| |
|
|
15. septembar 2009.
|
Bolje od očekivanog |
"Nemamo dodatni pad ekonomske aktivnosti, nemamo dodatno povećanje nezaposlenosti, nemamo smanjenje spoljnotrgovinske aktivnosti, što su naravno pozitivne stvari, jer smo mi bili u jednoj konstantnoj fazi narušavanja makroekonomskih uslova, pre svega poslednjeg kvartala prošle godine i prvog kvartala ove godine. To je nužno, ali je još daleko od toga da je i dovoljno, jer mi treba naravno i bilo bi najbolje da se u roku od par meseci vratimo na uslove gde smo bili pre..."
|
Gost: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Novinarka: Danica Vučenić
|
Dobro jutro, ovo je Kažiprst Radija B92, moje ime je Danica Vučenić. Na današnji dan pre godinu dana jedna od američkih vodećih investicionih banaka Liman Brothers objavila je bankrot, tako da se ovaj datum, 15. septembar uzima kao neoficijelan početak krize. Jedan od naslova koje smo citirali pre godinu dana iz svetske štampe je bio "I Vol Strit na ivici kolapsa". U tom trenutku u Srbiji smo iz Vlade slušali kako će nas kriza zaobići, kako smo daleko od Zapada, a najbolje je bilo kako ćemo krizu pretvoriti u prednost. U međuvremenu je prognozirani pozitivni rast prešao u minus, manjak u državnoj kasi se mnogo povećao, a za ono što zaradimo možemo mnogo manje da kupimo. U kojoj meri je Srbija i dalje opasno krizno područje, koliko će najavljeno otpuštanje iz javnog sektora biti dovoljno da pokrije državni minus, ako Vlada bira između lošeg, goreg i najgoreg rešenja u ovom trenutku, kako je nedavno rekao guverner Centralne banke, u koja od ta tri mogu da se ubroje novi predlozi? Ovo su neka od pitanja za gosta Kažiprsta gospodina Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije. Dobro jutro, hvala što ste ovde. U kojoj je situaciji Srbija danas, evo, godinu dana od krize, u goroj, odnosno lošoj, goroj ili najgoroj od početka, da kažem, bankrotstva jedne od vodećih američkih investicionih banaka?
Jelašić: Pa, ako pogledate pitanje bruto društvenog proizvoda, dakle, sa plus 6%, a najverovatnije ove godine će biti minus 4, mi smo krenuli sa prvom projekcijom budžeta za ovu godinu minus 1,5%, najverovatnije će biti minus 4,5%. To znači umesto jednog manjka od 50 milijardi dinara najverovatnije će biti negde 130-140, to znači za taj deo država mora novo da se zaduži. Broj nezaposlenih je značajno povećan, ako uzmete juna, jula ove godine, prošle godine, imate manjak broja zaposlenih za negde oko 150-160.000 ljudi. Dakle, sve je to efekat krize. U međuvremenu su se stvari zaista stabilizovale, dakle, mi očekujemo...
B92: A šta se stabilizovalo?
Jelašić: Ne očekuje se dodatni pad, nemamo dodatni pad ekonomske aktivnosti, nemamo dodatno povećanje nezaposlenosti, nemamo smanjenje spoljnotrgovinske aktivnosti, što su naravno pozitivne stvari, jer smo mi bili u jednoj konstantnoj fazi narušavanja makroekonomskih uslova, pre svega poslednjeg kvartala prošle godine i prvog kvartala ove godine. To je nužno, ali je još daleko od toga da je i dovoljno, jer mi treba naravno i bilo bi najbolje da se u roku od par meseci vratimo na uslove gde smo bili pre...
B92: Da, ali ako prosečna porodica četvoročlana sa dve plate koje su prosečne ne može da podmiri osnovne potrebe, kako je izračunao pre neki dan Blic, a u to se ne računa đak, koliko košta jedan đak, ako ima dvoje dece, dva đaka, u to se ne računa eventualno podstanarstvo i rata svakog meseca ili kredit, kako onda mi da osetimo to što Vi kažete, eto, nešto se ipak popravilo, kada osećamo da nam je gore?
Jelašić: Gore iz prostog razloga, iz činjenice da su plate i penzije zamrznute do kraja iduće godine. U međuvremenu imamo još i dan danas jednu inflaciju koja je još najviša u regionu, koja iznosi negde 8% u najvećoj meri zbog tih regulisanih cena. Dakle, to što se nije desilo dodatno pogoršanje to je već u određenoj meri razlog za, da kažem...
B92: Da budemo srećni?
Jelašić: Upravo tako, jer kako je krenulo u poslednjem kvartalu prošle godine i prvom kvartalu ove godine stvari su mogle da izgledaju mnogo, mnogo gore.
B92: Da, ali premijer je nama rekao - nećete živeti ni gore, ni bolje, živećete isto, ali mi živimo gore.
Jelašić: Ako uzmete u obzir da su plate, dakle, da su zarade zamrznute, inflacija 8%, to znači jedno realno smanjenje dohotka do kraja ove godine od nekih 8%, i naravno, to će se verovatno u manjoj meri ali dešavati i iduće godine, pošto su te kategorije zamrznute do kraja iduće godine.
B92: Kada ste rekli da Vlada može da bira između lošeg, goreg i najgoreg u jednom trenutku, jer nije odradila na vreme neke stvari, u kojoj je situaciji sada Vlada, da li je na poziciji da bira loše, gore ili mora da izabere sada najgore?
Jelašić: Sve zavisi od toga na kojoj strani će da radi, da li će raditi isključivo na strani prihoda ili će raditi na strani rashoda. Za državu je sigurno mnogo lakše da preko noći reši problem putem povećanja PDV-a, kao što je to i navela...
