| |
|
|
13. oktobar 2009.
|
Vatrogasci i piromani |
Ti ljudi nažalost u svojim glavama žive još u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, gde oni to gledaju crno-belo i vrlo moralistički. Znači da tu postoji kod njih vrlo jasno ko je agresor, a ko je žrtva. Agresor mora da se kažnjava, a žrtva mora da dobije nešto zato što je žrtva.
|
Gost: Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona
Novinarka: Suzana Trninić
|
B92: Prema procenama poznavalaca prilika u regionu, reformski procesi u Bosni i Hercegovini su u kolapsu. Državne institucije, prema istim tim procenama, takoreći praktično i ne funkcionišu. Karantin u vojnoj bazi pored Sarajeva, 14 godina posle Dejtona nije dao očekivane rezultate, pitanja koja su bila otvorena pre Butmira ostala su otvorena i posle Butmira, a očekuje se novi krug razgovora. U Bosni i Hercegovini žive tri konstitutivna naroda. Svi govore istim jezikom. Zašto je potrebno da nas i danas neko zatvara u vojnu bazu da bismo razgovarali jedni s drugima i pronašli rešenje? Šta je bila svrha sastanka u Butmiru jedna je od tema o kojoj razgovaramo u „Kažiprstu“. Moj gost je politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić. Dobro jutro, dobro došli u „Kažiprst“.
Kesić: Bolje vas našao.
B92: Jedan ambasador iz Sarajeva rekao je nedavno da je istorija ovog regiona istorija zanemarivanja i ulogu međunarodne zajednice u celoj toj priči video je kao vatrogasnu ekipu koja se pojavi kad je već prekasno. Da li ste stekli utisak da je takva situacija i danas u Butmiru?
Kesić: Ne, mislim da postoje sličnosti, kako ja vidim situaciju, prvo da počnemo tom analogijom vatrogasaca. Ovo je situacija, ja mislim imamo situaciju da su vatrogasci istovremeno i piromani, znači pale vatru, pa onda dolaze brzo da je gase, jer u suštini, što se mene tiče, jedan od ključnih uzroka sadašnje situacije u Bosni i Hercegovini jeste baš međunarodna zajednica, a pogotovo kancelarija visokog predstavnika.
B92: Kakvu korist imaju od paljenja vatre, zašto pale vatru na području na kojem i ne treba neko veliko raspirivanje?
Kesić: Pa, nije to zato što oni to žele, nego jednostavno politika koja se stvorila posle ovoliko vremena posle Dejtona nas je dovela u jednu situaciju da prvo i prvenstveno tu postoji veliko neslaganje između Evropske unije i Amerike. I zbog tog neslaganja imamo, da kažemo, jednu vrstu blokade međunarodne zajednice. Istovremeno, oni su navikli preko kancelarije visokog predstavnika da nameću svako rešenje i mi smo imali situaciju gde, pogotovo kad je bio gospodin Ešdaun visoki predstavnik, da su oni uspevali da nameću zakone, da isterivaju pod zabranom rada izabrane predstavnike i Srba, Hrvata i Bošnjaka. Tako da smo imali situaciju protektorata u klasičnom smislu, potpuno, gde lokalne institucije nisu se pitale, bile su pod pritiskom da moraju da usvajaju sve što se svaka odluka što se donosi. I jednostavno smo imali situaciju da se odlučuje sve od strane međunarodne zajednic, i videli smo da smo i posle tog iskustva došli do ove situacije. Znači, sad u ovom momentu nije to da međunarodna zajednica ne radi dovoljno ili nije radila dovoljno ili nije se dovoljno angažovala, sasvim suprotno, previše se angažovala, previše je ona direktno oduzimala autoritet državnim institucijama, lokalnim institucijama, nije poštovala demokratski proces. Najveće kršenje ljudskih prava na prostoru Balkana u zadnjih 15 godina baš se desilo od strane visokog predstavnika, gde je jednostavno izbacio ljude sa funkcije, zabranio im rad doživotno i gde ljudi nisu proveli ni sekund ispred sudije i na sudu. Znači, ako to se dešava u Evropi, i ako Evropska unija i Amerika na taj način pokušavaju da izgrade demokratiju na prostoru BiH i da rešavaju probleme, pa onda već vidimo da tu postoji veliki problem u pristupu.
