| |
|
|
1. jun 2009.
|
Bratstvo i jedinstvo |
„Molim vas da dostavite sve pretnje Republičkom javnom tužilaštvu, videćete spremnost države da reaguje zaista na brz i adekvatan način. To je, ja mislim, prava zaštita, a deklarativno je, tu ste u pravu. Zašto? Što ću ja reći – Ja podržavam B92, pa vi od toga nemate ništa, a meni je lako to da kažem“
|
Gost: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde
Novinarka: Suzana Trninić
|
B92: Italijanski sud već trideset godina oduzima imovinu kriminalcima, naš bi mogao danas već tako nešto da sprovede u praksi. Na zahtev Specijalnog tužilaštva sud bi trebalo da donese odluku o oduzimanju kuće Miloradu Ulemeku Legiji. Ta kuća na Ceraku trebalo bi da bude privremeno oduzeta. Radi se o kući za koju tužilaštvo tvrdi da je kupljena novcem od otmice Vuka Bajruševića, kada je „zemunski klan“ uzeo milion i po nemačkih maraka, a pola miliona je za sebe zadržao Legija. To će biti prva sudska odluka koja je doneta na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Taj zakon je stupio na snagu u martu, ovo bi bilo prvo sprovođenje u praksi, a to će biti tema za razgovor sa mojim današnjim gostom. U „Kažiprstu“ je državni sekretar u Ministarstvu pravde, gospodin Slobodan Homen. Dobro jutro i dobro došli.
Homen: Dobro jutro.
B92: Sinoć je u centru Beograda, na Dorćolu, uhapšen Željko Milovanović, koji je osumnjičen za ubistvo vlasnika „Nacionala“ Ive Pukanića. U medijima se sada spekuliše o tome čije državljanstvo on ima, da li ima srpsko i da li će biti izručen Hrvatskoj, koja ga tereti za Pukanićevo ubistvo.
Homen: Tačno, to su tačni podaci. Ono što je važno istaći je da borba protiv organizovanog kriminala nije nimalo lak posao i da je potrebno da se stekne više okolnosti i da imate više adekvatnih zakonskih rešenja. Pomenuli ste Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom, sigurno najznačajniji, ali pod uslovom da imate druge adekvatne zakone da biste mogli da primenjujete i ovaj zakon. Mi smo zbog toga uradili kompletno novo krivično zakonodavstvo, još šest zakona je u proceduri i ja verujem da će u narednih mesec dana biti usvojeno. Zašto ovo pominjem? Jedan od problema koji ste upravo sada pomenuli jeste pitanje pre svega državljana zemalja bivše Jugoslavije, republika, jer kriminalci su uvek imali lakši prolaz nego građani Republike Srbije, Republike Hrvatske i drugih zemalja i vrlo često smo svedoci da oni imaju više državljanstava.
B92: Šta to znači lakši prolaz?
Homen: Jednostavno su mogli putem mita, korupcije, političkih veza, čineći usluge za određene vladajuće strukture u tom trenutku da kao nagradu dobiju određeni vid zaštite, a jedna ozbiljna zaštita je upravo državljanstvo. O čemu se radi?
B92: Od koga su dobijali tu vrstu zaštite?
Homen: Pre svega, znate da je postojala vrlo jaka sprega između MUP-a i kriminala, koja je često prevazilazila one redovne kontakte koje bi MUP trebalo da ima i prelazila u jednu ozbiljnu saradnju u zajedničkom činjenju krivičnih dela, a to se pogotovo dešavalo devedesetih godina. Rezultat je upravo to da smo imali relativno slabu saradnju između policije i tužilaštava, da smo imali svi ustave koji su zabranjivali međusobno ekstradiciju, izručenje državljana i epilog je bio da vi slobodno činite krivično delo u susednoj zemlji i nećete odgovarati.
B92: Da li Milovanović ima srpsko državljanstvo?
Homen: Što se tiče samog Milovanovića, u ovom trenutku se utvrđuje koja sve državljanstva ima. Ono što je izvesno je da ima dva, a najverovatnije i tri državljanstva. Znači, konkretno je sigurno za Hrvatsku i za Bosnu, videćemo i za srpsko državljanstvo. Samo želim da završim jedno. Šta je karakteristika organizovanog kriminala? Vi danas nemate više kriminal vezan za jednu zemlju na Balkanu, srpski ili hrvatski kriminal kao takav više ne postoji. Vi imate organizovani kriminal tzv. transbalkanski kriminal, gde je centrala možda u Beogradu, možda u Sarajevu, možda u Zagrebu, ali izvršioci dolaze iz svih republika.
B92: Bratstvo i jedinstvo?
Homen: Bratstvo i jedinstvo. I ono što je najgore, svi od njih su ispekli zanat u nesrećnim ratovima devedesetih godina. Drugim rečima, pričamo o ljudima koji nemaju nikakav problem niti dilemu da ubiju, i to na vrlo surov način, a to smo bili svedoci ovih dana.
