| |
|
|
21. septembar 2009.
|
Bruka, ALI, bruka |
„E, sad, tu nije baš problem u mržnji, ako vi sedite kod kuće i mrzite nekog intenzivno, ali kod kuće, u četiri zida, to je veoma zanimljivo. Ali postoje sad zakoni i propisi, međunarodni standardi da vi već ne možete mrzeti i širiti govor mržnje u javnom prostoru. Jedni tako na primer traže da Mladić bude u zatvoru, a ovi s druge strane, koji šire govor mržnje, govore - ubij, ubij, nož, žica, Srebrenica. I svi se tretiraju potpuno jednako. Ja samo pitam, zamislite na primer u roku od sedam dana da uhapse Mladića, oni se sad osećaju veoma jaki i šta će se desiti u Beogradu? Da li država i tad neće moći da reaguje zato što imate 5.000 nekih ljudi koji se ne slažu s tim i traže, na primer, da Mladić bude oslobođen?“
|
Gost: Goran Miletić iz Koalicije protiv diskriminacije
Novinarka: Suzana Trninić
|
B92: U rukama držim Ustav Srbije. U Ustavu se ljudska i manjinska prava visoko kotiraju, odmah posle osnovnih ustavnih načela. Dakle, teorijski prilično visoko. Kako to izgleda u praksi? U državi u kojoj je politička opcija koja se zalagala za evropsku Srbiju odnela većinu, ministar za ljudska i manjinska prava predlaže gej populaciji da umesto da prošetaju centralnim ulicama prošetaju po Ušću, daleko od očiju javnosti. Vlast 2009. godine kaže da ne može da garantuje bezbednost svim svojim građanima. Na to švedski ambasador, dakle, ambasador zemlje koja predsedava Evropskoj uniji kojoj mi toliko težimo, kaže da prosto ne može da razume naša objašnjenja, jer su Povorke ponosa 2009. godine u Evropi normalna stvar. U Evropi! U Srbiji u kojoj je većina bar deklarativno na izborima rekla da je za evropsku Srbiju, Povorke ponosa 2009. nisu normalna stvar. U „Kažiprstu“ ovoga jutra Goran Miletić, iz organizacije „Civil rights defenders“.
B92: Kako smo došli do toga da društveno prihvatljivo ponašanje za dominantnu kulturu nadjača pravo na ravnopravnost, na jednakost, na različitost svih? Kako smo došli do toga da mrzimo ono što ne razumemo?
Miletić: Ima tu više nivoa priče, jedan je nivo priče na koju se pozivaju predstavnici vlasti, tj. da mi treba puno da radimo na edukaciji, na toleranciji itd. i da je potrebno puno vremena. Ja mogu da se složim s tim...
B92: Da se tolerancija uči?
Miletić: Pa, tolerancija se uči, kažu predstavnici vlasti, dobro, možemo i da se složimo, ali za to je potrebno jako puno vremena. Ono za šta nije potrebno puno vremena to je kažnjavanje svakog onog ko prekrši Ustav, ko prekrši važeće zakone, i to je ono što se ne dešava. Takođe, vlasti najčešće u ovoj zemlji u jednom dužem vremenskom periodu, govorim o periodu posle 2000. godine, nisu pokazivale da neka ponašanja koja su i krivična dela su kažnjiva. Evo, ja ću vam samo reći primer kojim može da se povuče paralela između ovoga i ovog što se desilo ovde, to je na primer kada se građani u nekim krajevima grada skupe i iskažu silu, da će nasilno skloniti kontejnere ili da ne žele Rome u svom komšiluku i država se tada povuče. Država odluči da odustane od tih alternativnih lokacija ili da se na bilo koji način povuče iz tih krajeva grada. Država nije tada reagovala, nije reagovala mnogo puta kada su ove ultradesne... da kažemo ekstremističke organizacije, da ne povlačimo sada paralelu levo-desno, ali nije reagovala ni mnogo puta kada su te ekstremističke organizacije pretile i radile mnoge stvari. Ono što je konsekvenca je, pominjete hapšenja, hapšenja se jesu desila, ali ono što građani sigurno ne čitaju kako treba, ti ljudi su uhapšeni zbog remećenja javnog reda i mira. Remećenje javnog reda i mira je kada vi i ja sada izađemo ispred zgrade B92 i počnemo da vičemo, da se deremo i oni dođu i uhapse nas. Znači, to nije to, oni su... ti ljudi su pretili ne samo gej populaciji, pretili su i Radiju B92, ja sam čitao stvarno detaljne opise kako treba izaći na kraj sa B92. Niko se tada nije nešto specijalno potresao, niko nije uhapšen i kažem, juče su bili na meti, ne znam, Romi i Albanci na primer, pa su onda došli na red novinari, pa evo, sad je došla na red gej populacija, i došli su sad računi za naplatu. Prvi račun koji sam ja video posle otkazivanja „Povorke ponosa“, koji je došao za naplatu je napad na australijskog državljanina. To je kako izgleda taj račun za naplatu. Naprosto, kada ne uhapsite i ne kaznite one koji krše zakon i Ustav države, onda to izgleda tako.
