| |
|
|
18. mart 2004.
|
Terorizam na Kosovu, nasilje u centralnoj Srbiji |
Dragan Maršićanin, Ljiljana Smajlović i Rasim Ljajić govore o terorizmu na Kosovu, o tome dokle dopiru odgovornosti UNMIK-a, KFOR-a i vlasti u Beogradu, kao i o nasilju u centralnoj Srbiji nad verskim objektima islamske zajednice.
|
Gosti: Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a, Rasim Ljajić, ministar SCG za manjinska i ljudska prava, i Ljiljana Smajlović, novinar NIN-a
Autor: Aleksandar Timofejev
|
B92: Moje poštovanje. Dobro došli u emisiju "Javna tajna". Emisija koja je najavljena, priča o biznisu i o politici, nažalost, emitovaće se sledećeg četvrtka, ako sve bude u redu, s obzirom na to da je tema svih tema ova dva dana nasilje na Kosovu i sve ono što se dešava u Beogradu i u drugim delovima Srbije, stoga gosti u studiju su Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a, zatim Rasim Ljajić, ministar za manjinska i ljudska prava i Ljiljana Smajlović, novinar NIN-a, koja prati, pre svega, spoljnu politiku.
Nadam se da na vezi imamo mog kolegu Miloša Milića, on se nalazi u Kosovskoj Mitrovici. Dobro veče, Miloše. Šta se trenutno dogadja i kakva je situacija u Mitrovici i u drugim delovima Kosova?
Milić: Danas je, za razliku od prethodnog dana, znatno mirnije. Pripadnici KFOR-a su, za razliku od jučerašnjeg dana, u mnogo većem broju zaposeli prilaze mostu u Kosovskoj Mitrovici, govorim o obe strane mosta, i praktično su onemogućili da Albanci pređu sa južne na severnu stranu, što je, podsetiću, juče bila osnovna primedba sa severne strane Kosovske Mitrovice, kada su kosovski Srbi u pitanju. Oni su, naime, tvrdili da je do jučerašnjih tragičnih događaja zapravo i došlo isključivo zbog toga što KFOR nije pravovremeno reagovao, što nije obezbedio granicu između dve Mitrovice, pa je naknadno došlo do velikih okršaja i do žrtava.
B92: Miloše, kako protiče noć, kažeš da je mirnije, da li su i vesti iz drugih delova Kosova takve?
Milić: Kada je reč o drugim delovima Kosova, Kosovska Mitrovica je, čini mi se, donekle izuzetak. Naime, ovde vesti pristižu vrlo sporadično i uglavnom se radi o glasinama. Vesti iz unutrašnjosti Kosova su, uglavnom, loše, ali nezvanične, i govore o sukobima lokalnih Albanaca i kosovskih Srba. Ipak, sama Kosovska Mitrovica je već više od 24 časa mirna i bez obzira što se noću donekle povećava napetost, nadajmo se da ni ove noći neće biti tragičnih događaja, niti bilo čega što bi moglo da podseća na ono što se desilo juče. Pripadnici KFOR-a su i večeras u priličnom broju na mostu i moram reći da se broj građana srpske nacionalnosti, koji su celog popodneva bili sa svoje strane mosta, smanjio. Njih je danas bilo nekoliko stotina, a sve se završilo večeras razlazom veće grupe ljudi, iako je na samom prilazu mostu prilična gužva, ali ne izgleda da su spremni za novi okršaj sa kosovskim Albancima. Samo, na kraju, da dodam da su ovde najgora stvar glasine i neproverene informacije. Mnogo primedaba stiže na račun UNMIK-a, bar kosovskomitrovačkog, odnosno UNMIK-a severnog Kosova. Naime, u prethodna 24 časa nije bilo moguće proveriti sve informacije koje su do nas dolazile a koje su, pre svega, bile informacije lokalnih stanovnika. Evo, poslednja glasina od večeras jeste da su se ekstremni Albanci grupisali na nekim brdima iznad Kosovske Mitrovice, navodno, naoružani snajperima, ali to je, za sada, samo glasina, jedna od mnogih koje dobijamo ovde.
B92: A kako tamo izgleda, Miloše, da li ima ljudi na ulicama? Glupo je reći, ali da li se šetaju, da li... lepo je vreme?
Milić: Upravo je to ono što me je danas začudilo. Naime – bez obzira na blizinu okršaja, na sve ono što se juče desilo, na osećanje koje ljudi imaju, jer to je praktično jedina stvar o čemu govore – život, koliko-toliko, funkcioniše normalno. Škole i fakulteti danas nisu radili, a veći broj prodavnica u Kosovskoj Mitrovici je radio. Ljudi je bilo dosta na ulicama, večeras sam komentarisao sa nekim kolegama kako je... videli smo puno majki sa decom koje se šetaju, što je potpuno odudaralo od vesti koje su odavde dolazile. Ali, Kosovska Mitrovica i ono što se ovde desilo, zapravo je iniciralo priču o incidentima i o napadima na kosovske Srbe na Kosovu. Situacija se ovde relativno brzo smirila.
B92: Još samo jedno pitanje. Teško je generalizovati, nije ni pametno, ali... Šta ti čuješ, šta Srbi očekuju od Srbije, šta očekuju da se dogodi, pominje li se vojska, policija, žandarmerija?
Milić: To se uvek pominje kada je reč o ovakvim situacijama i naročito kada se tenzije usijaju do ovakvih razmera. Sa neverovatnom pažnjom se prati izveštavanje medija iz Srbije i to je jedan od načina, između ostalog, na koji se mitrovački Srbi informišu o onome šta se dešava u unutrašnjosti Kosova. Dakle, povratne informacije ne stižu sa samog Kosova, nego iz Beograda i događaji iz centralne Srbije, iz Beograda i iz još nekih gradova, koji su se tokom cele noći i danas vrteli na svim velikim televizijama, pa tako i bile viđene ovde, dominiraju u pričama šta se dešava u Srbiji. Dosta je teških reči, dosta je napeto u tom smislu, ali... pominje se, naravno, i vojska i žandarmerija i policija... Međutim, čini se da je trenutno najveći problem u onome šta se dešava kada je reč o međunarodnim snagama, koje su tu u znatnom broju a ne uspevaju da obezbede mir u ovom podeljenom gradu.
