| |
|
|
28. septembar 2009.
|
Prst u oko |
Srbija mora pre svega da bude bezbedna za njene građane i za one koji žive sa nama ovde. Zbog toga ja očekujem da se veoma brzo zabrane one organizacije koje seju mržnju, očekujem veoma brzo da oni koji su uhapšeni izađu pred lice pravde i dobiju pravu meru. Pravda za one koji su i razlupani šipkama, a ne pravda za one koji guraju baklju u lice nekoga, to je pravna država, a ne obrnuto. I da napokon i naš sport se reši kriminalaca koji se zovu navijačima.
|
Gost: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije
Novinarka: Suzana Trninić
|
B92: Prema tvrdnjama predstavnika vlasti, Srbija nije zalutala na mapi puta, naprotiv, ispunila je sve njene uslove. Izveštaj je Vlada dostavila Evropskoj komisiji, a potpredsednik Evropske komisije zadužen za pitanja slobode, pravde i bezbednosti Žak Baro danas razgovara u Beogradu s našim predstavnicima vlasti. Vlasti bi trebalo da ga ubede u to da smo mi i dalje na putu evrointegracija. A, koliko će sagovornik iz Evrope ozbiljno da shvati predstavnike naše vlasti, ako tu našu odlučnost propusti kroz sito naše realnosti - 2009. godine ovde ekstremne desničarske grupe postrojavaju državu. Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić je u „Kažiprstu“ ovoga jutra.
B92: Vi ste jedan od onih koji će danas razgovarati sa gospodinom Baroom. S kakvom porukom on dolazi u Beograd, šta će biti na stolu dok budete razgovarali?
Đelić: Prvo, mi imamo poruku za njega, jer smo u petak poslali njegovim službama i ostatku Evropske komisije izveštaj Republike Srbije kojim pokazujemo da smo nedvosmisleno ispunili one preostale uslove za prelazak na „beli šengen“.
B92: To je izveštaj koji je Vlada poslala prošle nedelje?
Đelić: Tako je. Setimo se, gospodin Baro je došao prvi put u maju prošle godine i on je Srbiji i prvo Srbiji predstavio mapu puta i tu smo videli koje su to reforme koje moramo implementirati da bi dobili „beli šengen“. I sada, konstatovaćemo zajedno da je taj posao završen, ostaje nam još nekoliko važnih koraka. U formalnom smislu prvo, ovaj izveštaj će biti predmet provere jedne tehničke komisije Evropske komisije koja će doći ovde u oktobru mesecu. Sa druge strane, podsetimo se, sredinom jula gospodin Baro je predložio, a Evropska komisija je usvojila jedan predlog prelaska Srbije, Makedonije i Crne Gore na „beli šengen“ počevši od 1. januara 2010. godine i sada taj predlog, to je predlog zakonskih promena ide na mišljenje Evropskom parlamentu, 15. oktobra će biti na relevantnom odboru, a očekuje se 24. novembra da će biti na plenarnoj sednici. I napokon, posle predloga komisije, provere na terenu, konstitutivnog mišljenja Evropskog parlamenta, očekujemo da 30. novembra ili 1. decembra na nivou ministara Evropske unije se donese i konačna odluka prelaska na „beli šengen“. Znači, gospodin Baro je ovde da uoči i direktno napredak, da vide da je ono što smo napisali u izveštaju istina.
B92: Bio je u maju, ali od maja do danas se mnogo toga promenilo, posebno poslednjih nekoliko nedelja. Može li to sada nama da izbije argumente kada budemo razgovarali sa potpredsednikom Evropske komisije?
Đelić: Pa, kad kažete to verovatno mislite na ove događaje na ulicama Beograda. Naravno da to nije pozitivno, to neće uticati na odluku Evropske komisije, ali sigurno da će se ovi događaji naći na neki način u izveštaju Evropske komisije koji će biti publikovan 14. oktobra. To je jedan drugi izveštaj, onaj tradicionalni, izuzetno važan godišnji izveštaj. On će biti najpovoljniji koji je ikada dobila Srbija, ali za očekivati je da ovo što se desilo prethodnih nekoliko nedelja nađe svoje mesto. Nažalost... i to je realnost, u suštini izveštaj komisije, i to možemo konstatovati, svake godine je podosta objektivan i one pozitivne stvari i mnogo dobroga je urađeno poslednjih nekoliko nedelja i meseci, naročito mnogo je veća aktivnost Parlamenta, koja će biti primećena u izveštaju, ali i nekoliko veoma negativnih stvari na kojima moramo da radimo. Mi ne smemo dozvoliti da Srbija bude društvo gde postoji bilo kakva forma diskriminacije ili netolerantnosti.
B92: Mislite, to neće uticati na konačnu odluku vezanu za dobijanje „belog šengena“?
Đelić: Ne.
B92: Ne, neće uticati?
