| |
|
|
23. mart 2004.
|
Beograd – Priština: Veton Suroi i Vojin Dimitrijević |
"U Prizrenu je očigledno da je postojala grupa ljudi, dvadesetak ili možda i manje ljudi, koji će to paliti. Veoma je očigledno da je u 'prizrenskom slučaju', ne samo bilo indikacija gde će se to desiti, već smo sada našli i tragove da je na srpskim kućama i ispred bogomolja bilo znakova sprejom da se to mora zapaliti."
|
"U Prizrenu je očigledno da je postojala grupa ljudi, dvadesetak ili možda i manje ljudi, koji će to paliti. Veoma je očigledno da je u 'prizrenskom slučaju', ne samo bilo indikacija gde će se to desiti, već smo sada našli i tragove da je na srpskim kućama i ispred bogomolja bilo znakova sprejom da se to mora zapaliti."
|
B92 je u emisiji "Kažiprst" organizovao "Radio most" u kojem su učestvovali Veton Suroi, novinar i osnivač najuticajnijeg dnevnog lista u Prištini "Koha Ditore" i profesor Vojin Dimitrijević, direktor beogradskog Centra za ljudska prava.
Prošlo je skoro nedelju dana od strašnog nasilja na Kosovu, koje je odnelo mnoge žrtve i poremetilo političke prilike, ne samo u Srbiji, već možda na celom Balkanu.
Gospodine Suroi, kako biste opisali danas, pet dana nakon onog što se desilo, stanje na Kosovu?
Suroi: "Ja mislim da je stanje, naravno, upoređujući sa nasiljem od prošle nedelje, mirnije. Ono što je bitno jeste da mi kao društvo, kao celina, ne možemo preći preko tog nasilja i reći – dobro, ajde, sada se smirila situacija i sada se moramo vratiti tamo gde smo bili. Događaji od prošle nedelje su zapravo budilnik za sve, da se ne možemo vratiti na stanje pre nasilja."
B92: Gospodine Dimitrijeviću, u Beogradu se rasprava svela na komentar jedne izjave. Prvo je general NATO Džonson rekao da je u pitanju etničko čišćenje, nalik onom iz '99. godine, a potom je Hari Holkeri rekao da je to prejaka reč. Sada se ovdašnji političari i mediji utrkuju da dokažu da je to etničko čišćenje. A opet, s druge strane, dolaze signali ljudi koji žele da dokažu da to nije bilo to. Da li je to prava tema za razgovor?
Dimitrijević: "Pa, nije prava tema, bitno je da je bilo kakav povod izazvao jedan izliv nasilja i da to nasilje izgleda koordinisano. Tu se svi slažu. Na Kosovo i na ljude na Kosovu, Albanci u prvom redu, treba da primenjuju ista merila, koja smo uvek primenjivali u tim situacijama. Ako se nasilje istovremeno pojavi na mnogo mesta i ima sličan cilj, onda je pretpostavka potpuno opravdana da je to organizovano i sinhronizovano i da se samo čekalo na povod. To smo tvrdili i ranije u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, to moramo da tvrdimo i sada. Ko je šta rekao, i to je važno, ali je važno šta se stvarno desilo. To nije policijsko pitanje, već pitanje koje se postavlja pred nas, pred ljude koji su želeli da spreče to nasilje i izađu iz teške situacije. Kao što smo Veton Suroi i ja, koji smo posebno pogođeni jer smo upravo bili na jednom skupu u Švajcarskoj na kojem je izgledalo da ima nade da se predstavnici civilnog i političkog društva na Kosovu i Metohiji, predstavnici društva u Srbiji i drugim susednim zemljama, razumeju. Za nas je to poseban šok. Ja se lično osećam poraženim. Verovatno se i Veton oseća poraženim, ne samo zbog tog skupa, nego zbog toga što izgleda nismo uspeli, mi koji smo delovali van državnih struktura, da nekako izmenimo tu situaciju i doprinesemo tome da se ovde bavimo, ako smem tako da kažem, budućnošću koja može da bude srećna, a ne prošlošću, gde se takmičimo ko je gore prošao. Svaka viktimizacija, svaki dokaz da smo mučenički, mi ili oni, jeste uvod u nasilje."