B92: Hvala ti lepo, Miloše. Gospodine Maršićaninu, šta možemo da kažemo – šta se, u stvari, dogodilo? Je l' to iznenada, je l' se očekivalo? Pričalo se da se sprema pobuna, ofanziva Albanaca na proleće, čak je na nekom javnom skupu rečeno, pa su posle novinari zamoljeni da se to ne govori, kako je to viđeno da krene. Je l' bilo iznenađenje?
Maršićanin: Bilo je i informacija, a jednako i iznenađenje. Postojale su informacije dva-tri dana pre nego što se dogodilo ovo – što se može nazvati pogrebom Srba na Kosovu i Metohiji i etničkim čišćenjem, koje je u toku, i krahom koncepta međunarodne zajednice, koja je na nasilan način nametala strategiju za koju se govorilo da je pogrešna i da ne može da postigne onaj deklarativni cilj – multietničko Kosovo. Što je to krah koncepta, ne bi bilo strašno da nisu posledice ovako strašne. Bilo je informacija da se nešto sprema, ne sasvim jasno i u kojoj meri... Bilo je informacija... Te informacije imale su i vojno-obaveštajna služba i BIA, ali se, naravno, nije moglo ništa više učiniti nego da se o tome obaveste i oni koji su dužni da se staraju o bezbednosti na Kosovu i Metohiji i da zaštite stanovništvo nealbanskog porekla koje na Kosovu i Metohiji živi. Ništa od toga se više nije moglo učiniti. Dakle, i očekivano i neočekivano. Neočekivane su svakako razmere tog pogroma koji je u toku od 17. marta.
B92: Srbi su, izgleda, bezbedni samo tamo gde su izašli Amerikanci u bornim kolima.
Maršićanin: Očigledno je da međunarodne snage na pravi način dejstvuju samo, koliko je meni poznato, u Čaglavici. Tamo dolazi do žestokog otpora međunarodnih snaga KFOR-a i tamo se čine pokušaji da se ta enklava zadrži i da se tamo Srbi, koliko-toliko, osećaju bezbedno, da se pokuša makar to da se spase. U ostalim manjim enklavama, očigledno je da se na različite načine postupa, očigledno da ne postoji zajednički stav KFOR-a na koji način i u kojoj meri odgovarati na napade Albanaca, tako da imate različite slučajeve – od potpuno pasivnog držanja i povlačenja i prepuštanja Srba njihovoj sudbini, preko organizovanog iseljavanja, odnosno evakuacije enklava, do ozbiljnijih pokušaja da se odupre tim...
B92: Gospodine Ljajiću, šta je ovo? Je l' ovo kraj kosovsko-srpske priče i kraj multietničkog Kosova, ideje o multietničkom Kosovu koja se dugo pominjala, pre svega, iz međunarodne zajednice?
Rasim Ljajić: Šta je uopšte ideja u multietničkom Kosovu? Da li smo mi uopšte, ako idemo dalje, imali zaista multietničko Kosovo ili su dve zajednice živele paralelno, u paralelnim svetovima, paralelnim životima, što se posebno odnosi na period od dolaska KFOR-a. Mi imamo faktičko stanje da Srbi i Albanci, kao i ostale manjine, žive praktično u odvojenim enklavama... Taj koncept multietničkkog Kosova, ma koliko to meni bilo teško da izgovorim, jeste jedna, u ovom trenutku, potpuna fikcija i u više navrata sam spominjao da je bolje pronaći političko rešenje koje ide ka tome da dve zajednice žive jedna pored druge, nego da dve zajednice permanentno žive jedna protiv druge.
B92: Srpski rečeno – podela.
Ljajić: Ja ne govorim o podeli. Apsolutno postoji rešenje koje odražava faktičko stanje, da sa zavidnim stepenom teritorijalne, personalne i kulturne autonomije obezbede uslovi za opstanak svih etničkih nacionalnih zajednica na Kosovu, znači i srpske zajednice, a ustavno-pravna rešenja su predmet političkog dogovora. U svakom slučaju, ne kažem da je to najbolje rešenje, ali šta je alternativa tom rešenju? Ja sam danas govorio predstavnicima međunarodne zajednice. Alternativa tom rešenju jeste nezavisno, etnički čisto, potpuno homogeno Kosovo da nećete imatu u Evropi tako homogenu teritoriju kao tu. Dakle, teško je i meni da kažem da je nemoguća ideja multietničkog Kosova i multietničkog društva na Kosovu...
B92: A tako ispada...
Ljajić: Ali, bolje je da priznam realnost, ma kakva ona bila, nego da govorim nešto što će se svideti nekom u međunarodnoj zajednici, da govorim političke fraze i opšta mesta koja ne znače ništa, a s druge strane imamo svakodnevna ubijanja, paljenja i kuća i bogomolja, imamo nešto što predstavlja samo spiralu nasilja i permanentno pojačanje tog nasilja. Ako bih sad ulazio u detalje – zašto je to sada – mogao bih da navedem niz razloga.
B92: Što baš sad? Sunce je granulo.
Ljajić: Ne samo što je sunce granulo...
B92: Strašna je priča o tri dečaka, ili troje dece, koji su se udavili, ali očigledno to se još uvek pokazuje kao da nije dokazano da li su Srbi, da nisu uticali na to...
Ljajić: Vidimo da je počeo politički dijalog vezan za rešavanje tehničkih pitanja u četiri oblasti, da je taj dijalog započet pod vrlo jakim pritiskom međunarodne zajednice. Mi smo apsolutno bili spremni, uprkos tome što smo imali ozbiljne rezerve prema strategiji – standardi pre statusa, ali smo rekli, pod tim uslovima, pod krajnje nepovoljnim uslovima, kad ti standardi nisu ni merljivi, ni precizni, ni jasni, mi prihvatamo razgovore. Dve runde razgovora su održane, neki članovi delegacije privremenih institucija napustili su dva dana pred početak razgovora... Osim toga, imamo i najavu da će izbori biti 23.oktobar. Čini mi se, prerano se najavljuju ti izbori...
