| |
|
|
8. jun 2009.
|
Igranka bez prestanka |
„Relativni gubitnici jesu blok stranaka oko Demokratske stranke i tu treba videti koliko i kakvi odnosi postoje unutar ovog bloka, koliko Demokratska stranka šlepa neke druge koji nemaju političku težinu i kako recimo pozitivno sinergetski delovati u ovom bloku. I to je nešto što se mora izvući kao neka vrsta zaključka i prosto neka vrsta radikalizacije u smislu brige za takozvane obične male građane, a manje upetljanosti u neku vrstu federacije, lobija i interesnih grupa, jeste nešto što je važno za demokrate“
|
Gost: Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka
Novinarka: Suzana Trninić
|
„Relativni gubitnici jesu blok stranaka oko Demokratske stranke i tu treba videti koliko i kakvi odnosi postoje unutar ovog bloka, koliko Demokratska stranka šlepa neke druge koji nemaju političku težinu i kako recimo pozitivno sinergetski delovati u ovom bloku. I to je nešto što se mora izvući kao neka vrsta zaključka i prosto neka vrsta radikalizacije u smislu brige za takozvane obične male građane, a manje upetljanosti u neku vrstu federacije, lobija i interesnih grupa, jeste nešto što je važno za demokrate“
B92: Nemačka, Belgija, Španija, Zemun, Voždovac, Kosjerić imali su izbore. Možda je Evropski parlament daleko od nas, ali je svakako pitanje u kom kontekstu ćemo mi biti tema evropskih poslanika ako se ima u vidu šta sve nismo završili, a kakve su nam želje, ali i činjenica da je desnica odnela prevagu na tim izborima juče. Zemun, Voždovac, Kosjerić pokazali su ko kako stoji u našem biračkom telu. Pokreće se novo pitanje: da li koalicije koje očekuju te stranke koje su sada prošle na ovim izborima mogu da predstavljaju neke nove koalicije na nekim narednim izborima na republičkom nivou. Neka to budu teze za današnji „Kažiprst“. Moj gost je Zoran Stojiljković. Profesore, dobro jutro i dobro došli.
Stojiljković: Dobro jutro, bolje vas našao.
B92: Izborni rezultati nisu iznenađenje, ali da li ste očekivali tako malu izlaznost? Kakva je struktura biračkog tela koje je juče izlazilo na izbore u ove tri opštine?
Stojiljković: Pa, da kažem, svi smo se mi profesionalno izveštili, moglo bi se reći da nema analitičara koji kaže da su mu izborni rezultati iznenađenje nego su u granici očekivanog, kao što i svi ljudi iz izbornih štabova i marketinških službi stranaka kažu da su na ovaj ili na onaj način dobili izbore, bez obzira na objektivne rezultate. Ali formalno gledano izborni rezultati jesu na nekoliko ravni izvesno iznenađenje, odnosno izvesno pomeranje političke scene koje može imati ozbiljne rezultate. Mislim pre svega na domaće izbore, ove lokalne i pre svega na ove u beogradskim opštinama. Jednostavno bilo je za očekivati da će izlaznost na lokalnim izborima, koji nisu uvek vezani za republičke parlamentarne izbore, biti manje atraktivna za građane, pogotovo u gradskim opštinama, jer znamo koliko realnih ovlašćenja, odnosno ingerencija imaju gradske opštine. Ali je ipak izlazak približne trećine biračkog tela, čak ako uračunamo i to da nam je efetivno biračko telo u zemlji manje od onog formalnog, recimo ispod polovičnog sigurno i to je nešto što pokazuje nizak stepen energetske aktivnosti i vezanosti za političke institucije, odnosno njihove kredibilnosti koje ima biračko telo. Imajući u vidu da je jedan broj birača simpatizera stranaka izašao, hajde da kažemo, reda radi, da to ne ide u prilog drugih, onda možemo govoriti o ozbiljnoj krizi poverenja u političke institucije i to je nešto što ovi izbori pokazuju. Koliko lokalni izbori inače mogu biti interesantni pokazuje primer Kosjerića, koji nije baš analogan primerima Voždovca i Zemuna, ali pokazuje da je ozbiljna kriza poverenja nešto što je tipično ili karakteristično za ove izbore za beogradske opštine. I očito, gledajući rezultate čini se da su na neki način birači vladajuće koalicije, pre svega bloka stranaka oko Demokratske stranke svojim neizlaženjem na izbore na izvestan način kaznili svoje političke reprezente.
