| |
|
|
22. septembar 2009.
|
Emir Kusturica: Srbin po odluci |
Jedna rečenica koja je kasnije potpuno iskrivljena, ona ušla u jedan inventar mržnje ili rekao bih netrpeljivosti prema meni, a ta rečenica je glasila ovako - gde su sada miševi, dakle, u trećem licu, gde su sada miševi koji lažu za platu i tvrde kako mi ne vredimo. Iza toga je logički sledilo šta - nabrajanje svega onoga što ja mislim da vredi, od Milankovića do Andrića, i ideja da to što mi činimo kroz naše snove, a tad sam spomenuo nešto što je možda zanimljivo i sociološki, ja sam rekao da američki mit, odnosno mit koji koristi Holivud je zapravo najjači mit koji se troši na svetu, a mi pričamo protiv našeg kosovskog mita. Govoreći da ustvari i jedan mit i drugi mit mogu da žive jedan pored drugog, pošto nalazim lično, dakle, samo ja da je otcepljenje Kosova flagrantno rušenje svih mogućih papira i prava koja postoje u svetu. Utoliko, kao reklo bi se novopečeni Srbin, jer ja sam Srbin ne samo po rođenju, po mom ocu, nego i po odluci.
|
Gost: Emir Kusturica, reditelj
Autor i voditelj: Jugoslav Ćosić
|
B92: Gledali ste, a možda i niste, Velikog brata koji je prethodio, kako god, ovaj put i sada nešto sasvim drugačije. Od danas svakog utorka u novoj jesenjoj sezoni između 22 i 23 sata Intervju na Televiziji B92, za koji večeras govori reditelj Emir Kusturica. Gospodine Kusturica, dobro veče. Hvala Vam na tome što ste večeras sa nama. Pa kad je već Veliki brat prethodio želeo sam na početku da Vas pitam, imajući u vidu Vaše antistavove, posebno Vaš javno poznat odnos prema Holivudu, pretpostavljam da rijaliti programi koji vladaju modernim televizijama nisu Vaši televizijski...
Kusturica: Ja televiziju... Prvo da vam se zahvalim što ste me pozvali, pošto ja dugo nisam bio na televizijama u Beogradu, nisam dugo intervjue davao. Drugo, pošto postoji stereotip, a ja sam čitav život razbijao te stereotipe da ja kao ne želim da govorim na vašoj televiziji, tako da je dobro da sam tu. Što se tiče Velikog brata, on je zapravo nastao mnogo ranije, on je proizvod jednog godarovskog viđenja kinematografije. Kinematografija ’60-ih je zapravo imala u nizu pravaca koji su se razvijali jedan koji je trebalo da liči potpuno na život. Ja mislim da je ta estetika, koja je na kraju ukinula novi val francuski, zapravo prethodila ovoj ideji da postoji nešto što vrši automatsku transmisiju realizma. Međutim, pošto film nije imao snagu koju ima televizija, odnosno tu komunikaciju, tako da smo čekali sve ove godine. A što se tiče te ideje, to je na neki način taj sudar sa ništavilom koji vlada na ovom svetu, i toliko je to autentično ništavilo i ono utoliko vredi da se gleda. Ja to ne gledam zato što jezik i naturalizam koji tu vlada jednostavno ne odgovara čak ni mom ukusu.
B92: Hajde da Vas pitam onda za realni život i za pravog Velikog brata. U kojoj smo se meri, po Vašoj proceni, imajući u vidu našu nedavnu istoriju, recimo poslednjih pola veka, oslobodili pravog Velikog brata? Mislim naravno na realni život i na sve one sile društva i država u kojima značajno mesto zauzimaju tajne policije, javne policije, partijske policije. U kojoj smo se meri, po Vašem osećaju, tog Velikog brata oslobodili na našem putu ka demokratiji?
Kusturica: Ja se bojim da je to upravo obrnuto. Prvo, ja mislim da je demokratija u velikoj krizi u svetu. Svetom vlada praktično zemlja koja ima politički sistem komunistički, a ima najjači kapitalistički proizvod, a to je Kina. Dakle, stvari u suštini nisu postavljene onako kako mi mislimo. Dva, mi imamo tehnologiju koja jednostavno meni liči na jednu priču koju sam čuo na Tari, kako je medo veliki gospodin, jer on kad uđe u stado ovaca, on uzme samo jednu ovcu, gde uglavnom ne valja sa vukom, koji sve pokolje i ode. A ovce, kad medo uzme jednu ovcu i odnese je, čitavo stado krene za njim. Dakle, postoji jedan sistem na planeti gde je tehnologija praktično obezbedila da se ukine ljudska privatnost. Prema tome, rijaliti šou na televiziji je samo jedan aspekt našeg života, kome je Veliki brat, istina na mnogo mekši način nego što je to Orvel pretpostavio, a ima ta pretpostavka da je uopšte i Orvel pisao po narudžbini, da nije ni on to sve sam, da je on samo bio, u stvari, jedna probna emisija ciljna da se dođe do ovoga što mi živimo danas. Vi se, u stvari, kad se upišete u Fejsbuk, kad telefonirate, kad šaljete poruke, vi ulazite u sistem kao ta ovca, ne ta jedna nego to stado koje krene za medom koji je macnuo samo jednu ovcu. Prema tome, priča o vašem Velikom bratu je samo jedan aspekt jednog širokog spektra... Ne govorim kao neko ko je paranoičan nego kao neko ko jednostavno voli da vidi stvari, ko voli da čita taj drugi plan. Dakle, Fejsbuk i sve intervencije koje pravite na internetu vas upisuju u jedan sistem koji je pohranjen negde, kao što je za vreme boljševizma zapravo bio onaj što u dugom kaputu ili kožnom sluša šta pričate pa prenosi nekom, iako toga ima i danas.
B92: U redu. Bili ste u Parizu ovog vikenda, to znam. Niste bili u Beogradu kada se događao čitav rašomon oko Povorke ponosa, ali znam da ste to pratili, znam da znate ishod. Želeo sam odmah da Vas pitam za taj događaj jer je vruć i radi se o jednoj osetljivoj temi, temi ljudskih i manjinskih prava. Kako ste videli taj ishod? Ishod je da je policija u suštini zabranila taj skup jer je procenila da će biti od velikog rizika, a onda su organizatori, verovatno pametno, pozvali potencijalne učesnike da ne izlaze na ulice da ne bi dolazilo do konflikta.