B92: Ukoliko se pokaže da Milovanović ima i srpsko državljanstvo, pošto se govori da ima hrvatsko i da ima državljanstvo BiH-a, znači li to da ga mi ne možemo isporučiti Hrvatskoj?
Homen: Rado ću vam objasniti, samo ću se opet samo za sekund vratiti na zakon. Ustav Republike Srbije je do 2006. godine zabranjivao ekstradiciju, izručenje naših državljana, a 2006. godine je ta odredba sklonjena iz Ustava. Takođe, nakon toga je postojao Zakon o krivičnom postupku, koji je regulisao to pitanje. Pre nepunih mesec dana mi smo usvojili novi Zakon o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, koji naravno kao i svi drugi zakoni ne dozvoljava izručenje srpskih državljana, osim u slučaju kad postoje međunarodni ugovori. Znači, pričamo o bilateralnim, na primer kao između nas i Hrvatske, ili multilateralnim, koji je izuzetno važan za Srbiju zbog učlanjenja u EU. Zemlje EU međusobno isporučuju građane. Ono što je problem je da je jedino Srbija ispunila sve te uslove za evropske integracije, da Hrvatska, Bosna i Crna Gora u ovom trenutku nemaju takve odredbe. Drugim rečima, mi bismo mogli, ako bismo zaključili ugovor sa njima, da isporučimo naše državljane, a oni nama ne bi mogli. U tom smislu nema reciprociteta i u ovom trenutku ne postoji mogućnost da ukoliko gospodin ima srpsko državljanstvo, da bude izručen Hrvatskoj. Ono što može da se desi i što praksa pokazuje je da Hrvatska može da donese odluku o ustupanju krivičnog gonjenja Srbiji, i mi zajedno možemo njega da procesuiramo sa još jednim već uhapšenim, u zatvoru, a to je u pitanju Sreten Jocić, koji se goni za isto delo, odnosno da je naručio ubistvo itd. Iako bi bilo normalnije da se za ubistvo koje se desilo u Hrvatskoj sudi u Hrvatskoj, ako ne bude bilo uslova, sudiće se u Srbiji.
B92: Milovanović se, osim što se tereti za ubistvo Ive Pukanića, i u Srbiji tereti za mnoga krivična dela. Da li bi ti postupci bili razdvojeni? Da li ovo što se tiče Srbije može da utiče na odnos prema ovom drugom slučaju?
Homen: Ne samo u Srbiji, već i u Bosni i u Crnoj Gori. Znači, u pitanju su ljudi koji se profesijom bave u vidu organizovanog kriminala. Ono što jeste procedura je da će prvo biti osuđen kod nas za sva ona krivična dela, naravno ako se utvrdi da ima dovoljno dokaza i ako sud nađe da je kriv. Za krivična dela u Srbiji može paralelno da mu se sudi, ali on mora prvo da odsluži kaznu za ona krivična dela koja je uradio u Srbiji. Naravno, ono za šta je važna međunarodna pravna pomoć, u ovom trenutku mi bismo trebali od Hrvatske da dobijemo konkretne dokaze, izjave svedoka, očevice, svedočenje da bismo mogli da ga procesuiramo za dela koja je učinio u Hrvatskoj. U tom smislu su važni drugi zakoni, odnosno ugovori koje imamo sa Hrvatskom, a to je Ugovor o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima, koji upravo reguliše na koji način se sudi, kako se ustupaju dokazi itd.
B92: Šta je sa isporučivanjem Gorana Davidovića? Sredinom aprila ste poslali zahtev, tu se sad stalo. Najavljivali ste da bi kroz dva meseca možda moglo da dođe do isporučenja. Šta je s tim?
Homen: To je jedna od stvari... Hajde da pričamo sad o prednostima, kad pričamo o borbi protiv organizovanog kriminala, kad ste deo EU. EU ima jednu vrlo značajnu instituciju koja se zove Eurojust, i Srbija je u ovom trenutku pred potpisivanjem sporazuma. Šta ta institucija radi? Sednu sve zemlje gde je neko učinio krivično delo i dogovore se u kojoj će se zemlji suditi, smanjuje troškove, nemate više suđenja. Problem je to što Srbija nije deo Evropske unije i ovo je već drugi slučaj gde imamo lice koje je uhapšeno po našoj i Interpolovoj poternici u Italiji, drugi je onaj čuveni Japanac, jedan od članova „zemunskog klana“. Jedini način jeste da se kroz redovan postupak ekstradicije, prema konvenciji Saveta Evrope, nama oni izruče. Taj postupak je vrlo spor i on traje do godinu dana. Znači, sigurno je da će doći do izručenja, ali pošto nema direktne saradnje mi čekamo odluku italijanskog suda.
B92: Nemate nikakvih informacija o nekom skorijem roku?
Homen: Da je pitanje o saradnji dve izvršne vlasti, ja bih imao informaciju, ali čeka se odluka italijanskog suda. Znači, onog trenutka kad iznesu na dnevni red, ja mislim da će Ministarstvo pravde Italije u roku od sedam dana da izvrši tu odluku, ali jednostavno znate kako je sa sudom, čim budu doneli odluku, a to važi za oba slučaja.