B92: Ko je dozvolio tu mržnju? Kako smo došli do toga da mrzimo stvari koje ne možemo da razumemo? Kako je došlo do toga da svi oni koji se po bilo čemu razlikuju od većine mogu danas u Srbiji da strepe za sopstvenu bezbednost?
Miletić: Ja mislim da je to jedna zaostavština devedesetih godina svakako, da naprosto imate pravo da mrzite nešto što se vama ne sviđa. E, sad, tu nije baš problem u mržnji, ako vi sedite kod kuće i mrzite nekog intenzivno kod kuće, i to je u četiri zida veoma zanimljivo. Ali postoje sad zakoni i propisi, međunarodni standardi da vi već ne možete mrzeti i širiti govor mržnje u javnom prostoru. Vi ne možete to naprosto iskazivati. Kažem, u dužem vremenskom periodu, kada vi tu mržnju pokazujete i nekažnjeno prolazite, i policija vas, kao što je u poslednje na primer tri godine, tretira kao dve ravnopravne strane. Kaže, ovi su sad, ne znam, traže da Mladić bude u zatvoru, a ovi s druge strane, koji šire govor mržnje, govore - ubij, ubij, nož, žica, Srebrenica, oni se tretiraju potpuno jednako. Onda dolazimo do ovoga da ti ljudi se osećaju veoma jako i da oni mogu bilo šta sad u Beogradu prekinuti ili uraditi. Ja samo pitam, zamislite na primer u roku od sedam dana da uhapse Mladića, oni se sad osećaju veoma jaki i šta će se desiti u Beogradu? Da li država i tad neće moći da reaguje zato što, ne znam, imate 5.000 nekih ljudi koji se ne slažu s tim i traže na primer da Mladić bude oslobođen?
B92: Ali na snazi je odluka o zabrani okupljanja i šta bi se dogodilo ako bi želeli da se okupe?
Miletić: Ja mislim da je to takođe jedna od stvari koja baš i nije takva kako je rečeno. Naime, tog popodneva, ako se sećate, bio je vojni... promocija oficira ili kako se to već zvalo, tu je bio ceo državni vrh koji nije hteo da dođe, niko od njih nije hteo da dođe na „Povorku ponosa“. Onda je proglašena nekakva zabrana okupljanja, uhapšen je jedan iz 1389, on je poslat 30 dana zbog okupljanja. Opet je to, 30 dana u Padinskoj Skeli, verujte, postaće heroj kada izađe. I onda posle toga se dešava pobeda nad Slovenijom u polufinalu i građani se spontano okupljaju. Sad, ja smatram to okupljanje, ma koliko se slažem potpuno, ljudi se raduju itd., imaju pravo da se raduju naravno, a sad zamislite, imate tu strance i u onako podgrejanoj atmosferi, opet se ljudi okupljaju i sad, šta bi se desilo... evo, desilo se odmah naredni dan. Ali kažem, ta zabrana je bila na snazi nekako čudan vremenski period i meni se čini da već sutra kad se neko bude okupljao biće mu dozvoljeno da se okuplja.
B92: Da razjasnimo, na šta se zabrana okupljanja odnosi? Evo, da budemo potpuno precizni, ako sutra radnici nekog preduzeća, a evo, poslednjih meseci toliko ih je na ulicama, odluče da protestuju ispred Agencije za privatizaciju, da li će oni to moći?