Kusturica: Ja moram da kažem da su svi ti homoseksualci naši ljudi, mi ovde ne pričamo o nekim uvezenim. Dakle, ne može da bude reči o tome da je to sad kao neka zavera protiv nas koju je policija sprečila. Ja mislim samo da tu kao u svakom organizovanju koje mi imamo, uključujući i našu socijalnu arenu, u kojoj imamo već od kako demokratija postoji ili čak malo pre, imamo opoziciju i imamo vlast koja u Srbiji, ali čini mi se da u Sloveniji i Hrvatskoj već postoji konsenzus, kod nas ne postoji dogovor ni oko jedne stvari. I videli ste da je kod ovih, kako kažu ovde, gejova, odnosno kako je kod homoseksualaca zapravo došlo do razdvajanja kao u knjizi „Deobe“, Dobrice Ćosića. Dakle, koliko god pokušavate da primenite svoja politička prava, manjinska prava, vi već u svom imunom sistemu, u sistemu političke homoseksualnosti, kako možemo da govorimo, vi već napravite jedno razdvajanje koje zapravo kao i naš politički život ne govori o tome da je to homogeno, pa i utoliko procena bezbednosna. Jugoslav i ja ne možemo da pravimo bezbednosne procene jer mi nemamo poluge koliko ima ljudi koji mogu da štite, šta je opasnost. Oni imaju obaveštajne podatke koji nisu Fejsbuk ili nešto, oni verovatno čuju šta ti ljudi pričaju i šta pričaju ovi drugi. E sad, da li je pametno nešto zabraniti? Mislim da nije. Ali, koliko sam ja čuo, taj prostor koji su oni dobili, nije mi uopšte jasno zašto nisu iskoristili taj prostor kad je već dat. Jer, ako postojimo kao jedna celina koja ne može da se dogovori oko elementarnih stvari, kako je moguće onda da znamo da jedan prostor valja, a drugi ne valja? To je ono što sam ja iz daljine video. Ja moram da kažem da imam prijatelja homoseksualaca i da uopšte nemam ideju o tom razdvajanju. Kad kažem da su to naši ljudi, objektivno mislim da jesu, jer pored toga što su homoseksualci, oni su i učenici, mogu da budu i sportisti, mogu da budu svašta drugo. Prema tome, u tom smislu oni svoje mesto već tu imaju.
B92: U redu, ali to je priča o njima. Važan aspekt čitave priče je priča o državi u kojoj živimo. Da li mislite da je to, kao što mnogi ocenjuju, zaista poraz pred pretnjom nasilja, poraz države, koja ima svoje instrumente sile?
Kusturica: Evo, država je odgovorila. Koliko ste videli, država je zabranila svaku organizaciju koja se u toj sferi pojavila kao neka koja je pretila da će nekog...
B92: Ne, nije, samo sudovi to mogu da zabrane.
Kusturica: Pa predložila je.
B92: Predložila je, tužilaštvo je predložilo, da.
Kusturica: Znate šta ja mislim? Ja mislim da državi ne možemo da dajemo one atribute koje ona nema. Država ne može... Pazite, nas dvojica možemo da se sporimo da li država valja ili ne valja, pa da dođemo do toga i da valja i da ne valja, što je najčešći slučaj. U ovom slučaju vi i ja nemamo obaveštajne podatke da govorimo o tome da li je nešto opasno ili nije, verujte mi da nemamo. Prema tome, ja kažem opet, sve što sam rekao, mislim da je greška bila što nisu iskoristili prostor koji im je dat, pa onda možda drugi put dobiju neki treći prostor.
B92: U redu, to nije bila jedina pretnja nasiljem i realizovano nasilje u prethodnih nekoliko nedelja. Naime, Beograd je zapljusnuo jedan veoma ozbiljan talas nasilja, u čijem središtu su pre svega stranci. Podsetiću Vas da je jedan francuski državljanin, mladić od 27 godina, na ivici života, da je pre nekoliko dana stradao jedan Australijanac, da je jedan Englez dobio metak u stomak. Ne znam da li će početi kidnapovanje, ima i onih koji se i to pitaju. Hoću da Vas pitam za Vašu ličnu procenu. Da li mislite da u Srbiji izranja jedna vrsta agresivne ksenofobije, jer ovo nije izolovan slučaj očigledno?
Kusturica: Što sam ja imao strašan problem sa potencijalom mladih ljudi, koji nemaju sposobnost da vide stvari komparativno. Srbija ima jedan strašan problem što komunikacija sa svetom ne postoji. Prema tome, šta jednom mladiću koji je neobrazovan predstavlja drugo jedan Francuz nego simbol onoga što on zna, a što ne zna šta je bilo pre? Dakle, on ne mora da zna da smo mi bili u Prvom svetskom ratu saveznici, da smo bili na istoj strani.
B92: Ali, mora da zna da ne sme nikoga da ubije.
Kusturica: Tako je, ali vidite, neki dan je žena zaklala svog muža, istranžirala ga. Ja kad sam video u novinama, to je čovek koji je dolazio na Mokru goru. Dakle, ja sam šokiran upravo tim talasom, tim lancem. Ono što sam hteo da kažem je da naši mladi ljudi nemaju ideju o tome da se komunikacija ostvaruje drukčije, a ne nasiljem. I kad neko potegne pištolj i dovede Francuza, Engleza ili bilo koga ko dođe tu, ko s njim prethodno, čuo sam, čitao sam zapravo, pije i provodi lepo vreme, on u stvari pokazuje da zapravo koristi jedan veliki fi energetski, koji je zapravo jedan blagi put u katastrofu. Slažem se potpuno da država mora da učini sve kako bi u osnovi... Oni mogu sad da pohapse i više nego što treba, ali ja mislim da nije stvar u tome. Socijalna arena se puni u svim svojim aspektima, u širokom spektru stvarima koje se rešavaju edukacijom, koje se rešavaju iskustvom. Ja znam da preko 70 posto mladih Srba nije bilo u inostranstvu, oni imaju percepciju Zapada i inostranstva gledajući televizije uglavnom obojene u boju pink i u boju koja zapravo skraćuje procesualnost i govori o nekim bogatstvima i govori o... uspostavlja obrasce ponašanja koji nisu civilizovani.