B92: Gospodine Suroi, u ovom slučaju jasno je da su žrtve bile pripadnici srpske zajednice na Kosovu. Evo, i gospodin Dimitrijević i mnogi drugi su rekli da je to bio orkestriran napad, organizovan. Da li vi stičete utisak da neka organizacija stoji iza svega što se desilo?
Suroi: "Pretpostavljam da jeste. Ja ne znam o čemu se radi, koja je to organizacija. To je pitanje za policiju i za NATO. Za mene je bitno da je postojala atmosfera u kojoj se revolt većine građana koji su bili protiv statusa kvo odjednom usmerio ka paljenju crkava, srpskih kuća, ka izbacivanju Srba iz delova centralnog Kosova. Fenomen kao takav jeste, ja mislim, vredan analiza. Ne samo vredan analiza, nego zapravo, budilnik za društvo u celini, jer smo mislili da smo stigli do nivoa na kojem je bilo moguće, ne samo moguće, već je postalo i normalno, da građani različitih etničkih zajednica komuniciraju međusobno. Tako da je ovo veliki preokret. I po prvi put u istoriji imamo vandalizam takvih razmera, koji uništava kulturna dobra, kosovska kulturna dobra, u ovom slučaju srpska."
B92: Šta je moglo da izazove takav revolt? S obzirom na to da '98. i '99. godine čak ni Oslobodilačka vojska Kosova nije napadala manastire i crkve, bar ne na ovakav način. Kakav je to revolt kod Albanaca proizveo ovakav "uragan" nasilja?
Suroi: "Ne verujem da je to deo revolta. Na primer, u Prizrenu je veoma očigledno da je postojala grupa ljudi, dvadesetak ili možda i manje ljudi, koji će to paliti. Veoma je očigledno da je u 'prizrenskom slučaju', ne samo bilo indikacija gde će se to desiti, već smo sada našli i tragove da je na srpskim kućama i ispred bogomolja bilo znakova sprejom da se to mora zapaliti."
B92: Gospodine Dimitrijeviću, da li očekujete da će se sada značajno promeniti odnos međunarodne zajednice prema zvaničnom Beogradu i prema Prištini, odnosno političarima u Prištini? Mnogo kritika su pretrpeli političari iz redova kosovskih Albanaca zbog svoje mlake reakcije na sve ovo.
Dimitrijević: "Naravno, velikih promena će biti. Da li će to biti ono što mi želimo ili ono što se u logici nekih stvari velike međunarodne politike dešava, to ja ne mogu da kažem. Ima nešto što je dobro, što sam rekao već jednom. Prestaće idealizacija Albanaca i satanizacija Srba. To nije bio dobar stav međunarodne politike, praviti generalizacije da su ovi ovakvi, oni onakvi. Stvorio se utisak o svim Albancima, utisak o svim Srbima. To nije rešenje. I svaka zajednica mora da izoluje te koji u krajnjoj liniji štete. Ovde je neko isto tako hteo da profitira. Srećom, mada se nekima čini da je reakcija u Srbiji bila slična reakciji koju je Milošević želeo '88, '89. godine, prevagnuo je ipak osećaj da se tako ne sme postupati, pod izgovorom da se štite velika dobra. Ali, stvar je regionalna, što – kao što je Veton rekao na drukčiji način – čak ti spomenici nisu srpski spomenici. To je atak na čitavu kulturu jednog razdoblja. Ako ima nečeg multietničkog u tim manastirima srpskim, pa i njih su gradili Grci, njih su gradili Hrvati sa primorja itd. I strašno je to gledati. Jedino rešenje je da se ubrza evropska integracija, kada ni granice više neće biti važne."
B92: Gospodine Suroi, kako vi objašnjavate, kao poznavalac kosovskih prilika, slabu i mlaku reakciju najvažnijih kosovskih političara na ono što se dešavalo u sredu i u četvrtak?