B92: Šta je onda bio cilj skupa u Butmiru? Skup je očekivan kao početak nove ere američkog angažovanja u Bosni i Hercegovini, s druge strane se govorilo da sad Evropska unija pokušava zajedničkim projektom da ostvari neke interese. Šta je od svega toga bilo?
Kesić: Sad se vraćamo na ono vaše prvo pitanje, a to jeste da jednostavno, i to jeste problem zašto nije došlo do nekog uspeha što se tiče tog sastanka i tih sastanaka, zato što prvi cilj jeste da se sačuva jedinstvo Evropske unije i Amerike. Znači, to je prvi glavni cilj, da se popravi situacija u odnosima, da se ojača saradnja, i ne samo vezano za BiH nego šire, znači preko BiH da se popravlja odnos između Evrope i Amerike. Drugi cilj, da se sačuva kredibilitet Evropske unije i Amerike, a onda tek na trećem mestu dolazimo do toga da se rešavaju neke praktične probleme i teške probleme BiH. Ali već vidite u redosledu tih prioriteta da ima jedan veliki problem, zato što na prvom mestu su metnuli sami sebe, a onda tek na treće mesto dolaze ljudi i BiH i ljudi koji žive u BiH.
B92: Kada znate na koji način SAD gledaju na rešavanje problema i određene poteze koje treba povlačiti, i Evropsku uniju, da li zaista vidite da postoji bilo kakva mogućnost zajedničkog delovanja? Pre se čini da jedni udaraju u klin, drugi u ploču?
Kesić: Pa, mislim da je to veliki problem i skoro je došlo do velikog incidenta, što se tiče ovog samog sastanka, mislim da je skoro došlo do toga da gospodin Bilt ne učestvuje u tom procesu zato što u suštini je sve što se ponudilo na Butmiru, prvo, to nije ništa novo, to smo imali i ranije, tako da, ako neko ima iluziju da sad je neki novi pristup ovim svim problemima, nažalost, to nije tačno. Druga stvar, to je 90 odsto, ako ne i više, pogled od strane američkih nekih funkcionera na situaciju u BiH, a najveći uticaj na američku politiku sad u ovom momentu imaju ljudi koji nisu na vrhu ove administracije. Znači, ovo nije neka, što se tiče politika od strane Amerike prema Bosni i Hercegovini, to nije neka velika politika, znači, nije vezano za neki važniji interes Amerike, nije vezano za neki vitalni interes Amerike. I zbog toga onda tu postoji jedan vakuum, taj vakuum se puni od strane ljudi iz nevladinih institucija u Vašingtonu i nekih funkcionera koji se sad trenutno nalaze na funkcijama koje su vezane za politiku prema Balkanu i prema Bosni i Hercegovini. Ti ljudi nažalost u svojim glavama žive još u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, gde oni to gledaju crno-belo i gledaju vrlo moralistički. Znači da tu postoji kod njih vrlo jasno ko je agresor, a ko je žrtva, agresor mora da se kažnjava, a žrtva mora da dobije nešto zato što je žrtva. I ako već imamo taj pristup od strane Amerike, a nemamo takav pristup u velikoj meri od strane Evrope, onda možemo očekivati da imamo ovo što imamo, a to jeste veliki sukob oko skoro svakog pitanja vezano za BiH, od toga da Amerikanci procenjuju sadašnju situaciju da je alarmantna, da smo možda na ivici novog rata, ne daj bože, i gde oni procenjuju da je sad velika kriza gde ako se nešto ne napravi od značaja onda da ćemo doći do novih sukoba i ponovo će Amerika morati da interveniše na način na koji ona ne bi želela. Evropska unija, sa druge strane, to gleda i kaže - pa, loša je situacija, ali ima puno stvari koje su se desile i koje govore o napretku i niko ne misli da je moguć novi rat u Evropskoj uniji. I tako, već taj pristup u pogledu na situaciju pokazuje da tu postoji veliki problem što se tiče saglasnosti oko toga šta treba da se radi. A onda imamo od strane Evrospke unije sad u ovom momentu želju da rešavaju neka praktična pitanja koja bi dovela do zatvaranja kancelarije visokog predstavnika do kraja godine. Amerikanci to ne žele zbog ovog viđenja situacije, da je to kriza, da može da izbije novi sukob. Oni hoće to da prebace za 2010. i hoće da zadrže takozvana bonska ovlašćenja za novog specijalnog predstavnika Evropske unije. I tu je sukob između njih.
B92: Različito gledaju i na to kako bi to trebalo da se reši pitanje državne imovine.