B92: Je li to gore ili loše?
Jelašić: To je... znate, sve je pitanje kakav će biti konačni rezultat, dakle, koliko će biti deficit. Nama je preliminarni dogovor sa MMF-om da deficit bude za razliku od ove godine 4,5%, sledeće godine da bude 3,5%. To znači da rupa umesto, da budem konkretan u ciframa, umesto 130-140 milijardi sledeće godine da bude samo negde rupa oko 100-110 milijardi. E, sad, ako se to uradi putem povećanja prihoda, što je za državu brže, lakše i efikasnije, možete to preko noći da uradite, sa stanovišta stabilnosti cena naravno nije bolje. To je jedna stvar, a druga stvar, možete ići na to da smanjujete troškove. Naravno, bilo bi jako loše da se smanjuju investicije, bilo bi jako loše da se smanjuju neki drugi izdaci, što se tiče povećanja bruto društvenog proizvoda bilo bi najbolje da se smanjuje izdatak za pre svega što se tiče administracije. Država je izabrala taj put, ali mi treba za iduću godinu da uštedimo dodatnih negde oko 40 milijardi dinara, za razliku od onog gde smo danas.
B92: Dobro, da li možemo da uštedimo tih 40 milijardi tom najavljenom racionalizacijom ili je potrebno dodatno?
Jelašić: Ako se uzmu ove cifre o kojima se danas priča u javnosti, to je mnogo manje...
B92: Koje cifre?
Jelašić: Da li je to 14.000, da li je to 10.000, to ako i oduzmemo, ako uopšte i ne računamo, pitanje koliko to košta sa stanovišta otpremnina. Dakle, ako 1. januara ima 14.000 ili 10.000 manje zaposlenih to vam znači, ne uračunavajući otpremninu, jednu uštedu od nekih 12, maksimum 14 milijardi dinara na godišnjem nivou. To znači da otprilike jedna trećina od onoga što nama treba.
B92: Dobro, šta dodatno onda moramo da uradimo, da povećamo poreze, da...?
Jelašić: To je ponovo pitanje šta će biti na stolu onda kada dođu predstavnici MMF-a ponovo u drugoj polovini oktobra, ali ako se ne radi na jednoj strani mora nešto da se uradi na drugoj strani. Da li su to porezi, da li su to akcize, da li su to neki drugi nameti, ali to je pitanje šta to Vlada misli da se trenutno kroz Parlament može provući u obliku zakona.
B92: Kada je MMF prošli put odlazio, ne sada u septembru nego u aprilu, onda ste rekli - nadam se da predlog smanjenja troškova i racionalizacije neće završiti u nekoj fioci pa da ga Vlada izvadi u oktobru kada ponovo dođe ta misija. Međutim, ispostavilo se izgleda da taj predlog nikad nije ni gurnut u fioku, da ga nije ni bilo nego da se čekao sada septembar da se prave novi planovi i predlozi, iako je bilo najava. U aprilu je ministar Dinkić najavio 8.000 radnika će biti iz javnog sektora viška, otpušteno, pa se ništa nije dogodilo. Kako objašnjavate to da se čeka krajnji rok da se napravi jedan takav veliki plan kao što je reforma javnog sektora do oktobra, za mesec dana? A premijer je sinoć rekao da treba tek da se razmotri, je l', što ne zvuči kao efikasno u okviru vladajuće koalicije.
Jelašić:Ja samo pretpostavljam da je Vlada jedna velika familija, prilično velika sada pošto ima 25 ministara, i pretpostavljam da se i ovakvo obraćanje medijima želi iskoristiti za to da svi na isti način snose teret jednog takvog smanjenja broja zaposlenih. E, sad, naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri će ovde pored one uže Vlade i lokalne samouprave biti uključeno i školstvo i zdravstvo i pojedina... a li je to bezbednost, da li je to MUP itd. Ako sve to saberete onda mi pričamo negde o oko 450.000 zaposlenih, javna preduzeća još uopšte nisam računao, kao što je EPS, Železnica itd., i pitanje je da li danas ima jedan konsenzus postignut da će u tom ministarstvu biti smanjeno na tim mestima 300, 400, 500, 600 ljudi, da li je dogovor sa sindikatima postignut, da li je...
B92: A kakav je Vaš utisak, da li u toj familiji vladajućoj postoji taj neki konsenzus politički u ovom trenutku? U aprilu ste rekli da ga nema.
Jelašić: Ja mislim da Vi to najbolje možete proceniti...
B92: Da li se nešto promenilo?
Jelašić:... na osnovu toga, evo, šta je bilo juče konkretno na medijima, dakle, jedan kaže jednu cifru, drugi kaže drugu cifru, a treći pa kaže - može, ali ne mora da bude.
B92: Šta Vama to kao ekonomisti govori kada jedan kaže jedno, drugi drugo, a treći kaže - neće biti kiše, a možda će i biti?
Jelašić: To samo potvrđuje sve ono što je i MMF konstatovao i zbog toga se ponovo MMF vraća u drugoj polovini oktobra, da vidi bukvalno konkretne stvari. Dakle, ja sam ubeđen da zakoni nisu dovoljni, nego da dogovori i pregovori, sindikati i konkretni akcioni planovi, sistematizacije itd., sve bi to trebalo da se, ako ne već usvoji, ali da se konkretne stvari predlože njima. Ali, još jedanput, ne radimo mi taj program zbog MMF-a, nego radimo iz jednog prostog razloga, da u trenutnoj situaciji u kojoj se nalazimo, mi smo kratki svakog meseca 10-12 milijardi dinara, i to moramo da finansiramo ili putem izdavanja domaćih hartija od vrednosti ili na svetskom tržištu se moramo zadužiti. I to ćemo i morati da vratimo, i ne zadužujemo se zato da nešto gradimo, nego zadužujemo se zato da to pojedemo. I sad je naravno pitanje šta ćemo ostaviti generacijama i šta ćemo ostaviti našoj makroekonomskoj stabilnosti, šta će to značiti za dve, tri, četiri godine kada ćemo morati te dugove naravno da vraćamo, i kamatu i glavnicu.