B92: E, o tome ćemo da razgovaramo, ko je tu kažnjen, a ko je pobedio
Stojiljković: Opet da se vratimo političkom marketingu, ja mogu reći ako sam sada predstavnik bloka oko Demokratske stranke da je utešna stvar time što sam dobio ili što sam prvi u dve, najverovatnije u dve ili možda samo jednoj opštini od tri na kojima su bili izbori i da ću ostati u sedlu vlasti i da je kazna koju birači pokazuju relativno umerena, ostajem relativno pojedinačno gledano najjača stranka, a moji potencijalni birači nisu prešli u drugi tabor, jednostavno su samo malo ostali kod kuća.
B92: Da li je uteha nešto što može da zadovolji stranku koja je prva partija u Vladi, stranku koja slovi za najjaču danas u Srbiji? Da li uteha može da bude razlog za zadovoljstvo?
Stojiljković: Da vam kažem, jednostavno mi od nekakvog globalnog političkog utiska, imidža ili političkog marketinga treba da idemo, pogotovo stranačka rukovodstva na ovom ili onom nivou, u ozbiljnu analizu. Prvo, očito je, može se reći, da uvek na nekom međuperiodu između velikih nacionalnih izbora na izborima budu kažnjene stranke vlasti. To je gotovo nepisano pravilo, izgube poneki procenat glasova. Ako je to krizni period, onda je to nešto izraženije. Naravno da ima i nečega što se može objasniti izvesnim zamorom vlasti, odnosno rezervama koje birači mogu imati prema pomalo već istrošenoj vlasti koja je kontinuirano na vlasti u Beogradu već gotovo čitavu deceniju. I to je jedan deo objašnjenja. Međutim, jedan deo objašnjenja očito pokazuje i činjenica da nakon promena uz sva obećanja nije došlo do smanjivanja kriminala i korupcije, da čak građani imaju osećaj da je to izraženo u većoj meri. Nije ljudima jasno dovoljno ili ne žele da znaju koliko je problem ingerencija između republičkog i gradskog nivoa to što gradski nivo nema dovoljno transparentnosti, nije dovoljnog kapaciteta vlasti kad se radi o najodgovornijim ljudima. To je nešto što građanima je u drugom ili trećem planu i činjenica je da u ovoj situaciji građani Beograda razmišljaju o tome da žive u nekoj situaciji permanentnog saobraćajnog kolapsa, i ono što je najbliže ljudima, sem tih malih investicija i popravaka i uređivanja lokalnih ambijentalnih celina, da Beograd nije decenijama dobio nijedan most.
B92: Šta ih je opredelilo za naprednjake?
Stojiljković: Znači, relativni gubitnici jesu blok stranaka oko Demokratske stranke i tu treba videti koliko i kakvi odnosi postoje unutar ovog bloka, koliko Demokratska stranka šlepa neke druge koji nemaju političku težinu i kako recimo pozitivno sinergetski delovati u ovom bloku. I to je nešto što se mora izvući kao neka vrsta zaključka i prosto neka vrsta radikalizacije u smislu brige za takozvane obične male građane, a manje upetljanosti u neku vrstu federacije, lobija i interesnih grupa, jeste nešto što je važno za demokrate. S druge strane, čini se da je to indikacija i recimo ono što je trebalo da posluži kao interpretacija ovih izbora, jeste činjenica da se pokazuje da su naprednjaci u odnosu 80 : 20 uzeli neko biračko telo nekada zajedničke Radikalne stranke. I to ima dvostruku vrstu utiska i uticaja na političku scenu, što je najvažnije. S jedne strane, očito da je svaki radikalni aranžman ili angažman poslanika radikala na gradskom ili republičkom nivou, a posle ovoga u velikoj meri nekredibilnijem. Videćemo kako će se oni ponašati, da li će izvući neku pouku iz toga. Što se tiče naprednjaka, očito da su se ovim legitimirali i to, čini se, kao pojedinačno najjača stranka, imajući u vidu da DS nastupa u koaliciji. I to snažno duva u vetar ovoj stranci, ona sada može pokazati s jedne strane prilično imperijalne ambicije, da ona bude centar okupljanja takozvane narodnjačke koalicije. Videćemo kako će DSS i Koštunica reagovati na to, ne možda na gradskom koliko na republičkom planu, što je vrlo važno i indikativno. I to pokazuje isto tako da će verovatno pritisak naprednjaka biti naglašen, ako na kraju bude nekih takozvanih velikih koalicija na lokalu, to na najbolji način signalizira da je vrlo verovatno očekivati tokom sledeće godine i nacionalne izbore.