Kesić: Pa, jeste, Amerikanci su bliže stavu Bošnjaka što se tiče rešavanja državne imovine, nego što su predstavnici Evropske unije, ali mislim da to pitanje jeste nešto što pokazuje da tu ima nade da može nešto brzo da se rešava, zato što nema velike podele između pozicija lokalnih političara. I postoji sporazum oko državne imovine tri premijera u BiH koji je potpisan 2007. godine, postoji okvirni dogovor takozvani prudski dogovor tri politička lidera u BiH. Tako da ima tu dosta koje je već završeno, da bi to pitanje moglo lako da se reši, a to pitanje, ključno pitanje sad za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika, takođe Evropska unija bi želela da reši problem oko liberalizacije viznog režima prema BiH. Tako da oni, da kažemo, ta dva pitanja vezuju zajedno i misle da to može da se rešava, a u međuvremenu Amerikanci guraju pitanje ustavnih reformi. I zato što oni to guraju na način kako guraju onda dolazimo do blokade i ovih pitanja, znači, ono što bi i moglo sada da se reši ne može se rešiti zato što Amerikanci forsiraju pitanje ustavnih reformi.
B92: I u takvoj situaciji su tamošnji politički lideri iz sva tri konstitutivna naroda dobili 10 dana da se međusobno usaglase o određenim pitanjima. Pa, koliko to zaista pokazuje strategiju, ozbiljnu nameru da se ti problemi koji tamo tinjaju reše zauvek?
Kesić: Znate, ja se dugo nažalost bavim sa ovim problemima i sa situacijom vezano za raspad bivše Jugoslavije i moram da priznam da ja nikad nisam video ovaj nivo amaterizma u pripremi jednog sastanka nego što je bio sada za vreme pripreme za Butmir. Prvo, ova pauza od 10 dana, to je pauza više za međunarodnu zajednicu, znači pauza da bi Amerikanci i predstavnici Evropske unije se dogovorili kako da nastupaju u pregovorima. A u međuvremenu kao iskorištavaju priliku da odu u krug, ostavili su jednu grupu saradnika, gospodina Bilta i gospodina Stajnberga, koji sad moraju da idu kroz celu regiju, da razgovaraju sa lokalnim političkim liderima i da vide da nešto na bazi tih razgovora sastave, neki dokument. Mi znamo prvo da su oni imali dokument koji nisu dali ljudima na ovom sastanku u Butmiru, znači nisu mogli se dogovoriti do zadnjeg momenta oko tih stvari. A drugo, već jasno svako zna poziciju svakoga koji učestvuje u ovim pregovorima, znači neće ništa se izmeniti u roku od 10 dana, a ako baš su želeli ovo da rade, to je trebalo da se radi pre ovog sastanka u Butmiru, jer tako se vodi diplomatija. Znači, ode se i ako najavljujem vam neki veliki sastanak, imam ogromna očekivanja da će nešto stvarno da se desi, većina posla se radi iza scene, ne radi se za vreme konferencije. Ljudi imaju pogrešnu predstavu zbog Dejtona, a paralela sa Dejtonom uopšte ne stoji iz više razloga. Prvo i prvenstveno, ne postoji rat, Dejton je uspeo zbog toga, zato što u tom momentu bio je rat, ljudi su bili jako umorni, videli su šansu da se reši taj problem, ali su videli da to postoji samo kad bi ih doveli, izolovali te predstavnike svih zaraćenih strana i onda pod pritiskom, pod nekom vrstom obećanja da će biti nagrađeni, da onda rešavaju sva ova krupna pitanja. Ali način kako su rešili mi vidimo da je to bio kompromis, jer mi sad imamo probleme zato što sve nije rešeno u Dejtonu.
B92: I kad u takvoj situaciji posmatrate šta je to što bi politički lideri iz sva tri konstitutivna naroda trebalo da urade, koliko zaista oni imaju realnog vremena i ozbiljno mogu da daju bilo kakve rezultate? Ako se zna da su više skloni retorici koja vodi ka produbljavanju podela nego tome da su spremni da postignu kompromis između ta tri konstitutivna naroda?