B92: A šta će to značiti za dve, tri, četiri godine?
Jelašić: To znači mnogo veći teret u budžetu zato da bi otplaćivali naše dugove...
B92: Šta znači za nas obične građane?
Jelašić: Samo jedno shvatite, vi se ne zadužujete zato da bi nešto investirali, nego zadužujete se zato da bi nešto potrošili.
B92: Dobro, da bi popunili rupu, odnosno manjak trenutni.
Jelašić: Tako je, to znači da ste se zadužili zato da bi nešto investirali vama bi nakon godinu, dve, tri bilo lakše da vraćate taj dug pošto se to nešto uložilo i što vam donosi profit. A vi ulažete zato da bi nastavili potrošnju.
B92: Da li hoćete da kažete da ova odluka da se kod tri komercijalne banke zaduži Vlada sad da popuni trenutnu... je loša odluka?
Jelašić: Ja hoću samo da kažem da je jako važno da kako se ide sa obezbeđivanjem finansiranja da bi se finansirao deficit, jer taj deficit morate da finansirate, da je jako važno da pored toga što gasite požar, a to je zadužite se malo tu, zadužite se malo tamo, da se rade srednjeročne i dugoročne stvari, a to je da se Srbija prilagodi novoj stvarnosti. Dakle, treba naravno izvor finansiranja da bi država nastavila da funkcioniše, plaćala penzije, plaćala zarade, sve ostale obaveze što ima država, ali paralelno sa tim vi treba da menjate ceo ekonomski sistem. A izmena ekonomskog sistema nije da država kaže - daću 500 miliona tu, daću milijardu tamo, daću 3 milijarde tamo, dakle, to nije reforma, to je samo gašenje požara, nego reforma je onda ako sistem menjate, a sistem se menja sa time da smanjite javnu potrošnju, ..... vršite privatizaciju, strukturne reforme itd. To je kako će sistem drukčije da funkcioniše.
B92: Kakav je Vaš utisak koliko je sada, da kažem, odluke u tome da se zaista i uđe u reformu, pa i penzionog sistema? Sinoć smo gospodina Krkobabića čuli da će eksperti i eksperti na kraju godine reći svoju reč o reformi.
Jelašić: Ja samo mogu da kažem, da citiram ono što je u dokumentu, dakle, gde MMF tvrdi da je dogovoreno sa predstavnicima Vlade da se izvrši reforma penzionog sistema i da se određeni zakoni pripreme do kraja ove godine. Još jedanput, to stoji u memorandumu, ovoga puta to nije memorandum koji je usvojila Vlada, nego samo gde MMF tvrdi da smo se to dogovorili. E, sad, da li će sada srpska strana reći - ja se ne sećam, to nije tako, nije 31. decembar nego je to mart, juni, ali to će sigurno morati da se prelije u jedan konkretni dokument koji će Vlada morati da usvoji, onda ako se dogovorimo u drugoj polovini oktobra sa MMF-om.
B92: Recimo, u memorandumu o ekonomskoj politici koji je objavljen 30. aprila i u maju se o njemu debatovalo stoji između ostalog da postoji mogućnost povećanja PDV-a, smanjenja plata, na šta je Vlada, razumem, pregovarači sa MMF-om su pristali. I onda sada svi...
Jelašić: Nisu pregovarači nego je cela Vlada usvojila taj dokument sa čime je bukvalno Vlada prihvatila i taj pasus tog dogovora.
B92: Kako onda da razumemo mi obični smrtnici da Vlada sad odjednom kaže da je najveći uspeh - nećemo povećati PDV ili nećemo smanjiti plate dodatno? Mislim, šta je uspeh tu?
Jelašić: To je Vlada procenila...
B92: Zašto se pristaje na nešto pa se onda kaže - e, ne, uspeh je ono suprotno?
Jelašić: Vlada je odlučila da je očito oportunije i bolje da radi na drugoj strani, dakle, da kreše rashode nego da povećava prihode. To je pravo Vlade, to je pravo političara, mi smo ih birali i oni su ti koji odlučuju o tome na kojoj će se strani raditi.
B92: Dobro, ali kada Vi kažete da ste sigurni da većina ministara ne upravlja svojim porodičnim budžetom kao što upravlja državnim, jer bi bankrotirali, treba li da razumemo da su oni neodgovorni prema državnom budžetu, prema našoj zajedničkoj kasi, našem zajedničkom novčaniku?
Jelašić: Teško pitanje, ja samo mogu da konstatujem činjenice, trenutno, za prvih osam meseci ove godine mi smo svakog meseca bukvalno kratki za nekih 10-12 milijardi.
B92: Sada, ako uzmemo...
Jelašić: I znate, samo jedna stvar, ako to tako još potraje šest meseci, nema nikakvih problema, to se može finansirati, ali šta ako potraje još godinu, šta ako potraje godinu i po, šta ako potraje dve godine? Šta to znači sa stanovišta povećanja javnog duga?
B92: A šta znači?