Miletić: Formalno-pravno, koliko ja vidim i koliko smo svuda čuli razjašnjenja policije, to se odnosi na centar grada i tu se očigledno, imajući u vidu ovo rešenje koje je dato organizatorima „Povorke ponosa“, to se odnosi kao na te lokacije koje je onda Milošević još '97. zacrtao, i to je odluka objavljena u Službenom glasniku grada Beograda 13/97. Znači, tu postoji spisak gde smete da se okupljate, a ovo ostalo ne smete nikako. Tako da, to je jedna strana medalje, i piše da do daljnjeg nema okupljanja, ali ja mislim da ukoliko dođu radnici itd., ja stvarno teško mogu da zamislim da će hapsiti radnike i, ne znam, pritvarati ih zato što štrajkuju bilo gde. Tako da mislim da je ta odluka malo samo trenutno, a ne nešto stalno.
B92: Odluka nije oročena te s pravom postavljamo pitanje kakva je sudbina bilo kakve druge vrste protesta i ko je nadležan da proceni da li neko sme ili ne sme u ovakvim okolnostima da se okupi u centru grada?
Miletić: To je prilično jasno prema zakonima, Zakonu o okupljanju i policija je ta koja može da odluči, ona može i da zabrani skup. Postoje tačno taksativno nabrojani razlozi, čak i u Ustavu, a imate i u međunarodnim dokumentima, a imate i u tom Zakonu, policija to može da uradi. Organizatori „Povorke ponosa“ su tražili od policije da, ukoliko oni već procenjuju, da oni zabrane skup, policija nije zabranila skup, pa ja vidim... moje lično mišljenje je da je to urađeno zato što postoji onda jedna procedura, pravna procedura kako vi možete da se žalite na tu odluku. Onda može privremena zabrana, pa onda MUP-u podnosite prigovor, pa onda ide se... ima veze i sa sudom itd., a to onda zbog toga nije urađeno, već je izdato jedno rešenje u kome se kaže - rešenje kojim se menja mesto održavanja protesta, što je faktička zabrana. I evo, videli smo konsekvence, da se vrlo predstavnici vlasti pozivaju na to da oni kao nisu zabranili, nego su oni dozvolili, a u stvari taj skup, koji je bio zakazan, naprosto ne dozvoljavaju da održite tu gde ste hteli i ono što ste hteli. Možda i element skupa upravo jeste to što ćete ga vi na nekom mestu držati.
B92: Da li država, vlast, u ovom trenutku odaje utisak da zna šta radi? Da ima strategiju, da zna šta joj je cilj?
Miletić: Pa, ja sam prilično razočaran reakcijom posle ovoga, ja sam očekivao da će vlast zaista posle ovoga reagovati onako dobro. Sinoć sam video kod vas na „Utisku nedelje“ da nekako vlast, čini mi se, da ovo sve svaljuje sada na civilno društvo. To nije pitanje LGBT zajednice, ovo je pitanje sad svih nas kao građana koji smo šokirani što ne možemo da imamo slobodu mirnog okupljanja.
B92: Jeste, ali da se vratimo na tu knjigu koja se zove Ustav...
Miletić: Da, Ustav, ali čini mi se da oni svaljuju sve na nas i naprosto traži se sada da morate vi kao građani da na nešto drugo... da pristanete na neke surogate onog pravog, a ljudska prava su veoma jasna. Ljudska prava su ista i država osigurava to, pa čak i u najnedemokratskijoj zemlji. Znači, država je jača, od neformalnih grupa, pa idite u Iran, u Severnu Koreju, bilo koju državu nedemokratsku ili demokratsku naročito, država je uvek svuda jača. Druga stvar zašto ja sam veoma zabrinut je to šta se desilo posle. Sad umesto da se dese hapšenja zbog pretnji i svega ostalog, zbog nasilja, najave nasilja, sad se dešava to da se gura svuda u medije to kako, eto, uhapšeno je 11 bukvalno zbog francuskih državljana, a mi i dalje nemamo vesti zašto je taj čovek napadnut, kako su oni to planirali i šta se tu zaista desilo. I drugo, taj postupak će trajati jako, jako dugo, dok mi stignemo do neke presude to ćemo se načekati, a onda će se desiti kao sa Urošem Mišićem, eto, pravda za Uroša itd. Druga stvar je hapšenje ovih pripadnika ekstremističkih organizacija, koji, kao što sam rekao, su uhapšeni zbog remećenja javnog reda i mira, a ne zbog pretnji nekom od nas. Zamislite, skupi se ispred B92 5.000 ljudi itd. i sad šta ćemo, da ih uhapsimo za remećenje javnog reda i mira, a oni hoće da zapale zgradu? Mislim, to nije to.