Kesić: Što se mene tiče, mislim da su tri najveća problema u BiH u ovom momentu, zbog kojih ne mogu da se rešavaju neka veća pitanja, pogotovo oko ustavnih promena, prvo i prvenstveno, da međunarodna zajednica nema... ne postoji saglasnost između Evrope i Amerike, nemaju viziju šta treba sad da se radi. I da je to zbog toga što apsolutno oni su ostali ključni faktori u svakom pogledu, a zbog toga što ne znaju šta da rade onda su oni sad ključna kočnica BiH. Kancelarija visokog predstavnika, na primer, apsolutno nema autoriteta. Republika Srpska neće da prihvata bilo kakvu odluku od strane visokog predstavnika, da bi visoki predstavnik nametnuo te odluke protiv odlučnosti Republike Srpske on mora da ima neke represivne mere. Znači, mora da ima policiju, vojsku, a u Evropi ne postoji politička volja da preko policije ili vojske rešava se vlasništvo nad jednom javnom firmom poput Elektroprenosa, zbog koje je visoki predstavnik ušao sad u zadnji sukob sa Republikom Srpskom. Znači, sad ulazimo u ta pitanja koja su malo apsurdna pitanja za međunarodnu zajednicu i ne može se rešavati preko...
B92: Ali su ključna za region, odnosno za to područje.
Kesić: Ali zašto su ključna? Pa, zato što međunarodna zajednica sad je rizikovala jedan deo kredibiliteta oko rešavanja pitanja koja apsolutno nisu toliko bitna, mnogo su bitnija ova druga pitanja vezana za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika. Mi imamo jedan problem generalno od strane međunarodne zajednice, a to jeste da kad oni nešto kažu, ako učinite ovo onda ćete dobiti ovo, oni slažu. I to smo videli što se tiče Kosova, sa sporazumom takozvanih šest tačaka Ujedinjene nacije, bio je sporazum tih šest tačaka, jedino izgleda važe za Srbiju, a za druge ne važe. Tako da onda... bilo je tu niz stvari što su trebale da se dese od strane Euleksa. Euleks sad jednostavno ignoriše, dodaje nove zahteve, a to je istorija saradnje na ovim prostorima sa međunarodnom zajednicom. U BiH imali smo situaciju takozvanu 5 + 2, pet ciljeva, dva uslova koji moraju da se ispunjavaju da bi BiH mogla da uđe u novu fazu, da se reši, da kažemo, protektorata preko visokog predstavnika i da se otvori kancelarija specijalnog predstavnika EU. Sad, hajde da uzmemo Brčko, donešen je amandman na Ustav, taj problem je rešen, svi su zadovoljni i onda na PIK-u, to je ovaj komitet, izvršni komitet za implementaciju Dejtonskog sporazuma od strane ambasadora u Sarajevu, koji, samo da ne spomenem, ne postoji u Dejtonskom sporazumu, to su izmislili, kao što su mnoge stvari izmislili kasnije. Onda su oni rekli - pa, još ima 12 stvari koje moraju da se ispune za Brčko. I zato i ovaj sukob sad sa visokim predstavnikom vezan je i za to, znači, ako oni kažu 5 + 2, mora da bude 5 + 2, a ne 5 +2 + 12. Ili sad šta hoće da urade sa ustavnim promenama, to jeste da bude 5 + 2 + 1, a ja bih vas vratio samo na tu priču oko Kosova - status i standardi, i šta se desilo i sa statusom i sa standardima. Znači, međunarodna zajednica, pogotovo Amerika i Evropska unija, ne održavaju svoju reč, a zbog toga onda imamo problem da ljudi im ne veruju više, a nemaju moć da nameću više. Tako da imamo ovu situaciju. Znači, to je prvi problem, drugi problem u BiH jeste da posle toliko vremena pod protektoratom ljudi jednostavno, pogotovo političari, tu izuzetak je Dodik, neće odgovornost, oni čekaju na međunarodnu zajednicu da rešava sve ove probleme.
B92: Zašto kažete da je Dodik izuzetak?
Kesić: Pa, zato što je on jedini koji prihvata odgovornost, on ide na ove sastanke i kaže - evo, ja prihvatam odgovornost, ako hoćete da me okrivite, ja sam kriv, neka budem kriv, ali ja neću da pristajem na to što vi tražite, ali ja odlučujem, ja odlučujem u ime Republike Srpske, ja odlučujem preko institucija. I što je jako dobro, prvi put, da kažem, za Srbe u pregovorima, postoji jedinstven stav i opozicije i pozicije u Republici Srpskoj, što se tiče Republike Srpske.
