| |
|
|
14. septembar 2009.
|
Vlada previše luta |
"Nismo bili probirljivi kada se govorilo o toj vladajućoj koaliciji, to nismo mogli u startu da podržimo, ali smo vrlo jasno rekli da ćemo podržati sve ono što smatramo korisnim za naše društvo. Do sada smo to učinili nekoliko puta i mislim da nema dileme da smo spremni da sarađujemo ne samo sa Demokratskom strankom, nego sa svima koji žele da stabilizuju evropsku politiku u zemlji, da ubrzaju evropske integracije, da ponude jasna i konkretna rešenja za ekonomske probleme koji ne proizilaze samo iz svetske ekonomske krize nego iz činjenice da se ovde reforme sprovode polovično ili se uopšte ne sprovode."
|
Gost: Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije
Novinarka: Suzana Trninić
|
B92:Možda se čini da se nismo dugo čuli i videli, ali pitanje je da li se nešto značajnije u ovom kraćem predahu koji smo napravili, promenilo. Skoro da smo tamo gde smo i bili, Vlada je bar tamo gde je i bila. Preznojili smo se oko tog Zakona o informisanju, ohladili se dok je MMF bio u Beogradu, a šta nas sve još čeka u onom što se kolokvijalno naziva vruća politička jesen? U „Kažiprstu“ ovog jutra govori Čedomir Jovanović, lider Liberalnodemokratske partije.
B92: Da ne gubimo vreme i prepričavamo sve ono što je bilo, razgovarajmo o onome što će tek da bude. Da li je vaša stranka spremna da budete partner Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci u reformama javnog sektora koje se najavljuju? Traže partnere, kako u strankama, tako i u nevladinom sektoru, sindikatu, a sindikat već najavljuje proteste.
Jovanović: Mislim da je u ovom trenutku važno konkretizovati tu ideju. Mi smo i do sada vrlo jasno podržavali sve ono što smatramo korisnim za naše društvo, plaćali cenu koju mislim da stranka u ovakvoj situaciji treba da plati. Ne mislim tu na rejting, nego pre svega na kontroverzu koja prati LDP u situacijama u kojima pokušava da nastupa kao alternativa napuštajući taj format iz devedesetih godina po kom smo mi bili osuđeni na život u crno-belom svetu i granice između vlasti i opozicije koja je stranke definisala kao zajednice koje se bave same sobom mnogo više nego bilo čime drugim. Dakle, mi smo pre godinu dana rekli da ćemo učiniti sve kako bi se osigurala evropska budućnost zemlje. Nismo bili probirljivi kada se govorilo o toj vladajućoj koaliciji, to nismo mogli u startu da podržimo, ali smo vrlo jasno rekli da ćemo podržati sve ono što smatramo korisnim za naše društvo. Do sada smo to učinili nekoliko puta i mislim da nema dileme da smo spremni da sarađujemo ne samo sa Demokratskom strankom, nego sa svima koji žele da stabilizuju evropsku politiku u zemlji, da ubrzaju evropske integracije, da ponude jasna i konkretna rešenja za ekonomske probleme koji ne proizilaze samo iz svetske ekonomske krize nego iz činjenice da se ovde reforme sprovode polovično ili se uopšte ne sprovode.
B92: Da li je najava otpuštanja 14.000 ljudi iz javnog sektora jasno i konkretno rešenje?