B92: Je l' mislite da to možda ima neke veze sa jednim degenerisanim shvatanjem patriotizma? Da Vas pitam najdirektnije, Vi ste ambasador UNICEF-a od 2002. godine, ako se ne varam, šta kreira, gospodine Kusturica, takvu psihu, šta kreira psihu mladića koji ima 20 godina i koji različitost ispravlja bezbol palicom ili šipkom? Jer, tog nesrećnog momka su odvukli na to stepenište ispod Obilićevog venca njih petorica.
Kusturica: Imate kod Kjubrika u Paklenoj pomorandži, imate najavu tog obrasca ponašanja. Pazite, Vi imate u svetu mnogo poznatiji od naših huligana su engleski, imate najsređeniju socijalnu sredinu koja ima najviše...
B92: Više nisu.
Kusturica: Ma, to više nisu, to možda nije ove godine, biće, ne brinite, biće, kao što su oni provodili pet godina, bili najozloglašeniji, a u društvu u kome ne možete ni da pretpostavite da to može da se desi. Patriotizam kao ideja koja je zapravo potrošena na neki način, ali mislim da patriota mora da postoji jer se, priznaćete, Jugoslave, ne možemo identifikovati sa neboderom iliti sa plastičnim zidom. Moramo da imamo neku identifikaciju, ali naravno, moramo da imamo edukaciju da bi korigovali divljaka u sebi i da bi eventualno kroz ta komparativna iskustva i kroz komunikaciju, ali komunikaciju koja ne ide preko filmova i DVD, nego komunikaciju, životnu komunikaciju. Dakle, mi moramo da imamo evropsku komunikaciju da bi mogli o toj deci da govorimo, jer ako i najrazvijenija socijalna okruženja u Evropi produkuju kriminal, ma, molim Vas. Italija je zemlja čiji politički život je u dobroj meri od Drugog svetskog rata korigovan kroz mafiju. Ona ne može da se izbori... ja sam sad proveo odmor na Siciliji i u svakoj drugoj prodavnici gledao prodaju se biste Musolinija. Dakle, nismo mi usamljeni u toj divergentnoj... u toj energiji koja se troši na razne načine. Taj SI kroz koji prolazi određeni potencijal negativne energije, on se ovde povećava, a pritisak postaje veći.
B92: Maločas ste pomenuli pitanje i temu evropskog i antievropskog, vratićemo se toj temi, ali ono što sam želeo u ovom trenutku još da Vas pitam vezano je... zajedničko je zapravo, u osnovi ima nasilje, a vezano je pre svega za ovu otkazanu paradu, to je bila pozicija crkve. Veoma veliku pažnju je izazvala izjava vladike Amfilohija Radovića, koji je ovaj događaj identifikovao sa pričom o Sodomi i Gomori.
Kusturica: Pa, šta će drugo da kaže čovek koji svoje tumačenje sveta vidi kroz Stari zavet? On nema... prvo, filozofi, sveštenici, sveštena lica oni vide svet uvek u idealizovanom obliku, oni ne vide kao sociolozi, kao Vi ili ja. Ne, on kad bi rekao da to nije Sodoma i Gomora on bi po njegovom... po principu svog ustrojstva grešio.
B92: Ali crkva je ćutala, oprostite što Vas prekidam, kad je bio recimo u pitanju slučaj Pahomija. Vi znate za taj slučaj... da, za slučaj pedofilije i suđenja od nekoliko godina koje je na kraju završeno tako što je taj slučaj zastareo. Crkva je veoma glasna bila u ovoj prilici...
Kusturica: O tim stvarima crkva mora naravno da govori da bi opstala u socijalnom smislu, jer crkva, naša crkva, ona ima hiljadu drugih stvari, ali naravno, o onome što je pedofilija ili što je bilo koji... Pazite, manje više tek se sada otvaraju svi aspekti socijalnog života pa se i priča o tome. Mi možemo da pričamo da na vašim blogovima postoji skaredno odnošenje prema našem patrijarhu. Dakle, mi možemo da govorimo o funkcijama...
B92: Mi ne kontrolišemo blogove, morate to znati...
Kusturica: Dobro, ali ne govorim ja to Vama, ja kažem, vi imate blogove, crkva ima... pazite, pa svako društvo, i englesko, ono ima svoj spektar između svog konzervativizma i svoje ideje o tome da taj konzervativizam treba da se razbije. I u tom prostoru između stoje ljudi, institucije i razna čuda. Hoću da kažem šta - crkva je konzervativna institucija i kao takva ona kao recimo što škotska loža u Engleskoj drži već stotinama godina tu liniju koju čak ni Bitlsi nisu mogli da prođu i da je razbiju. Tako je i ovde, samo što je ovde sve zaljuljano, Jugoslave, u Srbiji i u ovom delu Balkana se sve ljulja, sve se trese. I to se trese, taman kad pomislimo u oktobru da je otišao Milošević mi ustanovimo ustvari da nije pitanje bilo samo Miloševića nego svih nas koji smo participirali za vreme njegove vladavine, participirali za vreme vladavine Đinđića, kratke nažalost, Koštunice, sad za vreme Cvetkovića ili Tadića, kako god to nazovete. Dakle, to je jedan živ organizam i tvrdim da svi koji se bave politikom ovde, a i prosuđivanjem, oni su na jednom klizištu, na jednom odronu koji kako god stanete krene ona glina ispod vas i jedva ostajete na nogama.
B92: Gospodine Kusturica, vratiću Vas sad na teren Vašeg javnog lica u Srbiji. Gotovo sve što nije imalo karakter esencijalne umetnosti čime ste se bavili pratile su različite kontraverze. Jedna od najvećih svakako je bio onaj poznati miting 2005. godine, miting pod nazivom Kosovo je Srbija. I tu su nekako ostala čini mi se u vazduhu dva vrlo zanimljiva pitanja. Jedno je zašto ste uopšte Vi govorili na tom mitingu, i drugo, zašto ste izgovorili to što ste rekli tada.