B92: Ali postoje još dve stvari koje su se pokazale na ovim izborima. Jedna je da je SPS vrlo dobro prošao, ali da je prošla i Lista za toleranciju Rasima Ljajića.
Stojiljković: Jeste. Pazite ovako, ja bih rekao kad pogledate ove lokalne izbore u Beogradu, makar, da vi imate jednog apsolutnog dobitnika, to je koalicija oko SPS-a, dva recimo relativno značajna dobitnika, to su Lista za toleranciju gospodina Ljajića i naprednjaci. Gubitnici, šta god budu rekli, jesu radikali, iako su ostali parlamentarna stranka i gubitnici jesu, imajući u vidu da nisu prošli u dve od tri opštine, grupacija oko LDP-a. Relativni gubitnik jeste i grupacija oko Demokratske stranke. Znači, u grupu dobitnika, uslovno rečeno, ovih izbora pored naprednjaka spadaju nesporno koalicija oko SPS-a i Lista za toleranciju. Koalicija oko SPS-a je, kažem, jedini apsolutni dobitnik pošto je, imajući u vidu nisku izlaznost, jedina koalicija koja ima čak nešto veći broj glasova nego što je imala prošle godine. Treba imati u vidu, kad gledamo dobitke naprednjaka, treba to relatizovati kroz to što je i njihov ukupan broj glasova zajedno sa radikalima, imajući nisku izlaznost, nešto što relativizuje ovaj uspeh. Kod SPS-a se ne radi o tome, očito se radi o nekoliko stvari, prvo, jedna umivena retorika, jedna količina tolerancije prema drugima, opravdavanje ovog izbora i za njihovo biračko telo koje je pokazalo da je ipak dovoljno pragmatično da shvati da se neki interesi ostvaruju u bloku vlasti, a ne u izolacionizmu. Uzimanje strateških mesta s kojih se može upućivati poruka o borbi protiv korupcije. Znate, izgleda da ta kombinacija ako dobijete recimo na nacionalnom nivou Ministarstvo za policiju i za obrazovanje nije tako loš izbor. Osim toga, koalicija u kojoj je jedan uticajan regionalni političar, za koga vlada uverenje da je u svom mestu napravio čudo i koji drži natpolovičnu vlast, plus potencijalno uvek svima interesantna Partija penzionera, jer kad pogledate, najveći socijalni birački agregat jesu penzioneri koji čine gotovo nešto između trećine i četvrtine ukupnog biračkog tela. Jeste jedna kombinacija koja pokazuje svoje rezultate. Osim toga, videlo se da partija sa razvijenom kapilarnom organizacijskom mrežom i sa pročišćenim tim kadrovskim... osnovom koja je drži, jeste nešto što ne treba otpisati. I svi takozvani analitičari koji su činjenično govorili da je biologija stvar opstanka ili prisustva na političkoj sceni SPS-a su se duboko prevarili.
B92: A u kom pravcu idu oni kada čujete na primer Ivicu Dačića koji govori da niko ne može da kupi Srbiju, da su oni spremni da se obračunaju i sa najvećim tajkunima u zemlji?
Stojiljković: Ja mislim da je recimo ova situacija plod kombinacija nekoliko događaja. Prvo, od promene vlasti 2000. je prošlo gotovo deset godina, znate, videli smo i relatizovali sve uspehe i sve probleme koje svaka vlast ima.
B92: Pa je vreme da zaboravimo?