Đelić: Neće uticati, ali će uticati na izveštaj Evropske komisije koji će biti publikovan sredinom oktobra. I sigurno je da... pravo da vam kažem, da utiče, ne utiče, najvažnije je šta se dešava ovde, kući, kako živimo, da li se osećamo bezbedno. Znate, ne radimo mi reforme da bi dobili neku značku, nego moramo da ih radimo da bi bilo lepo i prijatno svima ovde živeti u ovoj zemlji nezavisno od njihove verske, seksualne i bilo koje druge orijentacije.
B92: Sada mi samo objasnite: na koji način ćemo uspeti da ubedimo potpredsednika Evropske komisije zaduženog, između ostalog, i za pitanje bezbednosti, da je naša policija sposobna i da bude pouzdan partner Evropskoj uniji na pitanjima bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala na međunarodnom nivou, obezbeđivanja granica, ako ne može u svojoj zemlji da se izbori sa problemima koje prave ekstremne desničarske grupe?
Đelić: Moramo stvari staviti u perspektivu, ja sam već rekao da je to što se desilo nedopustivo i dobro je prvo to što su naši organi brzo reagovali, što veliki...
B92: A kako ćete da ubedite, ne morate mene, ali kako ćete gospodina Baroa da ubedite, ako i on iznese pred vas istu argumentaciju, a mogao bi?
Đelić: Vidite, ako pogledate ono što se dešava, mogu vam isto reći da u poslednjih nekoliko meseci nekoliko izuzetno opasnih kriminalnih bandi je razbijeno i pohapšeno. Možemo isto primetiti da je potpisan jedan važan sporazum sa Euleksom, tako da preko administrativne linije ne prolazi oružje i droga, mogu vam isto reći da je Srbija u statističkom smislu i nažalost, ovo što se desilo proteklih nekoliko dana ne sme da postane bilo kakva promena u tome, jedna od bezbednih zemalja u Evropi, pa i Beograd. Znači, ovo što se sada desilo mora da bude veoma ozbiljno upozorenje za vlasti, ne zbog Evrope nego zbog građana Srbije, da moramo da obezbedimo bezbednost za sve građane naše zemlje, a ne da ubeđujemo nekog zvaničnika. To ubeđivanje posle je stvar koja ide sama po sebi, ionako niko ovde ne može bilo koga da izlobira ili da predstavi nešto na neki drugačiji način. Verujte, i Evropska komisija i drugi naši partneri raspolažu sa velikim resursima, tako da ne moramo mi njima da pričamo bilo kakvu priču. Mi moramo da menjamo nabolje realnost Srbije, a posle toga svi izveštaji će biti bolji.
B92: Da li će se potezati pitanje saradnje s Tribunalom?
Đelić: To pitanje se ne poteže sa gospodinom Baroom, ali pošto je i on član Evropske komisije generalno, naravno, i ja ću danas biti domaćin uz jedan sastanak, bilateralni sastanak i imaćemo jedan ručak gde ćemo pozvati i specijalnog tužioca i druge važne aktere u tom domenu. I mislim da će to biti mogućnost kada će se i gospodin Baro i njegove kolege iz Evropske komisije uveriti da Srbija radi apsolutno sve što je u njenoj moći da locira i izruči preostala dva haška optuženika.
B92: Sa čim će Baro da ode iz Beograda?
Đelić: Pa, ja mislim da će on prvo otići sa činjenicom da region mnogo bolje sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala. Znate onu floskulu, koja je nažalost bila dosta tačna, da mafija dobro sarađuje preko granica, a da države zbog onoga što se desilo devedesetih naročito imaju probleme. Ovoga puta vidimo oko nekoliko veoma vidljivih i dosta složenih predmeta da su policija i da su tužilaštva, da su pravosudni sistemi funkcionisali zajedno regionalno. I to je ono što je najvažnije, jer kada nas nema iz regiona, naravno da jedno od pitanja o kojem pričaju naše kolege iz Evrope, to je koliko je sada Balkan bezbedan, ko upravlja zemljom, da li je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije iskrena. I mogu vam reći, i to će se i videti i u izveštaju Evropske komisije 14. oktobra, ali i „beli šengen.,“Beli šengen“ je generalna ocena bezbednosti jedne zemlje. Ni u snu jedna Nemačka, jedna Francuska, jedna Italija ne bi otvorili granice građanima jedne zemlje poput Srbije da nisu uvereni da naš putnički sistem je dovoljno bezbedan, da ne vlada vladavina prava i da nemamo dovoljno kapaciteta da se borimo protiv korupcije i organizovanog kriminala.
B92: I da su njihovi državljani bezbedni kada se nalaze u prestonici Srbije.
Đelić: Da.
B92: Što nije se dešavalo poslednjih nedelja.