Jovanović: Vlada previše luta u svojoj ekonomskoj politici i u ovom trenutku mislim da se ne može krenuti u raščišćavanje tog pogrešnog i lošeg nasleđa iz jednog takvog ugla. Mislim da Vlada mora napustiti politiku koja počiva na ideji da je svako drugi dužan da plati cenu promena u društvu osim države. Dakle, ako govorimo o otpuštanju ljudi, onda Vlada prva mora biti efikasna, Vlada mora voditi potpuno drugačiju politiku, mora biti sposobna da rešava probleme, da ih predviđa, da im ide u susret. Ne može tražiti od drugih da razumeju njenu nesposobnost i nemoć, a naravno da smo mi sa druge strane, kao stranka u parlamentu, kao predstavnici građana koji su za nas glasali, dužni da toj Vladi kažemo kada greši i da pokušamo u ovoj situaciji da je usmerimo u onom pravcu u kom to nalažu, ne neki naši stranački interesi, nego interesi ovog društva. Dakle, pre otpuštanja 14.000 ljudi hajde da vidimo šta ćemo da radimo sa najglomaznijom Vladom u Evropi, da li je moguće da su ti odnosi unutar same koalicije toliko nekorektni da u ovom trenutku ta Vlada i sve stranke koje je čine imaju hrabrosti da od društva traže da se na neki način menja, a da pri tom Vlada sama nije spremna na tako nešto? Mi smo pre gotovo godinu dana predložili koncept potpuno drugačije organizovane Vlade sa 12 ministarstava, ne onih ministarstava koja se spajaju da bi se pričalo o manjem broju ministara, nego ministarstava koja su posledica vrlo jasne namere, opredeljenja vlasti da pomeri državu iz svakog segmenta našeg javnog života u kojem je njeno prisustvo prenaglašeno i danas očigledno štetno. Nema puno planova i zbog toga je to manje ili više priča koja ne može da ima drugačiji komentar od onog koji je dao MMF pre dve ili tri nedelje. Reforma javnog sektora je previše dug proces, on je svakako neophodan, ali previše dug proces da bi to bio adekvatan odgovor na one probleme na koje nam Međunarodni monetarni fond ukazuje. Mi ne možemo da budemo licemerni, pre dve godine smo tražili MMF u izbornoj kampanji 2007. godine, MMF nam je potreban, ta vrsta finansijskog policajca je nezaobilazna u javnim finansijama države koja se ponaša tako neodgovorno kao što se ponaša naša država. I zbog toga moramo do oktobra meseca učiniti sve kako bi se formulisala ona ekonomska politika koja bi s jedne strane omogućila između ostalog i te reforme o kojima me i vi pitate, a sa druge strane, ispunjavanje onih kratkoročnih uslova i kriterijuma bez kojih nema novca MMF-a koji nam je neophodan.
B92: Kritikujete glomaznost Vlade, nije prvi put da se govori o tome koliki je kabinet i da on može da bude racionalniji, ali nisam razumela da li ste spremni da ih podržite u ovim nepopularnim rezovima koje je očigledno neophodno sprovesti?
Jovanović: Apsolutno smo spremni da preuzmemo odgovornost i za tako nešto nije potrebno biti ministar u Vladi. Zemlja se mora promeniti i iskreno da vam kažem, niko od nas ne vidi svoj interes u haosu koji se razvija zbog činjenice da se mi distanciramo od tih reformi ili da ih izbegavamo te rezove koji se pre ili kasnije moraju napraviti. Druge partije neka svoj interes traže u nepopularnosti mera koje se moraju sprovesti u zemlji, mi želimo svoj interes da gradimo na rezultatima koji će te mere pratiti. Dakle, prvo što je sporno u svemu tome jeste nedostatak jasnog plana, drugo, da vidimo ko će taj plan realizovati. U ovoj Vladi u ovom trenutku ne vidimo dovoljno kapaciteta za nešto tako i očigledno da ta Vlada manje ili više počiva na autoritetu predsednika države, da se isuviše često iza njega krije. To je svojevremeno predsedniku odgovaralo, mislim da više ni on sam nije spreman da podrži jednu takvu ideju.
B92: Predsednik kaže da je vidljiv kraj krize.
Jovanović: Je l' postoje neki pokazatelji koji govore o prevazilaženju onog oblika krize koji je ovde isuviše dugo bio paravan? Jeste vidljiv kraj krize, ako se posmatraju ti ekonomski parametri koji govore o izlasku iz recesije sve više zemalja eurozone, Sjedinjenih Država, Japana, ali to nema mnogo veze sa onim reformama koje u Srbiji nisu sprovedene i koje bi svakako ispostavile društvu svoj račun bez obzira na sve ono što se dešavalo na ovom svetu pre godinu dana. Dakle, „Liman Braders“ i posustala privatizacija u Srbiji, preglomazan javni sektor, činjenica da su najdominantnije kompanije u našem društvu državne i da su oni istovremeno i najveći gubitnici, to je nešto što samo po sebi ne uliva nikome samopouzdanje, niti može biti i sme biti ignorisano.
B92: Posle usvajanja Zakona o informisanju glavno pitanje je pozicija vaše stranke, te sada kada govorite i kritikujete politiku koju sprovodi Vlada, njenu glomaznost, način na koji funkcioniše, odmah se postavlja pitanje: da li ste zaista snaga koja će uvek da pripomogne kada Demokratska stranka zapadne u neki problem. Da li je LDP sada sigurna prva pomoć kad god zatreba?
Jovanović: A zavisi o čemu pričamo, ako govorimo o privatizaciji NIS-a onda nismo, a ako govorimo o osećaju za neku vrstu specifične obaveze koja nam nalaže da podržimo izmene Zakona o pasošima da zbog nesposobnosti Vlade ne bi trpeli građani, onda da. Ako govorimo o podršci antidiskriminacionom zakonu koji smo sami predložili pre godinu i po dana, pa nemamo pravo da licemerno likujemo na nespretnosti Demokratske stranke i te vladajuće koalicije, onda da. A ako govorimo o ideji da se povećavaju porezi, svakako ne. Ako govorimo o ideji da se reže državni aparat, da, ali ne tako što će se kažnjavati činovnici u državi koji su do posla dolazili tako što su prvo morali da zakucaju na vrata partije koja je na vlasti. Dakle, departizacija i depolitizacija ne počinju od onog prizemnog nivoa o kojem se danas najčešće govori, nego zapravo mora biti promenjen karakter države koja se u ovom trenutku guši i onemogućava nam normalan razvoj.