B92: Ja sam danas pročitao vest da su dve najveće albanske partije Rugovina i Tačijeva saopštile da samo proglašenje nezavisnosti Kosova može da smiri ono što se sada događa na teritoriji Kosova. S druge strane, jedan veoma ugledan i poznat Srbin sa Kosova danas mi je rekao da je ovo kraj srpske kosovske priče. Šta mislite o tome?
Maršićanin: Ne smete da kažete koji?
B92: Pa nije lepo, zato što mi je rekao privatno.
Maršićanin: Nije, kosovska priča traje previše dugo da bi tako brzo mogla da bude završena i ponajmanje može biti završena onako kako su to danas izjavili lideri kosovskih Albanaca. MIslim da ni Srbija, ni građani Srbije, a ni međunarodna zajednica, neće dopustiti da se ovakvi problemi, koji se sutra mogu pojaviti u nekom drugom kraju Evrope ili sveta, rešavaju silom. Jednostavno, čini mi se da će morati, i ja očekujem od Saveta bezbednosti, čije zasedanje počinje danas po našem vremenu u 23.00, da će imati i razuma, i hrabrosti, i političke volje, i energije da donese odluku u kojoj će da se uvaži činjenica da se danas na Kosovu i Metohiji dešava nešto što je ista ta međunarodna zajednica, ne mogu da kažem isto, ali se može podvesti pod ono što je međunarodna zajednica nazvala – "humanitarnom katastrofom" i da će doneti odgovarajuće mere, kakve je znala da donese...
B92: A kakve su to odgovarajuće mere?
Maršićanin: Odgovarajuće mere su da se na silu sila upotrebi. Da se ne dopusti da se silom ostvaruju ciljevi formiranja novih država, cepanja granica i istrebljenja jednog naroda sa neke teritorije. Ako je to pravilo u ponašanju međunarodne zajednice, onda to pravilo mora da postoji i kada su Kosovo i Metohija u pitanju. Na Kosovu i Metohiji, međunarodna zajednica KFOR, UNMIK, Ujedinjene nacije dužni su da taj princip sprovedu do kraja. Države su one koje imaju monopol nad silom, sila se upotrebljava u ovakvim situacijama i silu u ovom slučaju moraju da upotrebe oni koji su dužni da tu silu u ovakvim situacijama upotrebe.
B92: Naša sila ili međunarodna sila?
Maršićanin: Ne, potpuno sam jasan. Ja sam rekao onaj koji je dužan da silu na Kosovu i Metohiji upotrebi da bi se sprečavao pogrom Srba na Kosovu i Metohiji.
B92: A oni sad nisu imali te ingerencije?
Maršićanin: Imali su, ali ih nisu koristili. To je ono što mi, nažalost, govorimo veoma dugo. Niti je obezbeđen povratak Srba na Kosovo i Metohiju, prognanin sa te teritotorije, niti je obezbeđen siguran i bezbedan život Srbija i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji. Ovo što se sada događa, čini mi se da je ona crta preko koje ni međunarodna zajednica više nema pravo da pređe. Preko svega drugog se moglo prelaziti. Mislim da se ne može i u ovoj prilici koristiti ono što se moglo koristiti u pojedinačnim slučajevima ubistava, progona, iseljavanja, paljevina itd. Ovde je slika i stvarnost potpuno jasna, imamo činjenicu da neko pokušava da menja, u ovom slučaju, lideri Albanaca na Kosovu i Metohiji...
B92: Politički se kao distanciraju...
Maršićanin: Oni se ne mogu distancirati tako što će na ovo zlo što se na Kosovu i Metohiji dešava reći da je rešenje nezavisnog Kosova.
B92: Ljiljo, šta ti očekuješ da će se dogoditi na sednici Saveta bezbednosti?
Ljiljana Smajlović: Ne znam, ali nisam takav optimista kao gospodin Maršićanin što se tiče dejstvovanja međunarodne zajednice. Ona neće biti blagonaklona prema Albancima, ali se plašim da su Albanci za 24 sata promenili situaciju na terenu. Danas se već u zapadnom štampi pojavila špekulacija da je jedan od razloga što je ovo počelo, ne spontano, to što je predsednik srpske vlade Koštunica izašao sa pregovaračkom pozicijom da traži teritorijalnu autonomiju. Znači, ono što se tumači kao autonomija na etničkoj osnovi, da se u izvesne teritorije uvede samouprava na etničkoj osnovi, to je dočekano, naravno, vrlo negativno kod Albanaca, a ni međunarodna zajednica nije bila oduševljena. Ali, to je bila jasna srpska pregovaračka pozicija, sa kojom je teško polemisati zato što je očigledno da se bezbednost za Srbe ne može ostvariti uz pomoć zajedničkih ili albanskih policijskih patrola, nego je neophodno da Srbi imaju institucije uz pomoć kojih mogu da se štite. I jedan od argumenata koji se pojavljivao kao problematičan jeste to da Srbi nemaju teritorije koje se dotiču. Mi smo do juče imali neku vrstu leopardove kože, bez bezbednosti za Srbe, bez ljudskih prava za Srbe, a sada smo već saterani u tu Mitrovicu. Ja mislim da ćemo...
B92: ...gde je opet situacija mirna, što je zanimljivo. Ili je to fizički?
Smajlović: I to je pitanje. Ja sam mislila da je Mitrovica relativno bezbedna, uveravali su me srpski lideri na Kosovu da nema straha…
B92: Odatle je sve krenulo, i tamo ima najviše i mrtvih, je l' tako?