B92: Tokom vikenda su se iz vrhova stranaka na vlasti mogle čuti poruke o odlučnoj borbi sa korupcijom i u političkim partijama, jedna se čula iz DS-a, ali se čula na primer i iz SPS-a. U međuvremenu je ministar policije rekao da je u toku organizovana akcija, koju drže u najvećoj tajnosti, da su na meti te akcije i pojedini predsednici opština i direktori pojedinih preduzeća. Da li je vaše ministarstvo sa tom akcijom upoznato?
Homen: Naravno, mi smo upoznati u onom smislu u kojem su naše nadležnosti – operativan rad, sprovodi u MUP-u i tužilaštva. Ali, ono što želim da vam kažem, ovde treba ipak da gledamo u dva različita koloseka. Ovo što smo malopre pričali, to je organizovani kriminal klasičan, a ovo o čemu ste sad vi pričali, to je pre svega u pitanju korupcija, koja definitivno postoji i u političkim strankama, postoji i u organima kako lokalne samouprave tako i drugim organima.
B92: A i kriminal je.
Homen: Naravno, jeste vrsta kriminala, ali je mnogo sofisticiraniji kriminal, vi tu nemate ubistva, nemate na taj način očigledan dokaz. Drugo, imate spregu politike sa određenom vrstom, pre svega sa tajkunima, i onda je izuzetno teško otkriti ta dela. Ono što je važno je upravo ovaj Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom, jer on baš pogađa i krivična dela koja sigurno nastaju iz korupcije. O čemu se radi? Vi nećete više dokazivati, odnosno tužilaštvo neće dokazivati da ste vi kriminalom ili korupcijom stekli imovinu nego vi sami morate da dokažete. Drugim rečima, mene neko optuži da sam primio mito, ja sam dužan celu svoju imovinu da objasnim i da pokažem tužilaštvu, odnosno sudu na koji način sam stekao. Sve što ne uspem da dokažem oduzima mi se po automatizmu.
B92: Ko ja na meti sada tokom ove akcije? Ko su ti ljudi?
Homen: Moramo da krenemo sistemski. Ja mislim da se pokazalo pogotovo 2005. i 2006. godine, kada smo imali sve one razne vrste mafija. Sećate se, saobraćajna mafija, đubretarska mafija... Da li je došlo do sistemskog pomaka u borbi protiv korupcije? Nije. Znači, jesu neki ljudi završili u zatvoru, sudi im se, neki zbog sporosti pravosuđa nisu ni osuđeni. Ono što je važno je da se sistemski reše stvari. Jedan od sistemskih rešenja jeste Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Zašto? Neću da pričam o jednom preventivnom faktoru nego o jednoj vrlo konkretnoj nadležnosti, a to je kontrola finansiranja političkih stranaka, jer to je izvor korupcije. Drugi segment koji je vrlo važan da se uradi jeste novi Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji je u nadležnosti Ministarstva finansija. Kad imate pravila igre, onda policija, sud i tužilaštvo mogu da se bave. U ovom smislu, kad dođe do hapšenja predsednika opštine ili bilo koga, to je opet samo segment borbe, ali ne sistemska borba protiv korupcije. Zato ja uvek više volim da pričam o donošenju zakona, jer oni uređuju pravila igre. Doneli smo zakon...
B92: Dobro, sve ste lepo objasnili. Kome pripadaju ti ljudi koji su sada predmet istrage?
Homen: Evo, hajde ovako. Naravno, ja ne mogu da pričam o detaljima. Ako smo pričali o organizovanom kriminalu i rekli smo da li je neko Srbin, Hrvat, Bosanac ili Crnogorac, da postoji opšte bratstvo, jedinstvo i ljubav, verujte mi da još veća postoji među članovima političkih stranaka, koji su i sami iz Srbije. Znači, kad god postoji mogućnost za te ljude koji su problematični da naprave posao, oni nemaju nikakav problem da sarađuju. Drugo, različite stranke dele različite nivoe vlasti. Vi znate koliko stranaka predstavlja, koliko je formiralo Vladu Republike Srbije, isto tako je i na lokalu. Tako da, verujte mi, iz svih stranaka.
B92: Koliko dugo traje ta akcija?
Homen: Ne bih zaista mogao da iznosim detalje konkretne akcije.
B92: Kad će biti završena?
Homen: Najbolje bi bilo da kažem imena, pa ako mogu da...
B92: Da razgovaramo onda o stvarima o kojima možete da govorite. Dakle, o oduzimanju imovine. Da li uopšte očekujete od suda da danas bude oduzeta ta kuća Milorada Ulemeka na Ceraku? Ima li mogućnosti da sud izbegne da primeni zakon u ovom slučaju?