B92: Ali taj problem glomazne administracije nije od juče, taj problem raste od 2000. godine. Podaci pokazuju da se upravo poslednjih godina taj činovnički aparat uvećao, a jednim delom ste i vi tada bili na vlasti.
Jovanović: Ako govorimo o rezultatima politike za koju sam ja spreman da preuzmem odgovornost, onda svakako u tom trenutku ta vrsta reforme o kojoj vi govorite nije bila prioritet, neke druge da. Nemojte zaboraviti okolnosti u kojima smo mi tada funkcionisali i uprkos svemu čak su i ti poslovi započeti i u nekim segmentima efikasno urađeni. Ali ja bih se vratio na ono što mislim da nismo na neki način raščistili, definisali. Nemojte očekivati od nas da se ponašamo onako kako se ponašaju druge stranke koje svoju političku budućnost grade na šteti koju mogu da naprave aktuelnoj vlasti. Ja mislim da ništa novo neću reći ako kažem da je ova Vlada manje ili više nesposobna i nemoćna, mislim da ću reći ono što misli i većina ljudi u ovoj zemlji, da ona generalno nije zlonamerna prema društvu i da ću onda ponuditi odgovor na takvu situaciju koji je možda danas kontroverzan za neke, ali meni je potpuno jasan i moramo više raditi na tome kako bi postao i većini u društvu jasan. Nema puno koristi za Srbiju ukoliko u ovom trenutku mi svoju energiju usmerimo na rušenje, nekontrolisano rušenje Vlade. Mislim da smo dužni da Vladu usmerimo u onom pravcu u kome želimo da se ona kreće, da je prisilimo da pristane na određenu politiku koja je u ovom trenutku neophodna društvu, da zajedno dođemo do predaha u kojem ćemo organizovati normalne izbore, ne sa ambicijom da se sve vrati nazad, ne sa idejom da se izbori održe u haosu u kom su svi protiv svih, nego isključivo i jasno sa planom da se nakon tih izbora dobije još efikasnija Vlada u obavljanju vrlo konkretnih i precizno definisanih poslova koji nas vezuju za Evropsku uniju, za NATO, za potpuno drugačije odnose u regionu. I naravno, afirmisanje svih onih društvenih vrednosti o kojima se danas sporadično u Srbiji govori, bez kojih mi ne možemo da funkcionišemo.
B92: Ali do kada će Vlada imati to vreme koje joj konstantno dajete, a da je pri tom kritikujete? Niste zadovoljni kako funkcioniše, ali kažete da ona ne sme da padne. Ne mogu da Vas razumem. Ne rade dobro, ali neka ostanu još da rade, a zašto da rade još ako ne rade dobro?
Jovanović: Pa, to je vaše pojednostavljivanje situacije, ja mislim da oni moraju imati našu podršku u ovom trenutku...
B92: Podršku za šta?
Jovanović:... Ukoliko se, recimo, govori o procesu vizne liberalizacije, je li tako? Mislim da zaslužuju našu podršku u trenutku pregovora sa MMF-om, mislim da zaslužuju svaku našu podršku u nastojanju da deblokiraju proces stabilizacije i pridruživanja i istaknu kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Tek nakon ta tri posla, dakle, vizne liberalizacije, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i kandidature, mislim da moramo ući u izbore da bi dobili Vladu koja će efikasnije uraditi one poslove koji prate status zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, jer je očigledno da ova Vlada to ne može da uradi.
B92: Hoćemo li mi kao kandidati za članstvo u Evropskoj uniji biti manje siromašni, manje očajni, manje razočarani i da li će tada Vlada biti manje loša nego što je sada? Da li je kandidatura neka vrsta anestezije da nas sve to manje boli?
