| |
|
|
22. mart 2004.
|
Ljudi i neljudi |
Iguman manastira Visoki Dečani Teodosije: "Kao po nekom dogovoru, Albanci su krenuli u paljenje Episkopije, Bogoslovije, crkve Svetog Georgija, Svetog Spasa, Bogorodice Ljeviške. Kao što znate, ona je s početka 14. veka, zadužbina kralja Milutina, jedna od naših najlepših crkava." Imam beogradski Muhamed Jusufspahić: "Bajrakli džamija je temelj srpske demokratije. Poslednja džamija, koju Karađorđe nije hteo da sruši da bi oni koji su preostali mogli negde obavljati molitvu. Tako da su ljudi, odnosno neljudi što učiniše to, spalili mnogo više od onoga što oni sami pretpostavljaju."
|
IGUMAN MANASTIRA VISOKI DEČANI, TEODOSIJE
Izjava visokog predstavnika UN Harija Holkerija da ovo što se događa na Kosovu ne bi mogao da nazove etničkim čišćenjem i da je izgorelo svega nekoliko crkava, uznemirila je javnost u Srbiji. Da li ste vi već čuli tu izjavu, da li je stigla do Visokih Dečana?
Iguman Teodosije: "Da, već smo je sinoć čuli. To nas nije mnogo iznenadilo pošto smo već pet godina suočeni sa pokušajem predstavnika UNMIK-a da celu stvar na Kosovu ublaže i da, na neki način, sakrivaju istinu. Međutim, posle pet godina, kao što ste videli, to više nije moglo da bude tako, jer se desilo nešto što je moralo da uzbudi celu javnost, i kod nas i u svetu. Međutim, sam Holkeri, visoki predstavnik Ujedinjenih nacija na Kosovu, on je čovek koji ne želi da rešava situaciju, ne želi da putuje, ne želi mnogo toga da čuje i da vidi i verovatno stvari posmatra onako kako mu odgovara i kako mu drugi serviraju. Nije iznenađujuće što je to rekao."
B92: Ono što smo imali prilike takođe u vestima da vidimo, to je izveštaj Eparhije raško-prizrenske, u kojem se navodi da je oko trideset crkava i manastira spaljeno na Kosovu. Među njima su i neki koji su uvedeni u svetsku baštinu, pomenuću samo crkvu Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Kakvim podacima vi trenutno raspolažete? Da li ste imali prilike da vidite neke od oštećenih crkava ili manastira?
Iguman Teodosije: "Da, to je istina, nažalost, mnoge crkve, pa i manastiri, sravnjeni su sa zemljom. Sve je počelo u Prizrenu. Kao po nekom dogovoru, Albanci su krenuli u paljenje Episkopije, Bogoslovije, crkve Svetog Georgija, Svetog Spasa, Bogorodice Ljeviške, koja je najveća svetinja i spomenik kulture u Prizrenu. Kao što znate, ona je s početka 14. veka, zadužbina kralja Milutina, jedna od naših najlepših crkava što se tiče arhitekture i ostataka fresaka koje su u njoj. Međutim, Albanci koji su predvodili, i ta masa, oni nisu obraćali pažnju kakve su građevine u pitanju, crkve, spomenici, manastiri, oni su hteli da ostvare svoj cilj, a to je da potpuno unište i da zatru sve što je srpsko i nije albansko."
B92: Kada već pričamo o crkvi Bogorodica Ljeviška, šta je sve oštećeno, imate li podatke? Šta je preostalo?
Iguman Teodosije: "Znamo samo onoliko koliko smo videli sa fotografije, pošto sami ne možemo da se krećemo. Naši prijatelji, vojnici i civili, donose nam fotografije. Vidimo da je crkva iznutra zapaljena, deca se igraju ispred crkve, igraju fudbal, prolaznici se ponašaju kao da se ništa nije desilo. Nema vojnika, niko ne čuva crkvu i zato strahujemo da može da se desi ono što se desilo i sa crkvom u Đakovici i sa ostalim crkvama, da oni žele da uklone sve tragove."
B92: Šta se događa u Đakovici? Kakve vesti dobijate?
Iguman Teodosije: "Dobili smo informaciju da svi stanovnici učestvuju u sklanjanju ruševina crkve Svete trojice, koja je minirana već '99. godine, i da žele tu da načine park. Takođe, i od crkve koja je stara, postoji na tom mesto 500 godina, još u vreme Turaka, crkva u Srpskoj ulici, ona je zapaljena i bagerima su porušili zidove. Imamo fotografiju, snimljenu iz vazduha, na kojoj se vidi da oni raščišćavaju taj teren, žele da uklone svaki trag postojanja tih svetinja na tom mestu."