B92: Opšta je ocena poslednjih dana da je država kapitulirala pred grupama koje propagiraju nasilje, propagiraju netoleranciju.
Miletić: Ja mogu samo da se složim. Ja sam juče imao nekoliko poziva ljudi koji me pitaju, znači, prijateljica koja sad treba da ide sa detetom kroz grad, koja ima dva pirsinga, znate, sad kao da li smem da idem ili ne smem da idem. Ili stranci koji su tu zbog ovog ili onog razloga, evo, videli smo ove australijske državljane, koji pitaju da li je sigurno sad, ne znam, iz hotela „Balkan“ da odu, ne znam, da se prošetaju glavnom gradskom ulicom. To su stvari koje stvarno nas kao građane treba da šokiraju. I ne možete prebacivati odgovornost na LGBT zajednicu ili na nas kao građane koji uopšte pitamo da li Ustav važi i šta se dešava, nego naprosto jedan je monopol fizičke prinude, jedan je... policija je jedna u svakoj državi i ona mora biti najjača i mora se zaista obračunati upravo tako sa svim tim grupama. Ako se to ne dešava na vreme i ako se to pusti toliko daleko, mi ćemo imati zaista neke veoma jake posledice. Najmanji problem je šta će svet o tome da misli, problem je za sve nas kao građane. Niko iz Evrope trenutno ne pritiska nas ovde sad ovo ili ono da uradimo, ali moram reći, zaista da... ovo zaista je problem za sve nas. Mi vidimo da političke partije ne vide u ovome problem, ali zamislite sada da se desi na primer kampanja i politička opcija koja u nekom selu ili gradu ili varošici nije po volji, pa sad krene neka masa da njih napadne i da ih spreči da održe skup. To vam je isto to, znači, šta će policija da kaže - isto da ne može da ih zaštiti zato što je nepopularno.
B92: Kažete da se pritisci ne vrše, ali da li zaista očekujete visoku dozu tolerancije i strpljenja da se čekaju određena rešenja, s obzirom na to da su dvojica stranih državljana stradala u obračunima na beogradskim ulicama. Koliko ipak sve to može da ostavi posledice na našu priču da želimo u Evropsku uniju, da želimo da podnesemo kandidaturu za članstvo, za ukidanje viza?
Miletić: Da, prvo da razjasnimo, znate kad su napadnuti strani državljani, evo, i kada je pretnja bila australijskoj ambasadorki, čini mi se od gospodina Dokića, država je brzopotezno reagovala. Videli ste, on je čovek priveden, uhapšen, osuđen, mi smo to imali veoma brz postupak, kako su pravosudni organi reagovali to je predivno.
B92: U čemu je ovde problem?
Miletić: Da, ali imate sad francuske državljane koji su napadnuti i tu je država nekoga uhapsila, videćemo sad kako će to pred sudom, da li će biti brzo, ja verujem da će biti brzo zato što strane ambasade veoma vrše monitoring svega toga. Ali je sad problem ko će nas kao građane Srbije... da se brine o tome što smo mi, ne znam, ili napadnuti ili šta god. Što se tiče nekih međunarodnih posledica, na međunarodnom planu to može da ima uticaja na duži rok, zato što se uvek periodično sastavljaju izveštaji o stanju u nekoj državi, i Evropska unija, to sastavlja i Savet Evrope itd. To nije ništa netransparentno, svako od nas može da nađe na Internetu itd. Naravno, kao što je 2001. pisalo da Prajd nije mogao da se održi i šta se desilo... da se desilo nasilje i da niko nije kažnjen posle toga, što je najključniji deo. I ovoga puta će se isto desiti da zbog pretnji niko nije kažnjen itd., itd. Naprosto biće ta atmosfera koja sada se desila, napadi i slično i te pretnje koje su prošle potpuno nekažnjeno, a naročito, čini mi se, da je loše po predstavnike vlasti, a tu zaista mi sad kao civilno društvo ili kao mediji ne možemo ništa da uradimo. To što će upravo u tim izveštajima svuda pisati da su predstavnici vlasti predlagali da se ne okupljaju nego da ostanu u četiri zida ili da idu negde van grada itd. Naprosto, mislim da je to loše, to vlastima nije trebalo. Da se „Povorka ponosa“ organizovala, svako bi bio u plusu. Evo, pogledajte sad realno i politički... ne bi morali političari da daju podršku, ali bi se pokazalo da jesu odlučni da zaštite svakog građanina, i to bi se naprosto pokazalo....