Stojiljković: Vreme je da se zaista da šansa akterima ako prihvate demokratsku matricu. Oni su je formalno gledano prihvatili i načelnom tom proevropskom orijentacijom i svojim približavanjem i legalizacijom, hodom ka Internacionali, znači, to više nije stranka koja je nepriznata međunarodno, koja je potpuno izolovana i koja treba na ovaj ili onaj način da nestane, što je veliki kapacitet. S druge strane, oni imaju jednu ozbiljnu retoriku koja je levičarska, što u vreme krize za socijalne slojeve, za većinu siromašnog stanovništva odgovara nešto, i praktično jeste, i sa realne pozicije da se nešto učini antikorupcijska. Jer, u ovoj našoj zemlji sa ovakvom strukturom, neka vrsta večitog političkog evergrina je kombinacija jedne nacionalne umerenosti, ali i nacionalno dosta naglašenog stava i vrlo jasne socijalne retorike. I to je nešto što je takav vrednosni mejnstrim među građanima Srbije. Ko je dosta ili dovoljno blizak tome taj i ima uticaj u biračkom telu. Izgleda da je to formula koja je radila kako za naprednjake, tako i za socijaliste.
B92: Da li ovakvi rezultati kakvi su, a ostaje još da se vidi šta je sa Voždovcem, da li oni daju prostor bilo kome za čvršće pregovaračke pozicije kad je reč o formiranju vlasti?
Stojiljković: Samo da ne zaboravimo i gospodina Ljajića. Gospodin Ljajić je slična ta matrica...
B92: U tom kontekstu da razgovaramo, kontekstu formiranja vlasti u dve beogradske opštine.
Stojiljković: Ono što sam hteo da kažem kod Liste za toleranciju, to je isto to, pazite, ovo jeste neka vrsta ličnog prestiža Rasima Ljajića koja je prenesena na multikulturalne sredine i izašla iz okvira samo Sandžaka. I koja isto tako pokazuje kombinaciju koja je deo imidža gospodina Ljajića. Znači, s jedne strane, čoveka koji vodi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i koji pokazuje naglašenu socijalnu osetljivost i to je nešto što uglavnom je dosta popularno među građanima Srbije. S druge strane, to treba da pokazuje i neku toleranciju prema različitim socijalnim determinacijama i pripadnostima svakog od nas i očito je da je to i u Beogradu prošlo, znači, prošlo čak i u Zemunu.
B92: Ali vodi i Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom.
Stojiljković: Vodi ga onoliko umereno i vodeći računa o interesima Srbije, a svi građani Srbije otprilike imaju nepisano pravilo ili način razumevanja da je prosto, pošto to niko od takozvanih Srba nije hteo da su to dali gospodinu Ljajiću.
B92: Ostaje nam, dakle, sada da razgovaramo o koalicijama koje bi eventualno mogle da se naprave. Govori se da je u Zemunu praktično nemoguće formirati vlast, da će se tamo ponovo raspisivati izbori. Da li zaista neko može sada tako da se ušanči i dovede do takve situacije da nikakav dogovor ne može da se napravi? Koliko se to sad isplati?
Stojiljković: Da, pa da vam kažem, ovo će samo govoriti o tome da izbori jesu nužan preduslov za demokratiju, ali nisu nikako dovoljni, jer će se pokazati da su koalicije, mislim i na Voždovcu neće biti nimalo jednostavno, dosta komplikovana stvar, odnosno da izborni rezultati ne rešavaju samim tim stvari i menjaju formule. Ja se bojim ako bude manje-više istoga da to vodi sa prečestim izborima u zasićenje birača. Ono što je mnogo važnije, što sada treba da shvate partijska rukovodstva, makar na gradskom nivou, jeste da mora se napraviti neka vrsta dogovora sa građanima i da proces vladanja mora da bude daleko, što bismo mi rekli, transparentniji i u većoj vezi sa građanima i građanskim asocijacijama i sa više dijaloga socijalnog i sa predstavnicima poslodavaca i sindikata, nevladinih organizacija, jer to je nešto što podiže kapacitete vlasti. Inače će građani misliti da je ova ili ona formula političara ili političkih stranaka i grupacija manje-više ista stvar za njih i da to ne dotiče njihove životne uslove. No, koaliciju će ovde biti problematično napraviti, sad će svako imati neku vrstu pregovaračkog ili ucenjivačkog potencijala. Ja ne očekujem da će se to uraditi jednostavno i brzo i to će imati nekoliko nivoa. Sad će svi sačekati da vide zvanične rezultate večeras i da izračunaju broj dobijenih mandata. Prosto će se onda