od jedne takve konstatacije.
B92: U kojoj meri ovaj dolazak Medvedeva, u kojoj meri se slažete sa ocenama da Srbija kao jedina zemlja zapadnog Balkana koja ima taj neutralni ili kako god da ga nazovemo položaj, nije svakako u savezu, u NATO savezu, niti ima za sada želju da tamo ide, se uklapa u tezu o spoljnopolitičkom disciplinovanju Srbije u kontekstu te priče?
Jakšić: Pa, tu ćemo se... evo još jedan poligon na kome može da dođe do konflikta interesa sa stanovišta Srbije. Na tom raspeću koje mi pravimo, mi insistiramo i Brisel - Moskva. Predsednik Medvedev je prošle godine u junu u Berlinu lansirao svoju inicijativu za novi ugovor o evropskoj bezbednosti koji je kasnije negde detaljnije nešto više precizirao na jednom skupu u Evlijanu u Francuskoj. Suština, da ne zamaramo mnogo, suština te inicijative koja bi mogla da se nazove recimo Helsinki 1 plus, nešto novo u odnosu na ugovor o bezbednosti koji je sklopljen u Helsinkiju još davne '75., njegova suština je da niko nema pravo, ekskluzivno pravo na održavanje evropske i evroazijske bezbednosti, zato što uvek postoji taj pogled prema Kavkazu koji je ranjiva tačka Rusije. Kada oni kažu da ne postoji ekskluzivnost znači da NATO ne sme da bude taj koji će imati ekskluzivno pravo, nego hajde, sada treba doterati taj sporazum, pre svega sa stanovišta tzv. tvrde bezbednosti, ali pritom inicijativa Medvedeva predviđa i da se uspostave principi za rešavanje etničkih i teritorijalnih konflikata, što... gde smo mi direktno umešani. Kako može ta inicijativa da profunkcioniše ukoliko ne bude rešeno pitanje Kosova, pitanje Abhazije, Južne Osetije, ukoliko Azerbejdžan i Jermenija na neki način ne razreše spor oko Nagorno Karabaha. Da bi ispeglao tu bezbednost predsednik Medvedev mora da dobije saglasnost ne samo EU, pa i Amerike, jer se radi znači o tom helsinškom, potka je helsinška, evroatlantska, nego mora da dobije i saglasnost svih zemalja koje su u konfliktu. Prema tome, u interesu Rusije je da razreši ove tekuće probleme koji nisu razrešeni. Kako on to namerava? Neodrživo je da se ostane na politici dvojnih standarda koje je Rusija prihvatila kao što je prihvatio i Zapad.
B92: U pogledu... da, priznavanja.......
Jakšić: Drugim rečima, ako predsednik Medvedev ima zaista ambiciju da sprovede taj svoj projekat, on će morati da se odredi na neki način i da traži, da pokuša i Srbiju, da kaže - gospodo, ajde, mi pokušavamo sada na neke principe da izguramo. Da li će to moći ili neće moći, da li može u isto vreme da bude jedinstven slučaj i Kosovo i Kavkaz da bude jedinstven slučaj. Zapad kaže ne može, Rusi kažu može. Male su perspektive da će Medvedev uspeti u tom svom projektu, ali ako pokušava onda on i Srbiji i Beogradu mora da objasni, da kaže - možda bi to podrazumevalo da mi ako želimo da sačuvamo sadašnji status Južne Osetije i Abhazije, možda ćemo mi, dragi prijatelji srpski, morati da se saglasimo i sa sadašnjim statusom Kosova, jer teško je pretpostaviti da će on moći da se menja. To su neke bolne teme koje ne znamo. Pomenuli ste NATO, da li Rusija insistira u onoj meri da Srbija ne uđe u NATO, u meri u kojoj se suprotstavljala Zapadu oko prijema Ukrajine i Gruzije i uspela u tome, zato što je politikom sile u Gruziji tačno dala do znanja gde je njena granica strpljenja.
B92: E, sad, kakav je Vaš utisak u pogledu NATO-a, da li je to ista ravan suprotstavljanja?