Kusturica: Znate šta, kad se pojavite pred milion ljudi i kad pristanete na to, ja sam pristao zato što sam imao utisak da ja tu imam šta da kažem. Pošto sam i sam trpio veliki pritisak, komparirajući... živeći dva života skoro, živeći jedan na zapadu, jednom nogom ovde, i najčešće su u toj mojoj životnoj ulozi oni koji su pretpostavljeno Zapadu unosili u Srbiju bili provincijalniji od onih koji nisu imali pojma o Zapadu. Pa je utoliko jedna rečenica koja je kasnije potpuno iskrivljena, ona ušla u jedan inventar mržnje ili rekao bih netrpeljivosti prema meni, a ta rečenica je glasila ovako - gde su sada miševi, dakle, u trećem licu, gde su sada miševi koji lažu za platu i tvrde kako mi ne vredimo. Iza toga je logički sledilo šta - nabrajanje svega onoga što ja mislim da vredi, od Milankovića do Andrića, i ideja da to što mi činimo kroz naše snove, a tad sam spomenuo nešto što je možda zanimljivo i sociološki, ja sam rekao da američki mit, odnosno mit koji koristi Holivud je zapravo najjači mit koji se troši na svetu, a mi pričamo protiv našeg kosovskog mita. Govoreći da ustvari i jedan mit i drugi mit mogu da žive jedan pored drugog, pošto nalazim lično, dakle, samo ja da je otcepljenje Kosova flagrantno rušenje svih mogućih papira i prava koja postoje u svetu. Utoliko, kao reklo bi se novopečeni Srbin, jer ja sam Srbin ne samo po rođenju, po mom ocu, nego i po odluci. Inače, ja kad sam se upisao u Srbe mnogi su ispali iz te knjige i to su obično oni koji su ustvari uspevali da isprovociraju iz mene sve to što Vi sada govorite, a to je bilo krivotvorenje mojih ideja. Te su ideje išle tako daleko da... a one zapravo govore samo o samopreziru ljudi koji su tada o meni govorili. Šta su oni govorili? Oni su čoveka koji je u miraz srpstvu doneo dve Zlatne palme, medvede, lavove, tigrove, čitav zoološki vrt. Dakle, nije bilo takvih u istoriji Srbije, oni su... čak jedna gospođa je konstatovala da sam se ja i krstio zbog para. Dakle, taj, kako bih rekao, histerični odnos prema mojoj pojavi, a ja sam na neki način pristajao na to da ja izazivam tako jake tonove, on je kulminirao u toj rečenici koja je ličila upravo na ono protiv čega se taj krug dvojke borio. Zbog čega? Pošto tragova o nekom bogaćenju nema, dapače, u srpsku livadu malo ko je i kad investirao kao ja. Dakle, 35 godina participirajući na svetskom tržištu ja sam zarađivao novac kojeg sam na kraju doneo u Srbiju i investirao u Srbiju. Dakle, s jedne strane, kao ideja o tome da se identifikujem s narodom, ponavljam ne sa neboderom, narodom koji ima Milankovića, Andrića, Selimovića i da ne nabrajam dalje. S druge strane, ima Teslu, ima sve ono što su... a da ne govorim o košarkaškoj reprezentaciji i nizu standardizovanih evropskih oblika...
B92: Ali kakve sve to veze, gospodine Kusturica, ima sa miševima koje ste prozivali i javno sa bine...
Kusturica: Kako nema?
B92: Čekajte, molim Vas, ja razumem da ste možda u nekom trenutku bili lično povređeni, ali Vi ste tu bili zbog Kosova, zbog kosovskog mita, kao što sami kažete. Kakve veze ti miševi imaju sa tim? Inače, to što ste izgovorili, Vi ste pominjali, kako da kažem, militantni odgovor, izvinite, ali to je bila pretnja ili je teško... Tako, znate, gde su sada miševi koji lažu za platu... Tako je, nije naravno tajna na koga ste mislili, mislili ste na jednu grupu malih nevladinih organizacija. Da li je moguće da su one...?
Kusturica: Kako Vi to znate da su to oni baš?
B92: Ja pretpostavljam, ispravite me.
Kusturica: Evo, recite, jesu to oni?
B92: Ne znam, kažite Vi.
Kusturica: Je l' oni tvrde da mi ne vredimo? Te nevladine organizacije?
B92: Ja to nisam video...
Kusturica: Kako niste?
B92: Ne, nisam video nijednu nevladinu organizaciju koja na takav način iznosi vrednosne sudove o Srbiji.
Kusturica: Nećete ništa učiniti od toga ako hoćete da reaktivirate rat, jer taj rat ja nikad nisam ni prihvatio. Ja sam hteo da kažem sledeće...
B92: Ne, ja tražim objašnjenje, gospodine Kusturica, zašto ste na mitingu koji je bio rezultat priznanja Kosova, zašto ste se obračunavali...
Kusturica: Kako mislite rezultat priznanja Kosova?
B92: Odnosno koji je bio, tako da kažem, sazvan zbog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Kusturica: Što se mene tiče to je bilo na neki način opelo Kosovu i kao duhovno središte, kao, kako bih rekao, središte duhovnih potencijala jednog naroda. Ako se pojavite na jednom mitingu i pričate o tome kako je na Jadranskom moru jako lepo leti ili da je zimi jako dobro sakriti se u toplu prostoriju bilo bi, priznaćete, bespredmetno. Ali ako je vaša ideja ne to da vi prozivate NGO, to su oni tako pročitali, ali ako je središte...
B92: Na koga ste mislili? Hajde, kažite nam na koga ste mislili?
Kusturica: Ama, prvo ovako, ta rečenica tu uopšte nije ni važna, ja sam govorio... to je bila uvodna rečenica koja je trebala da prevede u uveravanje da smo mi narod i da naši predstavnici mogu da stanu rame uz rame od nauke do umetnosti kao Evropejci jedan kroz jedan. I da je utoliko bespredmetno da jedan evropski narod trpi jednu brutalnu secesiju. Vi da ste možda proveli čitav život u Srbiji možda biste i Vi slično to... jer, pazite, Jugoslavija, Vi nosite ime jedne bankrot države, je li tako, a ta država je bila moja država i ja sam u trenutku kad sam svoju identifikaciju, ponavljam, ne sa neboderom, nego sa, kratka je emisija, ne mogu da nabrajam, da u ovom narodu ili uopšte u narodima u okruženju postoji takav potencijal da nepravde, ali ne sad te nepravde koje imaju nebeske dimenzije, to je konkretna nepravda otcepiti jedan komad jedne zemlje.
B92: To nije predmet spora, gospodine Kusturica, u Srbiji ne postoji spor oko toga, nemojte, molim Vas, ko vodi spor oko toga da li je pravedno ili nepravedno...