pokušati u dosadašnjim koalicijama nešto uraditi, s tim što sada Nikolić i naprednjaci će pokušati da oko sebe oforme takozvanu narodnjačku koaliciju kao jezgro njihovog okupljanja. I mislim da će na gradskom nivou to biti moguće. Ono što je problem za Zemun pogotovo jeste sada taj ucenjivački potencijal radikala. To neće ići bez ove ili one podrške radikala oko Todorovića, da li će oni biti spremni da idu na to, u kojoj meri, da li po cenu nevoljnog, iznuđenog izbora da ne bi bilo ponovnih izbora, videćemo. Znači, to je velika jedna enigma, druga enigma jeste šta ako, opet mora biti neke garancije i za manjinsku vlast, da se ne zavaravamo, to može biti varijanta nećemo ući, ali zato da ne uzme potpuno druga strana imaćemo tu neku veto poziciju koja onda može dati veću snagu nego što je dobijenih 12, 13, 14% glasova ili 7% na Voždovcu. Ako to ne bude išlo lako onda je ono što niko ne želi ili javno ne želi među pristalicama ove dve takozvane velike koalicije, je moguće da na kraju pred izazovom nekakvih vanrednih izbora, možda na Zemunu i doće do neke vrste tehničkog dogovora o nekakvoj velikoj koaliciji. Ali ta velika koalicija bi onda prosto značila da se odnos snaga jako menja i da već sledeće godine treba očekivati nacionalne izbore.
B92: Kada to pogledate, koliko sada ima smisla kada čujete da Vojislav Koštunica govori da je on stožer okupljanja opozicije za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora?
Stojiljković: Znate, odnosi snaga se menjaju, nekakav intelektualni uticaj ili prestiž ili težina bloka oko Demokratske stranke Srbije, njeno članstvo ili afilijacija prema IPP, grupaciji konzervativnih stranaka koja je pojačala svoju težinu i prvu poziciju u okviru Evrope i Evropskog parlamenta, jeste nešto što se može politički kapitalizovati, ali tu morate da uvažite i činjenicu da su naprednjaci očito, ako je test ovo što su ovi lokalni izbori, pojedinačno najjača ili jedna od dve pojedinačno najjače stranke. I to su recimo, politička partijska scena izgleda ovako - imate dve, uslovno rečeno, velike partije, imate još dve partije kojima cenzus... ili koalicije kojima cenzus nije problem, mislim na DSS, koaliciju oko DSS-a i oko SPS-a. I sad imate uvek nekoliko igrača koji su oko izbornog cenzusa i koji komplikuju političku scenu. Znači, prosto, vi sada imate tendenciju da se broj značajnih igrača smanji na 5-6 i da to bude neki okvir u kome će se dešavati ili organizovati partijsko-politička scena. A onda stranačka rukovodstva uvek mogu napraviti neke nagodbe.
B92: Ko su ti igrači?
Stojiljković: Uvek je to rekonfiguracija, da svi imamo stomak za tu dnevnu operativnu politiku verovatno bismo bili u njoj, ali naravno da su igre različite i uvek se različiti interesi ili ponude valorizuju na ovakav ili onakav način i onda se prave različiti sastavi. Očito da svako ima svoje omiljene Bošnjake i ta podela je nešto što postoji na relacijama Ljajić - Ugljanin, da je pitanje uvek u kojoj meri će se grupisati druga politički relevantna nacionalna manjina, odnosno Mađari. Ukoliko oni naprave neku vrstu koalicije, oni su u jedinstvenoj situaciji, da igraju relativno samostalnu ulogu blisku toj građanskoj proevropskoj orijentaciji. Regionalni političari ulaze u ovu ili onu koaliciju i oni su nešto na šta te velike koalicije mogu da računaju i uglavnom se određuju prema tom građanskom bloku. A onda imate i taj interes sada stranaka koje su negde oko cenzusa ili ispod njega, da sada ili pokušaju da se samostalno profiliraju ili da se definitivno ozbiljno programatski integrišu sa ovom ili onom grupacijom, pre svega mislim na SPO, G17 plus i stranke koje su u bloku sa Demokratskom strankom. S druge strane, očito da je taj blok oko DSS-a sve više programatski i međuizborni i da je sada pitanje u kojoj meri će on graditi mostove sa naprednjacima. Naprednjaci sad imaju mogućnost da igraju prosto, približavaju se političkom centru, oni, sad istina još na desnoj strani, mogućnost da igraju. Znate, ili ćete nas ovde priznati kao nespornog aktera i onda formativnog činioca vlasti ili mi možemo u toj situaciji, u krajnje kriznim situacijama da odigramo i sa demokratama.