Jakšić: Pa, očito je... simptomatično je...
B92: Sad ponovo, milion puta sam ambasadora Konuzina pomenula, ima ga u svim novinama i svima je dao intervjue ovde, pa je rekao između ostalog u intervjuu Danasu jutros kako nema potrebe za NATO-om, jer je to ipak.....
Jakšić: Pa, pre svega, mislim da li ima potrebe ili nema potrebe to treba da odlučuje Beograd i to treba da odlučuje Srbija.
B92: U kojoj meri je Beograd slobodan da o tome odlučuje?
Jakšić: Simptomatično je da recimo kada je na onaj jedan do sada još nedovoljno objašnjen način Skupština Srbije izglasala Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, a da se ne zna odaklei kako je došao taj predlog i kako se odjednom iz vedra neba pojavio, prošao glatko. Neposredno posle toga se pojavila inicijativa Medvedeva, ova koju smo pominjali, u Berlinu, koja između ostalog sadrži i zahteva pravo onih evropskih zemalja koje to hoće na vojnu neutralnost. Da li smo mi bili, prvo, obavešteni o tome da to treba da bi Medvedev dobio argumente za svoje ili smo to svojeručno anticipirali budućnost, ne znam, ali u svakom slčaju recimo i to je nešto što je simptomatično. NATO ostaje da se ovde jedanputa razreši to pitanje ili ga skidamo sa dnevnog reda, a ne ovako bogobojažljivo svi oni koji su koliko prekjuče se zaklinjali u evroatlantske integracije sada Atlantik bi najradije da zamrznu i da ga pretvore u Grenland samo da ne moraju da ga pomenu. Ali da li je to konačan i definitivan stav ove zemlje i opredeljenje da nećemo. Da li će se to stavljati na glasanje, da li će ići na referendume, da li je kada se opipava nacionalno bilo, da li mi jesmo raspoloženi ili nismo za NATO? To su sve druga pitanja, ali politika kao disciplina mora jednostavno da definiše neke ciljeve.
B92: Ali da li se ta politika bazira na nacionalnom bilu, da li ga ona osluškuje ili se bazira na odnosu jednog od stuba spoljne politike prema tome?
Jakšić: U ovom slučaju mislim da postoji podudarnost između raspoloženja, većinskog rapoloženja koje je protiv NATO-a kao što znamo. Znači, s jedne strane raspoloženje naroda i s druge strane ova spoljna politika kakva se vodi. Ali kako objasniti onda drugo pitanje, ako je većinsko raspoloženje ovog naroda, kao što jeste, ulazak u EU, tako nam govore sva istraživanja javnog mnjenja, zašto onda zvanična spoljna politika povlači određene poteze koji su mnogo više u interesu Rusije, a mnogo manje u interesu naše saglasnosti sa Evropskom unijom.
B92: Šta po Vašem sudu Srbija konkretno dobija od ove posete, sad ne mislim samo na politiku, mislim i na to da se tu donosi kredit, o čijim uslovima ni premijer nije prošle nedelje znao ili bar nije hteo da kaže kakvi su uslovi tog kredita, te milijarde koja stiže.
Jakšić: Koliko sam ja sinoć video na ruskoj agenciji tamo piše milijarda i po dolara, dobro, to je nešto više od milijarde evra.
B92: Ali... dakle, koji će biti konkretan efekat kada je reč o poziciji Srbije? Da li je to dugoročnije vezivanje za Rusiju? Dakle, jeste strateško partnerstvo, kakav efekat, kakvu konkretnu posledicu, da li to znači NE NATO, da li to znači ne znamo šta će biti sa Evropskom unijom? Kakve konkretne posledice po Srbiju sve ovo može da ima?