B92: Da li imate podatke koliko je oštećen manastir Devič?
Iguman Teodosije: "Manastir Devič, kao što znate, doživeo je sudbinu manastira Svetog Arhangela. Bratija i sestre nisu hteli da napuste svetinju ali su bili prinuđeni, jer vojnici nisu bili spremni da ih zaštite. Oni su ih praktično na silu evakuisali i ništa nisu učinili da spreče paljenje tih svetinja. Iz Deviča imamo isto tako samo slike na kojima se vidi da je manastir potpuno zapaljen, da je opljačkan. I dalje je u toku pljačkanje inventara i ekonomije manastira. Imamo fotografiju i sa groba svetog Jaonikija, nadgrobna ploča je slomljena. Sve je u ruševini i zapaljeno je. Zaista, tako nešto se nije moglo očekivati. Žalosno je što se u ovo vreme, kada je praktično ceo svet prisutan, kroz UNMIK i KFOR, i na njihove oči ovo sve dešava."
B92: A da li ste pokušavali da, zajedno sa KFOR-om ili UNMIK-om, obiđete te uništene crkve? Da li je moguće da se krećete, naravno uz pratnju, da li je iko od sveštenika uspeo da stigne do neke svetinje?
Iguman Teodosije: "Ovih dana je to nemoguće ovde gde smo mi. I KFOR i UNMIK imaju naređenje da se uopšte ne kreću, skoro se ne mogu videti na ulicama, pošto su i oni u opasnosti, i njih su napadali. Najviše je vladika Atanasije u Gračanici... on je uspeo, sa bratijom, da obiđe neka sela, a mislim da su bili i u manastiru Devič. Više na sopstveni rizik, a mislim da su dobili i nekakvu pratnju. Ovde u Metohiji je možda najteže zbog toga što su ovde najekstremniji krugovi Albanaca. Oni su zaista spremni na sve. Toga su svesni i pripadnici međunarodne zajednice, teško im je mnogo. Vidimo da su crkvu u Đakovici dugo branili, samo je straža tri sata odolevala toj mafiji. Međutim, dobili su naređenje da moraju da je napuste da bi sačuvali svoje živote. I njima je teško, ali su bespomoćni. Ovako kako oni to misle, nisu u stanju da odgovore niti šta da sačuvaju."
B92: Komandant brigade "Jugozapad" Alberto Primićeri, rekao je da će Pećka patrijaršija, manastir Visoki Dečani, pravoslavni objekti u zoni odgovornosti KFOR-ove multinacionalne brigade "Jugozapad" biti branjeni do poslednjeg vojnika. Koliko se vi uopšte osećate bezbednim?
Iguman Teodosije: "On je odmah posetio naš manastir i i mene sačekao, jer ja nisam bio u manastiru kad je to počelo da se dešava. On je sa svojom pratnjom, i sa pet vozila, došao u kulu da me sačeka, zagrlio me je, sa suzama, nije mogao da progovori od sveg onog užasa. Mislim da se on, iako je komandant, nije mnogo pitao kad je u pitanju Prizren i nemačka zona odgovornosti, ali kad su u pitanju manastiri u zoni italijanske odgovornosti i španskih vojnika, oni su spremni po svaku cenu da to sačuvaju. Oko manastira su jake snage italijanskih vojnika, oni su dobili pojačanje iz Italije i mogu da kažem da od '99. godine nikad manastir ovako nije čuvan. Rekli su nam da imaju sva ovlašćenja, da svim raspoloživim sredstvima odgovore ako u bilo čemu manastir bude ugrožen, tako i Pećka patrijaršija, manastir Gorjač, manastir Bodisavci. U ovoj zoni svi su manastiri sačuvani i bratija i sestre koji žive. U nemačkoj zoni svi su manastiri zapusteli, porušeni i to je slika današnje stvarnosti na ovom prostoru."
B92: A koliko imate kontakata sa lokalnim Albancima?