B92: Kad ste već pomenuli premijera Dodika, kako vam onda izgleda da posle tih razgovora u Butmiru iznosi tezu da je BiH neodrživa, da tri naroda tamo više ne mogu zajedno da žive? U jednom intervjuu gospodin Dodik je rekao - Bošnjaci se rasplaču, a Zapad odmah reaguje. Koliko tu zaista možete da prepoznate odgovornost o kojoj govorite?
Kesić: Mislim da jednostavno moramo da odvojimo šta je bitno u tome šta on kaže, a šta se parira drugima kad govore.
B92: Ali ovo čuju i oni koji u tim razgovorima treba da učestvuju.
Kesić: Naravno, ali oni takođe, kad bi pažljivo slušali videli bi da on jasno definiše šta je spreman da prihvati i šta je prihvatljivo za Republiku Srpsku, a šta nije. Znači, ova retorika u suštini, sad ulazimo u jednu polemiku ko je prvi, i mislim da je to gubilačko, jer mi možemo sada da krenemo i da kažemo - da li je on više odgovoran ili su oni odgovorni što od Dejtona polako, postepeno rade mimo Dejtona, a to prvo i prvenstveno je ovaj niz visokih predstavnika, koji su dogradili Dejton na način koji je em protiv međunarodnog prava, em protiv Dejtonskog sporazuma i koji krši Ustav BiH, Ustav etniteta i zakon zemlje.
B92: Ali ako gledate neke skorije stvari, recimo nedavno otvaranje škole pod nazivom "Srbija" na Palama, ili priču da bi i građani Republike Srpske trebalo da učestvuju na izborima za Skupštinu Srbije, pa da je odmah posle Butmira, već sutradan, premijer Republike Srpske bio uz predsednika Srbije na tribinama tokom fudbalske utakmice i navijao za Srbiju, a istovremeno, istog dana igrala je i Bosna sa nekim drugim timom... Da nastavim da nabrajam?
Kesić: Ja misim da je to i druge stvari koje se dešavaju poput toga da je non-stop neko uvodi pitanje postojanja Republike Srpske od strane političara iz Sarajeva ili od strane međunarodne zajednice ili neko govori o tome za potrebu menjanja entitetskog glasanja. Ili zbog toga što neko non-stop dodaje neke uslove i nikad ne prihvate da je nešto napravljeno. Uvek se govori u kontekstu da je problem u BiH Republika Srpska, a mi znamo da je Republika Srpska sad u ovom momentu bolje funkcioniše i efikasnije nego Federacija, a niko ne govori o Federaciji. Najosnovniji problem zašto BiH ne može da napreduje kako treba jeste Federacija, zato što je to stvoreno na bazi drugog sporazuma, to nema veze sa Dejtonom. Ima veze zato što oni to vrlo labavo su to sastavili, ali vašingtonski sporazum, namera vašingtonskog sporazuma jeste bila eventualna konfederacija federacije u BiH sa Hrvatskom, ljudi to zaboravljaju. Ako međunarodna zajednica ima dobru volju i hoće da pokaže dobru volju stvarno za reformu BiH u smislu bolje i efikasnije vladavine, moraju da to počnu u Federaciji. Ali ne, ceo njihov argument je vezan za Republiku Srpsku. Republika Srpska je prebacila 16 nadležnosti, u stvari nije prebacila, oteto joj je, i od tih 16 nadležnosti koje je dobila u Dejtonskom sporazumu, po Dejtonskom sporazumu samo jedna je prošla pravnu proceduru da ide preko Narodne skupštine. Sve ostale su nametnute, sve ostalo je nasilno oduzeto od Republike Srpske. Tako da mi imamo...
B92: Koliko je u tom kontekstu jaka pregovaračka pozicija sa kojom ulazi u ove razgovore kako bi ostvarila interese za koje se zalaže?