Đelić: Tako je, i to je nešto što je apsolutno nedopustivo i naravno, podosta je sumnjivo to da odjedanput u roku od nekoliko dana pojavljuju se neke grupice ljudi koje bez ikakvog povoda napadnu nekoga samo zato što je stranac. I kao što smo čuli od relevantnih, odgovornih ljudi, i policija i sudstvo i tužilaštvo će veoma brzo i pronaći i procesuirati one koji su vinovnici tih veoma strašnih događaja. Srbija mora pre svega da bude bezbedna za njene građane i za one koji žive sa nama ovde. I naravno da postoji i drugi aspekt toga, to je kakav nam je imidž u svetu. Obe stvari su važne, ali ovo prvo je još važnije, i zbog toga ja očekujem da se veoma brzo zabrane one organizacije koje seju mržnju, očekujem veoma brzo da oni koji su uhapšeni izađu pred lice pravde i dobiju pravu meru. Pravda za one koji su i razlupani šipkama, a ne pravda za one koji guraju baklju u lice nekoga, to je pravna država, a ne obrnuto. I da napokon i naš sport se reši kriminalaca koji se zovu navijačima. Znači, to su stvari koje moramo da uradimo. I neke druge zemlje su imale probleme, setite se, Velika Britanija, imali su ogroman problem sa huliganima, ali jedna veoma tvrda politika je uspela da obezbedi da sada deca, porodice idu na fudbalske mečeve u Velikoj Britaniji bez problema. Tako će biti i u Srbiji.
B92: Zadržaćemo se još neko vreme na pitanju evropskih integracija. Više puta ste ponavljali da prioritet Srbije mora da bude primena SSP-a, uslov je tu i dalje saradnja sa Haškim tribunalom. Ali ministar spoljnih poslova nekako paralelno kao prioritet ističe kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, te ja sad koristim priliku da nam razjasnite, da li je to sad stvar vaših ličnih percepcija kao dvojice ministara ili država ima ozbiljnu strategiju kad je o tom pitanju reč?
Đelić: Nema paralelizma, to je jedna politika, samo mogu reći da Srbija u ovom momentu nema konsenzus unutar Evropske unije i Komisije da danas podnese zahtev za članstvo. To je korektni izraz, znam da se sad... sad se kaže podneti kandidaturu, korektan izraz je podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Videli ste i nadavno Karl Bilt je u ime Evropske unije, pošto Švedska predsedava Evropskoj uniji, je rekao da oni naravno ne mogu da ospore Srbiji pravo da podnese kandidaturu, mi to možemo sutra da uradimo, pitanje je šta posle. I kao ključna zemlja ovog dela Evrope na nama je odgovonost da povlačlimo i da vučemo poteze koji imaju, da kažem, uporište u onome što će doći kasnije.
B92: Je l' ima od te vrste agresivnosti bilo kakve koristi ili je to samo guranje prsta u oko EU?
Đelić: Vidite, s jedne strane, nikada nije Evropa zamolila jednu zemlju da izvoli pristupiti, hajde, možda bi neko želeo da dođe Norveška u Evropsku uniju zato što raspolaže sa značajnim resursima, a eto, Norvežani su više puta odlučili da ostanu usklađeni sa Evropom, ali van nje, jer im u ovom momentu po njihovoj proceni ne treba. Island je malo promenio mišljenje zbog krize, kao što smo videli. Da, nijedna zemlja nije onako pozvana da dođe u taj klub, nego sve su rekle da imaju nameru, kucale na ta vrata i na kraju ušle. Znači, postoji jedan balans. Ja sam rekao, i to je naša politika, da u ovom momentu prioritet je saradnja sa Haškim tribunalom i prioritet je rad na evrointegracijama, jer, kao što nam je i gospodin Karl Bilt rekao na sastanku koji sam imao sa njim u junu mesecu, švedsko predsedavanje će staviti na dnevni red Saveta ministara u oktobru mesecu, kroz koju nedelju, pitanje primene prelaznog trgovinskog sporazuma. To će biti novi pokušaj da se konsenzus obezbedi. Najavljuje se, gospodin Ferhagen u Beogradu, to je bila odložena poseta, i ukoliko ne bude moguće u oktobru, onda će se čekati novi izveštaj gospodina Serža Bramerca u decembru mesecu i ponovo će to pitanje biti stavljeno na dnevni red.
B92: Ministar Ljajić, šef Koordinacionog tela za saradnju sa Hagom, kaže da će on podneti ostavku ako se taj posao ne završi do kraja godine. Šta znači kada vi kažete da će Srbija sve da uradi, šta to znači u praksi? Imate li nekih konkretnijih saznanja?