Jelašić: To znači da svake godine se mi moramo, evo, ove godine ćemo se mi morati zadužiti negde grubo iznad milijardu i po, dakle, blizu milijardu i po evra se moramo zadužiti zato da bi finansirali povećani javni dug. I to, još jedanput, to treba vratiti, to nam neće otpisati niko, dakle, to neće otpisati ni Svetska banka, ni međunarodni poverioci itd., odnosno, to smo se već jedanput igrali za vreme '90-ih.
B92: Ako uzmemo za primer da je Vlada složna i odlučna da napravi reformu i racionalizaciju i da otpusti višak i da se uradi reforma penzionog sistema, to je nekakva, da kažem, strateška odluka, kada se efekti te odluke mogu očekivati? Znači, konkretni efekti koje ćemo mi osetiti na svojoj koži kada možemo da očekujemo, čak i da se to desi?
Jelašić: Sve te promene idu u određenim fazama, dakle, štaviše, za pojedine stvari imate i neki dodatni trošak. Evo, recimo konkretno ako otpustite veliki broj zaposlenih vi morate da im plaćate otpremnine, dakle, vi imate danas jedan povećani trošak, morate da im platite otpremnite umesto toga da im plaćate samo platu. I imate naravno, posle toga uštede od danas pa u nedogled, je li tako, na osnovu toga što manje te ljude plaćate. Sve se to tačno kvantifikuje u ciframa, kako Svetska banka, isto tako MMF je napravio.......... jako pozitivnu i korisnu studiju gde se vidi ako povećaš na 65 ušteda je toliko, ako se plaća manje ljudima pre 65, ako odu ranije u penziju plaća se toliko. Ako se izjednačava starosna granica za muškarce i žene ušteda je tolika i tolika, sve se to tačno vidi. Sve će to biti ponovo na tabletu u drugoj polovini oktobra i političari su ponovo ti koji će odlučiti, ovo hoćemo, ovo nećemo, ovo ne možemo, ovo ćemo možda uraditi sutra.
B92: Ali dobro, dakle, efekat racionalizacije države ne možemo da osetimo u novembru ili u januaru...?
Jelašić: U novembru sigurno ne možete, ali možete naravno da osetite već 1. januara ako će Vlada sve ovo što je rekla da će sprovesti, ako sprovede recimo kaže 1. januara se dešava to i to.
B92: I onda konkretno u nekom vremenskom periodu se vidi efekat, manje novca...?
Jelašić: Vi ako smanjite broj zaposlenih vi već možete od 1. januara da vidite taj efekat.
B92: U redu, i to je neki procenat minusa, u međuvremenu mi moramo da gasimo požar, gde da namaknemo ostale pare? Šta je sa ostatkom minusa?
Jelašić: Da budem otvoren, nije toliko veliki problem da se finansira taj minus, dakle, država je emitovala hartije od vrednosti u Srbiji u dinarima u vrednosti od nekih 70 milijardi.
B92: Ali je i dužna za te hartije.
Jelašić: Naravno da je dužna, ali nije problem, znate, finansiranje tog deficita, neće biti sigurno problem ni sledećih 6, 9 meseci, štaviše, evo, postoji mogućnost, država je odlučila da taj novac dobije vanredno od MMF-a, da se i to iskoristi, evo, i ove grčke banke koje ste Vi malopre naveli, i one obezbeđuju novac. Dakle, nije problem u tome da se gasi požar, pitanje je samo da li ćemo ga ugasiti i sagraditi jednu novu kuću ili ćemo ga tako gasiti i još sledeće dve-tri godine i onda će nestati municije za gašenje, dakle, ostaćemo bez vode.
B92: A kako da ga gasimo, a da ne ostanemo bez municije, šta je Vaš predlog?
Jelašić: Tako da u međuvremenu moramo da promenimo celu državu kako funkcioniše. Dakle, to je ono pitanje strukturnih reformi, javne administracije itd, itd.
B92: Kakva je Vaša procena koliko postoji mogućnost, koliko je realno da MMF kada dođe u oktobru kaže... da se čvršće založi za povećanje PDV-a? Ako se ne varam, Vi ste rekli da 1% u ovom trenutku nije dovoljan, da možda bi na 2 moralo da ide.
Jelašić: Evo, gruba računica, tih 40 milijardi koje nedostaju za sledeću godinu znače negde grubo 2%. Dakle, država će sad opet reći, ovih da li je to 10, 14 ili možda više ili možda manje, to znači za mene sledeću godinu uštedu od toliko i toliko. I onda će MMF reći - hajde da vidimo šta se još desilo u poslednja dva meseca, da bi vi sa 4,5 otišli na svega 3,5%, to vam je jedna rupa od 30-40 milijardi. Ovih 14.000 znači toliko i toliko, hajde da vidimo listu šta je sa ostatkom, 25 milijardi odakle će to doći. Mislim, prilično jeftina računica, prosta računica, pitanje je samo da li će se raditi još dodatno na troškovima ili će se raditi na prihodima. Da li je to akciza na duvan, da li je to neki drugi porez, sve je to...
B92: Ako racionalizacija troškova nije dovoljna onda kakve su Vaše procene koliko je realno da oni kažu mora veći PDV?
Jelašić: Ja samo mogu reći da očito u Srbiji ništa se ne može isključiti, ali i oni neće vam reći eksplicitno - ti moraš da povećaš PDV, nego oni će reći - ako je dogovor da se deficit smanji na 4,5 na 3,5 da bi imao jedan silazni trend, pa da bi, ne znam, 2011. bio svega 2% ili već ne znam koliko. Za to mora negde da se pronađe 40 milijardi dinara ili na prihodnoj ili na rashodnoj strani.