B92: Uz očekivanje da tada država reaguje tako da obezbedi svakog ko se nađe na ulici u tim trenucima?
Miletić: Jeste, svakom bi to bilo nekako u interesu, čini mi se, ne vidim nijednu partiju, naročito na vlasti, kojoj to ne bi bilo u interesu.
B92: A kada država kaže da to ne može da uradi, kako to shvata Evropska unija?
Miletić: Ja mislim da Evropska unija shvata veoma loše, a naročito rešenje, a rešenje koje su oni izdali ja mislim da će biti verovatno... već je prevedeno u svim ambasadama, to same ambasade prevode to rešenje. U stavu 2. tog rešenja govori se o tome da je bezbednost velika ugrožena itd., i time država otprilike kaže - to je toliko nebezbedno da mi ne možemo ništa, što znači da država kaže da postoje situacije u kojima oni apsolutno ne mogu ništa. To je drugi paragraf tog obrazloženja rešenja, i u trećem se govori šta će se sve desiti, da oni imaju obaveštajne podatke da će se desiti napadi na predstavništva konzularna, na imovinu, pa nabrajaju sve, što opet znači da država ima tačne operativne podatke, znači znaju ko će napasti, kako, šta, a ništa ne preduzima. I ono što je mene šokiralo, što sam video da je danas, čini mi se, u jednim novinama objavljeno da je ministar rekao, ministar policije, da oni znaju na primer da su navijači se spremali ili ko već u toku gej parade napade na autobuse. Da su oni hteli, ne znam šta, da zapale autobus itd. Pa, čekajte, kada znate da će neko, ko, kada znate... imate operativne podatke, onda znate i ko i da će zapaliti autobus, onda valjda hapsite te ljude zato što pripremaju paljenje autobusa, a ne kažete - jao, oni će zapaliti autobus, pa nemojte vi onda da idete u taj autobus zato što će... Onda krenem sad kući i oni kažu - znaš šta, neko će da napadne autobus pa nemoj da se voziš gradskim prevozom. Mislim, malo su tu zamene teza i to je ono što zabrinjava.
B92: Kakva je nama to sve preporuka, ako to uopšte preporukom može da se nazove, u ovim danima kada se iščekuje odluka o ukidanju viza?
Miletić: Ja mislim da je to loše i za „beli šengen“, ja se lično nadam zbog svih građana da to neće imati neke posledice...
B92: Kad kažete da je loše, mislite na šta? Loše po „beli šengen“ znači - šta?
Miletić: Loše po „beli šengen“, znate, ja ne mogu sad da predviđam kako će Evropska unija sada da gleda, svako će gledati vrlo loše, zato što vi morate, upravo ti uslovi koji su ostali, preostali odnose se na to da država funkcioniše, da garantuje sigurnost u svojim granicama, da obezbeđuje granice itd. Ovo je baš nešto gde država ne može da garantuje sigurnost, znači, oni su čak i ovim rešenjem to priznali. I to je stvarno ono što zabrinjava baš u trenucima kada mi treba da podnesemo taj izveštaj da smo ispunili sve uslove. To je potpuno ovako neverovatno da je država ipak ustuknula pred svim...
B92: Da li država uopšte ima bilo kakvo opravdanje za to što ne sprovodi sopstvene zakone? Da se ne pravimo naivni, mi imamo zakone koji se ne primenjuju, Skupština je usvojila Zakon o zabrani diskriminacije, Parlament je usvojio Zakon i o zabrani fašističkih organizacija.