Smajalović: Da i sad mi se čini da je sve tamo veoma nestabilno. Inače, gospodiin Maršićanin je malopre rekao da je jedino u Čaglavici, gde su američki marinci upotrebili silu, zaštićen srpski živalj, što je tačno. Ako je američko reagovanje neka indikacija, onda je to bitna distinkcija. Evo ja sam maločas gledala, Rojters javlja kako je izgorela crkva u južnom delu Mitrovice jer su Francuzi bili spremni samo da upotrebe gumene metke i gas, a koliko sam čula sinoć, u Stejt departmentu proglašena je, barem u onim delovima koji se bave našim regionom, neka vrsta malog vanrednog stanja i dato je, relativno brzo za ovakve prilike, odobrenje američkim trupama da pucaju.
B92: To jeste zanimljivo. Za Čaglavicu: izašli Amerikanci, a sledeća vest je bila –Albanci smanjili pritisak.
Smajlović: Da, ali izgleda da su Amerikanci prvo upotrebili silu, tako da to jeste...
Ljajić: Ja mislim da zaista ima ovog o čemu Ljilja govori, posebno u inostranoj štampi, da je kao povod iskorišćena ta izjava koja bi mogla da asocira na ono što para uši, posebno delu međunarodne zajednice vezano za podelu Kosova. Međutim, u ovom trenutku, ja mislim da je lopta u našem dvorištu, u smislu značajne diplomatske ofanzive i po prvi putod početka krize, čini mi se da imamo sve argumente koji bi mogli da predstavljaju značajnu promenu i političke strategije međunarodne zajednice.
Mi smo bili krajnje kooperativni, prihvatili smo izbore pod krajnje nepovoljnim uslovima i u trenucima kada su Srbi praktično bili više za opciju bojkota tih izbora. Prihvatili smo strategiju pre statusa, uprkos svim manjkavostima te strategije. Prihvatili smo ideju multietničkog Kosova kao rešenja za taj problem. Dakle, za sve moguće opcije smo bili otvoreni, bili apsolutno spremni za svaku vrstu razgovora, čak i tehnički razgovori koji su započeli, čak i oni razgovori u Beču koji su bili krajnje nepripremljeni. Prema tome, ako analizirate čitav spektar političkih opcija, ovo ne znači etničku podelu, ovo znači samo prihvatanje faktičkog stanja koje danas postoji. Ništa više i ništa manje od toga, ne zadirujući u konačni status Kosova, jer ovo što se sada događa, očito je da će odložiti čak i tu priču za 2005. godinu o konačnom statusu Kosova.
B92: Ja bih se još malo zadržao na inostranstvu, ali prvo da pogledamo kako izveštavaju strani mediji. Jedna analiza moje koleginice Ljubice Gojgić.
B92: Iako se u oceni stranih medija ponavlja da su sukobi na Kosovu koji su izbili u sredu, najžešći od završetka rata 1999. godine, drama u pokrajini nije bila glavna vest velikih svetskih mreža u sredu. Američka mreža CNN emitovala je povremeno vesti o broju žrtava na Kosovu, uz objašnjenje sagovornice sa Kosova da su sukobi počeli pošto su se u Ibru udavili albanski dečaci koje su, kako je rekla, Srbi naterali da skoče u reku. Tu informaciju će kasnije u Prištini demantovati zvaničnici Ujedinjenih nacija. Britanski BBC davao je nešto opširniju informaciju o događajima na Kosovu, a dominirala je ocene stranih posmatrača, ali i ponekog domaćeg posmatrača, da je uspeh radikalnih stranaka na parlamentarnim izborima isprovocirao reakciju Albanaca. Strani mediji podrobnije su o događajima izveštavali u četvrtak, kada je postalo jasno da su meta napada kosovskih Albanaca tokom prethodne noći bili i predstavnici međunarodnih snaga i Ujedinjenih nacija, koji su bili prinuđeni da se zajedno sa Srbima povlače iz napadnutih enklava. Strani mediji tokom dana najviše su izveštavali o odluci NATO da na Kosovo uputi dodatne trupe, uglavnom iz Bosne, da pomognu korpusu mirovnjaka koji ima osamnaest i po hiljada vojnika, da uspostavi red. Većina stranih medija izveštava i o reakciji na sukobe na Kosovu u centralnoj Srbiji, odnosno spaljivanju džamija u Beogradu i u Nišu.
B92: Ljiljo, čini li ti se da neki malo instruisano izveštavaju? Da li postoje sumnje da je toga bilo ili je u pitanju, po starom dobrom običaju, "good gays, bed gays", dobri momci – loši momci?
Smajlović: Dobri i loši momci, a osim toga, juče je glavni događaj na CNN-u i BBC-ju bila eksplozija u Bagdadu, tako da mislim da se nisu preterano koncentrisali na nas. Juče iz izveštaja, zaista ne biste mogli da zaključite šta je problem na Kosovu. Da li je na Kosovu problem što postoji jedna manjina nezaštićena, bez ljudskih prava, bez prava kretanja? To se juče nije moglo... Ja se slažem sa Rasimom da smo mi, iz našeg ugla gledajući, bili kooperativni, ali moram da podsetim da na Zapadu to... njihove vesti ne počinju sa: "Danas proterana još jedna porodica, nisu se vratili tri hiljade..." Na Zapadu se o Kosovskoj MItrovici piše kao o jedinom preostalom području koje nije integrisano, u koji se nisu vratile izbeglice Ono što je takođe meni interesantno, što se kod nas nedovoljno razume, na Zapadu ima mnogo razumevanja za albanski argument da nisu Albanci, odnosno vlasti, političke stranke, lideri, stranke iz parlamenta na Kosovu odgovorne za ovo što se dešava Srbima na Kosovu, zbog toga što oni ne drže vlast, nego vlast drži UNMIK. To je argument koji u Beogradu zasmejava ljude, ali na Zapadu je zanimljivo da oni vrlo ozbiljno to saslušaju i kažu – pa jeste, možda bi se ti ljudi potpuno drugačije ponašali prema Srbima kada bi oni vršili vlast.
To je onaj argument kad Srbija kaže – dajte nam da svojim ljudima sudimo uz Beogradu, a onda Zapad kaže – nemamo poverenja u vaše pravosudne organe. Ali, kada kosovski Albanci kažu – prepustite nama upravu nad Kosovom pa ćete videti da će biti bolje, onda Zapad kaže – jeste, možda je tako, trebalo bi da svaki narod bude u mogućnosti da sam sobom vlada. Samo upozoravam da nas Zapad još uvek ne vidi, ili ne želi da vidi, onako kako mi sebe vidimo, kooperativno.