B92: Dobro, šta znači spremnost Vlade i Narodne banke, dakle, predstavnika Srbije koji će sesti u oktobru, kako Dana Popović kaže u oktobru na onom popravnom, dodatnom ispitnom roku za studente koji su već pali godinu, pa da probamo da im pomognemo da ipak taj jedan ispit polože. Dakle, šta znači konkretno spremnost za pregovore, šta mi moramo da iznesemo sve na sto da bi MMF rekao - evo, potpisujemo?
Jelašić: Mi već znamo sada šta je to što MMF predlaže da bude deficit za iduću godinu, to je 3,5%, 110 milijardi dinara grubo. Mi znamo i znaćemo još bolje krajem oktobra koji će biti najverovatniji deficit ove godine i mi smo ti, pošto se radi o našoj zemlji...
B92: Što znači da može da bude i veći od ovoga što je rečeno, 4,5?
Jelašić: Može da bude i veći od 4%, decembar nažalost uvek jedno loše iznenađenje i država je ta, dakle, radi se o njenom budžetu, do tada mi treba da imamo i budžet, neke obrise, neki predlog budžeta za sledeću godinu, dakle, za 2010. godinu i sve te mere, da li je to u sektoru penzija, da li je to sa stanovišta smanjenja javne administracije itd., sve će to biti pretočeno u konkretnu cifru da bi to išlo u budžet i da bi to bilo usvojeno od strane Skupštine. I naravno, kad se sve to uradi, e, onda možemo povući drugu i treću tranšu.
B92: Zašto je decembar neprijatno iznenađenje?
Jelašić: Pa, svake godine da li imate izbore ili ne, uglavnom decembar je uvek mesec gde vam je daleko, daleko najveći deficit. Mi tu imamo decembre i sa deficitom od po 40-50 milijardi dinara za jedan mesec.
B92: Koliko je to procentualno u odnosu na 4,5%?
Jelašić: To vam ponekad stvara... može da stvori i deficit od 1,5 do 2% bruto društvenog proizvoda za mesec dana.
B92: Znači, 5,5 do 6%?
Jelašić: Znate, ovde još i dan danas ima tog stava da ako ne potrošim novac decembra onda mi je januara propao novac. Dakle, jedan veliki deo onoga što se ne plaća tokom godine na kraju godine morate da plaćate i decembar je do sada u poslednjih nekoliko godina, istina je da su to bili izborni ciklusi, predstavljao jedan značajan deficit. Dakle, računati da ćete od sada pa nadalje imati u proseku svega 10 ili 12 to nije realno, jer decembar uvek iznenadi.
B92: U jučerašnjem intervjuu Večernjim novostima gospodin Jurij Bajec je rekao kako postoje stalni kontakti u ovom trenutku predstavnika Vlade i Narodne banke Srbije sa predstavnicima MMF-a. Šta znače ti stalni kontakti, da li oni sad kontrolišu šta mi sad ovde radimo, šta mi predlažemo?
Jelašić: Oni ovde imaju jednog stalnog predstavnika, ja maltene...
B92: Znamo da imaju...
Jelašić:... svake nedelje...
B92: A šta znači to...?
Jelašić:... dva-tri puta se čujem sa njim, čujem se sa predstavnicima MMF-a u Vašingtonu...
B92: A šta u kontekstu popravnog ispita u oktobru to znači?
Jelašić: Pa, u kontekstu popravnog ispita, evo, ja sam ih sada pozvao... u Vašingtonu da bi bilo jako dobro da oni konkretno kažu šta je to što oni žele konkretno da vide. Dakle, da li je to samo tri zakona, dva uputstva i tri uputstva, ili se ovde radi o tome da oni žele da vide konkretne sistematizacije, dogovore sa sindikatima, ne da jedan ministar kaže smanjićemo za ovoliko, pa onda drugi kaže - e, pa to sa mnom nije dogovoreno, pa svi nešto kolutaju sa očima itd. Dakle, da ima zaista jedan jedinstveni front i da je to sve ispregovarano i dogovoreno, a ne da pričate - mi ćemo smanjiti 10%, a posle toga onda niko ne zna 10% čega, da li je to uža administracija, šira administracija, da li su to javna preduzeća...
B92: A oni su Vam rekli da to žele da vide, ovo poslednje, to sve...?
Jelašić: Znate, ja ovde još i dan danas posle toliko godina imam jedan veliki problem da kad mnogim ljudima odem na sastanak u Srbiji jako često ljudi čuju samo ono što žele da čuju.
B92: U kom smislu?
Jelašić: U smislu da uvek izvade iz konteksta dve-tri lepe stvari i onda kažu - e, mi smo se dogovorili. Dakle, ja mislim da je jako važno pošto je ovo popravni ispit, kao što ste Vi rekli, što je rekla Danica, dakle, ovde je zaista jako važno da se zna tačno šta je to što MMF očekuje da se sledećih... Ostalo je svega još pet nedelja da se iskoristi i da mi kažemo... i da oni kažu - mi želimo to, to, to, a mi kažemo - e, mi smo uradili to, to, to i ide to sutra na Skupštinu, ide sutra na Vladu, biće usvojeno, i da završimo te pregovore u roku od par dana.
B92: Dobro, e sada, ako Vlada kaže, a takve su nekako najave, da bi oni jako voleli jedan deo te tranše da uđe u budžet, šta biste Vi rekli na to? Slažem se, baš je to dobro ili ja se s tim ne slažem?
Jelašić: Teško pitanje, dakle, najveći broj zemalja to neće koristiti za budžet po osnovu postojećih informacija, nego će sve to ići u jačanja deviznih rezervi.
B92: Ali Vi rekoste da Vam ne treba za jačanje deviznih rezervi.