Iguman Teodosije: "Ima kontakata. Međutim, ne očekujemo mnogo od njih, njima se ne može verovati. Onda kada ne mogu nešto da naprave, oni neće napraviti. Kad im se pruži šansa, kao što su sada osetili da su KFOR-ovi vojnici počeli da uklanjaju punktove, da sklanjaju svoje snage, oni su osetili svoju šansu i priliku da mogu nešto da naprave, da ostvare svoje ciljeve. Što se tiče ovog manastira, mislim da je to krupan zalogaj za njih, oni su svesni toga. Neki Albanci kojima smo mi pomagali u toku rata, jave nam se u strahu, i oni se plaše za sebe. Imamo jednu lepu vest. Pre petnaestak dana iz Đakovice je došla jedna porodica Albanaca, muslimana, doveli su ćerku od 12 godina, ona se zove Edona. Bila je psihički bolesna, već godinu i po dana nije mogla da ide u školu, bila je uznemirena, bleda. Za vreme službe su je doveli u crkvu, ovde, zamolili su da pročitamo molitvu i pred kivotom Svetog kralja Stefana Dečanskog. Mi smo to učinili, jer to je bila praksa za sve vreme postojanja manastira, Sveti kralj je pomagao, kako pravoslavnim, tako i drugima koji su mu se obraćali. Čim su se vratili u Đakovicu, devojka se iscelila. Posle sedam dana, oni su se vratili zajedno, radosni, naročito je ta devojka bila raspoložena, zahvaljivala se manastiru, monasima i Svetom kralju za svoje isceljenje. To je slučaj u Dečanima, to se redovno dešavalo i u manastiru Devič, Zočište kod Svetih vrača. Ali, vidite da ta generacija, pogotovo mladi Albanci, oni ne žele to da vide, iako se pred njihovim očima to dešava."
GLAVNI IMAM BEOGRADSKI I DIREKTOR MEDRESE
U sredu uveče gorela je beogradska Bajrakli džamija. Sve je, naime, počelo protestom ispred Vlade Srbije, na kome je jedan od najboljih prijatelja Milorada Lukovića Legije, Kristijan Golubović, pozdravio demonstrante, zajedno sa Arkanovom udovicom, Cecom Ražnatović. Bilo je tu i članova Vlade i drugih estradnih ličnosti. Podrška Srbima sa Kosova za stotinak huligana značila je odlazak na Dorćol, gde se nalazi jedina beogradska džamija. Policija je potom tvrdila da ih je bilo previše i da zbog toga nisu mogli adekvatno da reaguju. Zatim smo čuli da je problem bio konfiguracija terena, odnosno da su uske ulice onemogućile policiju da uzvrati onima koji su ih napali. Pa smo čuli ministra policije, da se policija odvikla od ovakvih situacija, a verovatno su izašli iz kondicije koju su godinama prikupljali dok su maltretirali hiljade građana koji su bežali od batina po isto tako uskim ulicama Beograda. U sredu uveče gledali smo na televizijama direktan prenos paljenja beogradske bogomolje, a sa jednog od obližnjih balkona to je gledao i glavni beogradski imam i direktor sada već spaljene medrese, Muhamed Jusufspahić:
Muhamed Jusufspahić: "Gledao sam to sa prozora i samo molio Boga da budem strpljiv i zahvaljivao Bogu što nisam imao nešto pri sebi, jer su mi svi bili na nišanu. Verujem da takav osećaj ima i onaj brat po čojstvu, Srbin pravoslavni, i sestra, koji su morali da spakuju svoje stvari i da napuste svoja zgarišta i ognjišta i svoje hramove. Boga molim da ih što pre vrati i Boga molim da se nas, koji smo muslimani, sačuva i očuva u ovome gradu na obraz Srbima, a isto tako i da sačuva one dobre međuljudske odnose, kojih – iako se sve ovo desilo – ima. Ne mogu vam opisati koliko je telegrama, dolazaka, reagovanja, telefonskih poziva... To je ono što daje nadu i daje odgovor zašto smo, kao takvi kakvi smo, još uvek ovde i zašto želimo da budemo ovde.
Sa sigurnošću mogu da kažem da je džamija sagrađena krajem 16. veka, ne čak ni krajem 17. veka, kako stoji u arhivama ili u analima Zavoda za zaštitu spomenika kulture i kao što je bilo okačeno na tabli koja je stajala i koja je na minaretu, a koja je sada negde bačena, ne možemo da je nađemo. Ona ne samo da je to, ona je, ja mogu da kažem, sigurno, a ovo me dobro poslušajte, ona je temelj srpske demokratije. Poslednja džamija, koju Karađorđe nije hteo da sruši da bi oni koji su preostali mogli negde obavljati molitvu. Ona je prva džamija, jedina koju je dinastija Obrenovića obnovila i koja je, samim činom restauracije, na neki način, i proglasila islamsku zajednicu Srbije, za šta se mi od muftije beogradskog do poslednjeg službenika u islamskoj zajednici zalažemo – za islamsku zajednicu Srbije. Tako da su ljudi, odnosno neljudi što učiniše to, spalili mnogo više od onoga što oni sami pretpostavljaju.