Jovanović: Ako govorimo o procesu evropskih integracija, onda vam ja nisam sagovornik za onu vrstu politike koja Evropu tretira kao neku socijalnu ustanovu koja će rešavati sve naše socijalne probleme. Ako govorimo o isticanju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, onda govorimo o društvu koje je dinamično, koje menja svoje unutrašnje vrednosti. Naravno da će biti puno problema, ne verujem da će biti teže nego sada, baš naprotiv, siguran sam da će Srbija koja je otvorena prema Evropi, Srbija koja se takmiči unutar sebe u rešavanju problema koji su ozbiljni, ali koji imaju svoje rešenje, biti zemlja u kojoj svako od nas treba da živi i traži svoju šansu. Mislim da je problem našeg društva u činjenici da mi isuviše pažnje posvećujemo onima koji su gubitnici u tranziciji zanemarujući čitav jedan deo našeg društva koji smatra da nije dovoljno dobio u tranziciji, odnosno da mu se nije otvorila prilika da dođe do izražaja. Ja smatram da i o tom društvu treba razmišljati i u vremenu koje je pred nama mislim da je perspektiva za taj deo našeg društva mnogo bolja nego što je trenutna. I mislim da ti ljudi imaju pravo na oportunizam. Oni koji očekuju da će u Srbiji 21. veka moći da žive onako kako se više nigde ne živi, mislim da će i dalje biti razočarani, da mi svi zajedno moramo učiniti sve kako bi te ljude promenili, i njih i zemlju u kojoj živimo.
B92: Da li ste vi na tom poslu pouzdan partner sadašnje vlade?
Jovanović:To isključivo zavisi od namera Vlade, to isključivo zavisi od njenih namera. Mi smo apsolutno spremni da preuzmemo onu vrstu odgovornosti koja bi LDP definisala kao stranku koja treba da krči put u nekom procesu. Setite se kako je to izgledalo pre godinu i po dana, mi smo smatrali da je loše odbaciti misiju Euleksa, danas naša država potpisuje sporazum sa Euleksom. Da li to sada daje za pravo nama da saplićemo one koji su stavili potpis godinu i po dana kasnije, da likujemo na činjenici da smo mi bili u pravu pre godinu i po dana, i onda da kažemo - okej, hajde da vidimo šta sad može da se uradi, ali da uradimo odmah, a ne za godinu i po dana.
B92: Ali kad kažete namere Vlade, da li vi onda Tadića, odnosno Demokratsku stranku vidite isto tako kao pouzdanog partnera koji bi mogao da vam uzvrati istom merom?
Jovanović: Ali to je onda buvlja pijaca, zna se kako funkcioniše jedna ozbiljna država i kako se uređuju odnosi među strankama i tu za mene nema nikakve dileme, niti mislim da treba da bude dileme za bilo koga ko nas posmatra. Vlada izlazi sa svojim predlozima pred parlament, u parlamentu za te predloge dobija podršku ili ne. Istovremeno, Vlada je izložena pritiscima koji nemaju puno veze sa njenim dnevnim aktivnostima i naš odnos prema problemima koji prate Vladu zbog tih pritisaka zavisi isključivo od namere Vlade i njenog odnosa prema obavezama koje su postavljene pred nju.
B92: A šta je vaša stranka dobila glasanjem za Zakon o informisanju? Konkretno, znate kroz šta je sve taj Zakon prolazio i kakva je bila atmosfera i kakve su sve kritike postojale. Evo, Zakon o informisanju je sada na snazi, usvojen je, šta je time dobio LDP?
Jovanović: Pa, LDP taj Zakon nije tražio i ja mislim...
B92: Ali je pomogao da se ta priča dovede do kraja.
Jovanović: Ja mislim da je u ovom trenutku najvažnija činjenica da mi nismo dozvolili povratak na vlast, ne u formalnom smislu, onim strankama i politici koja je ovu zemlju uništila. Ja mogu da se složim oko toga da su postojali zajednički ciljevi i onih koji su opravdano bili zabrinuti zbog Zakona koji se donosi, a mi smo kritikovali način na koji je to urađeno, činjenicu da su zaobiđena novinska udruženja, da nije konsultovana međunarodna javnost, stručna javnost ovde kod nas u zemlji, da se to radi po hitnom postupku i tu nije moglo biti kompromisa. Insistirali smo na mesec dana dodatne rasprave, to vreme iskoristili da razgovaramo sa novinskim udruženjima, sa onima sa kojima smo mogli da se dogovorimo, dogovorili smo se, sa onima koje dogovor nije interesovao tako nešto nije bilo moguće. Sada imamo taj Zakon pred nama, ono što je najvažnije jeste činjenica da su različiti motivi bili prisutni i oni motivi o kojima mi vodimo računa nisu motivi koji su možda u prvom planu kada recimo vi razmišljate. Novinari su razmišljali o posledicama Zakona o informisanju, ali stranke koje su taj Zakon rušile, rušile su ga pre svega zbog činjenice da su u haosu koji bi pratio činjenicu da je Vlada nemoćna gradile neku novu poziciju za sebe i videli šansu. Ne mislite valjda da su bili isti interesi i nevladinih organizacija i recimo Beogradskog centra za ljudska prava koji je iskazao zabrinutost, Šešelja, Koštunice i Nikolića?