Jelašić: Najbolje bi bilo da onda ne uzmemo uopšte ni tranšu od MMF-a, jer ove pare koje uzimamo 2,9 milijarde tamo se plaća kamata po 3-4%, može i dotle da ide, a ovo što se sada daje je jednokratno, vanredno i plaća se kamata od svega 0,3%. Dakle, državi bi bilo mnogo bolje da umesto toga da uzima pare po 3-4% da iskoristi samo od 0,3%. Ja se samo iskreno nadam da to što ima novca za finansiranje deficita ne znači da će taj deficit postojati, da li me razumete? Dakle, u ovoj zemlji jako često ljudi uzimaju kredit ne zato jer im treba, nego kažu - e, ako mogu da uzmem kredit onda ću još više da trošim. Dakle, ja se samo iskreno nadam da to što postoji izvor finansiranja deficita ne znači da ćemo imati jedan duži vremenski period veći deficit iz prostog razloga pošto nam stoji na raspolaganju novac da ga finansiramo.
B92: Dobro, a u kontekstu Vašeg slaganja ili neslaganja, nadati se znači - nadam se da neće, a mislim da hoće pa se neću složiti sa tim predlogom ili znači nešto drugo?
Jelašić: Ja nisam taj koji mogu da odlučim...
B92: Ne, ne, samo kažem svoj stav da kažete.
Jelašić: Ja sam samo predstavnik države, ako država kaže da ćemo mi biti jedna, pa možda i jedina zemlja koja ćemo taj novac povući zato da bi finansirali budžetski deficit...
B92: Oni se pozivaju, Mađarska, Ukrajina, i sad ne znam već koja zemlja je presedan načinjen pa je u budžet povukla...
Jelašić: Oni su načinili presedan iz programa sa MMF-om, a šta će biti sudbina ove posebne alokacije to još treba da se vidi, ali svi ostali su koristili postojeći aranžman, dakle, ovaj naš od 2,9 milijardi, od toga su uzeli jednu određenu sumu novca.
B92: Prošle nedelje ste u jednom intervjuu rekli kako su realno plate u administraciji, koje su zamrznute...
Jelašić: Nominalne zarade.
B92:... povećane i onda je tu bilo različitih demantija i objašnjeno je da to nije tačno i da Vi imate pogrešne podatke. Vi ste rekli da su realno uvećane za 4.000 dinara, prosečno sa 38.000 na 42.000. U Ministarstvu finansija su objasnili da nije povećano, već je reč o kvartalnom obračunu prekovremenih sati. Jeste li Vi imali pogrešne podatke, odakle Vam podaci da su povećane?
Jelašić: Ja nemam pogrešne podatke pošto mi samo koristimo podatke iz statistike, dakle, mi gledamo iste te statističke podatke koje gledaju i ostali. Ali ja samo mogu da konstatujem i da samo kažem da ako postoje toliko velike potrebe za prekovremenim radom onda treba da povećamo državnu administraciju koja očito ne može u normalnom radnom vremenu da odradi svoje zadatke, nego je potrebno da se plaća prekovremeni rad. I zaista, onda ne vidim kako ćemo mi smanjiti birokratiju koja povećano radi prekovremeno da bi odradila onaj posao koji joj stoji na raspolaganju.
B92: Hoćete da kažete da su one realno povećane za 4.000, ali da...?
Jelašić: Biće statistika i za avgust, biće i za septembar, to treba da se prati, ali ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da se pojedini ljudi dosete, pa da je tu prekovremeni rad. Mislim, najbolji primer je kada je pre četiri godine JAT isplatio svojim zaposlenim sumu od 15-20.000 dinara za hemijsko čišćenje, i onda su rekli - pa, to nije zarada, to je hemijsko čišćenje. Onda kaže MMF - OK, onda u redu je, donesite nam račun pa ćemo prihvatiti da je to hemijsko čišćenje, a da nije zarada.
B92: A čega hemijsko čišćenje?
Jelašić: Njihovog odela. Ali, još jedanput, ta cifra će se pratiti i to što mi ispunjavamo sve ove kriterijume vezano za zarade, to će se naravno pratiti do kraja godine, jer je sa stanovišta rashoda jako važno.
B92: Zašto je važno da sporazum sa MMF-om, Vi ste rekli, da budem preciznija, nije sporno da će sporazuma biti, samo je pitanje kada, zašto je važno kada, šta je tu važno u toj odrednici kada će on biti? Da li sad odmah u oktobru ili će možda biti za neko vreme, šta je posledica?
Jelašić: Vi sa MMF-om morate dogovoriti, posledica nedogovaranja to ima efekta na naš rejting, na uslove zaduživanja, na mogućnosti povlačenja novca od Evropske unije, od Svetske banke. Dakle, ako se mi ne dogovorimo mi nećemo dobiti ta sredstva ni od Svetske banke, ni od Evropske unije, što je već bilo ispregovarano. Naravno, postaviće se možda i pitanje šta će biti sa bankama koje su preuzele obavezu da će one... da neće povlačiti novac u ovom vremenskom periodu...
B92: Govorite o Bečkom sporazumu?
Jelašić: O Bečkoj inicijativi, i sigurno je da ćemo se dogovoriti. Mi smo već imali, nažalost, u prethodnom vremenskom periodu odlaganja svih tih aranžmana. Nadam se da ovoga puta neće biti i zato je jako važno sledećih 5-6 nedelja da se iskoristi konstruktivno i da se priča o konkretnom broju ljudi, o konkretnim ciframa da bi taj aranžman završili što pre.
B92: Ali zašto je naš kreditni rejting, videla sam taj septembarski izveštaj o kreditnom rejtingu ove agencije, DB5A i dalje nizak, da ne kažem ŠKLJ?
