Press Freedom Award

Tokom režima Slobodana Miloševića, Svetlana Lukić i Svetlana Vuković-Mesarović doživljavale su ozbiljne neprijatnosti zbog izveštavanja o operacijama JNA u Vukovaru 1991, o opsadi Sarajeva 1992, i o izbegličkoj drami nakon operacije Oluja u Krajini 1995. godine. U to vreme radile su za Radio Beograd, koji ih je više puta suspendovao, a potom i otpustio. Svetlana Lukić bila je jedan od prvih novinara koje je RTS žigosao kao „neprijatelja srpskog naroda“. Nakon otkaza, dve su novinarke radile na Radio Brodu, koji je pod pokroviteljstvom Evropske unije plovio Jadranskim morem. Ubrzo potom prešle su, međutim, na Radio B92. Još tokom 90-ih godina ova je stanica, pod rukovodstvom Verana Matića, postala jedan od najznačajnijih nezavisnih medija u Srbiji, što je ostala i do danas.

Kada se 2000. godine, uprkos svrgavanju Miloševićevog režima, položaj medija nije suštinski poboljšao, svi prijatelji Srbije doživeli su teško razočaranje. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, situacija se osetno pogoršala. Mnogobrojni komercijalni mediji danas retko izveštavaju o temama značajnim za politiku i društvo. Mediji pod kontrolom vlade ili vladajućih partija samo nekritički prenose zvanične političke stavove. Tako vlasnička struktura, politički uticaji, autocenzura i različite vrste pritisaka obezbeđuju jednoobrazno izveštavanje.

U ovakvim okolnostima, mediji ne mogu biti forum za otvorenu diskusiju, bez tabua, o suštinskim pitanjima srpske politike, istorije i društva. Povrh toga, novinari su u svome radu izloženi opasnostima, što pokazuju primeri poput nedavnog bombaškog atentata na Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika Vreme. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da su svi napadači na predstavnike medija do sada prošli nekažnjeno.

Ima, međutim, i pozitivnih tekovina. U Srbiji je civilno društvo snažno i aktivno, i uprkos svim teškoćama njegov se glas daleko čuje. I naše laureatkinje, Svetlana Lukić i Svetlana Vuković-Mesarović, deo su ove lepše strane srpske stvarnosti.

Priznanje Press Freedom Award 2006. dvema je Svetlanama dodeljeno pre svega za radio-emisiju Peščanik. Ona se već šest godina petkom emituje na radiju B92, a reprizira subotom. Tokom intervjua gosti odgovaraju na pitanja koja su od suštinskog značaja za srpsko društvo, ali na koja zvaničnici često ne gledaju blagonaklono. U takve teme ubrajaju se i suočavanje sa prošlošću, ratni zločini, politička odgovornost, snažno izražena sklonost političkog vođstva ka ignorisanju realnosti, stanje u srpskom pravosuđu, ljudska prava, i razvoj demokratije.

Emisije su doživele veliki uspeh, pa se debate iz njih objavljuju i u štampanom obliku. U međuvremenu je B92 otvorio i internet-forum, pružajući tako slušaocima priliku da učestvuju u diskusijama i javno iznesu svoje mišljenje.

Dosadašnju karijeru Svetlane Lukić i Svetlane Vuković-Mesarović obeležio je kontrast između progona i kritike s jedne, i značajnih priznanja s druge strane. Zato im priznanje Press Freedom Award dodeljujemo da bismo pokazali kako je njihov rad poznat i priznat i u inostranstvu. Nagrada, međutim, pre svega treba da ih ohrabri da nastave sa radom, koji je od tako velikog značaja za Srbiju i srpsko društvo.

Naš treći laureat je kosovski nedeljnik Java (Nedelja), koji je osnovao i vodi izdavač Migjen Kelmendi.

Osam godina nakon administrativnog razdvajanja od Srbije, kosovski su mediji još u fazi konsolidacije. U međuvremenu se, uopšteno govoreći, solidno razvio medijski pluralizam. Ovo ne važi samo za kvantitet elektronskih i štampanih medija, nego i za raznovrsnost mišljenja koja oni zastupaju. Iako na Kosovu živi samo dva miliona stanovnika, pada u oči izrazito veliki broj regionalnih televizija i radio-stanica, kao i mnoštvo niskotiražnih dnevnih i nedeljnih listova. S tim je, međutim, povezan i loš materijalni položaj većine medijskih kuća, koji neizbežno dovodi do jeftinog novinarstva i upadljivih oscilacija u kvalitetu.

Kada je marta 2004. godine došlo do masovnog nasilja protiv stanovništva srpske nacionalnosti, kosovski su mediji doživeli kolektivno moralno posrnuće. Tada su čak i ozbiljni mediji dodatno raspirivali situaciju, radikalno nacionalističkim izveštavanjem koje se graničilo sa histerijom. Novoosnovana kosovska policija, međunarodna policija i trupe NATO-a ove su događaje dočekali potpuno nepripremljeni, i nisu bili u stanju da preduzmu adekvatne mere. Ta tužna činjenica nimalo, međutim, ne opravdava sramnu ulogu medija.

U međuvremenu je nastavljena izgradnja pravnog okvira za rad medija, utvrđen je odgovarajući etički kodeks, a osnovani su i Medijski savet i nezavisna Medijska komisija. Kosovski institut za novinarstvo i komunikacije organizuje diplomske studije za mlade novinare, a preduzete su i druge mere za bolje obrazovanje medijskih radnika. Čini se, takođe, da su izdavači izvukli pouke iz martovskih događaja, tako da mediji danas zrelije izveštavaju o osetljivim temama, kao što je haška optužnica protiv nekadašnjeg kosovskog premijera, ili rešavanje statusa Kosova.

Nedeljnik Java jedan je od retkih kosovskih medija koji se 2004. godine nisu upustili u antisrpske tirade. U jednom od uvodnika, gospodin Kelmendi istakao je da bi varvarski postupci, kao što su ubistava, paljenje kuća i proterivanja srpskih sugrađana, mogli dovesti do izjednačavanja kosovskih Albanaca sa Miloševićevom mašinerijom tokom 90-ih godina. Time ne samo da bi se ugrozilo sve što je ostvareno od okončanja rata, nego bi se, takođe, išlo na ruku i srpskim nacionalistima, poput Koštunice, koji državnost Kosova smatraju nemogućom.

Bile su to hrabre reči, pogotovo u društvu koje se tek bori za državnu nezavisnost, tako da samokritiku lako tumači kao izdaju nacionalnih ciljeva.

Java je ozbiljan list, u kome se vode diskusije o kontroverznim temama kosovskog društva. Kelmendi se, osim toga, zalaže i za upotrebu gegea, dijalekta koji se govori na severu Albanije, nazivajući sebe „jezičkim ekologom“. Ovu kampanju treba, međutim, shvatiti folkloristički. U Kelmendijevim kolumnama i u rubrici Evropska nedelja Java se zalaže za međunacionalnu toleranciju, kulturni pluralizam i građansku inicijativu. Uz to, list objavljuje i priloge o temama od svetskog značaja. Takav je i članak „Irak - svet u dve boje“, koji je dostavljen žiriju, a čiji su autori Petrita Musollija i Zije Avdullahi-Ziko.

Priznanje Press Freedom Awards 2006. trebalo bi da ohrabri list Java u daljem radu, dok bi publicitet koji nagrada donosi trebalo da mu donese nove čitaoce.

U ime žirija najiskrenije čestitam laureatima Svetlani Lukić, Svetlani Vuković-Mesarović, i listu Java na čelu sa Migjenom Kelmendijem.