Homen: Ne. Ovde kad smo radili zakon kao Ministarstvo pravde, mi smo bili svesni rizika za pojedinačnog sudiju ili tužioca da podnese zahtev ili da donese ovakvu odluku, zbog toga je procedura donošenja odluke vrlo jasna i zaista nema mogućnost da neko izbegne. Ulemek bi morao da dokaže da je na legitiman način, pošteno zaradio novac. Kako neko pošteno zaradi novac? Tako što je platio porez ili dobio nasleđe. Ja mislim da u ovom slučaju uopšte nije sporno da takvih okolnosti nije bilo, ali naravno, odluka je na sudu. Ono što je vrlo važno, što smo mi uradili upravo da bismo pomogli sudijama i tužiocima koji treba da sprovode ovaj zakon, republički tužilac je izdao obavezno uputstvo. U svakom postupku gde se nalazi neko ko je počinio krivično delo iz kataloga dela koja dolaze pod udar Zakona o oduzimanju, mora da se traži oduzimanje. Da smo ostavili, odnosno da je republički tužilac ostavio tužiocu da arbitrira, onda bi bilo mogućnosti pritiska, straha i eventualne korupcije, a ovde postoji obavezno uputstvo. U jednom trenutku se vodi više desetina ovakvih postupaka. Naše prve procene su da će najmanje 50 miliona evra imovine biti zamrznuto do kraja godine. I spomenuću još jednu stvar, ovo nije prvi predmet, prošle nedelje su donete dve konkretne presude za oduzimanje imovine, to su u stvari manje vrednosti, mi to nismo hteli da objavljujemo u javnost. Ono što je važno, pokazalo se da sistem može da funkcioniše.
B92: Kome ste oduzeli imovinu?
Homen: U pitanju su dve privatne firme, nelegalno uvezena imovina, nije plaćena carina, prošvercovana je, ona je zaplenjena i već se sad nalazi u Direkciji za oduzetu imovinu, verovatno će biti poklonjena.
B92: Dobro, ali ovo je prvi slučaj kada govorimo o organizovanom kriminalu.
Homen: Jeste.
B92: Da li je sad ovde samo stvar hrabrosti jednog sudije da li će da primeni zakon ili on taj zakon mora da primenjuje?
Homen: To je ono što smo mi pokušali kad smo krenuli sa reformama u pravosuđu, da krenemo od samog početka. Ovo su zakoni koji se primenjuju, ali suština su pravosudni zakoni koji su kompletno doneti u decembru mesecu. Pre svega mislim na setu Zakona o sudijama, gde se tačno preciziraju pravila i način rada sudija, a s druge strane i pitanje njihove disciplinske odgovornosti. S jedne strane, imate platu duplo veću kao sudija od predsednika države, i to je u redu, jer vi ste ti koji ste zaista poslednja brana države, a s druge strane, morate da postupate. Sudija koji ne bude postupao, pa to je razlog za razrešenje, zato ja mislim da tu neće biti problema. Pre svega, problema može biti kad uvodite novi institut. Na koji način se donosi odluka? Konkretno, ovo je drugo ili treće ročište. U principu je zamišljeno da se u jednom završi, ali smatram da ako se ovde pokaže uspešno i završi se to danas, da će biti jasna poruka i svima ostalima. Tu onda, naravno, dolazite do onog drugog pitanja – Šta sa imovinom koju oduzimate ozbiljnim nosiocima organizovanog kriminala? Da li će neko biti dovoljno hrabar da kupi tu kuću, da živi tu? Da li će se novac svesti u budžet? Pošto ste na samom početku pomenuli Italiju, mislim da je Italija to rešila na jedan zaista adekvatan način, upravo kroz praksu učeći, pa je bolje nama da učimo nego sami da stvaramo neku novu praksu. Konkretno šta se dešava sa imovinom koju mislite da niko neće smeti da kupi? Pa pripada državi. Ovoj državi, čuli smo juče najave od gradonačelnika Đilasa, ne znam koliko nam vrtića treba itd. Zašto ovo ne bi bio vrtić? Imate gotov i moderan objekat od nekoliko stotina kvadrata. Ako ne vrtić, onda policijska stanica, odeljenje MUP-a, za koje znate kako u Rakovici ima zaista lošu policijsku stanicu. Znači, to nije problem rešiti, ne mora sve da se proda.
B92: Kažite mi, gospodine Homen, zbog čega se ova kuća privremeno oduzima?
Homen: Zakon je tu vrlo eksplicitan. Zašto postoji institut privremenog oduzimanja? Vi znate koliko traju sudski postupci kod nas. Cela ideja reforme pravosuđa je da ne traju krivični postupci po deset godina nego godinu dana. Stavili smo institut privremenog oduzimanja, jer ako pogledate prosečne postupke, ti ljudi bi sakrili imovinu, oprali imovinu, prodali imovinu, odneli novac u inostranstvo. Čim se pokrene krivični postupak, tužilac traži da se privremeno zamrzne imovina, drugim rečima, mi blokiramo vašu kuću. Mi ne znamo da li ste vi krivi, a tek kad je pravosnažno okončano, kad se definitivno tvrdi da ste ubačeni u to krivično delo, onda se trajno oduzima. Znači, ideja je zaštita, da imovina ne bi nestala.