Jelašić: Dobro, mi i nadalje imamo, ako uzmete ove druge rejtinge koji se koriste...
B92: A koji imamo aranžman i sve ostalo...
Jelašić: Dobro, pitanje je da imamo aranžman šta bi bilo, verovatno bi bio i još niži. Dakle, mi smo krenuli pre 2-3 godine sa jednim pozitivnim izgledom, pa smo bili posle toga neutralni, pa se onda smanjio na negativan izgled. Sigurno je da mi nemamo aranžman sa MMF-om, da kao što se to dešavalo i kod drugih zemalja, dakle, Mađarska, Poljska itd., da bi i kod nas došlo do smanjenja kreditnog rejtinga, dok kod nas do toga nije došlo.
B92: Dobro, imamo još nekoliko minuta, do kraja godine kakve su Vaše procene kada je reč o inflaciji? Već ste rekli da su regulisane cene za Vas najproblematičnije.
Jelašić: Da, regulisane cene će najverovatnije izići iz onog okvira što je bio dogovor sa Vladom, dakle, povećanje će biti sigurno veće od 15%, za prvih osam meseci već imamo 14,8. To znači da je sa time teže postići naš cilj 8 plus-minus 2%, ali i onim cenama koje se regulišu slobodno na tržištu i određuju slobodno na tržištu je dezinflatorni efekat zbog svega ovoga što se tiče krize mnogo veći. To znači da ćemo mi ipak završiti u onom rasponu koji je bio originalno planiran, to je 8 plus-minus 2%. Po osnovu sadašnjih pretpostavki to bi trebalo da bude tamo negde grubo oko 9% , ali naravno, pitanje je šta će biti iduće godine.
B92: O 2010. govorite?
Jelašić: Mi već sada kada krojimo monetarnu politiku za nas je već isključivo važno šta će biti 2010., a tu će se ponovo postaviti pitanje šta će biti sa regulisanim cenama, pre svega uzimajući u obzir da pojedine cene, a to svi znamo, nisu realne. Dakle, cena struje, a to svako zna da je nerealna, dakle, ako usporedite sa drugim zemljama u okruženju, da tu treba da dođe do korekcije. I naravno, sad je samo pitanje šta će stajati u budžetu, šta će biti predviđeno, planirano za sledeću godinu, a od toga će zavisiti regulisane cene, a to će isto tako imati uticaja na ukupnu inflaciju.
B92: A da recimo država sad to ne reguliše, nego da se to ne reguliše na tržištu kao što Vi predlažete, kako bi se to odrazilo na...?
Jelašić: Znači da se stvaraju docnje, znači, to znači da kada EPS-u treba struja, EPS ode u komšiluk, kupi, kupi skuplje nego što proda. To znači da se negde stvara jedan gubitak, što će država ponovo morati da preliva, da nekako pegla i ponovo je to poreski obveznik.
B92: Dobro, a da li činjenica da je Vlada već premašila tu kvotu od 15 koja stoji u tom dogovoru, govori Vama da Vlada nije baš pouzdan partner?
Jelašić: Ruku na srce, jedan deo toga su cene nafte, što nije bilo predvidivo. Dakle, za to sigurno ne možete da krivite državu, ali opet ima jedan deo što se tiče pre svega lokalnih samouprava. Dakle, januar je bio, inflacija, sećam se, bila je 2,1%, dakle, svi oni koji ništa nisu radili tokom cele godine svi su se oni setili. I zaista bi bio red da ponovo imamo odredbe u budžetu kao što smo imali do pre dve-tri godine a to je da lokalne samouprave ne smeju da dižu cene svojih usluga u većoj meri nego što je stopa inflacije, da se i tamo drže tog dogovora.
B92: Dobro, šta Vam govori o pouzdanosti Vlade kao partnera ta činjenica da je već premašena ta kvota koju ste dogovorili?
Jelašić: To znači da sa stanovišta nafte to zaista nema nikakvog izgovora...
B92: Pustite naftu sa strane...
Jelašić: ... kod drugih sektora verovatno se moglo uraditi nešto više, samo je važno da ponovo će doći 2010., ponovo ćemo krenuti sa nule i bilo bi zaista konačno jako dobro da se ne sete svi regulisanih cena tek juna kad se ispunilo 90% kvote. Dakle, niko se ne bavi sa time ni januara, pa, daleko je još kraj godine a onda naravno to utiče na inflaciju. I da se podsetimo, iduće godine su plate i penzije zamrznute i iduće godine u kojoj meri ćemo realno zarađivati manje, zarađivaćemo manje, zavisi isključivo od inflacije. Dakle, ako inflacija bude 6% iduće godine to znači mi ćemo realno imati svi u džepu 6% manje, ako bude inflacija 7, 8% onda ćemo realno imati svi 7% manje.
B92: A koliko će realno biti sledeće godine inflacija?
Jelašić: Ove godine ta inflacija treba da bude negde po osnovu postojećih planova negde oko 9%, to znači pored zamrznutih penzija i zarada, to znači 9% manje realno svima nama.
B92: Dobro...
Jelašić: Uopšte nije dobro.
B92: Kažem dobro kao hajde više da završimo, pošto je već 10 sati i 4 minuta. Hoću da Vas pitam, zakonodavni odbor Skupštine Srbije treba da raspravlja o Vašem zahtevu, pa Ustavni sud itd. Šta će biti Vaša odluka u pogledu ostanka na poziciji guvernera Centralne banke ukoliko ove institucije presude da su u pravu oni koji su odlučili da smanje platu?