B92: Da li oni sad preuzimaju tu ulogu koju je Koštunica pokušavao da odigra u poslednje vreme, govoreći o objedinjavanju opozicije i zahtevima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora? Da li ovim izborima Tomislav Nikolić sasvim sigurno tu ulogu može da preuzme?
Stojiljković: Tu ulogu jezička na vagi na političkoj partijskoj sceni Srbije DSS i blok oko njega je izgubio još 2007. godine, a tu ulogu mogu da odigraju, kao što se videlo da su i odigrali dosta uspešno i socijalisti i blok oko njih, a sada naravno još u većoj meri naprednjaci.
B92: Oko koje ideje bi svi u opoziciji mogli da se okupe? Stranke koje sada pregovaraju o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora ne mogu da namaknu 126 glasova ni u Skupštini.
Stojiljković: Pa, ako pogledate činjenično rečeno unazad ove naše izbore od 2003. pa naovamo pogotovo mora da se sklopi nekoliko faktora da dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. Očito da formativno opozicija može samo da bude nešto prisutnija i jača i da tom vrstom pritiska gradi na podelama unutar vladajuće koalicije, jer bez tih proizvedenih podela nema vanrednih izbora. A da te podele proizvedu stanje u kome će neko preći iz struktura vlasti u opoziciju, mora da bude ta pozicija vlasti već dovoljno neprivlačna, a izazov novih izbora vrlo izvestan. I to je situacija u kojoj se nekom vrstom dogovora praktično naprave izbori, domisli se razlog, ili je to donošenje novog Ustava ili je to nešto što treba da ujednači strukturu vlasti, ili je to nekakav jači i razvijeniji i kredibilniji antikrizni menadžment, što može da bude obrazloženje za 2010. godinu recimo. Ali moraju da se sklope te sve činjenice i moguće je isto tako da, pošto smo zasićeni izborima, izbori budu raspisani onoga trenutka kada u nagoveštaju budu ili u nekoj mogućnosti i nove vladajuće koalicije. Naravno i pritisak takozvanih spoljnih veto igrača, odnosno ključnih igrača međunarodne zajednice i domaćih velikih interesnih moćnih grupa jeste nešto što ovako ili onako kanališe stvari. Nemojmo biti naivni, to je nešto što pored svih sujeta naših političara i političke elite u velikoj meri određuje koalicione sastave i vlast i Vlade u Srbiji.
B92: A da li mislite da vladajuća većina ima bilo kakvu vrstu prostora za izbegavanje da se suoče sa činjenicama koje vi iznosite poslednjih nekoliko minuta i da naredna godina ne bude izborna godina, jer kako govore, nije vreme sada da se održavaju izbori?
Stojiljković: Pa, može da se uvek taj prostor proširi, ja mislim da ove godine oni apsolutno nisu realni i da bi bili katastrofalni po stanovište nekih ekonomskih i socijalnih indikatora po Srbiju koji će biti vrlo nezadovoljavajući i bez toga. Jasna bi bila poruka koja bi se upućivala u toj situaciji, da Srbija nema ni minimum konsenzusa, odnosno da je u prevelikoj zoni socijalnih i političkih rizika i za svaku vrstu ulaganja ili održive strategije razvojne. I to je nešto što verovatno svi prihvataju. Ovo što su izborni rezultati podiglo je, mislim čak i naprednjaci, ja bih rekao, ovo će im malo podići apetite, ali u nekim ozbiljnim pregovorima se onda može procenjivati kada bi to moglo da bude sledeće godine. Ako dođe do izvesne relaksacije ili ekonomskog oporavka u najrazvijenijim ekonomijama negde krajem ove i početkom sledeće godine, onda će možda, hajde da kažemo, nekredibilnost nekih parlamenata u kojim je prenaglašeno prisustvo očito po svojoj izbornoj snazi radikala, a potcenjeno naprednjaka, uz potrebu da se profiliraju i neke druge stranke koalicije, možda biti razlog da se negde možda u drugoj polovini sledeće godine ide na izbore. Ukoliko ekonomska i socijalna situacija bude krajnje nepovoljna i ona bude nosila rizik prevelikog pada rejtinga koalicije oko DS-a i njegovih koalicionih partnera na vlasti, onda verovatno će se ta stvar snagom vlasti i uticaja i brojem mandata dobijenih u parlamentima i odlagati.