B92: U redu, ali ja pitam vas i vašu stranku: koji je vaš interes u tome što je usvojen Zakon o informisanju?
Jovanović: Rekao sam vam, mi u politici ne možemo da se ponašamo na takav način. U suprotnom bi mogli da me pitate koji je moj interes da 2005. godine kažem da Srbija treba da razmišlja o nezavisnom Kosovu kao realnosti i da se posveti pre svega onoj politici koja će tom Kosovu dati takav smisao da unutar Kosova Srbi mogu da žive drugačije nego što žive danas. Koji je moj interes u tome da, ne znam, 2001. godine odem u Miloševićevu kuću i preuzmem na sebe tu vrstu odgovornosti koja i danas definitivno problematizuje moju politiku? Koji je moj interes da pre dve godine podržimo antidiskriminacioni zakon i da zbog toga budemo žigosani u očima 90% ljudi u ovoj zemlji? Dakle, ne možete da govorite o našem interesu, jer ako na takav način posmatramo politiku, onda je ona isuviše sebična i ja u toj politici ne vidim ni svoj smisao. Ne vidim šta bi bilo bolje za moju decu ukoliko bi LDP-u bilo super u Srbiji koja nestaje. Baš naprotiv, ja mislim da moramo da iskoračimo iz jednog takvog sistema i da počnemo da razmišljamo o toj široj slici. Ta šira slika je sada meni kristalno jasna i mislim da je jasna većini ljudi u ovoj zemlji. Ovaj Zakon o informisanju pokazuje s jedne strane svu nemoć vladajuće koalicije, a sa druge strane, jedna opravdana inicijativa uređenja medijskog sektora u našem društvu je potpuno kompromitovana i o tome se takođe mora govoriti. Mediji i medijska udruženja sami po sebi nisu imali snagu da daju život onom pravu koje je utvrđeno Zakonom 2003. godine kada je rečeno da će mediji samoregulacijom regulisati medijsku scenu, tako da kada govorimo o Zakonu o informisanju, onda mi zapravo govorimo o problemu koji je znatno dublji od tog prvog plana u kom se sam Zakon pojavljuje. Mi nismo dozvolili da slabost Vlade dovede do njene potpune kompromitacije i gubitka i to malo autoriteta i potpunog haosa koji bi nastupio u zemlji u kojoj praktično dominantnu poziciju i inicijativu imaju stranke koje nemaju Srbiji šta drugo da ponude osim onog u čemu smo već živeli u devedesetim i do prošle godine.
B92: Kako sve to o čemu vi sada govorite nisu uz Zakon o informisanju uspeli da prepoznaju Žarko Korać i Vesna Pešić, kako da samo vi vidite tu širu sliku na takav način?
Jovanović: Ja mislim da svako ima pravo na ličan stav i da su njihovi stavovi lični.
B92: I da budu toliko različiti? Ne računam gospodina Koraća, ali gospođa Vesna Pešić je predsednica vašeg Političkog saveta, to je savetodavno telo. Koliko se može čuti, i na sednici tog Političkog saveta je bilo žestokih kritika vaše podrške Zakonu, bilo je velikih protivljenja.
Jovanović: Pa, ja vam moram reći da ne razgovaramo na nivou glasina i, hajde tako da kažem, nekog podmetanja. Prvo, nikakvih podela u Političkom savetu nije bilo, baš naprotiv, mi smo o svemu otvoreno razgovarali. Ja mislim da je to snaga LDP-a, činjenica da neko može da glasa drugačije. Ono što ne mogu da prihvatim je da bilo čiji stav može da ima veću ili manju težinu, to su lična uverenja i sa ličnim uverenjima se ne polemiše. Ali o ovome o čemu mi sada govorimo nismo bili lični. Ako se govori o medijskim slobodama koje su veoma važne i gospodinu Koraću i gospođi Pešić, mislim da mi ne živimo u društvu u kojem te medijske slobode postoje i koje su izražene, a ako govorimo o problemima koji su pratili izmene Zakona o informisanju, mi smo većinu njih uklonili prvo kroz činjenicu da je otvoreno još 30 dana dodatne rasprave. Potom kroz činjenicu da smo praktično uspeli da ukinemo i onaj depozit pri osnivanju medija, potom da uvedemo postupno tu kaznenu politiku, da istovremeno izbrišemo jedan veoma loš član Zakona koji bi blokirao medije i praktično ih ugasio ukoliko su nelikvidni. I na tome recimo možemo da posmatramo razliku između prava na lični stav ili neki odnos prema javnom interesu. Mediji koji su u blokadi su oni mediji koji su najkritičniji prema nama i mi nismo dozvolili da se oni ugase...