Đelić: Znači, oktobar - dolazak Bramerca, izveštaj i decembar je samit Evropske unije, to je onaj momenat kada se uglavnom odlučuje o statusu određenih zemalja koje žele da se približe Evropskoj uniji. U slučaju da do tada se ne postigne efekat sešćemo ponovo sa Evropskom komisijom, sa našim kolegama iz Evrope, imamo sada i novu vladu u Nemačkoj. Imamo 2. oktobra referendum u Irskoj i za očekivati je da će se do tada stabilizovati i Lisabonski sporazum, to znači institucije Evropske unije i sa druge strane da ćemo podosta znati kakvi će biti obrisi buduće komisije. I to će biti nove okolnosti gde ćemo ponovo sesti i onda na najvišem državnom nivou odlučiti o podnošenju zahteva za članstvo. Što se tiče primene, videće se u samom izveštaju Evropske unije da oni i te kako priznaju ono što je primena sporazuma sa strane Srbije. Oni će istovremeno u izveštaju, možda ne u našem odvojenom, ali u strategiji proširenja, sugerisati da sve akcije koje Srbija preduzima od 30. januara ove godine, od kada primenjujemo Sporazum, budu priznate kao takozvani trak rekord, tj. kao dokaz njenih sposobnosti za evropske integracije. Zašto je to uopšte važno? Ja znam da to deluje ovako malo suvoparno za slušaoce, to znači da kada se politički razreši pitanje primene sporazuma, tj....
B92: Mladić i Hadžić u Hagu?
Đelić: Mi nećemo morati da čekamo još godinu dana da dokazujemo da primenjujemo sporazum, nego ono što smo uradili od januara ove godine, pa do tog momenta će se računati. To znači da ćemo izuzetno brzo posle toga moći da podnesemo zahtev za članstvo i da dobijemo status, što je mnogo važnije. I što je najvažnije, da počnemo pregovore, jer vidite da jedna Makedonija već četiri godine ima status kandidata, a ne pregovara. Mi ne bi bilo dobro da budemo u takvom raskoraku.
B92: Dobro, je l' vi očekujete da će taj posao da bude završen u kraćem roku, pošto se o tome govori godinama?
Đelić: Čujte, jedino što mogu da kažem to je da sam sto posto siguran da naše službe rade sve što je u njihovoj moći da se ovo završi i da to znaju svi naši evropski i američki partneri.
B92: Dobro, pre manje od dve nedelje ste se iz Brisela vratili sa Sporazumom o stotinu miliona bespovratne pomoći srpskom budžetu. Da li vas je neko u nedelju, posle svih nemilih dešavanja, pozvao i pitao - gospodine Đeliću, šta se to dešava u Beogradu? Da li sad sve to što se dešava ovde može da dovede u pitanje i taj zajam od 200 miliona evra za pokrivanje deficita u sledećoj godini, koji ste najavljivali?
Đelić: Ponavljam, stvari koje su se dešavale su pre svega naše pitanje, ne trebamo mi sada da razmišljamo o tome - bože, šta će biti s našim evrima, milionima evra. Ne, ni naši odnosi sa Evropskom unijom nisu stvari koje odjedanput iskoče iz zlobe zbog nečega što se desilo...
B92: Nije zloba, ali prate šta se ovde dešava, da li je ovo uticalo na njihove odluke da nam pomognu?
Đelić: Kako da ne, ali ako postoji budžetska podrška, i to je sto miliona evra, i Srbija je jedina koja je dobila takvu podršku, u suštini, to je novac iz IPA fndova, tj. pretpristupnog instrumenta koji direktno ide u naš budžet da pokriva naše potrebe. I, da kažem, dobitak prošle nedelje je bio i to što je gospodin Amunja, koji je ministar finansija Evrope, da pojednostavim, najavio da ćemo dobiti do kraja godine formalno, a novčano sledeće godine još 200 miliona evra te makrofinansijske podrške. To pokazuje veoma konkretnu podršku Evropske unije i uverenje da će Srbija nastaviti na evropskom putu. E, sada, taj novac dolazi sa određenim uslovima, jedan uslov je da nastavimo program sa MMF-om. U neku ruku Evropa prepušta MMF-u da proveri da li je naš ekonomski i finansijski program održiv. I sa druge strane, imamo uslov da nastavimo na evropskim integracijama, tj. da očuvamo kapacitet za evropske integracije. To podrazumeva da je u ovom momentu revidiranje obima srpske administracije, paziće se da novac koji dolazi iz Evropske unije obezbedi da kapacitet za evropske integracije Srbije ne bude okrnjen. I to je, da kažem, dodatni element u razmatranju racionalizacije naše administracije, i o tome smo pričali ovih dana.
B92: To sad zvuči jednostavno dok vi govorite, a u praksi je toliko teško primenjivo. Jeste li vi bili na brifingu kod premijera juče? Koliko čujemo, razgovara se sa ministrima o smanjivanju broja zaposlenih u administraciji i pre svega u Vladi.
Đelić: Naravno.
B92: Jeste, i?Imate li i vi višak?
Đelić: U Vladi kolega Dinkić je preuzeo da vodi taj posao, ali naravno, kao što je rekao kolega Ljajić juče, to ne može biti ništa drugo nego jedan globalni dogovor cele koalicije. Ništa tu nije jednostavno, pa ni ovo oko Evrope nije mnogo jednostavno, ali ako se ne borimo nećemo ništa ni postići.