B92: A šta je činiti, Ljiljo, po tebi?
Smajlović: Iskreno govoreći, ovde smo ojačali svoje argumente, ali po veliku cenu, što je promenjena slika na terenu. Ja se slažem, sada je stvarno sasvim očigledno da – ako će Srbi da ostanu na Kosovu i da žive sa bilo kakvim stepenom sigurnosti – oni moraju da imaju institucije koje su primerene situaciji u kojoj se oni nalaze, a to je da su Srbi etnički očišćeni sa Kosova i da nemaju osnovna ljudska prava na Kosovu i, prema tome, da moraju da imaju barem prelazne institucije. Mislim da je to srpska pregovaračka pozicija.
B92: Gospodine Maršićaninu, šta mislite?
Maršićanin: Da, mislim da se sve troje u tome slažemo. Dakle, ono što je u ovom momentu istaknuto kao jedino političko rešenje za smirivanje situacije na Kosovu i Metohiji jeste autonomija ili autonomija u autonomiji, dakle, decentralizacija. Postoji, uostalom, jedno iskustvo, ne znam koliko treba te stvari porediti, ali dejtonsko iskustvo govori da su takva rešenja moguća, ako druga nisu moguća. Pokazalo se da nisu moguća. Dakle, stepen autonomije koji dobija Kosovo i Metohija u okviru Srbije, toliki stepen treba da dobiju i ona područja na kojima Srbi predstavljaju većinsko stanovištvo.
B92: Dobro, ja znam da to treba, ali kako to izvesti?
Maršićanin: Time što ćete na jedan način, evo, to je doprinos argumentima, to su ovi događaji. Dakle, šta drugo. To je jedino preostalo, to je jedino moguće. Mislim da sve druge zablude više ne smeju da se tolerišu, da tako kažem. Nisam ja veliki optimista, možda sam tako zazvučao. Jednostavno, ne mogu da procenim kakva će biti reakcija Saveta bezbednosti i koliko će energije uložiti za smirivanje rata na Kosovu i Metohiji, progona.
Ljajić: Mislim da strategija treba da bude paralelna, da ide na dva koloseka. Jedan je da naša reakcija treba da bude krajnje umerena uprkos tragičnim događajima na Kosovu, svaka naša reč se sa posebnom pažnjom osluškuje, upravo iz ovih razloga o kojima je i Ljiljana govorila. Ja sam danas u nekoliko navrata morao da objašnjavam izjave nekih naših političara koje su date, svaku reč sam morao bukvalno da objašnjavam, upravo zbog te vrste podozrenja koje još uvek postoji...
B92: Pa to sam ja hteo da primetim, pored diplomatske priče, čuje se i druga priča – mora se zaštititi institucionalno,oružjem.
Maršićanin: A, velika je razlika između institucionalno i ... Jedno je institucionalno, i to je ovo o čemu mi govorimo, znači – uspostavljanje institucija...
B92: Ja vam citiram izjavu gospodina Nikolića od juče.
Maršićanin: Pustite vi ta rešenja, tu nema... Izvinite, ali morao sam da intervenišem zato što je danas bilo govora na konferenciji za štampu Vlade Republike Srbije o potrebi institucionalnog rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji, ali tu nema sličnosti sa bilo kakvim… Onaj koji misli da to može da radi, koji je to uostalom i već primenjivao i doveo, u krajnoj liniji, do ove situacije koju danas imamo...
B92: Da, to sam hteo da pitam.
Maršićanin: To je nemoguće.
Ljajić: Moramo pokazati apsolutnu spremnost da se taj problem rešava demokratskim, političkim sredstvima, dijalogom i sa predstavnicima međunarodne zajednice, dijalogom i sa legitimnim predstavnicima kosovskih Albanaca. Nijednog trenutka ne smemo dozvoliti rešenja koja vode ka sukobima ili da još više podspešujemo jačanje političkih i etničkih strasti, posebno na Kosovu. Objektivno, naš manevarski prostor je veoma sužen da mi bilo šta konkretno učinimo. Naša aktivnost je više posrednog karaktera, diplomatskog karaktera, mi moramo menjati našu poziciju u svetu da bismo mogli da utičemo i na razvoj prilika na Kosovu. Svaka druga priča samo je zavaravanje i bacanje prašine u oči tim nesrećnim ljudima koji na Kosovu žive.
B92: Ne bih sad da ovo zazvuči mnogo ružno, ali – da li je moguće malo da ima i predizborne kampanje u celoj priči, pošto je predizborna kampanja u ovoj zemlji non-stop, vodi se sve vreme..
Maršićanin: To je sasvim druga tema. Ko ovu temu i ovu priču koristi za predizbornu kampanju, on... ne znam... teško je uopšte tu temu ubaciti u ovu temu. Ono što mislim da svi večeras govorimo i što treba potpuno razjasniti, što se vrlo često zloupotrebljava... Evo, ako mene pitate da li sam za to da se na Kosovu i Metohiji upotrebi sila da bi se stvari primirile, da bi se nešto zaštitilo – jesam! Ali, da je upotrebi onaj koji je ovlašćen da tu silu koristi, ko je dužan da tu silu koristi. Mi, nažalost, od Kumanovskog sporazuma, od donošenja Rezolucije 1244 nismo ovlašćeni da silu na tom području koristimo, jer tamo nemamo instrumente koje država ima na svoj... nemamo taj suverenitet. O tome se samo radi. Ne radi se o tome da neko predlaže da se to sve toleriše, da se prepusti spontanom dešavanju a da se ne interveniše silom. Da, i to je ono što pokušavamo političkim sredstvima da obezbedimo ali, nažalost, jedino silu mogu da upotrebe međunarodne snage.
Smajlović: O srpskoj sili je glupo i govoriti.
B92: Da, ali stalno se čuju parole: "Idemo na Kosovo, idemo na Kosovo!"