Miletić: Opravdanja, naravno, nema i naravno da je poenta u svim, moram da kažem i balkanskim državama, nije u Srbiji, ali to opet za Srbiju nije opravdanje zato što je i u komšiluku isto tako. Jeste problem sprovođenja zakona, to je zaista jedan jako veliki problem i ma koliko građani nekad percipirali nevladine organizacije kao nekog ko je protiv države, verujte, nevladine organizacije se bave upravo sprovođenjem zakona. To što je doneseno na papiru, da mi imamo zaista i u realnosti. Zakon protiv diskriminacije jeste donesen, tek počinje da se sprovodi i ono što će biti ključni momenat to je poverenik protiv diskriminacije koji će biti izabran u januaru i februaru naredne godine i on treba da se time bavi. Što se tiče drugih zakona, država naprosto ne primenjuje i to zaista jeste ključno za tu realnost.
B92: Je li to bruka?
Miletić: Da, to jeste bruka i to jeste bruka na svaki način, i pred građanima i pred međunarodnom javnošću. Dakle, u svakoj civilizovanoj državi kada imate zakon, zakon se donosi upravo zato da bi se ozbiljno sprovodio. Ovde nekako stičem utisak, a ograđujem ga, da se zakon i donosi onako neozbiljno, da bi se doneo, da bi se pokazala time neka politička volja, da bi se time izjavilo šta mi.. čemu pretendujemo, a ne da bi se spovodio. Naravno, ja ne amnestiram ni pravosuđe koje je tu i te kako važno zbog sprovođenja zakona, naravno, ni tužilaštvo koje treba da pokrene. Imali smo tužioca koji je rekao da su pretnje polemika i ja opet i za vaše slušaoce da ponovim jedan vrlo jednostavan član zakona, 387, stav 2. u kome kaže - svako ko vrši proganjanje ili pretnje pojedincu ili organizaciji zbog zalaganja za ravnopravnost građana biće kažnjen od 6 meseci do 5 godina. Znači, to je toliko jasno, ne morate biti ni pravnik.
B92: A zašto je onda republičkom tužiocu teško da protumači taj član tako lako kao što ga vi tumačite?
Miletić: Pa, zaista, ja bih voleo da znam odgovor na to pitanje, niko od nas ne zna odgovor na to pitanje. Probali smo... znači, bili smo u kontaktu svi iz civilnog društva sa tužilaštvom i sa policijom i probali smo naprosto to da objasnimo. Zaista, zaista nemam odgovor na to pitanje.
B92: Sve vreme govorimo o posledicama, sada je potpuno normalno postaviti pitanje odgovornosti. Da li očekujete i na koji način očekujete da odgovornost bude položena za sve ovo što je bilo?
Miletić: Pa, imajući u vidu stvarnost u Srbiji, malo to i politički gledano, ja ne očekujem da će neko preuzeti odgovornost ili da će se nešto desiti u tom smislu. Neko bi morao, u svakoj zemlji i za mnogo manje stvari se preuzima odgovornost, dešavaju se ostavke, svašta se desi. Imajući u vidu sve ostalo ne verujem da će se takav scenario desiti, pre je izgledno da će predstavnici vlasti... da ipak shvataju šta se desilo i da će tu probati da stvore neko partnerstvo sa nevladinim organizacijama, da će zaista probati nešto da se uradi. Međutim, ukoliko mi to imamo u jednom dugom vremenskom periodu, ukoliko je sve jako sporo, ukoliko nemamo sprovođenja zakona, onda to, kažem, ostaje veoma... efekti su veoma limitirani. Država mora jasno i veoma nedvosmisleno pokazati da je efikasna i da je pravna. Pomenuo sam primer Uroša Mišića, to ma koliko je bilo problematično zbog svih grafita itd., tu je bilo... to je bio slučaj kada je država pokazala jasno da ona znači zaista ozbiljno misli da se izbori sa nekim ponašanjima koja nisu dopustiva. To je to.
B92: Hajde da malo porazgovaramo o atmosferi koja je prethodila celoj ovoj priči. Kako smo došli do toga da pripadnici gej populacije u Srbiji predstavljaju pretnju slobodi, vaspitanju i nekom sistemu vrednosti? Koji je to milje u kome je takav sistem vrednosti stvoren?