B92: Ali bez obzira na sve to o čemu govorite, gospođa Vesna Pešić govori to je da se ovim Zakonom ukida sloboda štampe, da slobodu štampe ukidaju, kako je rekla nedavno u intervjuu „Vremenu“, nemušte partijske igranke, gruba borba za moć i materijalna korist.
Jovanović: Ja se s tim uopšte ne slažem. Ako govorimo o slobodi štampe, onda ja ne vidim gde je ta sloboda danas u Srbiji. I ja ne mislim da kada govorimo o slobodi možemo slobodu da svedemo na tako jeftin princip kao što je onaj koji u ovom trenutku uređuje naše živote. Izvinite, ali ako vi imate apsolutno pravo u odnosu prema pojedincu ili prema našoj zajednici, onda to pravo mora da prati i neka vrsta odgovornosti, a ja to danas ne vidim u Srbiji. Daleko je Srbija od te vrste slobode, ne samo u medijskom smislu, nego u bilo kom drugom. Konačno, mi živimo u društvu u kom se polemiše da li neko ima pravo da voli ili za to mora da traži dozvolu. Mislim da je bilo previše neiskrenosti u mnogim kritikama koje su pratile izmene Zakona o informisanju, previše sujete i nespremnosti da se pomogne u rešavanju problema koji su nasleđeni i problema za koje recimo, hajde da kažem, ta generacija koja je pokazala razumevanje za glasanje o Zakonu unutar LDP-a najmanje odgovorna. Mi smo ovakvu Srbiju nasledili, nismo je stvarali. Oni koji su bili dužni da toj Srbiji daju više smisla od onog koji trenutno ima treba da nam u tome pomognu. Najmanje mislim na profesora Koraća i gospođu Pešić, među nama su potpuno korektni odnosi, ali unutar stranke političke odluke se donose većinom i one su vrlo jasno donete u svim organima stranke.
B92: Jedna od kritika glasi da je ovaj Zakon donet zbog političara. Da li se, gospodine Jovanoviću, ovim Zakonom o informisanju sprečava samo to da Čedomir Jovanović, Mlađan Dinkić, Pera Perić, ministar, svejedno, bude ubuduće na naslovnim stranama, da se govori o njihovim porodicama, o njihovom privatnom životu? Ili je ovaj Zakon usmeren na to da se ne dopusti 90% sadržaja koji se objavljuju, iako su nedopustivi, često i anticivilizacijski, dostupni svakom, nezavisno od uzrasta?
Jovanović: Hajde da kažem da nije sporno da su motivi koji su pokrenuli izmene Zakona o informisanju otprilike takvi kako ste ih vi pomenuli. Jasno je da je to frustracija pojedinaca u Vladi koji više nisu bili spremni da tolerišu situaciju u kojoj se nalaze, ali uprkos svemu tome činjenica je da je Dinkić danas žrtva Frankeštajna koga je prethodno sam stvorio, ničim nam ne daje za pravo da mi sad u tom Frankeštajnu vidimo uspavanu lepoticu. Znači, mi imamo ozbiljan problem u našoj medijskoj sceni, ne samo, kao i u svakom drugom segmentu javnog života...
B92: Da li ga rešava ovaj Zakon o informisanju ili je potreban novi?
Jovanović: Pa, ne može nijedan Zakon to da reši ukoliko nema jasne svesti o značaju problema sa kojim se mi suočavamo. A ukoliko novinsko udruženje laže javnost, ukoliko vi u svojim emisijama navodite neodržive primere kao osnov za kritiku izmena Zakona o informisanju. Pa, šta još možete vi da kažete o mojoj porodici što je za mene tako značajno da ja sada podržavam izmene Zakona o informisanju da se nešto ne bi saznalo? Da, ali mene interesuje koliko vredi jedan ljudski život, koliko vredi život nekog deteta koje se uništava. I bilo bi fer da ne budemo svesni problema sa kojim se suočavamo samo onda kada nas to zaboli. Kada B92 prođe kroz šikanu u nekim medijima, onda se setite i komentara na sajtu tih medija, da postavite pitanje ko su vlasnici tih medija i ko stoji iza tih kampanja. Pa, ti mediji su i dan pre toga i danas imaju svoje skrivene vlasnike. Institucija registra je nezaobilazna u svakoj normalnoj evropskoj zemlji, bez registra javnih glasila mi ne možemo da imamo uređen medijski život, bez registra ćemo i dalje imati neke zemunske klanove koji će uređivati novine po Srbiji. To je naš zajednički problem.
B92: Ali isto tako postoji i mišljenje predsednice vašeg Političkog saveta da je to opet uvođenje dozvole za slobodu koja je garantovana Ustavom?