Jelašić: Uopšte o tome još nisam razmišljao, ali što mene ovde fascinira, dakle, svi prepisujemo evropske zakone, ali kada te evropske zakone treba komentarisati onda uvek neki lokalni pametnjakovići se sete da će oni objasniti šta znači nezavisnost....
B92: Hajde, prevedite sad ovo.
Jelašić: Evo, evropska Centralna banka kaže šta znači nezavisnost, dobro, dakle, ona je ovde Bog i batina. Mi prepišemo zakon evropske Centralne banke i kažemo nezavisnost Centralne banke, a onda evropska Centralna banka svima u Evrozoni lepo kaže - nezavisnost znači finansijsku nezavisnost, institucionalnu nezavisnost. A onda posle toga naši kažu - e, pa, hoćemo zakon, ali objašnjenje, pa to je naša domaća stvar, to ćemo mi domaće nekako da nešto skarabusimo, da napravimo. Dakle, naravno da su ljudi rekli sa stanovišta nezavisnosti, ne možete imati jednu nezavisnu Centralnu banku ako vi određujete šta će biti sa primanjima, ako vi određujete da ako guverner nekoga kritikuje e, onda ću ja lepo njemu vratiti na neki drukčiji način itd., što je naravno tipično srpski posao. Dakle, još jedanput, ako hoćemo zakone da kopiramo onda treba i mišljenja isto tako da kopiramo, a ne da mi to u lokalnom aranžmanu objašnjavamo.
B92: A u kojoj meri Vi sada na svojoj koži osećate da ste manje nezavisni, odnosno više zavisni ako Vam je plata, ne znam, 163 umesto kolika je bila?
Jelašić: Ne radi se.... dakle, samo dve stvari, ne radi se o meni, ja samo mogu da kažem da mene ovde ljudi namerno vraćaju zdravo za gotovo zbog toga što sam ja smeo da kažem da treba smanjiti potrošnju, onda su ljudi meni rekli - sad ti treba sam da vidiš na svojoj koži šta to znači.
B92: A ko Vam to vraća?
Jelašić: Nije to toliko važno.
B92: To je jako važno, ako...
Jelašić: Mene samo ovde... znate šta, evo, pre dva dana sam se sreo sa albanskim guvernerom, kaže - Vi ste jedna zemlja čuda, u jednoj zemlji gde je podpredsednik Vlade bivši guverner i u jednoj zemlji gde je ministar finansija bivša viceguvernerka da se donosi ovakav zakon vezano za Centralnu banku oko zarada, kaže, to svet sigurno nije video. Dobro, dakle, ljudi bi rekli - pa, u ovoj Centralnoj banci treba da bude super, bivši guverner podpredsednik, a bivša viceguvernerka ministar finansija. Dakle, to kod nas uopšte ne stoji. Druga stvar, ako vi ne dozvolite da se u Narodnoj banci samostalno određuju zarade koje su daleko, daleko niže nego što su u komercijalnom bankarstvu, vi prosto nećete imati ljude. Dakle, ako neko želi od Narodne banke da pravi političku instituciju gde će svaki put kada dođe do izmene vlasti doći neki guverner koji će doneti svoju političku elitu, svoju političku ekipu, pa postaviti za viceguvernere političare, pa postaviti za generalne direktore političare, tako vi ne gradite institucije. Dakle, ako vi ne plaćate ljude profesionalno, još jedanput naglašavam, mnogo manje nego što je u komercijalnom bankarstvu, onda nećete imati prosto ljude, onda ćete ponovo plaćati konsultante, plaćate ih na neke druge načine, plaćate ih preko prevremenog rada itd.
B92: A u kojoj meri je sada Narodna banka politička institucija zahvaljujući ovome što ste sada rekli?
Jelašić: Hvala Bogu, nije i neće ni biti, ovo sve zavisi od toga šta će biti naravno posle 1. januara. Političari su rekli sve je ovo privremeno do 31. decembra, pa treba da se vidi šta će biti posle toga.
B92: I nećete da kažete ko Vam vraća?
Jelašić: Ne, nije to uopšte važno, ali i još jedanput, dakle, mi imamo... samo da Vam dam jedan primer. Dakle, pre 5-6 godina smo zaposlili deset najboljih studenata koji su prošli sito i rešeto, od tih desetoro ljudi jedan radi u Narodnoj banci, drugih devetoro rade, članovi upravnog odbora, zarađuju 5-6 puta više nego njihova koleginica koja je ostala u Narodnoj banci. I svi su otišli. Dakle, ovako mi ćemo biti super podrška privatnom sektoru, odraditi, lepo edukovati sve naše ljude, svi će otići lepo u privatni sektor. A samo da se podsetimo, u Narodnoj banci, dakle, svi viceguverneri su tamo već 10, 15, 20 godina i ostaće i posle ove Vlade, a bili su i pre mnogo Vlada. Dakle, tako se grade institucije, a ne političke institucije.
B92: Šta ćete Vi odlučiti kada dobijete odluku Ustavnog suda i zakonodavnog odbora, odnosno ako se oni slože sa...?
Jelašić: Dobro, zakonodavni odbor znate šta će reći unapred, to se uopšte ne postavlja kao pitanje.
B92: Dobro, ali da li ćete Vi razmišljati o tome da li ćete ostati tu ili da li ćete analizirati svoju poziciju?
Jelašić: Kad dobijem odluku onda ću da vidim.
B92: Hvala Vam što ste bili gost.
Jelašić: Hvala i Vama na pozivu.
B92: Čuli ste guvernera Centralne banke gospodina Radovana Jelašića i Kažiprst B92 koji su radili Petar Savić i Danica Vučenić, prijatno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
| Takoe
u fokusu |
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