Kesić: Pa, pre nego što uđemo u to pitanje vrlo je bitno da se kaže, jer non-stop ljudi govore o opstanku BiH i mi moramo da budemo realni, ako postoji šansa da opstane BiH, to postoji u formulaciji jedne BiH koja je bliže Dejtonu nego što je sada u ovom momentu, a to znači da osnovni elementi Dejtona moraju da se prihvate. I ako se to prihvati, onda sve ovo ostalo može se rešavati. Prvi element jeste decentralizacija, BiH može opstati samo ako je decentralizovana država, ne može ići preko centralizacije, nije stara Jugoslavija mogla da opstane na taj način, ne može ni BiH. Druga stvar je federalizam, neka vrsta federalizma mora da se izgradi, jer to je osnova i Dejtonskog sporazuma. Sva rešenja pravna, politička koja su napisana u Dejtonu su napisana pod uticajem neke vizije eventualno federalizma. Sad imamo situaciju da ljudi hoće da to potpuno izmene i zbog toga onda ulazimo u problematiku oko svih stvari, a pogotovo što se tiče retorike. I zato mnogo je bitnije da sad mi gledamo i da vidimo koliko je stvarno... kolika je ta razdela između pozicija svih strana i da li postoji šansa da se rešavaju ova osnovna pitanja, u kontekstu decentralizacije i u kontekstu federalizma. Ja mislim da tu ima nade da neke od ključnih stvari mogu vrlo brzo da se rešavaju, a postoji nada da i ove neke druge, što su mnogo teža pitanja, mogu relativno brzo da se rešavaju.
B92: Od čega to zavisi?
Kesić: Najviše sad u ovom momentu od međunarodne zajednice, od Evropske unije i od Amerike. Oni moraju da shvate da je najveća prepreka u ovom momentu BiH na putu prema Evropskoj uniji jeste kancelarija visokog predstavnika, a ako oni to shvate i ako stvarno se potrude da reše taj problem, a mogu preko dogovora oko državne imovine i oko dogovora da BiH ispuni uslove za liberalizaciju viznog režima sa EU, mislim da onda imamo jako dobar korak unapred. Ako oni insistiraju da nešto održavaju, koje nema ni kredibilitet, ni autoritet više i koje je uzrok za kršenje osnovnih ljudskih prava u BiH, onda mislim da ćemo imati i dalje velike probleme.
B92: Vi u stvari ovde posredno kažete da bi trebalo prvo da se izađe u susret i zahtevima Republike Srpske, jer gašenje kancelarije visokog predstavnika je jedan od njih. Pa da sve to onda dalje može da vodi i viznoj liberalizaciji, o kojoj govori bošnjačka strana i tako redom?
Kesić: Ja to ne vidim tako, ja vidim da treba uskladiti politiku, pogotovo od strane Amerike, sa politikom koju Amerika sprovodi svugde u ostalim mestima i delovima ovog sveta. Znači, ako Amerika ima pristup da treba da se rešava pitanje Kosova sa ubrzanim procesom prebacivanja nadležnosti i odgovornosti na lokalne institucije na Kosovu i Metohiji, ako Amerika ima isti pristup u Iraku, gde i dan-danas postoji veliko nasilje, ako Amerika ima to kao početni pristup problemima u Avganistanu, zašto ima potpuno drugi stav što se tiče BiH? Znači, to je prvo i osnovno, drugo, predsednik Obama je jasno definisao da je jedan od ključnih stubova američke spoljne politike sada pod njegovom administracijom jeste to da Amerika više neće da nameće i da će da sluša i da uvažava različite stavove, taman i da se ne slaže s tim stavovima. Ali u BiH to ne postoji, barem za sada. Predstavnici američke administracije su tu ključni faktori koji probaju i pokušavaju non-stop da nametnu rešenja koja nisu prihvatljiva za sve. I treća stvar, to ne znači da će oni da izađu u susret Republici Srpskoj, Republika Srpska kroz ceo ovaj proces je pokazala da je spremna da napravi kompromis i napravi ustupak, čak na cenu svojih nekih interesa samo da bi se postigao dogovor. Znači, ja mislim da, ako ćemo ići u dobrom i korisnom pravcu, moramo da budemo realni i moramo da počnemo od toga da ne postoji politička volja više u Evropi i u Americi za nametanje.
B92: Sve vreme govorimo o Americi, malo smo zaboravili da je ovo zajednički projekat Evropske unije, a ja sam čula od kolega iz Sarajeva u jednom intervjuu koji je gospodin Jelko Kacin dao, da je ovo što se dešavalo u Butmiru upravo nazvano privatnim projektom Karla Bilta. Da li vam izgleda da Evropska unija ima tu zajedničku platformu koja je ponudila neka rešenja ili ne može da parira interesima koje pokušavaju da sprovedu SAD?