B92: Ali teško da neko to može da razume, u ovim okolnostima.
Đelić: Da li mogu da vam odgovorim bar na ovo pitanje, pošto dolazite sa drugim pitanjem, a nisam stigao ni ovo prvo?
B92: Izvolite.
Đelić: U suštini zbog finansijske krize imamo manje para u budžetu, imamo dve mogućnosti, ili kao na primer Hrvatska da podignemo poreze i tako smanjimo taj jaz u budžetu, ili kao što je sada predlog Srbije, generalno unutar naše Vlade i MMF-u, da smanjimo rashode. Znači, ne može i jare i pare. Mi sada razmatramo mogućnosti da smanjimo te rashode, imamo mnogo mogućnosti da smanjimo te rashode koji se ne tiču broja ljudi koji tu rade. Jedna forma centralizacije javnih nabavki, tako da kupujemo veće količine i da pojedinačno manje platimo i dodatno će se tako smanjiti korupcija. Sa druge strane, ima mogućnosti da spojimo neke institucije, tako da ne plaćamo dva puta za struju, za grejanje, nego da imamo isti broj ljudi, ali otprilike racionalizovano na jednom mestu. Da pojednostavimo procedure, tako da jedan deo administracije ne bude potreban i ono što verovatno i sigurno interesuje najviše ljude koji rade u državnoj upravi, to je da li ćemo sačuvati isti broj zaposlenih. Oko ovog pitanja mi smo odlučili oko nekoliko principa, to je da nema linearnosti, da se traži održivost, da tu ne bude nekih slepih stvari, nego da ne kažemo - hajde, sada moramo da udovoljimo ovaj zahtev, da prođemo za budžet za sledeću godinu, a onda ćemo brže-bolje ponovo da dodajemo činovnike zato što, eto, sad moramo da imamo tu agenciju, jer to je jedan evropski standard ili ovu novu administraciju, jer to je jedan međunarodni standard. Znači, moramo to uraditi dosta promišljeno.
B92: A mi tu moramo da vas držimo za reč?
Đelić: Nećete nas držati za reč zato što ove nedelje se očekuje usvajanje zakona, tj. nekoliko zakona koji će dosta jasno pokazati na koji način i prema kom gabaritu se ide. I još jedna stvar, bilo bi apsolutno neprimereno da se cela ova priča završi na državnoj administraciji. To je nekih 32.000 ljudi, ja znam da za građane uglavnom to je ono što je najvidljivije, to su ministarstva itd. Ali zapravo oni predstavljaju samo 6% ukupnog broja ljudi koji primaju platu iz budžeta, pa i ako smanjite za 10% taj obim onda je to 0,6% smanjenja. Želim da dam te proporcije da građani bolje vide. Znači, za 31-32.000 ljudi u državnoj administraciji, ima tih 70.000 u domenu bezbednosti, imate 150.000 u zdravstvu, 130.000 u prosveti, ima tih nekih 170.000 u nacionalnim i komunalnim javnim preduzećima, tridesetak hiljada u pravosuđu itd., itd. I u tom smislu ono što moramo uraditi ove godine to je isprofilisati ceo javni sektor, celu državu, tako da ona nama obezbedi da budemo konkurentni. Ukoliko uspemo to da uradimo tako što ne povećavamo poreze, onda ćemo biti na dobitku, jer ćemo biti konkurentniji kao zemlja, ukoliko ne, onda nažalost, moraćemo da razmotrimo i povećanje nekih poreza, a ja se nadam da do toga neće doći.
B92: Ja ne sumnjam da nas sada slušaju i oni na koje se odnosi ovo što govorite, koji su deo brojeva koje ste vi upravo pomenuli. Jedino pitanje koje taj koji će biti otpušten sada može da postavi je – a zašto njega otupštate, a što ne nekog savetnika ili državnog sekretara? Posebno kada je imao prilike da čuje jednog ministra koji sinoć priznaje da od šestoro državnih sekretara koje ima dvojica su mu neophodni, ali on prosto mora da ih tu drži zbog koalicionog dogovora.
Đelić: I ti ljudi su deo ovog plana, oni su deo ovog plana, znači, pomoćnici su deo plana, deo je toga. I gospodin Ljajić je tu u pravu, ako i mene pitate da li bi Srbija mogla da ima 15 ministarstava, mogla bi. Ova vlada je rezultat izbora, da je bilo manje partija u Vladi bilo bi verujte... nažalost, to je takva kombinatorika u Srbiji, nešto manje ministarstava. I ja očekujem da konsolidacija naše političke scene će obezbediti manje vlade, ali bilo kako bilo, velike mase uštede su tu gde sam ih naznačio. Naša zemlja, ako uporedite sa regionom ili Evropom, značajno više troši prema našem bruto nacionalnom dohotku za penzije, značajno više za bezbednost, značajno više za razne subvencije, značajno manje za nauku, značajno manje za investicije i kapitalne investicije države. Eto, tu su isto neke proporcije koje moramo ispraviti.