Suroi: "To je jedna žalosna grupa ljudi koja vodi ovaj narod i ovu zemlju. I oni su patetični, ne samo naspram Srba, već su patetični naspram Albanaca. Ta grupa političkih lidera je pokazala i dokazala, ne samo nedostatak vizije, ideja, već i nedostatak elementarnog građanskog ponašanja."
B92: Premijer Srbije Vojislav Koštunica sada razgovara u Briselu sa najvišim evropskim zvaničnicima, a kasnije ide u Pariz. Srbija je u diplomatskoj ofanzivi. Da li očekujete da će se međunarodne okolnosti i odnos međunarodne zajednice sada značajno promeniti? Da li mislite da je vreme za nova rešenja, uopšte rešenja, pošto pravih rešenja nije bilo u prethodnih nekoliko godina?
Suroi: "Svakako će se promeniti stanje u smislu razumevanja, da se ne može ići na status kvo, jer status kvo proizvodi ovo nasilje."
B92: A na koji status kvo mislite, onaj do ’99. godine ili onaj od ’99. godine do danas?
Suroi: "Bilo koji. Milošević je mislio da se statusom kvo može održati stanje, da ako ima svoje vojnike i svoju policiju, upotrebljava represiju, da će se to nekako, samo po sebi, smiriti. A razmišljanje u međunarodnoj zajednici je bilo da se to isto tako može održati, na neki način, tim statusom kvo, činjenicom da niko ne zna šta će se sutra desiti. To se mora izmeniti, izmeniti tako što se mora doći do novog konsenzusa između građana Kosova i UNMIK-a, i kosovskih institucija i UNMIK-a. I, ako bi bilo sreće, u tom konsenzusu na pozitivan način bi mogli uticati i političari iz Beograda, koji su bili sasvim negativni u proteklih pet godina, insistirajući na paralelnim institucijama. Mogu vam reći da je u svakoj inicijativi o povratku Srba bila stvorena atmosfera za tako nešto. Svaka izgovorena reč Nebojše Čovića je zapravo pomogla da se povratak ne dogodi. Ne kažem da je to bila isključiva namera. Ali, mislim da je sada pitanje, ne kako politički ušićariti, na veoma kratak rok, već kako stvoriti širi konsenzus u kojem se pitanje integracije, povratka Srba, obezbeđenja elementarne sigurnosti, postavlja kao pitanje interesa svih nas, a ne pitanje interesa za jednu od strana."
B92: Ministar Rasim Ljajić je rekao da je ovo fijasko međunarodne zajednice i da je koncept multietničkog Kosova uništen u tom jednom danu. Da li možete da se složite sa tim?
Suroi: "Ceo taj koncept je i neprirodno postavljen. Ne radi se o stvaranju multietničkog Kosova, već o stvaranju ratnog Kosova i Kosova u kojem se građani osećaju slobodnim. Insistiranje, odmah nakon rata, da se stvara multietničko Kosovo, nije uzimalo u obzir jednu elementarnu činjenicu. Na primer, vi ne govorite o multietničkoj Sloveniji, iako tamo ima mnogo više manjina nego na Kosovu i pre rata. Ali, činjenica je da je Slovenija mnogo tolerantnije društvo nego što su ostala društva u bivšoj Jugoslaviji. Sada je pitanje kako taj multikulturalizam, koji se nalazi prirodno na Kosovu i koji ima, naravno, svoju istorijsku važnost, posebno za srpski narod, kako to oformiti u jednom društvu koje će biti tolerantno prema svim različitostima."
B92: Gospodine Dimitrijeviću, nagađa se da bi premijer Koštunica danas mogao i zvanično da predloži u Briselu koncept kantonizacije Kosova, odnosno, pre svega lokalne autonomije za Srbe na samom Kosovu. Da li mislite da je to karta na koju treba sad da igra zvanični Beograd?