B92: Znači, ne radi se o nekom naknadnom utvrđivanju porekla, toga kako je stečena?
Homen: Ne, samo se radi o blokadi imovine, jer konkretno, da mi nju ne bismo privremeno oduzeli, možda bi gospodin Ulemek prodao kuću ili njegova supruga i novac izneli u inostranstvo na račun i mi ne bismo mogli da dođemo do konkretnog traga.
B92: A zašto sad samo kuća na Ceraku? Šta je sa ostalom imovinom?
Homen: Ono što je možda i najvažnija institucija, a malo se pominje kod ovog zakona, to je jedinica MUP-a za finansijske istrage. Njihov zadatak je, po zahtevu tužilaštva, da utvrde celokupnu imovinu koju jedna osoba poseduje.
B92: Jesu li utvrdili u ovom slučaju?
Homen: Oni utvrđuju, rade, ali šta je do komunikacije... Zakon im daje mnogo veća ovlašćenja. Zakon kaže: „Ne samo lica koja su učinila krivično delo nego i sva povezana lica“. Vi znate ranije da je bilo prebacivanja na ženu, suprugu, ćerku, prijatelje, u smislu ovog zakona svi potpadaju pod oduzimanje. I siguran sam da kada jedinica za finansijske istrage završi posao, da će tu biti mnogo više imovine. Jer, ne zaboravite da je glavni način, odnosno pranje novca od organizovanog kriminala bio preko ofšor firme, koji je slat u inostranstvo. Tu dolazite u onaj momenat opet na međunarodnu saradnju u krivičnim stvarima, jer mi ne možemo da utvrdimo šta se nalazi u Švajcarskoj bez saradnje sa Ministarstvom pravde Švajcarske.
B92: Znači, tu potpada i imovina drugih članova „zemunskog klana“?
Homen: Svih.
B92: Šta je sa imovinom, na primer, onih koji su optuženi za šverc cigareta?
Homen: Apsolutno i to potpada u obzir, naravno. Zakon je jasan koja krivična dela, ali sva krivična dela šverca, poreski prekršaji, sva dela vezana sa drogom, sve to potpada pod udar ovog zakona. Naravno, ono što je moja, hajde da kažem, dilema, pošto MUP prema sistematizaciji ima 105 ljudi predviđenih za ovu jedinicu za finansijske istrage, a u ovom trenutku se suočio sa nekih pedesetak zahteva već za finansijske istrage, da li će imati kapaciteta odjednom da se pozabavi svim istragama.
B92: A šta je sa tajnim računima? Pošto se često govori da i policija i pravosuđe naivno veruju da znaju gde su sefovi velikih bosova.
Homen: Ono što mi znamo, odnosno što ide putem Ministarstva pravde, preko međunarodne saradnje u krivičnim stvarima, imamo, ja mislim, sedam do osam slučajeva u ovom trenutku gde se novac nalazi u inostranstvu, a to je naravno novac koji smo mi mogli da pratimo. Vi ga pratite tako što je on transferisan sa računa, pa je preko ofšor firme završio negde. Naravno, ne pričam o džakovima keša, jer to ne možete da znate. Za svih tih osam primera novac se nalazi u Švajcarskoj, a negde pričam o vrednosti od 30-40 miliona evra u ovom trenutku, što imamo kroz razne postupke. Naravno, to je samo manji deo, ali to je ono što je MUP uspeo da utvrdi.
B92: Hajde sad malo da popričamo o nekoj drugoj imovini, a koja je, na primer, posredstvom „Insajdera“ postala poznata javnosti, recimo, Luka Beograd. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je, gostujući kod Danice Vučenić ovde, u emisiji, rekao da će to biti tema na sednici Vlade, ali smo nešto kasnije čuli da se o tome na sednici Vlade nije pričalo. Da li ste bili na toj sednici Vlade? Da li je bilo ma kakvih pokušaja da se o tome razgovara?
Homen: Nisam upoznat da li je bilo na sednici Vlade, nisam bio na sednici Vlade, ali mogu da iznesem moje mišljenje, nekoga ko dolazi iz Ministarstva pravde, ko pre svega treba da zastupa interese pravosuđa. Ja mislim da to uopšte i ne treba da bude tema na Vladi, da Vlada čak ne bi ni smela time da se bavi.
B92: Zbog čega?
Homen: Pa iz prostog razloga. Kad je u pitanju spor, odnosno zemljište koje ima ili nema pravo da koristi Luka Beograd, pored onih nekih dvadesetak hektara, sve ostalo što pripada, u ovom trenutku je sudski postupak i mislim da bi bilo vrlo neukusno da Vlada iznosi stav i bio bi direktan pritisak na nezavisno sudstvo. Podsetiću vas, već je jednom donošena odluka na sudu, u pitanju je Drugi opštinski sud, i sud je presudio u korist grada Beograda, zbog formalnih razloga je ukinuta ta presuda i sada se ponovo čeka... Ne, ja se izvinjavam, prvostepeno je ponovo doneta u korist grada Beograda i sada je to na drugom stepenu. Ja zaista mislim da Vlada ne bi trebalo da komentariše neku sudsku odluku, pogotovo što, kako stvari stoje, ona apsolutno ide u korist grada.