Jovanović: Pa, izvinite, i kad odete na buvlju pijacu tražite dozvolu za tezgu, i to nije tako. Znači, prosto, to su sada neke teme o kojima mi možemo da polemišemo do... Ja ne znam ni za jedan medij koji nije dobio dozvolu u Srbiji da normalno radi, to se nikad neće desiti.
B92: A novi Zakon o informisanju? Da li isključujete tu mogućnost posle ovih usvojenih izmena?
Jovanović: Ne, apsolutno. Vi znate da smo mi kritikujući ideju da se na takav način raspravlja o Zakonu, jer za nas ovde Zakon manje ili više nije tema. Za nas je prioritet bila činjenica da je Vlada samu sebe dovela u bezizlaznu situaciju i da sada neki drugi u tome vide svoju šansu, u kojoj nema nikakve šanse za normalan svet koji živi u ovoj zemlji.
B92: Ali onda se stiče utisak da vi Vladu spasavate samu od sebe.
Jovanović: Da.
B92: Pa, zbog čega?
Jovanović: Pa, zbog toga što šteta koja prati njen pad ni po čemu ne bi bila manja od štete koja bi pratila pad Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, pa smo onda bili osuđeni na petogodišnju agoniju iz koje danas ne možemo da iskoračimo. Zato što ne možemo da gradimo svoj interes na šteti i na haosu koji proizilazi iz činjenice da je neko nesposoban, pa da je sam sebe srušio.
B92: Objasnite?
Jovanović: Znači, mi smo insistirali na vraćanju novinara u tu, hajde da kažem, radnu grupu, tj. formiranje tima koji će zajedno sa novinskim udruženjima definisati strategiju. Dalje, reforma medijskog zakonodavstva, tu pre svega mislimo na Zakon o dodeli, medijskoj koncentraciji, Zakon o oglašavanju, Zakon o radio-difuziji. Treba da vidimo šta ćemo da radimo sa javnim servisom, da li ovaj Zakon dovoljno uređuje njegov rad ili ne. I ako neko ima interesa da pokreće pitanje izmena Zakona o informisanju, zašto da ne, ali ja mislim da u svakom od tih poslova moramo voditi računa o problemima u kojima se naše društvo nalazi. U činjenici da je kod nas potpuno relativizovana razlika između istine i laži, u činjenici da smo mi društvo bez ikakvih stabilnih vrednosti, u činjenici da je ovde kod nas u Srbiji ratni zločinac još uvek heroj, zbog toga što očigledno ne postoji dovoljno svesti koja bi pratila značaj jedne takve poražavajuće istine. I na to možemo da odgovorimo i to možemo da ignorišemo. Ignorisanje će osuditi našu decu, ne više nas, pa će onda ona morati da odgovaraju na pitanja koja postavlja njihova generacija i na ona pitanja na koja su bile neposobne generacije njihovih roditelja. Kao što mi danas odgovaramo na pitanja na koja su bila nesposobne da odgovore generacije naših roditelja. Pa, umesto propovedanja o idealnom svetu neka pogledaju istini u oči i vide kakva je Srbija u kojoj mi danas živimo i gde je u toj Srbiji... i kome je svanulo. I kakve su to slobode koje se sada recimo u svetu novinarstva gaze izmenama i dopunama Zakona o informisanju, kroz činjenicu da će biti uveden registar, pa će onaj ko izdaje novine morati da se predstavi kao vlasnik tih novina. Ko je danas vlasnik „Novosti“ ne znamo, ko je danas vlasnik „Presa“ ne znamo, ko je vlasnik „Identiteta“, „Nacionala“, „Srpskih nacionala“, „Internacionala“, „Srpskih internacionala“, „Balkana“, „Evropa“, ne znamo. Ali znamo da su to organizovani projekti koji služe za satanizaciju i uništavanje predstavnika one politike koja želi zemlju da promeni. Ja sam u jednoj takvoj Srbiji živeo i nismo imali razumevanje medijske scene ni 2001, ni 2002. ni do 12. marta 2003. godine. Sećam se kako su nam postavljali pitanja da ne možemo da ignorišemo pisma Ljiljane Buhe. Na dodeli godišnje nagrade Osvajanje slobode mene su novinari pitali ne šta imam da kažem o laueratu, nego šta imam da kažem o pismima Ljiljane Buhe u kojima ona optužuje Zorana Đinđića da je kriminalac. Kad je Zoran ubijen onda su se svi osvestili. To je trajalo tri meseca, pa je nakon toga najveći problem Srbije bio Biro za komunikaciju sa Vladimirom Popovićem. I danas medije u Srbiji brane oni koji su medije u Srbiji palili pre godinu dana zajedno sa Beogradom. To je paradoks i ja na taj paradoks ne mislim da pristanem i drago mi je što na to ne pristaje ni LDP. Siguran sam da je to u interesu većine ljudi u ovoj zemlji i baš sam uveren da će sve ono što smo do sada radili, kao i ono što nameravamo da uradimo, uspeti na kraju da afirmiše tu ideju alternative u politici i na takav način dopusti ljudima da iskorače iz tih rovova u koje su zgurani pre 15 ili 20 godina kao partijski vojnici jedne ili druge stranke zbog toga što su na to bili osuđeni ili što nisu imali izbora.