Dimitrijević: "Problem je odsustvo poverenja. Ako nema poverenja, onda se ljudi neće vraćati. Onda su to pretežno zemljoradnici, oni se uporno vraćaju tamo gde su živeli. Međutim, kao što smo videli iz poslednjih događaja, to neko vreme nije moguće. Iz toga mogu da zaključim da će, ne samo predsednik Koštunica, nego da će postojati sklonosti i u forumima kojim će se on obraćati, da se potraži neko rešenje slično Bosni i Hercegovini. Kako će se to zvati, za mene, kao za čoveka koga najviše zanima kako će ljudi stvarno živeti, nije bitno, ali je za mnoge simbolički vrlo važno. Ali, očigledno da će biti utisaka da bez teritorijalne autonomije, popunjene nekom personalnom autonomijom, za one delove gde jedna nacionalna grupa nije kompaktna, da će se ići ka tom rešenju, što opet nije tragedija. Onda može da se pokaže da neke nove generacije političara i generacije mladih ljudi, koji konačno treba da prestanu da robuju prošlosti, mogu i to da okrenu na nešto bolje. Ali, ja mislim da će težnje u međunarodnoj zajednici biti da to rešava kao problem celog Balkana. Po mom mišljenju, u starom balkanskom maniru, to će se završiti jednom velikom međunarodnom konferencijom na kojoj će veliki diktirati rešenja. To će opet pokazivati nezrelost naših političkih elita da sudbinu svojih naroda uzmu u sopstvene ruke."
B92: Da li se slažete sa ovim, gospodine Suroi? Da li mislite da je teritorijalna autonomija za Srbe rešenje koje može da bude prihvatljivo, ako ne možda danas, onda sutra, i za kosovske Albance?
Suroi: "Ne verujem da će se moći nešto ušićariti na kratak rok. Ja mislim da se mora poći odozdo, a to znači – videti konkretno stanje u svim opštinama, kako kvantifikovati probleme, ne samo u smislu bezbednosti, već i povratka, i kako napraviti drugačiji proces u kojem kosovski Albanci moraju preuzeti odgovornost za te procese. U tom smislu, naravno da će doći, ne sada, ali će doći do trenutka kada moramo razmišljati i o tome kako unutar koncepta decentralizacije Kosova, koji je neminovan, zapravo uvrstiti taj element etničkih potreba. I tu je, naravno, nekoliko opština u kojima žive Srbi, bilo u reprezentativnoj manjini ili u većini, koji mogu imati drugačiji vid administriranja nego što ga imaju sada, u sadašnjem konceptu. I to je naravno deo sveukupnih potreba, ne samo Srba, već i Albanaca."
B92: I za kraj, iako je Ibrahim Rugova juče ponovio da je nezavisnost Kosova jedino rešenje za mir na Kosovu, iako to zvuči neverovatno u ovom trenutku za ljude ovde, koji vide šta se, zajedno sa međunarodnim snagama, dešava tamošnjim Srbima, da li mislite da je ideja nezavisnosti Kosova proživela veliki poraz ovim dešavanjem?
Suroi: "Nije doživela veliki poraz, ali je doživela veliki udarac. I činjenica je da Albanci u svakom slučaju, bez uslovljavanja ili sa uslovljavanjima, moraju dokazati da mogu imati funkcionalno društvo, funkcionalnu državu. Gospodin Rugova je sasvim u autu, što se tiče uticaja na formiranje jedne funkcionalne države. On, ne uzimajući u obzir trenutak, govori šta je najbolje i šta nije najbolje rešenje. On već 15 godina to isto ponavlja, a stvari se ne odvijaju baš onako kako on govori. Ja mislim da, a to se iz Beograda verovatno ne vidi, imate dva simbolična dejstva sada. Na Kosovu imate Rugovu, koji govori šta govori, a imate premijera Redžepija, koji je od prvog dana insistirao da bude na licu mesta u svim tim događanjima, da zaustavi demonstracije. Evo, juče je bio u poseti zgradama gde žive Srbi. On autentično misli, ja verujem, o konceptu integracije i o konceptu suživota. Gospodin Rugova je u totalnom autu, ne samo u komuniciranju sa Srbima, već i sa Albancima."
B92: Hvala gospodinu Vetonu Suroiju iz Prištine i gospodinu Vojinu Dimitrijeviću iz Beograda.
Postojeći komentari (8) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