B92: Vi sad kažete da je to pritisak na nezavisno sudstvo, a šta je sa pritiskom na medije koji je Luka Beograd sprovodila, konkretno na ovu kuću, na autore emisije „Insajder“?
Homen: Kad je u pitanju pritisak na medije...
B92: Zar to ne bi trebalo da bude tema na sednici Vlade?
Homen: Ne, da vam kažem, jedno je... Sudstvo jeste nezavisno i možda izvršna vlast ne treba, ne možda nego sigurno ne treba da se meša, ali kad je u pitanju pritisak na medije, i te kako izvršna vlast treba da se meša. Ono za šta smo se mi svi zalagali, to dobro znate, zajedno smo ovu kuću gradili devedesetih godina i 2000. godine, jeste upravo nezavisnost medija. Što se tiče Vlade, garantujem da imate potpunu podršku. I ako imate konkrentne pretnje, ja vas...
B92: Pa to je sad deklarativno, jer vi kažete da ako se Vlada time nije bavila...
Homen: Ne, evo druga rečenica neće biti deklarativna. Molim vas da dostavite sve pretnje Republičkom javnom tužilaštvu, videćete spremnost države da reaguje zaista na brz i adekvatan način. To je, ja mislim, prava zaštita, a deklarativno je, tu ste u pravu. Zašto? Što ću ja reći – Ja podržavam B92, pa vi od toga nemate ništa, a meni je lako to da kažem.
B92: Ne radi se samo o B92, radi se i o Savetu za borbu protiv korupcije, dakle, radi se o ozbiljnim stvarima i onda se postavlja pitanje zbog čega to nije tema na sednici Vlade, ako je procena potpredsednika Vlade da bi to trebalo da bude jedna od tema.
Homen: Ja vam kažem, pritisak na medije treba, ako je potpredsednik Vlade rekao da je to tema i treba da bude na Vladi, ja potpuno podržavam, ali opet pozivam, ajmo da idemo kroz formalne institucije poput republičkog javnog tužilaštva. Ali za Luku Beograd konkretno, kad je u pitanju imovina dajte da sačekamo odluku suda, jer mislim, to je suština. Suština je nezavisnosti prosto da verujemo sudu i bilo koji komentari zaista bili bi neukusni, a ovo što ja sada kažem da ne komentarišemo mi kao Vlada to isto mora da važi i za drugu stranu, za Luku Beograd, jer je to isto pritisak na sud. Ja verujem da će biti doneta adekvatna sudska odluka.
B92: Ali ja ću ponovo da vas vratim na sve ovo o čemu smo govorili. Vi ste u jednom trenutku priznali da je zaista ozbiljna stvar kada neko utiče i na medije, kada neko pokušava da kontroliše medije i kada neko utiče i na Savet za borbu protiv korupcije. Ako se Vlada ni na koji način time ne pozabavi ni na jednoj svojoj sednici, kakva se poruka time šalje?
Homen: Ne, mislim da gledate na pogrešan način...
B92: Objasnite.
Homen: To što će se Vlada pozabaviti, kakvu odluku Vlada može da donese - deklarativnu, a ko zaista jedinu pravu odluku može da donese - to je republičko javno tužilaštvo, MUP, i to je pravi način postupanja. Ja vas pozivam, molim vas da dostavite sve pretnje, zaista mislim da nikakve sumnje neće biti da će tužilaštvo da reaguje. To naravno isto važi i za Savet za borbu protiv korupcije, s tim što je tu situacija drukčija, u pitanju je državni organ. Bio je taj zahtev da se skinu, je li tako, dokumenta sa sajta Saveta za borbu protiv korupcije, ono što mi treba da vidimo, odnosno tužilaštvo što treba da vidi jeste da li je to izrečeno u vidu pretnje ili ne. Ali ako neko misli danas da iz organizovanog kriminala ili tajkuna, da može nešto nažao da učini bilo medijima, bilo Savetu za borbu protiv korupcije grdno se vara.
B92: A na osnovu čega to može da zaključi ako se Vlada time baš i ne bavi?
Homen: Ja mislim da su to njihove prazne priče zato što to i nije Vladin posao, to je posao službi bezbednosti, policije, tužilaštva i zaista mislim da tu nema nikakve dileme, a mi vam stojimo na raspolaganju i kad je u pitanju počinjeno krivično delo i za sve ostalo da vam pružimo zaštitu...
B92: Ali u toj Vladi sede i ministar policije i ministar pravde.
Homen: Jeste, i ministar pravde i ministar policije bave se svojim poslom nevezano od same sednice Vlade, to je posao iz naših nadležnosti.