B92: Pomenuli ste donošenje te neophodne strategije za reformu medijskog sektora. Da li ste sa bilo kim iz vladajuće većine razgovarali o eventualnom održavanju sednice Skupštine na kojoj bi ti predlozi bili na dnevnom redu?
Jovanović: Mogu da vam kažem da je već sastanak održan. To je bio sastanak predstavnika Ministarstva za kulturu, predstavnika novinskih udruženja, predstavnika stručne javnosti, dogovorena je metodologija rada. I zbog ove emisije sam tražio informacije o tempu, planira se u narednih sedam dana, sada se radi na nekim prevodima, planira se u narednih sedam dana sastanak na kome bi bili precizno definisani naredni koraci. Naravno da LDP ne da neće biti problem i prepreka u održavanju takve sednice, nego ćemo insistirati i biti lideri u definisanju onih zakona koji će dodatno reformisati i unaprediti našu medijsku scenu, jer ja mislim da je velika razlika između većine novinara u Srbiji i onog što je danas u Srbiji dominantno. I naravno da imamo razumevanja za sve one koji iskazuju bojazan i opravdano kritikuju pojedina rešenja u ovom Zakonu, ali naši motivi su isti, ali su nam ciljevi u ovom trenutku drugačiji. Prosto, ta šira slika nas obavezuje...
B92: Kako ćete odgovoriti na inicijativu SPS-a da se donese novi Zakon o informisanju?
Jovanović: Pa, definitivno SPS neće biti taj čije ćemo inicijative slediti i to ne zbog toga što mislim da SPS tako nešto ne treba da predloži, nego zbog toga što je politika SPS-a neodgovorna, neiskrena i što je on zajedno sa G17 i proizveo ovu krizu koja bi imala mnogo dublje posledice od onih o kojima se u javnosti govori upravo zbog sebičluka koji je karakterističan i za jednu i za drugu partiju. I to jasno treba reći. Kada Dačić nastupa kao zamenik predsednika Vlade podsetite ga da ta funkcija nije ustavna, kada nastupa kao prvi potpredsednik recite mu da ta funkcija nije ustavna i recite da mi žmurimo i ćutimo o tome zbog činjenice da su to bile cene stvaranja jedne koalicije koja treba da završi posao koji je započela, ne dopuštajući na takav način povratak na vlast one politike koalicije koja je srušila ovaj grad i Srbiju konfrontirala sa čitavom Evropom prošle godine.
B92: Recite mi, na kraju, gde ćete da budete 20. septembra, to je bilo jedno od pitanja koje zanima čitaoce na našem sajtu. Na koji način će se LDP odnositi prema održavanju „Povorke ponosa“, da li ćete ih podržati?
Jovanović: Prvo, organizatori „Povorke ponosa“ znaju šta svako od nas misli o svemu tome, znaju koliko smo mi uradili ili nismo uradili da bi to prošlo na najnormalniji način. Za mene je to događaj koji nema nikakve veze sa politikom, jer je mnogo univerzalniji od bilo koje stranke. Ja ću vrlo rado prošetati sa Jelenom, a LDP tog dana kao stranka nema šta da traži na platou i toj šetnji, a ljudi koji LDP čine mislim da i ovako dele te vrednosti, da je nezamislivo organizovati to bez njihovog prisustva. Ono što je važno jeste da svi pored nas koji se bave politikom u Srbiji moraju razumeti koliko je važno da to prođe bez incidenata. Ja ne želim da obaram ruku ni sa Tadićem ni sa Đilasom, ali u danu u kome je Đilas dao naizgled trapavu izjavu, zapravo sa vrlo jasnom porukom, Obama je odlikovao Hari Vilka posmrtno, a predsednik Izraela je govorio na velikom mitingu u Tel Avivu koji je organizovan zbog ubistva dva homoseksualca. Mislim da mi ne možemo pristati na zemlju u kojoj morate da tražite dozvolu da bi nekog voleli, a kad hoćete nekoga da maltretirate za tako nešto odgovarate i podrazumeva se da ste u tome slobodni.
B92: Hvala što ste govorili u „Kažiprstu“. Bio je ovo „Kažiprst“, pozdravljaju vas Nikola Gregović i Suzana Trninić.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
 Download B92 emisija
|
|