B92: Jedno pitanje mi ostaje, a niste mi na njega odgovorili, koliko vi imate državnih sekretara ili činovnika koji vam nisu potrebni i koji su tu kod vas zbog toga što to podrazumeva koalicioni dogovor?
Đelić: Pa, evo, sad mi postavljate pitanje, pa ću vam odgovoriti. Imamo... u kabinetu mi smo sa nekih 35 smanjili na 25, imamo 48 zaposlenih u Ministarstvu nauke. Vi sad vidite da celu nauku i tehnologiju cele naše nacije, da li je to previše, neka se građani pitaju da li je to previše. Mislim, ne treba ići, kao što rekoh, paušalno, linearno, ima tu i nasleđenih nekih situacija. I u kancelariji za evropske integracije u ovom momentu radi mislim nekih 40 ljudi, eto, 41 osoba.
B92: Da li možete da radite i sa manjim brojem ljudi, a isto tako da postižete rezultate?
Đelić: Znate kako, ja bih voleo da imamo još kvalitetnije, još bolje saradnike kao i uvek, ja mnogo radim na kvalitetu ekipe, mnogo.
B92: Znači, nije pitanje samo kvantiteta, već više kvaliteta?
Đelić: I druga stvar, želim po drugi put da kažem, apsolutno bi bilo neprimereno da ovo bude samo državna administracija, jer tu koliko-toliko imate po Zakonu o državnim službenicima minimum kriterijuma, pravosudni ispit, diplome, određene procedure za regrutaciju, a istovremeno u drugim kutkovima države imate iz takozvanih sopstvenih prihoda, ljudi se primaju bez ikakvog konkursa i bez ikakve provere. To nije u redu.
B92: A kontrolišete to?
Đelić: I to je deo ovog Zakona, kao što je deo Zakona da razne agencije koje imaju javna ovlašćenja postepeno podignu njihove nadoknade koje uzimaju od građana i od privrede, i onda, umesto da vrate taj novac u budžet kao što piše u zakonu, povećavaju plate. Imamo agencije gde sekretarice imaju po 130.000 dinara neto, kao državni sekretar ili ministar u Vladi, doduše, ni ministar nema toliko. Tako da imamo nelogičnosti koje moramo sada da ispravimo. Agencija za privatizaciju uglavnom završava njen posao, tamo radi nekih 400 ljudi, prema Poreskoj upravi i prijavama, tj. isplatama plata ima ih još nešto više. Tako da moramo iskoristiti ovaj momenat za jednu istinsku racionalizaciju, a ne za marketing.
B92: Da li potezi koje Vlada planira da povuče mogu trajno da reše problem?
Đelić: Trajno ništa nije, to je napor i dobar je pritisak i javnosti i medija da svaki dinar koji se uzme od daleko od toga bogatih građana Srbije i dosta iscrpljene privrede, bude upotrebljen na jedan primeren način. I ja mislim da to dugujemo građanima, to je minimum etike u ovom radu. I u tom smislu moramo se truditi da radimo i ono što je vidljivo...
B92: Da li su to onda dobra rešenja ako ne mogu trajno da reše problem? Govori se da uvek postoje dobra rešenja, samo što ona nisu popularna, ta rešenja ne donose pobede na izborima.
Đelić: Trajno je ono što možete uraditi u datim okolnostima i što je najbolje moguće za državu. Ja bih sad mogao da vam kažem da sve što ćemo uraditi će biti fantastično. Ja se nadam, ali sad imam dovoljno iskustva da vam kažem da sada se ulaže jedan veliki napor da se neke stvari ovde usklade, da to bude trajnije rešenje. Trajnije rešenje znači da Srbija ima javnu potrošnju koja ne prelazi 40% bruto domaćeg proizvoda u bilo kom momentu‚ da ne može biti trajno to da 10%, to je jedna četvrtina tog novca, ide na plate činovnika. To je dva do tri puta više nego u Bugarskoj i Rumuniji i to jednostavno nije održivo...
B92: Ali Rumunija, na primer, otpušta 150.000 ljudi iz državnog aparata i pored odobrenog deficita, i to su ta neka rešenja. Znači, povlače se neki potezi bez obzira na to da li su politički dobri ili ne.
Đelić: Dobro, možete da uzmete jedan primer, ali isto tako...
B92: Pa, sami ste pomenuli Rumuniju.
Đelić: Rumunija je imala mnogo uspeha protekle nedelje, ona je veliki prijatelj Srbije, ali oni su imali njihove momente populizma i zato su i oni zapošljavali veliki broj ljudi. Tako da sada moraju da se suoče s tim posledicama. Ideja je da Srbija u kontinuitetu upodobi prema onom što su prave potrebe građana i privrede, u skladu sa našim evropskim aspiracijama, jednu efikasnu administraciju. Pred nama je ogroman posao.