Naziv njen, Bajrakli džamija, poslednji naziv, koji se zadržao do današnjeg dana, govori o tome da je ona bila centralna džamija ovoga dela Beograda, jer se na nju isticao bajrak, koji je davao u to vreme znak za početak molitve i za početak poziva za molitvu svim ostalim džamijama u okolini. Na njoj se i palilo svetlo, palila su se kandila, tako da su svi mogli da primete da je počela i noćna molitva. U njoj je, kroz istoriju, delovalo mnogo imama, muftija... Među najznačajnijim je Mahmut El Belegradi, tako su ga zvali, Beograđanin, jedan od najznačajnijih učenjaka sa ovih prostora, koji se bavio tumačenjem Kurana, egzegezom kuranskom, čak je nekih dela ostalo od njega. Mi smo se potrudili da nađemo jednu knjigu, koja je u ovome požaru takođe spaljena... Nama je spaljena i biblioteka. Kao da su nam dušu uzeli.
Govornica ili mimber je ostao, hvala Bogu, očuvan. Ne znam da li je ovo uopšte pametno i mudro govoriti, jer svako sluša, ostala je galerija koju smo naknadno, 1972, napravili, da bi i žene mogle da obavljaju molitvu. Ostao je mihrab ili niša, gde je mesto imama koji predvodi molitvu. Pod, brodski pod, koji je inače bio loš, izgoreo je u delovima. Razbijena je betonska konstrukcija koja drži stakla na prozorima džamije. Kad kažem – deset hiljada knjiga, to nije velik broj, ali kada kažem da su mnoge od knjiga koje su spaljene bile 350, 400 godina, 200, stotinjak godina stare, da su mnoge od njih u rukopisima. Vrednost onoga što je uništeno bila bi mnogo veća od stotinjak hiljada knjiga u drugim bibliotekama. Napad na tu svetinju, taj način paljenja vatre, a i uriniranja, degradirajući je za nešto koga je Bog nazvao čovekom. I toga je bilo, i onoga drugog.
Svetlost na kraju tunela upalio mi je Amfilohije Radović, mitropolit crnogorski, koji se pojavio. Ja sam gledao sa jednog od balkona susedne zgrade i gledao sam ga kako je okupio tu rulju okolo sebe i gledao sam kako su odlučili da ga ne poslušaju, ali sam video da je spasio obraz srpskoga naroda, da je spasio obraz pravoslavlja, Srpske pravoslavne crkve, svega onoga što je srpskom narodu bitno, prvenstveno svetosavlja. Postoji strah, ne mali, isti onaj strah koji osećaju naša braća, naši prijatelji, naša rodbina na Kosovu. U ovom momentu, postoji i strah nedužnih ljudi, bilo da je u pitanju uža Srbija ili Vojvodina, bilo da je u pitanju Kosovo, koje god da su vere. Ljudi smo, ja bih voleo da je neko od imama ili ko od odgovornih postupio onako kako je postupio gospodin Amfilohije, a nisam siguran da je toga bilo.
Ja sam Beograđanin, rođen sam ovde, i ja i moj brat i mnogi drugi, mnogi, mnogi muslimani. Ja mislim da se Beograđanstvo ne meri po mestu rođenja, nego se meri po duhu, po osećaju da se shvati, da se prihvati neko ko je drugačiji, a ipak, u krajnjoj liniji, da se shvati da smo svi jedno, da smo svi božja stvorenja. Tako bismo mi rekli, muslimani, da smo svi božja stvorenja, koja Stvoritelj uzvišeni voli. Ne osećamo se bezbedno, mnogo je ekscesa po beogradskim opštinama gde su muslimanska naselja, bilo da su romska, škalijska ili ostala, bilo da je u pitanju Kragujevac, bilo da je u pitanju... Bomba je bačena na kuću jednoga moga prijatelja. Polupana su stakla na džamiji u Malom Zvorniku, na džamiji ili meždidu u Novom Sadu. Pojedina sela su opkoljena da bi se zaštitila od naleta huligana, opkolila ih je policija i zaštitila. Mislim da će sada reakcija biti mnogo bolja, jer se videlo šta sve to može da donese. To je ono što me čini optimistom, ali mislim da će biti mnogo bolje i na Kosovu. Kad to kažem, mislim na srpsku stvar takođe, ne samo uopšte na ljudsku stvar, nego na srpsku stvar na Kosovu. Tome se nadam, jer ko god je napustio ognjište, nosi sa sobom veliku ranu. A u Pećkoj patrijaršiji vidim Aladžu džamiju u Foči ili Ferhadiju džamiju u Banjaluci i molim se Bogu da Pećka patrijaršija ostane, jer tome smo se i mi muslimani mnogo trudili. Čak i oni Turci koji su osvajali ove prostore, trudili su se da Pećku patrijaršiju sačuvaju."
Postojeći komentari (5) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