B92: A šta je konkretno tu nadležnost Ministarstva pravde?
Homen: Naša nadležnost jeste da kontrolišemo primenu zakona, da u slučaju nerada pravosudnih organa imamo pravo da pošaljemo službu nadzora i da blisko sarađujemo naravno s Ministarstvom unutrašnjih poslova, pogotovo kad su u pitanju elementi inostranosti, a i druga vršenja krivičnih dela. Što se nas tiče mi jesmo već razgovarali sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i tu nema nikakve dileme...
B92: O ovom slučaju?
Homen: I o ovom slučaju i o drugim, imamo redovne sastanke i što se nas tiče, verujte mi da nemate nikakvih problema i da imate potpunu zaštitu.
B92: I kada će neki rezultati tog razgovora moći da se vide?
Homen: Što se tiče pretnji, to ćemo da vidimo, republičko tužilaštvo će se oglasiti, što se tiče konkretno, ono što je građanima vrlo interesantno, šta se dešava sa hektarima zemlje Luke Beograd, mislim da ćemo sačekati odluku suda i tek onda postupati. Kakva će biti videćemo.
B92: Dobro, hajde sada da razgovaramo malo i o pravosuđu. Govorili ste da efikasna borba s kriminalom i rasturanje njegove veze s politikom i ekonomijom nisu mogući bez reforme pravosuđa. Kada raspisujete konkurs za opšti reizbor sudija i tužilaštva? Najavljivali ste to.
Homen: Što se tiče reforme pravosuđa, najvažnija stvar je da, pošto, znate, osam godina se pričalo o njoj, rezultata nije bilo, nekoliko puta je čak odlagan i početak rada sistema novih sudova. Ono što mogu da kažem, da zakoni koji su usvojeni u decembru apsolutno se drže svih rokova, jer na kraju krajeva, važnije je da dođe do implementacije zakona, odnosno je komplikovanije nego da dođe do samog usvajanja. U ovom trenutku se apsolutno poštuju rokovi, naravno, formirane su dve nezavisne institucije, to su Visoki savet sudstva i Državno veće tužioca, čija je ovo nadležnost, ja sad mogu da pričam samo koliko znam u njihovo ime, ali oni su faktori garancije nezavisnosti sudstva ili samostalnosti tužilačke organizacije. Znači, najvažnije je bilo da budu formirani i da budu izabrani članovi te dve institucije. Drugo, bio je rok od 30 dana da se utvrdi broj sudija i tužilaca, i Visoki savet i Državno veće su to uradili. Treće, što je najvažnije, ono znate kad se pričalo o opštem izboru, to su merila i kriterijumi za reizbor sudija i tužilaca. Postavlja se pitanje da li će biti političkog izbora ili ne, doneti su, odnosno Venecijanska komisija je dala mišljenje na merila i kriterijume o izboru sudija.
B92: Dakle, šta će biti preporuke za taj reizbor?
Homen: Ono što je vrlo važno i ono što smo mi tvrdili sve vreme, da je potpuno urađeno u saglasnosti sa standardima Saveta Evrope i Evropske unije. Sledeće nedelje mi ćemo praviti, zajedno sa Visokim savetom i Ministarstvom pravde, jedan skup gde će da se uradi promocija merila i kriterijuma. Znači, tri nezavisna eksperta Saveta Evrope su radila procenu, sva tri...
B92: Zar to nije malo kasno, u junu treba da počne?
Homen: Ne, sad ću vam objasniti. Znači, tri nezavisna eksperta su radila procenu i sva tri su napisala da su potpuno u skladu sa standardima Evropske unije, čak da su vrlo napredna merila i kriterijumi. E, sad, malo sam odužio, ali sad odgovor na pitanje. Ustav kaže, odnosno zakon, da do 7. jula treba da se raspiše konkurs, raspisuje se prvo za sudije Vrhovnog, Kasacionog suda, budućeg, pa onda za sve ostale sudije i kaže da mora da se okonča do 1. decembra. Ono što jeste naša ideja da se prvo uradi promovisanje merila i kriterijuma, da Visoki savet njih usvoji, a nema razloga da ih ne usvoji kad su pozitivno ocenjena, tako da sa danom raspisivanja konkursa mi imamo utvrđena i merila i kriterijume. I onda, što je odgovor, onda će trajati taj postupak do 1. decembra i verujem da nakon toga stvar će nastaviti da ide svojim tokom. Ono što je najvažnije u ovom trenutku, potpuno se držimo svih rokova.
B92: Ako se godinama unazad govorilo da je politička pripadnost prva preporuka za sve položaje u ovoj zemlji, za svaku vrstu nekog ozbiljnijeg angažmana, čime garantujete da kada je reč o reizboru sudija to sada neće biti slučaj?