B92: Koliko će zaista ekonomska kriza i ekonomski i socijalni razlozi da budu dovoljan razlog da se izbori odlažu, a koliko se to u stvari sve samo svodi na političke razloge i suočavanje sa sopstvenim rejtingom?
Stojiljković: Pa, rejting jeste jedna od pretpostavki, pazite, izgleda da polako ulazimo u situaciju u kojoj u Srbiji recimo bavljenje politikom postaje profesionalno, karijerno opredeljenje i onda se misli o svom rejtingu i šansama, poput nekakve firme. Ovo jesu neka mala vrsta političkih tržišta i političkih preduzeća i ljudi o tome razmišljaju. Očito da u politici ne vladaju samo činjenice nego i utisci, da su građani svesni u kojoj meri jedna zemlja poput Srbije može da vodi samostalnu i razvojnu i ekonomsku i socijalnu politiku. U vrlo maloj meri, ali da procenjuju nešto što je kredibilitet, imidž političara. I za građane je jako važno u kojoj meri pokazuju socijalnu odgovornost, svest o težini situacije, spremnost da oni participiraju u podnošenju tereta krize, da se odreknu povelikih privilegija i raspodele političkog plena i u kojoj meri su spremni da zaista uđu u obračun sa gotovo endemski raširenom korupcijom i da je to za građane jako važno. To neko može eventualno politički naplatiti, može se desiti, makar to nama sad izgledalo paradoksalno, sa procesuiranjem nečega što nije šesti nivo političke elite nego već prva ili druga ekipa, a već se o tome govori i već su neki od njih uhapšeni, da se ovaj rejting stranaka vlasti bitno popravi.
B92: Kad uporedite sve ovo o čemu razgovaramo skoro pola sata, šta imamo zajedničko sa onima koji su u nedelju isto tako glasali za Evropski parlament? I tamo je prisutna velika apatija, i na tim izborima je bila mala izlaznost i desnica je odnela prevagu.
Stojiljković: Pa, dosta paralela postoji. Nešto što je desni centar ili desnica je odnelo pobedu nesporno u Evropi. Izlaznost na izbore za ovih dvadesetak godina koliko imamo neposredno izbore za Evropski parlament permanentno pada, ovog puta je to pad da daljih 4, 5, 6%. Indikativno je da je izlaznost i interes za evropske izbore najmanja praktično u novouključenim zemljama ili novim članicama. I činjenica je da klasična, tradicionalna socijaldemokratska levica umerene orijentacije takozvanog trećeg puta nema šta da ponudi sve većem broju siromašnih i deklasiranih i da je toj grupaciji koja je frustrirana i osetljiva i klaustrofobična često nešto bliža desnica, pa čak i neki oblici ekstremnije desnice. I to je nešto što treba da pokaže... da bude zvono na uzbunu, a i vrlo je interesantno i za nas jer su to tendencije koje onda su sklone zatvaranju u krizi.
B92: I šta mi tu tražimo?
Stojiljković: Što smanjuje naše šanse i mi prosto treba da budemo zemlja koja se održava na tom evropskom putu opšteći sa onim strankama i orijentacijama koje su istina ostale dominantne u Evropskom parlamentu, od IPP preko Partije evropskih socijalista, liberala i ekologa. I da prosto naše stranke na tom putu i na tom brodu treba da pokušaju nešto da naprave.
B92: Profesore, hvala vam što ste bili moj gost ovog jutra. Bio je ovo „Kažiprst“. Gost je bio profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. Za tonsku realizaciju zadužen je bio Marko Gojgić, ja sam Suzana Trninić. Prijatno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