Maršićanin: To su nesrećnici.
Smajlović: Da, a pitanje o izborima... Ja mislim da je Srbija morala da izađe sa nekakvom pregovaračkom pozicijom o Kosovu, ne zato što ovde idu izbori, nego zato što je Kontakt grupa najavila da će dogodine da počne da razmatra finalni statusa. Prema tome, to je bilo krajnje vreme. Samo ja stalno ponavljam, koliko god se nama naši argumenti čine očigledni i naša stradanja očigledna, u i ovoj situaciji su Albanci nešto dobili. Znate šta za njih igra, u njihovu korist? Oni su sigurno sada veoma uplašili KFOR, oni su uplašili zemlje... svi ti mirovnjaci... te trupe koje čuvaju mir, došle su kao veliki favoriti Albanaca, kao saveznici Albanaca u ratu protiv Srbije. Ako se ta stvar preokrene, to je vrlo neugodna situacija za Amerikance. Oni ne mogu da ginu nigde drugde, osim u Iraku, i u Iraku je puno. Vi znate, tamo je izborna godina i glavni propagandni slogan je – "No war in 2004" (nema rata u 2004.godini). To je jedna stvar. Drugo, Albanci mogu da destabilizuju region kad god hoće i oni stalno govore o destabilizaciji regiona. Oni mogu da destabilizuju istovremeno i Makedoniju i Kosovo, u krajnoj liniji i Crnu goru, tako da, koliko god to sad izgledalo smešno, ipak se Zapad prilično plaši i za svoje trupe tamo i za probleme u koje bi mogao da uđe, ako dođe u sukob sa lokalnom populacijom.
Ljajić: Mislim da je to potpuno tačna teza, jer ako pogledate različite jugoslovenske krize, međunarodna zajednica je pritiskala, ne onog koga treba, već onoga koga može da pritiska, i uglavnom je činila ustupke i koncesije onome ko je pravio problem. I upravo čitava strategija odnosa na Kosovu je takva da oni čine ustupke Albancima, jer su jači, mogu da im prave problem i mogu da destabilizuju region. I otuda izvedena priča za Kosovsku Mitrovicu. Oni se plaše Kosovske Mitrovice, koja nije izvorni problem, već izvedeni problem. Ona je posledica nerešenog stanja na Kosovu. Ako već u Mitrovici imaju problem, onda oni moraju da čine ustupke i zbog Mitrovice, ali moraju da čine najveći deo ustupaka Albancima.
B92: Goran Radosavljević Guri, komandant Žandarmerije, policijskih najelitnijih snaga, ako tako možemo da kažemo, jeste čovek koji je ovih dana najčešće pitan o tome da li može da se dogodi da se nasilje prelije i sa ove strane granice Kosova. Hajde da čujemo šta nam je rekao pre otprilike sat vremena.
Radosavljević: Linija sa Kosovom, i po definiciji, jeste linija koja ne podrazumeva rad kao u nekom graničnom regionu, kao granična služba. Naravno, naše jedinice se nalaze u toj bivšoj Kopnenoj zoni bezbednosti još od 2000. godine, tako da mi, niti smo dovodili nove ljude, znači Ministarstvo unutrašnjih poslova, niti smo povećavali broj ljudi, samo su ljudi koji već postoje u tim minibazama pojačali svoju aktivnost, što znači –
ako ih je bilo deset u patroli, sada ih ima dvadeset u patroli. Jedino na taj način smo povećali našu aktivnost u Kopnenoj zoni bezbednosti, uz administrativnu liniju. Naravno tu ima... uglavnom su čisto albanska sela, ima i mešovitih sela, srpskih nema. Jednostavno, mi moramo da pojačamo aktivnost jer to nije granica. Ljudi lako prelaze sa jedne teritorije na drugu imaju svoja imanja, čuvaju stoku, ali to koriste i teroristi. Pod plaštom ljudi koji čuvaju stoku ili pod plaštom ljudi koji idu da obrade svoja imanja, oni mogu da donesu i oružje. Nikakvih provokacija nije bilo. Situacija je potpuno mirna, kao da se ništa ne dešava nigde i Vojska Srbije i Crne Gore i Žandarmerija, Ministarstvo unutrašnjih poslova i multietnička policija, koja radi na oficijalnim graničnim prelazima, i lokalna policija, svi oni rade svoj posao kao i do sada, naravno, samo uz malo povišen stepen borbene pripravnosti. Stanje je potpuno mirno na jugu Srbije. U to može da se uveri svako ko dođe na jug Srbije i pogleda, ništa nećete videti što bi ličilo na terorizam.
B92: Evo, dve-tri vesti su mi stigle ovog trena: "U sukobima između Srba i Albanaca na Kosovu i u Metohiji, prema najnovijim informacija, nažalost, poginulo je trideset jedno lice, dok je oko 500 povređeno, izjavila je portparol UNMIK-a Izabela Karlovic. Portparol UN policije Derik Čepel rekao je da su Albanci zapalili pravoslavnu crkvu u istočnom delu Prištine. Čepel je dodao da su u toku oružani sukobi između Srba i Albanaca u Lipljanu. Komandant južnog krila Nato Gregori Džonson, izjavio je večeras u Prištini da nasilje koje već drugi dan ne prestaje na Kosovu 'deluje orkestrirano i organizovano. Razvoj događaja na Kosovu poslednjih dana ukazuje na postojanje organizovanog obrasca u tom nasilju', rekao je Džonson." Otprilike...
Maršićanin: Dve potpuno različito intonirane vesti. Prva govori o sukobu Albanaca i Srba na Kosovu i Metohiji, ja ne znam da tih sukoba ima. Evo, nisam do sada čuo da je u ova dva dana bilo sukoba izmedju Srba i Albanaca. Radi se, dakle, ipak o tačnosti ove druge vesti, o organizovanom nasiljem sprovođenom etničkom čišćenju.