Kusturica: Pa, to nije bilo nevladinim organizacijama, to je bilo o tim ljudima, to je prva rečenica koja je bila, gde su sada miševi koji lažu za platu. Pre svega, Vi ste živeli dugo na Zapadu, znate da kad neko izgovori neku rečenicu samo oni koji iščitaju, ako on to ne tvrdi, a ja nisam mislio na sve nevladine organizacije, ja sam mislio na one koji su se u poslednjih tri godine upregli da izvedu dokaze koji su nedokazivi i na one koji su zapravo sve ovo o čemu ja govorim pripremili.
B92: U redu, njih ste takođe optužili kao moguće saučesnike divljaštva na beogradskim ulicama u kojima je spaljeno nekoliko ambasada, u američkoj ambasadi kao što znate poginuo je jedan mladić. I rekli ste, da Vas citiram - izgrednici se mogu tražiti među onima koji miting nisu podržali. Znate, to nekako zvuči kao...
Kusturica: Gde sam ja to rekao? Ja to rekao?
B92: Da, da, našao sam na nekoliko mesta upravo tu izjavu i ona zaista zvuči apsurdno, zbog toga bih Vas pitao, rekli ste izgrednici se mogu tražiti među onima koji miting nisu podržali. To nekako zvuči kao licemerni apsurd.
Kusturica: Imate kod Homera ideju trojanskih konja. Pazite, ljudska istorija, Jugoslave, se ne...
B92: Čekajte, je l' sad kažete da niste rekli ili jeste rekli ili objašnjavate tu izjavu?
Kusturica: Ne mogu da se setim, prvo, ako sam rekao sigurno nije bilo u toj dimenziji, mora da ima nešto ispred i iza, dakle, to je uređena ideja. Pazite, ono što ja kažem sada, tvrdim da se istorija i veliki događaji, oni nemaju ništa u sebi spontano. Da li je neko iz tog miliona to uradio? Milion ljudi je bilo, možete nazvati opelo za Kosovo ili protest protiv secesije Kosova, pa su sad iz tog miliona izdvojili pedesetoricu da odu da to urade. Znači, čak i da sam to rekao, ja sam bio u pravu.
B92: Ako je to tako i ako tvrdite da je to moguće...
Kusturica: Ne kažem ja da to jeste, to je hipoteza.
B92: A ja Vam sad suprotstavljam nešto što je potpuno nelogično, onda je nelogično da policija ne interveniše. Dakle, potpuno je bilo jasno da policija nije želela da interveniše, da su oni praktično dobili dozvolu policije da rade to što su radili. Ako je to tako kao što pretpostavljate, dakle, ako je to neko napravio kao provokaciju, da bi bacio senku na čitav miting, to je policija mogla da spreči veoma lako, gospodine Kusturica...
Kusturica: Evo, sad ću Vam reći tumačenje, to je stvar koja, siguran sam, nije bila spontana, utoliko sam ja na Vašoj strani. To ako se desilo to je neko bio na toj strani, ali ja slučajno znam čoveka koji je ispred policije tamo bio. E, sad, naravno, pošto ja nisam čovek koji prati to kao Vi, meni to nije posao, verovatno će Vam reći da su došli kasno, je li tako, specijalci srpski koji su došli...
B92: Ne, bili su svo vreme tu i nisu intervenisali, ali molim Vas, čekajte, moram...
Kusturica: Ali to morate policajce da pitate.
B92: U redu, hajde da Vas pitam za nešto drugo što nema veze sa policijom, dakle, naravno, važan je kontekst u kom se policija tako ponašala, a o tom kontekstu mogu da Vam kažem sledeće, ili da Vas podsetim...
Kusturica: To su bile mirne demonstracije, to je bio miran skup.
B92: Ne, molim Vas, ja Vam sada govorim o divljanju, o spaljivanju nekoliko ambasada, o razbijanju prodavnica za koje je bilo jasno da imaju predznak neke strane zemlje itd. Dakle, osim što policija nije želela da spreči to divljanje, moram da primetim da je Vlada sa jednom vrstom simpatije...
Kusturica: Gledala na te izgrednike...
B92: Tako je, Vi ste imali izjavu ministra Ilića koji je rekao - prirodno je da u demokratijama pukne i poneki prozor. Ovde je izgubljen jedan život, spaljena je jedna čitava ambasada. Nekako se stiče utisak, znate, da je za Vladu... u tom trenutku da su ti ljudi bili neke revoltirane patriote, a ne divljaci koji su zapalili nekoliko zgrada u našem gradu.
Kusturica: To nema veze s patriotizmom, nemojte tako...
B92: To je možda militantni nacionalizam, gospodine Koštunica, zbog toga Vas ja pitam...
Kusturica: Kusturica, ne Koštunica.
B92: Izvinite, oprostite.
Kusturica: Isti je broj slogova, vokala.
B92: Ja Vam govorim o kontekstu i pitam Vas, govorim o tome da to nije mogla biti provokacija.
Kusturica: Ja se slažem, samo je pitanje ko je to uradio. U tome je stvar, da li više odgovara Vladi Vojislava Koštunice ili možda upravo onima koji su spaljivani. Dakle, oni koji su... pazite, ja više, ja govorim hipotetički, nemam nijedan podatak o tome, ali tvrdim da u istoriji u velikim događajima nema ništa spontano. E, sad, na Vama je i na istraživačkom novinarstvu i na policiji je da istraže ko je to, da li je u pitanju Marko, Janko ili je možda došao neki Marko sa strane, jer postoje razni, priznaćete, postoje u bližoj našoj istoriji hipoteze o tome da nijedan događaj koji se desio od '91. pa na ovamo, da veliki nijedan događaj nije baš bio tako spontan, pa verovatno ni taj. Tako da ta moja izjava, da ne bi bilo nerazumno, ja ne samo da sam protiv spaljivanja američke ili bilo koje druge ambasade, ja sam protiv bilo kakvog nasilja. Ali nasilje, verovaćete, postoje i po sebi, postoji i u rukama jednih i drugih. Rat u Poljskoj Hitler je započeo tako što je isprovocirao tuču, je li tako? Trojanski konj je formula za ratove. Ja sad radim film o Panču Vilji i pokušavam da između ostalog vidim kakva je njegova percepcija antičke Grčke. Pa ćemo doći do toga da u tim velikim događajima praktično nema nekog velikog spontanog. Tako da ideju o mom govoru i uopšte o tom mitingu i tih milion ljudi, koji je nažalost imao taj, kako bih rekao, nasilnički deo, mislim da su to dve odvojene kategorije. Ja u to verujem.