Kesić: Pa, prvo, mislim, taj pokušaj da se ovo sve prepiše gospodinu Biltu stvarno ne stoji, mi vidimo i način kako se ovo organizuje, ko posreduje, način stvaranja tih stavova, platforme što se tiče ovog takozvanog zajedničkog papira, da u suštini 85-90 odsto odlučuje Amerika. Tako da, mislim to je više pitanje nekog animoziteta prema gospodinu Biltu od strane nekih političkih krugova u Evropskoj uniji, nekih koji bi voleli da sad on ne uspe u bilo čemu, ne samo što se tiče BiH, nego bilo kojim drugim problemima u koje je on uključen. A istovremeno u Sarajevu ga vide kao da je on priklonjen Srbima u BiH, što nisam siguran kako dolaze do tog zaključka, ali postoji ta percepcija. Tako da je ovo više priča vezano za njega kao ličnost, ali što se tiče Evropske unije, mislim da tu postoji velika saglasnost u Evropskoj uniji i to se vidi. Ja u svakodnevnim kontaktima, kad imam te razgovore sa predstavnicima Evropske unije, vidim da u suštini oni su bliže ovim stavovima koje sam ja malopre izneo nego što je američka strana, ali što je jako čudno, u Americi postoji podela. Postoji podela između, da kažemo, vrha administracije i ovih nekih ljudi funkcionera, koji nažalost i dan-danas su u devedesetim godinama za vreme rata, što se tiče njihovog mentaliteta.
B92: A Srbija?
Kesić: Pa, Srbija mislim da u suštini ne može previše da utiče na sve što se dešava u BiH.
B92: Ali se, čini se, pita. Pre Butmira je bilo razgovora sa Ministarstvom spoljnih poslova, posle Butmira takođe su se u Srbiji presabirali utisci.
Kesić: Znate, postoji jedna percepcija koja je još iz vremena rata da je u suštini Srbi u Republici Srpskoj, Srbi u BiH maltene su pod dugmetom Beograda, znači, Beograd pritiska dugme po potrebi, da napravi neku krizu da bi onda dao sebi na značaju. Mislim da je to potpuno pogrešno i da se to pokazalo, ne samo za vreme rata kad je Milošević išao na Jahorinu, tražio da se prihvati Vans-Ovenov plan, Srbi su odbili to i onda je došlo do te svađe, tenzije između Srbije i Republike Srpske. Ali do dan-danas mi imamo takvu situaciju, gde Srbi u Republici Srpskoj imaju vrlo jasne neke ciljeve i interese, postoji saglasnost oko ključnog pitanja, a to je o opstanku Republike Srpske, a onda, naravno, ima različitih stavova oko svakog drugog pitanja. Čak je čudo da neki Srbi imaju zajednički stav oko bilo kojeg pitanja, to se ne dešava često. A Srbija sad u ovom momentu zbog velikih problema, od ekonomije, pa do daljih pitanja vezano za evropske integracije, da ne govorimo o Kosovu i Metohiji, jednostavno nije u poziciji da može da utiče ozbiljnije na situaciju u Bosni i Hercegovini. Srbija uvek može da bude pozitivan faktor, ako Srbija se ponaša u skladu sa odgovornosti koja njoj pripada.
B92: Ko bi u tom smislu mogao da bude iskreniji i pouzdaniji partner gospodinu Dodiku, Boris Tadić ili Vojislav Koštunica?
Kesić: Pa, mislim da nije pitanje ko vlada u Srbiji, Srbija je ograničena s tim što ima te probleme i što su okolnosti takve kakve jesu. Najveći problem koji Srbija sada u ovom momentu ima jeste da se nastavlja politika uslovljavanja prema Srbiji od strane Evropske unije i od strane Amerike. Tako da sad ima jedan jak lobi u Americi koji pokušava da nametne još dva uslova Srbiji. Znači, Srbija ne može da ostvari ciljeve prema Evropskoj uniji, prema njima, ako ne, naravno, završi priču sa Haškim tribunalom, ali sad se dodaje da bude od koristi što se tiče Republike Srpske. Znači da pritiska Republiku Srpsku, i drugo, da je na neki način prihvati, ako ne formalno priznaje, ali da prihvati i da prizna indirektno nezavisnost Kosova.
B92: Dakle, ima i Srbija svojih problema.
Kesić: Ima.
B92: Gospodine Kesiću, hvala što ste bili moj gost u „Kažiprstu“ Čuli ste stavove Obrada Kesića, političkog analitičara iz Vašingtona. Bio je ovo „Kažiprst“. Za tonsku realizaciju zadužen je bio Marko Gojgić, moje ime je Suzana Trninić.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