B92: Evo još jedne vesti: "Kosovski premijer Bajram Redžepi obišao je večeras Albance okupljene na brdu Veternik, koji pokušavaju da se probiju do sela Čaglevica, koju smo pominjali toliko puta večeras, i zatražio od njih da se raziđu. Ekstremne Albance u pokušaju da se probiju u Čaglavicu sprečavaju vojnici KFOR-a. Pričamo o Kosovu evo već prilično dugo. Ajde da sad pređemo na Beograd. Da li je ono što se juče dogodilo u Beogradu, govorim o džamiji, u stvari, bio autogol iz voleja, koji smo mogli sami sebi da postignemo?
Smajlović: Naravno da jeste. Ja sam se veoma iznenadila danas gledajući CNN i BBC, pa čak i agencijske vesti, što se to, moram da kažem, ne koristi onako kako smo mi navikli. To je, ipak, ostalo srazmerno manje važno u odnosu na događaje na Kosovu i nije došlo do obrtanja redosleda poteza. Naravno da smo autogol dali i to će nam škoditi. To sa Srbima uvek potvrđuje onu već poznatu – podela na dobre i loše. Ja takođe ne znam koliko se u Srbiji razume da se nasilje kojem su Srbi izloženi na Kosovu na Zapadu prilično pravda kao spontana osveta za sve zločine Miloševićevog režima. Naravno da to odgovara Zapadu zato što to sa njih skida odgovornost. Obično se nasilje protiv Srba objašnjava žalosnom, ali osvetom nad Srbima koja se mogla očekivati s obzirom na zločine koje su Srbi počinili. U tom smislu, danas sam gledajući televiziju čak stekla utisak da to nije mnogo iznenadilo međunarodnu zajednicu, jer eto, oni to očekuju.
B92: Radi se o dve džamije, u Beogradu i Nišu. Da pogledamo prilog.
B92: Na vest o napadu na Srbe na Kosovu, u gradovima u centralnoj Srbiji počela su protesna okupljanja. Protesti podrške kosovskim Srbima organizovani su u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Jagodini, Boru, Valjevu, Zvorniku, Kragujevcu. Najradikalniji među okupljenim demonstrantima zapalili su džamiju u Nišu, a potom je požar izazvan i u Bajrakli džamiji u Beogradu. U Novom Sadu demonstranti su uništili nekoliko radnji čiji su vlasnici Albanci, a na meti se našla čak i zgrada islamske zajednice napuštena pre više od deset godina.
Muftija Jusufspahić: Ja nisam nikad mogao misliti da se to moglo u Beogradu desiti i zbog toga nismo ništa ni pripremali, nikakvu odbranu. Nismo ni predviđali jer nismo predviđali da takvo divljaštvo može da se održi od Beograđana. To je ono što je meni najteže, jer 37 godina moje borbe za mir pada u vodu pred huliganima, ali kad sam čuo šta je ministar rekao... Ministar unutrašnjih poslova je rekao da im je zabranio da upotrebe snagu. Onda mi je bilo jasno ko je glavni uzročnik svega što se dešavalo.
B92: Ispred Bajrakli džamije u Beogradu, ubrzo posle izbijanja incidenta, našao se i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. On je pozivao okupljene da odustanu od napada na džamiju, ali u tome nije uspeo, kao što nije uspeo ni da ubedi malobrojne policajce da reaguju.
Mitropolit Amfilohije: Molim vas, evo idem ja ispred vas. Nemojte, pa to su djeca, mogu da se umire, ali ja ne mogu, nemam ništa u rukama, nemam ništa u rukama, pobogu, čovječe. Nemojte to da radite, kumim vas bogom, nemojte, djeco, nijesmo mi narod zločinaca, mi smo božji narod.
B92: Reporteri sa lica mesta izveštavali su o malom broju policajaca angažovanom kod Bajrakli džamije u Beogradu i ispred džamije u Nišu. Policija je, prema tim izveštajima, bila slabo opremljena, ali i nevoljna da se ozbiljnije obračuna sa huliganima. Načelnik beogradske policije Milan Obradovića, izjavio je da policija nije očekivala da demonstranti mogu da demoliraju i zapale džamiju u Beogradu, a ministar policije Dragan Jočić izjavio je da bi primena sile samo pogoršala situaciju i da policajcima nije dato takvo naređenje. Jočić je rekao da su u sukobima oko Bajrakli džamije povređena 33 policajca, a da je uhapšeno oko 90 demonstranata.
B92: Čudno je reći, ali policija je reagovala skoro pa nikako, čuli smo i šta kaže gospodin ministar Jočić, koji je, inače, iz vaše partije. Malo je čudno, novinari su bar dva sata pre nego što su demonstranti krenuli na džamiju znali da će krenuti na džamiju. Meni se javio kolega da kaže da li da već šaljem ekipu tamo, priča se... Ako smo mi znali, ne mogu da verujem da policija nije znala.
Maršićanin: Da je znala da će biti džamija spaljena, da se znalo da se može krenuti ka američkoj ambasadi, ka ambasadi Albanije...
B92: Kako smo mi mogli da znamo?
Maršićanin: Pa kažem, to je bilo potpuno logično. Dakle, moglo se očekivati, i naravno da je bila dužnost policije da obezbedi i da sačuva taj objekat. Ja moram da kažem, da ne bi bilo bilo kakve sumnje, potpuno je jednako bezumlje spaljivati džamiju, samostane i spaljivati manastire. Da li se džamija mogla sačuvati, ja zaista ne mogu da ocenim. I ja sam čuo, i ministar je čuo, gospodin Jočić, da reakcija policije, odnosno da otpor koji je zadat policiji nije bio dovoljno žestok i jak, da je moglo da se dejstvuje energičnije. Ja sam bio svedok kada je ministar policije izdao naređenje da se koriste sva raspoloživa sredstva, izuzev municije, izuzev pucanja. Da li je i u kolikoj meri, ja ne mogu da znam. Miislim da u ovom momentu ni ministar policije nema definitivno razjašnjeno kako je bilo moguće da jedna grupa, procenuje se 200-250, doduše, zaista veoma žestokih momaka...
B92: Stvarno je čudno. Gospodine Ljajiću, rekli ste danas za Radio B92 da ste se vi lično javili policiji i ljudima iz BIA kad je krenulo u Nišu da...