B92: Taj miting je takođe podgrejao ispočetka staru podelu na patriote i izdajnike. E, sad, u aktuelnim političkim borbama Kosovo ima naravno veoma važno mesto...
Kusturica: Što Vi, Jugoslave, pokušavate od Srba da napravite necivilizovane kao što su...? Izraelci to rade, Grci to rade, Grci kad gube Makedoniju milion izađe na ulicu. Palestinci to rade, Francuzi to rade, nema ko ne radi to. Pazite, ako ćemo o tome...
B92: Šta je Vaša zamerka i kome zamerate?
Kusturica: Ja zameram samo ideji da ustvari tih milion ljudi sad ispadoše krivi što su se skupili da protestuju protiv, mirno protestuju protiv činjenice da je deo zemlje...
B92: Ne, ko je to rekao?
Kusturica: Pa, tako sam Vas shvatio...
B92: Taman posla, ja Vas samo pitam za obe strane, dakle, pitam Vas za taj deo priče i pitao sam Vas naravno za ovaj drugi koji je pratio taj miting i koji je na jedan indirektan način bio odobren od strane tadašnje Vlade.
Kusturica: Taj drugi deo je strašan kako god se desio, on je strašan deo te priče i o čemu se tu radi to stvarno mora neko ozbiljnije da istraži. Mi mnoge stvari ne znamo, mi pretpostavljamo.
B92: U redu, moram da Vas pitam, kad smo već kod te priče koju sam maločas spomenuo, priče o patriotama i izdajnicima, Demokratska stranka Srbije je najglasnija u kritikama sadašnje Vlade. Ovo je naravno esencijalno političko pitanje, ne morate da odgovorite ako ne želite. To Vas pitam zbog toga što je stranka bivšeg premijera gospodina Koštunice u jednom trenutku imala jedan dosta snažan oslonac u Vama, naravno, mislim na pitanje Kosova. Govorili ste na tom mitingu...
Kusturica: Pa, isto i ovo ima snažan oslonac u meni o Kosovu.
B92: Na koji način gledate aktivnosti današnje Vlade, da li Vi iz....?
Kusturica: Znate šta, Vi imate... Vama je posao to, ja imam ideju... iz opšte ideje ja sam se okrenuo ka pojedinačnoj. Sve što ja radim u svom životu na teritoriji Srbije je fokusirano na zaštitu životne sredine, na održivi razvoj i na širenje tih kapaciteta.
B92: Ali pitanje ulaska u Evropu je veoma važno, znate, mi danas imamo jedan veliki i nerazrešen čvor. Jedan dobar deo opozicije smatra da u Evropu treba da uđemo tek kada ona prizna, dakle, poništi sopstvene odluke i prizna da je Kosovo deo Srbije, što se sigurno neće desiti.
Kusturica: Tako je.
B92: A drugi deo Srbije smatra da to ne treba da bude...
Kusturica: Dobro, kako znate... ko bi rekao recimo pre pet meseci da će Amerikanci da povuku ovaj štit razmešten u Češkoj i Poljskoj?
B92: Hoćete da kažete da može da se promeni?
Kusturica: Pa, ne.. znate šta, ljudi žive od ideja i uopšte, politička ideja da se možda jednog dana to promeni može da traje pet godina, može da traje sto, može da se nikad ne desi, ali ideja koja u određenom kapacitetu vrši posao ona je ideja. A političke ideje, pazite, one su negde derivat filozofskih ideja i one obično prate određenu filozofiju, a to su obično fluidne ideje, one nemaju, kako bih rekao, one nemaju tu stoprocentnu rejting tržišnu procenu.
B92: Da li je za Vas taj ishod sa Kosovom dovoljan razlog da razmišljamo o tome da li treba da se integrišemo u Evropu?
Kusturica: Ja uopšte mislim, što se mene tiče put u Evropu... mi smo jugoistočna Evropa, mi smo geografski i o onome što sam ja na tom mitingu govorio i sada Vama ponavljam, mi jesmo u Evropi. A ja kao zastupnik ideje Zapada racionalističke u svakom pogledu mislim da u Evropu treba da idemo. Pošto mene niko neće pitati ja mogu samo da kažem da je racionalistički Zapad deo moje ličnosti, da sam ja tamo ustanovljen i da bez Zapada onih '80-ih godina možda ne bih ni umetnički preživeo. Ali, pitanje koje prate niz drugih pitanja, znate, Jugoslave, mi živimo u vremenu kolapsa liberalnog kapitalizma. Sve najveće tvornice američkog sna su opet u rukama države. Znači, mi smo upravo pre par meseci doživeli zapravo jednu malu, rekao bih, boljševičku revoluciju u svetu i došli smo do paradoksa gde je naše participiranje u Evropi, koje će na kraju verovatno da bude, to je moja pretpostavka, ono podrazumeva i NATO i sve drugo što ide uz to. A još se De Gol bunio protiv toga jer je mislio da francuska država neće imati nikakvu snagu ako Francuska uđe u NATO. Evo, sad po novom možda se to i promenilo. Ali ono što je moja poenta, u vremenu u kome komunistička država je najproduktivnija kapitalistička zemlja. Mi, dakle, govorimo o jednom neraščišćenom računu, a prostor Srbije, odnosno uopšte ovog dela jugoistočne Evrope u poslednjih 200 godina posebno, i ranije, je bio jedan odron, rekao sam malopre, pa je i sada. Utoliko nijedna od tih ideja žanrovski još nije čista.
B92: Da li Vi sebe smatrate nacionalistom?