Jakšić: Evo, čak i na tom energetskom planu, jer ukoliko se ne varam, od trgovine bilateralne koja je prvih osam meseci ove godine nešto oko 1,6 milijardi dolara, 80% su nafta i gas, i to je jasno. Ali nafta i gas nisu tako... mogu da budu jedna nova pretpreka na onom putu Srbija - Brisel, Srbija - Moskva, jer Južni tok, naravno da ostaje prioritet Srbije i ostaje prioritet Rusije koj je bitan, jer Južni tok zaobilazi Ukrajinu, na taj način rešava određene probleme koji su tu bili i postavlja se kao veliki rival Nabuku, znači naftovodu koji zaobilazi Rusiju. Ono što je u toj energetskoj politici, gde mi sada ulazimo i potpuno se uvezujemo, mislim da drugih alternativa i nemamo, jer kažem, nije nama alternativa Libija, ili je to suviše daleka ili Alžir ili Norveška. Istovremeno da ne zaboravimo da smo već dobili upozorenja, a o tome se jako malo govori, kao što se malo govori o onim rezolucijama EU. Da smo već dobili upozorenja Evropske komisije koja naravno nema ništa protiv da Srbija sarađuje na energetskom planu sa Rusijom, na taj način zadovoljavajući svoje energetske potrebe, ali da Srbija kao kandidat ili buduća zemlja kandidat za članstvo u EU mora da vodi računa o tzv. ugovoru o energetskoj zajednici koji članice EU obavezuje na određenu vrstu ponašanja. Znači, ne možemo ni što se energetike, kao što ne možemo.. nećemo moći, da budem precizniji, sutra da se ponašamo kako hoćemo oko spoljne politike, tako sutra nećemo moći da se ponašamo ni kako hoćemo oko energetske politike. Da li danas činimo prevelike ustupke Rusiji koji sutra mogu da nas koštaju packi ako ništa drugo iz Brisela ili pravimo ozbiljnije zapreke na putu ka evropskoj integraciji, e, to je nešto što je prilika raščistiti tokom razgovora sa Medvedevom danas.
B92: E, sad, ja sam čitala Vaš tekst o poseti Medvedeva i tu ste postavili dva-tri pitanja, jedno od njih je pitanje ulaska u NATO, odnosno dilema da li će naše rukovodstvo imati hrabrosti, dakle, da li će političari koji danas budu razgovarali sa Medvedevim, pre svega Tadić, pitati otvoreno da li Vi imate nešto protiv da mi uđemo u NATO, odnosno da pokrenemo...?
Jakšić: Pa, dobili smo odgovor na prvoj strani današnje... moje Politike, gde je Vuk Jeremić rekao - ne, neće se postavljati pitanje NATO-a. Da li je to možda pragmatski, jer se to pitanje ne postavlja, nije aktuelno ni u ovoj zemlji, pa onda dok nije aktuelno u Srbiji onda je moguće da je logično objašnjenje da ga ne treba postaviti...
B92: Nije aktuelno ili ne žele da bude aktuelno?
Jakšić: Ne žele, to je najpreciznija definicija, da, ali mislim da... bilo bi dobro ako ne danas, ono sutra, prekosutra, ako već funkcioniše strateško partnerstvo kao takvo ono bi trebalo da podrazumeva da nema otvorenih pitanja i da svaki od partnera može otvoreno da pita sve ono što ga tišti ili šta planira da radi. Pa bi sledeći tu logiku onda bilo za pretpostaviti da će jednoga dana Beograd i postaviti pitanje Rusima da li vi uopšte imate nešto protiv toga da mi budemo u NATO-u, ukoliko mi hoćemo. U suprotnom to pitanje ne treba ni postavljati.
B92: Da, jedino u čemu nema dileme je da će ova poseta otvoriti polemiku i brojna pitanja već sutra verovatno.
Jakšić: To je ono što je dobro, samo ne treba zaboraviti, čemu smo mi skloni, da brzo zaboravimo sva ta pitanja, jer pitanja političarima treba stalno obnavljati.
B92: Hvala što ste bili gost Kažiprsta. Čuli ste Boška Jakšića, spoljnopolitičkog komentatora Politike i Kažiprst B92 koji su radili Petar Savić i Danica Vučenić, prijatno.
Postojeći komentari (1) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
| Takoe
u fokusu |
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