Ljajić: Da, ja sam ih obavestio da je spaljena džamija u Nišu i da bi to moglo da se dogodi u Beogradu i da policija pojača mere bezbednosti. Rečeno je da je postavljen kordon policije oko džamije, da je džamija, uslovno rečeno, bezbedna. Sad – šta bi bilo, kad bi bilo... Naravno da ja mislim da je džamija mogla da bude bolje obezbeđena, da je moglo da bude sprečeno ovo što se dogodilo, da svi zajedno sada trpimo štete. Ja razumem opravdani bunt ljudi, njihovo nezadovoljstvo, ali su sredstva koja su upotrebljena potpuno pogrešna, a cilj je krajnje deplasiran. Dakle, ne znam na koji način ti ljudi zapravo pomažu i Srbiji i Srbima na Kosovu time što će spaliti džamiju u Nišu i u Beogradu. Ali, situacija je takva kakva jeste. Ja mislim da mi treba sad da ispravljamo posledice onoga što se dogodilo i prve reakcije Vlade su pozitivne i mislim da ta vrsta poruke treba da bude upućena, konkretna pomoć, finansijska pomoć za obnovu džamija i političke poruke koja će značiti...
B92: Koliko to može da povrati ono što je porušeno? Govorim i fizički i metaforički.
Ljajić: Pa naravno da ne može nikako. Napravljeno je... Najmanja je materijalna šteta, napravljena je duhovna, napravljena je politička šteta. Ja ipak mislim, nažalost, da će ovo uticati na međunarodnu poziciju zemlje. Recimo, danas je u francuskoj štampi na naslovnim stranama bila vest o džamiji, a na unutrašnjim stranama vest o događajima na Kosovu. Ali, lako je raspirivati strasti. Ja mislim da treba da učinimo sve da spustimo loptu na zemlju i da ispravimo ono što se ispraviti može, ako se već nešto može ispraviti.
Maršićanin: Ima jedan element u reagovanju policije, a asociralo me ovo što se čulo kao objašnjenje koje je dato ministru, da je procenjeno, budući da se radi o ljudima koji se nisu racionalno ponašali i bili su pod dejstvom alkohola, da je postojao strah od dalje radikalizacije i da u strahu da ne dođe do prežestoke reakcije u odnosu na njih, da se ne proizvede kontraefekat koji bi se ponovio danas i da se taj krug ne počne da širi. To je jedno od mogućih tumačenja.
B92: Ja nemam nikakve veze sa policijom, niti sa njihovom doktrinom kako se to radi, ali...
Maršićanin: Pa nemam ni ja.
B92: ... ali pet ulica ranije, onda ne može da se priđe... Ja samo ne bih da nagađam, ali ne bih ni voleo da se na kraju ispostavi da je opet i to u policiji imalo nekakve veze sa politikom, neki načelnici policije su smenjeni, neki nisu....
Maršićanin: Pa može da se desi.
B92: Uopšte neću da apostrofiram nikoga, ali...
Maršićanin: Pa može da se desi, i ministar policije je danas rekao da se za ovih desetak-petnaest dana nije moglo učiniti mnogo u samoj organizaciji policije i u rešavanju kadrovskih, svakako vrlo važnih pitanja, i vrlo je moguće da u tome može da bude uzrok reagovanju koje nailazi na različita tumačenja. To je nešto što ipak zahteva neko vreme i sasvim precizno poznavanje stvarnog stanja oko džamije.
Smajlović: Ja imam potrebu nešto da kažem, što će možda biti pogrešno protumačeno, ali sad će godišnjica, peta godišnjica bombardovanja Jugoslavije...
B92: A danas je peta godišnjica kako su Albanci u Rambujeu potpisali, a Srbi nisu potpisali sporazum...
Smajlović: Da, to znam, ali će uskoro i godišnjica početka bombardovanja. Mi smo zbog Kosova i zbog prava kosovskih Albanaca bombardovani i, setila sam se, gledajući gospodina Jusufspahića, za vreme bombardovanja dolazila je ovamo delegacija... jedna američka crkva, sa Džesijem Džeksonom na čelu, i ja sam slučajno pratila taj događaj. Dobro se sećam, ne samo gospodina Jusufspahića...
B92: Oni su došli po one vojnike?
Smajlović: Oni su tada poveli te vojnike, ali su pre toga proveli nekoliko dana u Beogradu i sretali se sa crkvenim velikodostojnicima. To nije važilo samo za gospodina Jusufspahića, ali moram da kažem, on je bio... on je ovde identifikovan kao musliman, kao druga vera. On je u to vreme bio strahovito protiv bombardovanja, bio je veoma glasan u protivljenju bombardovanju i izgovoru koji je korišćen da bi se bombardovala Jugoslavija... Eto, imam potrebu da to kažem. Slučajno su ljudi zaboravili.
B92: Iščupana je tabla sa imenom Zorana Đinđića na onom platou na Trgu Republike koji nosi sada njegovo ime. Je l' to politika ili...
Maršićanin: Da li ja to mogu da kažem na najkraći način? Svakakvih ludaka ima.
B92: Ljiljo?
Smajlović: To svakako baca novo svetlo, dodatno svetlo na motive te grupe koja eto baš protestuje zbog toga što se dešava srpskim crkvama na Kosovu.
Ljajić: S jedne strane, u istu ravan sa spaljivanjem džamija, a s druge strane jasno pokazuje i određene političke namere i da baš protest nije tako spontan i da baš nije tačno da neki politički prsti nisu u svemu i debelo umešani. Ja mislim da je dobro što je Vlada odlučila da sutra pozove ljude na proteste. Ljudima treba dati mogućnost ventila, iskazivanja nezadovoljstva. Bolje te proteste kanalisati nego ih prepustiti da se odigravaju sami od sebe i onda su ti ljudi pogodni za različite vrste političke manipulacije.
B92: Ja vam se zahvaljujem. Ovo je bila "Javna tajna".
Postojeći komentari (1) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Javna tajna |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