Kusturica: Nikad, prvo ovako, da Vam kažem jednu stvar, iako to se koristi... Pazite, jedna mala država sa ovoliko mnogo istorije, kad bi joj neko skinuo tih istorija bilo bi joj mnogo bolje. Ona nema prava na svoj konzervativizam, u tome je problem ove zemlje, ona čak ni kao Slovačka nema pravo da bude konzervativna, jer ovde stalno duvaju promaje. Pazite, 1943., sad se ovde zaigralo kolo oko toga kako su četnici najgori na svetu, ne ovde, u delu srpske javnosti, 1943., to mi je Danilo Kiš pokojni u Parizu pokazivao, na jednoj strani je bila poternica za Titom, a druga za Dražom. Pa, ispadoše četnici najgori ljudi na svetu, toliko su bili kolaboranti da su morali po šumama da se vuku, u rasponu od tih trojki do monarhističke vojske. Hoću da kažem šta, postoji uvek recept po kome se pobuđuje i stvara tenzija između jednog i drugog. Ja sam za mirenje, koliko god izgledam po aktovima i po tom nekontrolisanom impulsu često kao neko ko bi mogao da bude nacionalista, ja to nisam, jer ja to ne mogu da budem. 35 godina ja participiram na svetskom tržištu ne kao nacionalista, nego kao internacionalista, ali, Jugoslave, ne možemo se identifikovati sa neboderom. Moramo da imamo identifikaciju duhovnu, jer čovek bez duhovnosti, čovek bez uporišta on prestaje da bude čovek. Utoliko je ta ideja o nacionalizmu apsurd, nju forsira deo, jedna mala partija i ljudi oko te partije koji zapravo pričaju nonsens, što bi rekli na Zapadu.
B92: U redu, da li tom korpusu duhovne identifikacije pripadaju i pesme o Radovanu Karadžiću koje... čekajte...
Kusturica: Pesma o Radovanu Karadžiću, reći ću Vam, pošto znam šta hoćete da me pitate...
B92: Ne znaju naši gledaoci... hoću da kažem, Zabranjeno pušenje u kojoj Vi svirate između ostalog na svom repertoaru ima pesmu koja se zove "Siđi, Rašo, sa planine" i stih - ko ne voli Radovana ne video Đurđevdana. E, sad, ne znam, znate, da li je to ta priča o pomirenju i na koji način...?
Kusturica: Vidite na koji način Vi sada uređujete emisiju, Jugoslave...
B92: Naravno, ja sam urednik i voditelj emisije..... pravo da to kažete...
Kusturica: Pogledajte šta ste Vi sada rekli, Vi ste napravili jedan novinarski trik koji prolazi. Grupa Zabranjeno pušenje se bavi, a pošto ste proveli u Australiji znate dobro šta znači outlos?????. Između ostalog planiram da napravim muzej bandita na Mokroj Gori bez ideje da glorifikujem ili da, što bi rekli, da uništavam. Mi na svojim koncertima pevamo o Fikretu Abdiću, o Čavez Hugu, o Anti Gotovini, o Dabić Raši, dakle, o jednoj grupi koja bi po onom starom meksičkom uskoro mogla da dobije svoje voštane figure u mom muzeju bandita. Dakle, grupa Zabranjeno pušenje... a kad Vi kažete kao određeni poslanici, jedan čelo čičkave kose u Parlamentu, da ja podržavam ratnog zločinca, to je laž. Ne kažem da Vi lažete...
B92: Ja Vas pitam za objašnjenje, dakle, to je ekstremno velika provokacija...
Kusturica: Koje? Šta je provokacija? Da pevate o ljudima koji su izvan zakona?
B92: Ne da pevate, nego da pevate sa tekstom koji postoji...
Kusturica: Jesam li Vam sad rekao šta mi sve pevamo? Pevamo znači... imamo ideju o muzeju bandita i mi pevamo o banditima pesme koje su relaksirajuće, što bi rekli Hrvati - tko pjeva zlo ne misli. A nemam nikakvu ideju ja o tome da li je Radovan ratni zločinac ili nije, on će to ili dokazati ili neće.
B92: Jeste li svesni konsekvenci, jeste li svesni kakvu... čak i takav... hajde da uzmemo da je to umetnička provokacija...
Kusturica: Naravno da sam svestan, da nisam svestan ne bih pevao.
B92: O kom pomirenju, gospodine Kusturica, možete da pričate kad znate kakve efekte...
Kusturica: A Vi, Jugoslave, Vi ne znate ono što ja znam. Dodik je bio član partije Ante Markovića i u trenutku kad je pomislio o tome da može da se izbori za svoja manjinska prava u Bosni on je postao isti kao Radovan Karadžić. Je l' shvatate to? Dakle, nije stvar u tome.. u čistom računu, žanrovskom računu koji možete da izvedete u Engleskoj, Australiji ili Francuskoj, govorimo o mnogo kompleksnijem problemu. Dakle, da li je neko outlos, možda sutra budem ja, Vi, ali te konsekvence... Pazite, da Vam kažem jednu stvar, kad sviramo u Portugalu Dabić Raša, to je jedan sociološki fenomen. Gospodin Čaplin je msje Verdua napravio na toj dvostrukoj ličnosti. Najfascinantnija filmska figura u posleratnoj Jugoslaviji, dakle, od '45. na ovamo je Dabić Raša, dakle, to je čovek koga je tražio čitav svet. Kako je čuvan, da li je neko znao, ne znam, ali znam samo jednu stvar, da je on u običnom životu potvrđivao sve obrnuto, i kao takav on je lik za Holivud.
B92: U redu, da li je umetnička sloboda ili stvar umetničke slobode i tekst - ko ne voli Dabić Rašu popušio... itd, itd., je li to stvar umetničke slobode, gospodine Kusturica?
Kusturica: Pa, kako nije, šta je Lajbah radio, sećate li se šta su oni radili? Vi niste tad bili tu? Sećate se grupe Lajbah kad su prodavali kukaste krstove kao što domaćini prodaju kruške po pijaci? Prema tome, nemojte, žarište umetnosti je kad počne da se sankcioniše. Nikad se niko ne drzne na Zapadu, u Portugalu, da dešifruje to na taj način.
B92: Bili ste, gospodine Kusturica, u jednom trenutku u ovom, kako da kažem, kremansko-zlatiborskom mini ratu, predmet ili objekat šovinističkih optužbi. To se, znamo, nekako smirilo, da li je zavladao mir između Vas i kremanskih seljaka na Zlatiboru?