Miletić: Pa, dobro, ima tu dosta nerazumevanja. Ja zaista razumem, evo, pričao sam sa jako puno građana, starijih ljudi, ljudi ne razumeju naprosto, ne poznaju nikoga ko je gej i biseksualni i lezbejke itd., i potpuno je po meni na neki način normalno da... normalno sada, uslovno rečeno normalno, da ne razumeju. Iz nerazumevanja se javlja strah, iz straha nasilje itd. I to je potpuno očekivano na neki način, međutim, istraživanja pokazuju da svako ko zna, naročito u urbanim centrima, poznaje nekog pripadnika populacije, da on ili ima neutralan stav ili ima podržavajući stav ili naprosto emancipatorski stav ili želeo je da dođe.... Takvih ljudi je zaista bilo jako puno i zato je i policija procenila da će biti hiljadu i više ljudi na „Paradi ponosa“, iako su organizatori od početka očekivali 200 do 500. Tako da nema tu... znači, stvari se menjaju...
B92: Šta može da se promeni u komunikaciji koja nedostaje između nevladinog sektora, između organizacija koje se bave upravo pravima gej populacije i države?
Miletić: Može, naravno, jako puno može da se promeni. Ja se sećam primera kada smo se bavili pravima nacionalnih manjina neposredno posle 2000. godine, i u toj nekoj komunikaciji, tom trouglu jako se učinilo da se objasni građanima da neke stvari nisu na štetu većinskog naroda itd. Naprosto, smanjilo se neko nerazumevanje, ja mislim da i ovde to može da se učini i radi se puno toga. Ja zaista ne želim da poreknem nikakve pozitivne korake koji su preduzeti, pozitivne stvari koje su se desile, država je ipak odbranila Zakon protiv diskriminacije, donesen je. Znači, taj Zakon, iako se mnogo štošta desilo tih dana, tako da ne možemo poreći neke pozitivne korake kojih ima puno. Drugo, sada pre u atmosferi... znači pre same „Povorke ponosa“, svi predstavnici vlasti su se izjasnili pozitivno i afirmativno, bilo je nekih, da kažemo, čudnih tonova...
B92: Ali je uvek stajalo to ALI.
Miletić: Da, uvek je to ALI, to ALI znači to je sad trebalo da bude pretočeno u konkretnu akciju. Konkretna akcija je u dva pravca, prvi pravac je hapšenje onih koji prete, to smo sve govorili, procesuiranje itd. I drugi deo je bio taj što su organizatori tražili, to je operativno, znači, kada ljudi dolaze na Povorku. Oni su bili potpuno svesni da tu postoji rizik i kada dolaze da policija asistira, kada odlaze da asistira, da taj Plato bude obezbeđen potpuno itd. A međutim, sinoć mi čujemo da odjednom sve to što se dogovaralo mesecima, ja moram da kažem zaista da građani znaju, to nije dogovarano pet dana, to se dogovaralo 4-5 meseci sa predstavnicima policije. Imate u filmu koji se inače emitovao u „Reakciji“ na B92, imate veoma jasno predstavnika policije koji kaže da su se sve dogovarali i da je sve okej. I sada odjednom zadnjeg dana nije okej, može da se napada sa zgrada itd. To je nešto što nije bilo tako svih dana kada se pripremalo i zaista ja bih isto kao građanin voleo da znam šta se to odjednom desilo. Čujem da kažu predstavnici vlasti da odjednom pretnje su postale prevelike, a ja opet kao građanin razmišljam, ako postaju pretnje veće, vi onda šaljete veći broj policajaca i više radite, a ne manje radite ako postoje veće pretnje. To je potpuno logično.
B92: Trebalo bi da razgovaramo o ulozi države u celoj ovoj priči. Predstavnici vlasti jesu reagovali, ali se smatra da je to učinjeno prekasno. Zamera se i izostanak jasnog stava po pitanju održavanja Povorke ponosa.
Miletić: I oni su se oglasili prilično kasno, to jeste, ali ipak je jako važno da su se oglasili, mislim, to je jedan jako veliki... jedna jako velika promena u Srbiji. I ipak su se svi ključni akteri oglasili i ja moram da kažem da i oni koji ne podržavaju, koji znate da su protiv često i drugih ljudskih prava naprosto su bili ili neutralni ili su bili vrlo blagi u tim nekim negativnim stavovima. Tako da to jeste bilo nešto pozitivno, međutim, naravno, podrška dva dana i podrška koja govori nešto kao - ja ne delim taj sistem vrednosti. A sistem vrednosti je bio ravnopravnost, pa delimo valjda svi taj sistem vrednosti. To je bilo malo ambivalentno i to je slalo zbunjujuće i dvostruke poruke. Istovremeno, ono što se dešavalo, što javnost nije videla, a to se dešavalo organizatorima, to je da istovremeno sa paralelnom deklarativnom podrškom i govorimo da nasilje neće biti tolerisano itd., oni su imali sve manje obećanja da će se neke vrlo tehničke i detaljne stvari, kako ćete vi otići kao novinar, ne znam, sa tog skupa ili kako će... Samo 200 novinara je prijavljeno, to zaista nije malo, samo 200 novinara je trebalo da bude... Te stvari više nisu mogle da budu takve kakve su ranije obećane i mislim da je to potpuno...