Homen: Upravo merilima i kriterijumima koja su jasna i transparentna, s jedne strane, a s druge strane, samim Visokim savetom sudstva. Vi znate da smo mi donoseći nove zakone promenili odluku, da više Skupština ne bira sudije i tužioce, već to radi sam Visoki savet sudstva. Čim ne bira Skupština vi ste isključili jedan legitiman politički interes, jer parlament čine političke stranke. S druge strane, od deset članova sada Visokog saveta sudstva osam su sudije, znači same sudije odlučuju sada i to jeste ideja. Da li će oni doneti pravu odluku ili ne, ja zaista ne znam, ali imaju sva ovlašćenja, svu moć i naravno da isključe bilo koji politički uticaj. Ono što je konačno rešenje to je Zakon o pravosudnoj akademiji, koji će se naći isto ovih dana u skupštinskoj proceduri, koji kaže jasno i precizno da neko ko želi da postane sudija mora dve godine da ide na pravosudnu akademiju, da polaže test i automatski postaje sudija kad završi pravosudnu akademiju. Šta to znači? Da od tada se isključe bilo koji, ne samo politički uticaji, nego nešto što je još komplikovanije i važnije u pravosuđu, to je nepotizam. Vi znate da deca sudija postaju sudije, advokati itd. i na ovaj način ćete napraviti jedno zaista nezavisno pravosuđe.
B92: A kad pričamo o reizboru, o kolikom broju ljudi se tu tačno radi, koliki će broj ljudi ostati bez posla i da li ste tu stvar regulisali, da li će taj problem biti rešen?
Homen: Vrlo je teško reći kakva će tačno biti odluka Visokog saveta sudstva, jer ona pre svega zavisi od kvaliteta kandidata koji će se javiti na konkurs, tako da o nekom broju sudija zaista, mislim, ne možemo da govorimo u ovom trenutku.
B92: A kada će se to znati?
Homen: To će se znati 1. decembra, znači to je postupak koji traje, jer vama zaista treba dosta vremena, tu će biti negde oko 4.000 kandidata koji će se javiti, znači treba duže vremena da procenite sve kandidate. Ono što zakon jasno kaže, da za one koji ne budu bili izabrani kao sudije se predviđa otpremnina u iznosu od 6 prosečnih sudijskih plata, koja nije mala. Naravno, ono što mi razmišljamo jeste i o eventualnom socijalnom programu, nažalost, kriza je velika, teško je naći dodatna sredstva, ali ono zašto zaista smatram da bi trebalo to da uradimo jeste da, nevezano od sudija i tužilaca, sa njihovim smanjenjem dolazi do smanjenja broja administracije. Upravo ono o čemu smo pričali, o racionalizaciji, neke naše procene su da će oko 2.000 ljudi biti višak u sudskoj administraciji, što je, kažem, ozbiljan pomak za Vladu u smislu smanjenja troškova. Ali oni moraju, jer njih štiti Zakon o radu, da dobiju adekvatno obeštećenje i zato je samo pitanje da li ćemo to u ovoj godini moći da sprovedemo, jer bojim se da neće biti sredstava.
B92: Nudili ste ostavku zbog preporuka Odbora za rešavanje sukoba interesa zbog uticanja na sudsku vlast. Vlada je procenila da niste krivi. Mislite li da to breme, ako mogu to tako da nazovem, devalvira uverenje za koje se vi sada zalažete kada je o pravosuđu reč?
Homen: Ja mislim da bi samo onda morali da kažemo dve-tri rečenice. U redu što je Vlada odlučila da nije, ali podsetiću vas da još jedna vrlo nezavisna institucija je odlučila da nisam, a to je ombudsman, koji ima, ako ne i veću težinu ili sigurno ima, od Odbora za sukob interesa. Utvrđeno je da je u pitanju propust u proceduri koji postoji, konkretno u pitanju je bila kolizija dva zakona, Zakona o ministarstvima, koji kaže da sam ja dužan da prosledim dokumenta kada nisam nadležan. Cela moja uloga je bila - u prilogu vam dostavljam dokument tog i tog ministarstva. S druge strane, tvrdili su da ja treba da cenim koji ću dokument da pošaljem sudu ili ne. Čekajte, da vas pitam, kad bih ja arbitrirao ja bih možda zloupotrebio tu poziciju, mnogo je logičnije, a što je napisano i u preporuci sad ombudsmana, da se dostave dokumenta sudu, ali da se naznači da ta dokumenta bi mogla da ugroze eventualno nezavisnost sudstva. Jedna od zaista apsurdnih stvari koja se desila, od 20.000 funkcionera koji su trebali da prijave imovinu 2.000 je samo prijavilo imovinu, a neko je našao da se bavi da li je neko prosledio nenadležan dopis.
B92: Gospodine Homen, hvala što ste bili moj gost danas. Bio je ovo „Kažiprst“, gost je bio Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Za tonsku realizaciju zadužen je bio Marko Gojgić, ja sam Suzana Trninić. Prijatno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
22. 11. 2009.
Zimonjić za B92: Nismo bili na nivou...dalje
-
22. 11. 2009.
Kokasaki virusi...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
 Download B92 emisija
|
|