B92: Ima još jedan posao koji treba Vlada da završi. Šta je sa starim, plavim pasošima? Na te pasoše više ne mogu da se izdaju vize, je li tako?
Đelić: Ne, to je drugačija stvar. Jedan broj konzulata ovde ne izdaje više vize, jer očekuju, i to je očigledno, kako da vam kažem, evo još jednog dokaza. Deset minuta ste mi pričali da li je ugroženo, a sada mi kažete da veoma konkretno...
B92: Moram da vas pitam.
Đelić: Pa, dobro, evo još jednog dokaza da ćemo dobiti „beli šengen“ 1. januara. Problem je u tome što, nažalost, nije Ministarstvo spoljnih poslova uspelo da se izbori za dovoljni budžet ili, pak, da relocira sredstva unutar Ministarstva, da dovoljan broj pasoša bude izdat našoj dijaspori. Za sada je to, za godinu dana, koliko se otprilike to radi, samo 32.000 putnih isprava, uporedite sa milion i 200.000 koliko je urađeno u zemlji. I zbog toga moramo, zbog ljudi koji žive u dijaspori i kojima je potreban stari pasoš, da ga produžimo da bi mogli da nastave da žive legalno u tim zemljama, ali taj pasoš neće davati „beli šengen“.
B92: Ne radi se samo o dijaspori, ne radi se samo o gastarbajterima, radi se i o građanima koji ih nisu zamenili. Dakle, šta im poručujete? Ako neko treba sada da putuje u oktobru?
Đelić: Zamenite stari za novi. Za one koji žive u zemlji...
B92: I da stigne za dve nedelje? Kako? Znate kakve su gužve, gospodine Đeliću.
Đelić: Bio sam prvi na šalterima, setite se, jula meseca prošle godine u Novom Beogradu, znači, nisam izbegavao i tamo gde je teško. Kupili smo još jednu mašinu za personalizaciju i prema informacijama sa kojima raspolažem tamo gde je stvarno od velikog značaja za osobu da veoma brzo dobije tu putnu ispravu to se dešava. Postoji vanredna procedura i ljudi mogu da dobiju pasoše za tri-četiri dana. Poruka za one koji će ovo slušati preko neta ili već kako, to je da iskoriste predstojeće zimske raspuste da urade istu stvar. I činjenica je da dolaze u zemlju za nekoliko dana, dve nedelje, je dovoljni razlog da dobiju taj pasoš po ubrzanoj proceduri. Potrudićemo se da što veći broj naših građana dobije biometrijski pasoš. Oni mogu i dalje da putuju ukoliko imaju plavi pasoš, mogu da se vrate sa plavim pasošem u našu zemlju i da onda ga zamene kad se vrate.
B92: Na koji način će biti doneta odluka o produžetku starih pasoša? To je uredba, to ide pred Skupštinu? Zanima me koliko će to da traje.
Đelić: To je nešto što ćemo dogovorno raditi, za to mora da se promeni zakon, to će biti inicijativa i očekujem da će...
B92: Mora da ide pred parlament?
Đelić: Da.
B92: Znači, duže će trajati?
Đelić: Dovoljno je da se zna šta se radi i da to bude usvojeno pre 1. januara 2010. godine. Znači, nema... i ovoga puta, da vam kažem, stvari su jasne i ništa ne može sada oteti našim građanima tu jednu od četiri ključnih evropskih sloboda, to je da putuju bez viza. Nema mesta opuštanju, šengen, posle šengena šengen. Mi moramo održati ovaj status...
B92: Da, ali kako smo sad mi u toj situaciji da jedan broj građana neće od 1. januara moći da bude ravnopravan sa drugima koji imaju nove pasoše. Nameće se pitanje odgovornosti za to, ko je odgovoran za takvu situaciju?
Đelić: Svi građani koji imaju biometrijski pasoš će moći da putuju bez viza, znači, tu nema nikakve diskriminacije. Činjenica...
B92: Ali oni kojima ostaje stari neće moći.
Đelić: Oni koji imaju stari napolju...
B92: Nisu oni krivi što država nije obavila svoj deo posla.
Đelić: Naravno da nisu oni krivi, nažalost, kao što sam rekao, Ministarstvo spoljnih poslova nije obezbedilo dovoljne resurse i budžet, nije da nisu tražili, ali nisu ni izvršili realokaciju unutar samog Ministarstva, da u Parizu, evo, sada se zakazuje za maj sledeće godine. Očekujemo da u budžetu za sledeću godinu se napravi dodatni napor, tako da i naša konzularna predstavništva, gde postoji veliki broj naših pripadnika, dijaspore, pre svega mislim na Beč, mislim na Pariz, mislim na Cirih, mislim na takva mesta. Imamo nekoliko zemalja... Rim, gde ima dosta naših, da se to reši, i Nemačka naravno.
B92: Da se do kraja emosije dotaknemo još nekih tema. Do kraja sledeće godine planirano je prebacivanje otpada iz Vinče. Kada se to završi kakvi su planovi?