B92: Je li to iskrena podrška?
Miletić: To zna svako onaj koji je uputio tu podršku, nama ostaje sa strane samo da procenjujemo na osnovu rezultata. Rezultata nemate, podrška se činila veoma jakom u nekom trenutku, čini mi se da to zavisi od predstavnika vlasti do predstavnika vlasti. Čini mi se da su neki bili vrlo iskreni, za druge ne mogu da procenim, zaista, to je sad sve na nama, svako od nas može da percipira neku izjavu na različiti način. Ne bih se sad usudio da kažem da li je neko od predstavnika vlasti bio iskren, ono što svakako ne sme da se desi sada, da zbog ukazivanja na ono što je bilo loše, da sada vlast kaže - aha, vi sad nas kritikujete, a mi smo toliko toga uradili. Ne, naprosto mi želimo samo da bude što bolje.
B92: Ako nije dovoljna ta represivna funkcija države, kako se onda i čime suzbijaju predrasude? Kako se suzbija mržnja prema različitosti?
Miletić: Pa, prvi deo odgovora je onaj koji sam već rekao, obrazovanjem, edukacijom, naprosto, ja ako poredim sa Švedskom, gde moja organizacija ima sedište, tamo se to radi od najmlađih... od početka, od osnovne škole, od kada deca krenu u školu, govori se o različitostima itd. A ovde plaše da ako dete vidi, ne znam, geja, lezbejku na ulici da će ono postati gej, lezbejka. Tamo, verujte, na toj paradi koju je baš ambasador pominjao, to je bila evropska, znači evropski Prajd prošle godine, znači, procena je da je četrdesetak hiljada ljudi učestvovalo, a na samoj povorci je valjda bilo petnaestak hiljada ljudi. Tu je nekih 70-80% ljudi koji su bili na ulici i posmatrali su bili ljudi sa decom, i kada vi pitate ljude... sad ja pitam neke tamo Šveđane kao pa kako, zašto dolazite, oni kažu - pa, da, ali moje dete mora da postane... naprosto da uvidi različitosti. Naprosto, to nije bolest, meni je žao nekih vaših slušalaca ako budu shvatili kao - jao, pa to je bolesno itd. Ne, niti će vaše dete postati gej, lezbejka zato što gleda, niti će opet s druge strane taj gej, lezbejka postati hetero zato što gleda, ne znam, porodice svaki dan. To je potpuno nešto smešno. I naravno da mora da postane.. da se od najmlađih nogu neke stvari uče. Nije samo prema predstavnicima LGBT zajednice, isto je prema Romima, isto je prema drugim nacionalnim manjinama i ne treba da pravimo rovove između nas, nego naprosto treba da pokažemo da smo svi jednaki i da smo ravnopravni građani. Zato su oni... zato oni kažu da vode decu, zato se u Švedskoj naprosto pospešuje i svako ko je... svaka porodica naprosto trudi se da se deca druže sa ljudima druge, da kažemo, etničke pripadnosti, i zato je to naprosto... pospešuje se razumevanje na svakom mogućem koraku. I naravno da vi kad odrastete i kad imate 18-19 godina da vi onda možete i da se napijete petkom uveče i subotom, ali da vi nemate nigde nikakve incidente takve vrste kakve mi imamo po Beogradu, da, ne znam, na Kalemegdanu, usred grada napadaju čoveka zato što je pričao verovatno engleski jezik, ja ne vidim nijedan drugi razlog. To je to.
B92: U Kaziprstu je gost bio Goran Miletić iz organizacije „Sivil rajts difenders“. Za tonsku realizaciju zadužen je bio Nikola Gregović, ja sam Suzana Trninić.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
| Takoe
u fokusu |
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
 Download B92 emisija
|
|