Kusturica: Jeste, na kraju je to došlo na neku tačku na kojoj Ustavni sud treba da odredi da li je Kremna područje zaštićeno, Dobro Polje, da li je to izuzetak u odnosu na prethodnih 614 zaštićenih zona ili ne. Zanimljivost u tome je bila upravo što se tu na mom slučaju prelamala u jednom spektru između onog što se uslovno zove najcivilizovaniji deo Beograda, bar oni što misle da je to tako, i ovog dela koji nije baš, kako bih rekao, najnapredniji. Međutim, sve što čovek radi ako proizvodi sukobe, a ne ubija i ne čini neko veliko zlo, je zapravo... ne može bez toga. Mokra Gora je tada, to nije bilo u vašoj emisiji, ona nije deo tog kremanskog dela, pa niko iz Mokre Gore nije tada ni bio pitan o tome kako živi, a žive mnogo bolje. Dobili su oko 150 radnih mesta, rođeno je 55 dece, jedina enklava u Srbiji gde je natalitet porastao u poslednjih nekoliko godina, na taj obrazac od hiljadu stanovnika. Dakle, po svakoj osnovi tamo se čine dobra čuda i svi smo u zanosu i gradimo i radimo...
B92: Ali ta, da kažem, biznis priča čitave te krupnije priče je zapravo nešto što proizvodi kontraverzu i pitanje na šta sve Emir Kusturica u Srbiji ima pravo. Dakle, ako mi dozvolite da završim pitanje do kraja zbog naših gledalaca, u Srbiji koja je ogrezla u korupciji, konfliktima interesa, po svim mogućim indeksima, a i golim okom se to naravno može videti, Vi ste vlasnik privatne firme koja u svom vlasništvu ima, ako se ne varam, 30-tak hektara zemlje, ima Drvengrad i ima jednu žičaru. Ta firma se nalazi u središtu javne firme koja se zove Šargan Mokra Gora...
Kusturica: Nije to javna firma, to je društvo sa ograničenom odgovornošću, velika je razlika.
B92: U redu, ali finansirano od strane države. E, sad, 244 miliona dinara je ta firma dobila od države, ako se ne varam...
Kusturica: Varate se, olako pravite...
B92: To je podatak koji se često objavljuje...
Kusturica: S tim podatkom se krenulo da se meni skine glava, pa su onda išli u Ministarstvo za NIP...
B92: Šta je tačno?
Kusturica: Nije tačno uopšte, to je trebalo da dobijemo i onda kao i sve što je u NIP-u, dobila je užička jedna firma da napravi kanalizaciju 70 miliona. Dakle, vidite, Jugoslave, kako treba biti precizan.
B92: Dobro, ja Vas pitam, zato ste ovde...
Kusturica: Zato i odgovaram. To je već u emisiji Insajder bilo čisto i jasno, da tih 240 miliona nikada nije došlo u Mokru Goru, a da...
B92: Da li ste Vi u konfliktu interesa?
Kusturica: Naravno da nisam, jer je...
B92: Dakle, činjenica da država recimo ulaže novac, hajde da ostavimo taj NIP po strani, u infrastrukturu Mokre Gore, koja Vama donosi direktnu korist, jer Vi ste vlasnik...
Kusturica: Ali donosi i Vama...
B92: ... Vaše kompanije i direktor te državne firme.
Kusturica: Tako je.
B92: Zaista mislite da tu nema ničega neobičnog? Dakle, tu ne postoji...
Kusturica: Pa, kako može da bude neobično to ako napravite kanalizaciju u dužini od 15 kilometara, uzgred imate i svoju firmu, ali tamo ima još 50 drugih firmi, ima hiljadu stanovnika...
B92: Ali samo Vaša firma koristi tu infrastrukturu, gospodine Kusturica.
Kusturica: To sad govorite... ne želim da ovu emisiju završimo grubo, ali...
B92: Nećemo je tako završiti.
Kusturica: Govorite stvari koje nisu tačne, koristi železnica, koriste 50 malih privatnih...
B92: Dobro, mislite da nema ničeg neobičnog u tome da ste direktor svoje firme koja je tako pozicionirana... vlasnik, koja je tako pozicionirana i nalazi se oko nje zapravo, u okruženju firme čiji ste Vi direktor?
Kusturica: Naravno da nije. Prvo ovako, to je DOO, to je društvo sa ograničenom odgovornošću, ja sam njen direktor po mandatu i po onome što je država želela i jedna i druga, zato što im se svidelo ustvari sve ono što ja radim na planu zaštite životne sredine, je jedna stvar, a ova druga stvar koja se tiče moje firme, ona je zapravo potpuno u odvojenim resursima.
B92: U redu, imamo još samo par minuta, ne bih želeo da propustim da Vas pitam još neke stvari. Dakle, ako sam Vas dobro razumeo, zapravo Vaše izjave, od saradnje sa Sidranom koja je pomenuta u Italiji neće biti ništa?
Kusturica: Pa, biće susreta, ali pošto ja imam obavezu, imam narednih pet godina blokiranih sa Pančom Viljom. Evo, sad ima jedna ideja da se ide u Izrael da se radi jedan film, imam svirke, imam čuda. A što se mene tiče, ja ću rado njega da vidim, mi ćemo se videti.
B92: Kako gledate na izjave Gorana Bregovića, ako su istinite, jer nekada se ne prenose precizno informacije, koji prema hrvatskim medijima veoma kritički govori o Vašim umetničkim perfomansama?
Kusturica: Dobro je da govori o umetničkim, a ne političkim. Pošto se on sad sprema za koncert u Splitu, a videli smo kako gradonačelnik Splita gleda na nas, tako da, Goran Bregović uvek sebi logistički pripremi taj... razbarušeni umetnik uvek spremi sebi teren. Prema tome, napasti mene u Splitu je vrlo kurentno, ali pošto je on iz provincije izveden 1991. i kako je on bio nezamisliv na Zapadu bez moje malenkosti, ako bude nastavio da pljuje učinićemo sve da ga vratimo u provinciju.
B92: Znam da spremate novi film, da ne propustim to da kažem, to je Pančo Vilja, igraće Džoni Dep i Selma Hajek. Nemamo nažalost vremena da kažemo poneku rečenicu i o tome. Imam na kraju još samo jedno pitanje za Vas, da li je tačno da je B92 zabranjen za gledanje u Drvengradu?
Kusturica: Naravno da nije.
B92: Dakle, i to nije istina?
Kusturica: Naravno da nije istina, to je jedan... tamo vaš signal ne dopire, a mi imamo kablovsku unutrašnju televiziju u kojoj možemo da uključimo B92 obično kad su utakmice, pošto imamo ograničen broj kanala kablovske televizije između B92 i BBC mi smo se opredelili za BBC, a uključimo B92 kad nam treba.
B92: Zahvaljujem na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92. Emir Kusturica, reditelj, gost Intervjua B92.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Intervju sa Jugoslavom Ćosićem |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