Đelić: Da, mislim da proteklih godina previše vremena se trošilo u samoj Vinči oko tog programa dekomisije, koji je važan stručni posao, ali nije nauka. I vreme je da Vinču svi zajedno ponovo okrenemo ka nauci, da vidimo njen fokus. Posle ove emisije imamo javnu raspravu, evo, baš sada razgovaramo o nano nauci, nano tehnikama i materijalima, gde očekujemo da Vinča odigra jednu veoma zapaženu ulogu. Ja ću sesti kroz koji dan i kolega koji je direktor Kurčatov instituta iz Rusije, kao što smo i pre sreli jedan broj ljudi koji mogu biti strateški partneri same Vinče da bi ona nastavila da radi na pozitivnim primenama nuklearne energije. I da obezbedimo da naša zemlja i u domenu medicine, poljoprivrede, zaštite naše kulturne baštine radi ono što rade i druge zemlje, a to je da ima dosta benefita od svega toga. Vinča... mi smo uspeli proteklih 12 meseci da obezbedimo jednu široku koaliciju, Amerika, Rusija...
B92: Samo Kine nema tu.
Đelić: Pa, dobro, Kine nema, ali Kina je na drugim mestima.
B92: Ali je ona naš novi srpski spoljnopolitički oslonac.
Đelić: I oni koji su direktno zainteresovani za ovu stvar su nam obezbedili, ja sam njima zbog toga zahvalan, 14 miliona dolara, tako da će Srbija investirati 11 miliona dolara, a oni 14 i završićemo taj posao koji čeka od 1984. godine. To je potencijalna meta nuklearnog terorizma, a da ne govorim o mogućnostima zagađenja životne okoline i to ćemo napokon rešiti.
B92: U toku je debata o strategiji za nauku i tehnološki razvoj, šta to znači za naučni kadar u ovoj zemlji? Konkretno, da li će to biti tačka na odliv mozgova? Šta nudite mladim naučnicima?
Đelić: Ne nudi se da oni budu zatvoreni u neki kavez ovde u Srbiji, budućnost bilo kakvog naučnika, pa i inženjera je mobilnost. Znači, treba nam cirkulacija, jedino što je problem je da ako ljudi odu zauvek, to je naravno veliki problem. Imamo jedan broj naših kvalitetnih instituta koji su proteklih 20 godina proizveli četiri puta više ljudi za izvoz, ako smem tako da kažem, prema onom broju kadrova koji radi sada ovde u zemlji. I to je nedopustivo. Ako ništa ne uradimo najbolji će ponovo početi da odlaze, jer najjače zemlje ovog sveta, a ima ih više, na Ameriku tradicionalno, Kanadu i zapadnu Evropu, dodajte sada i Indiju i Kinu i Bliski istok i Rusiju. I oni će vući na naše resurse i moramo obezbediti prvo, više novca, i to ne samo iz budžeta. Ove nedelje dolazi ekipa iz Evropske investicione banke i obezbedićemo 150 miliona evra za infrastrukturu u domenu nauke. I dve ključne reči o našoj strategiji su fokus i partnerstvo, ne možemo biti svuda, imajući u vidu naš gabarit. Jedna Velika Britanija, velika Velika Britanija mora da izabere domene, a onda ćemo moći naći partnere u međunarodnoj naučnoj zajednici i naročito među tehnološkim firmama. Tako, kad ste naučnik ili inženjer da možete da se zaposlite u Srbiji, da radite za te velike firme, a ne da emigrirate i da se tamo zapošljavate. Tu postoji zajednički interes između njih i nas.
B92: Za kraj emisije samo još recite šta je s medijima, da li će se plan o pomoći medijima završiti na onoj kratkotrajnoj pomoći koju su mediji dobili sad u vreme krize ili imate neku drugu strategiju?
Đelić: Vlada Republike Srbije je prošle nedelje obezbedila još 60 miliona dinara za jedan broj medijskih projekata. Radimo, kao što znate, obezbeđeni su bescarinski kontigenti za uvoz onih repromaterijala za štamparije, i o tome smo raspravljali pre leta. Moguće je za investicije u domenu medija da jedna linija Evropske investicione banke, koja ukupno ima 250 miliona evra, bude upotrebljena. Znam da jedan broj naših većih medijskih kuća razmatra tu mogućnost, na taj način mogu ili da refinansiraju neke investicije i infrastrukturu koju su radile pre ili da pokrenu nove.
B92: To bi bili krediti na neki duži period?
Đelić: Da, to su krediti... ne znam sad tačno godina ali mislim da je to nekih 20-25 godina i poček je otprilike pet godina, a kamata je veoma povoljna.
B92: Gospodine Đeliću, hvala što ste bili moj gost u „Kažiprstu“. Bio je ovo „Kažiprst“. Za tonsku realizaciju zadužen je bio Marko Gojgić, ja sam Suzana Trninić.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
 Download B92 emisija
|
|
