Pismo premijera EU: Agresivne mere Hrvatske

U pismu se kaže:

„Upućujem Vam pismo kako bih vam ponovo skrenuo pažnju na situaciju na Zapadnom Balkanu, u kojoj je naš sused, Republika Hrvatska, država članica Evropske unije, zatvorila granične prelaze za protok robe iz Republike Srbije, zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Agresivnim i neprihvatljivim merama, Republika Hrvatska je drastično pogodila naše nacionalne i vitalne ekonomske interese, ali i snažno podrila regionalne odnose i stabilnost, imajući u vidu celokupan kontekst procesa regionalnog pomirenja, kao i otvorena i nerešena pitanja, koja još uvek postoje u našim bilateralnim odnosima.

Na osnovu mog nedavnog razgovora sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske gospodinom Zoranom Milanovićem, želeo bih da ponovo potvrdim spremnost Republike Srbije da održi otvoren dijalog sa svim regionalnim partnerima o mogućim rešenjima za migrantsku krizu. Jednostrana odluka Hrvatske da zabrani prolaz teretnog saobraćaja nikako nema veze sa rešavanjem evropske migrantske krize, već sa kršenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što direktno nanosi štetu ekonomskoj saradnji Srbije sa Evropskom unijom.

Dok Vlada Republike Srbije ulaže napore, i ljudske i finansijske, da otvori prihvatne centre, jedna država članica Evropske unije jednostrano nam zatvara granicu za sve ekonomske aktivnosti, uključujući i prevoz robe.

U situaciji migrantske krize koja se pogoršava svakog dana na zapadnobalkanskoj ruti, u kojoj Srbija reaguje na najozbiljniji, ljudski i odgovoran način zasnovan na evropskim vrednostima, zamolio bih Vas da pozovete Republiku Hrvatsku, kao zvaničnu državu članicu Evropske unije, da konačno počne tako i da se ponaša.

Kao što sigurno znate, Srbija nije uvela nikakve slične mere prema bilo kojoj od susednih država, bilo da je zemlja kandidat ili članica obavezna da poštuje Dablinske propise, bilo da je zemlja kandidat koja mora da poštuje obaveze koje proizilaze iz aranžmana vizne liberalizacije. Naprotiv, Srbija je sama snosila sve troškove migrantske krize, bez bilateralne finansijske podrške ili finansijske podrške Evropske unije. Troškovi za registraciju migranata i nabavku hrane iznosili su 20.000 evra dnevno tokom protekla četiri meseca. Ukupni troškovi su daleko veći, dok su operativni za samo jedan prihvatni centar procenjeni na pola miliona evra mesečno.

Jednostrana odluka bez presedana Republike Hrvatske da zatvori granice za teretni saobraćaj predstavlja direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije.

Jednostrano zatvaranje granice je u suprotnosti sa ciljevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju definisanim u članu 1. ovog Sporazuma, a posebno u suprotnosti sa ciljem doprinosa političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji u regionu. Otvaranje granica i uspostavljanje ekonomskih odnosa na Zapadnom Balkanu je najopipljiviji oblik saradnje, obično daleko razvijeniji nego politički odnosi na Zapadnom Balkanu. Želeli bismo da istaknemo da je ekonomska saradnja ono što je pokretalo proces pomirenja u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Podizanje ograda i zatvaranje granica negira samu nit pomirenja i proces evropskih integracija na kontinentu.

Osim kršenja ciljeva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Hrvatska svojom jednostranom odlukom krši nekoliko drugih važnih članova ovog Sporazuma, kao što je član 36, koji predviđa da nikakve nove naplate, koje imaju ekvivalentan efekat, neće biti uvođene u trgovini između Unije i Srbije. Zatvaranje granica predstavlja krajnju kvantitativnu restrikciju.

Svesni da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u članu 45. omogućava zabranu uvoza, izvoza ili robe u tranzitu, opravdano po osnovi javne bezbednosti, moramo da istaknemo da on, takođe, predviđa da te zabrane ili ograničenja ne predstavljaju sredstva arbitražne diskriminacije ili prikrivene restrikcije po trgovinsku razmenu između ugovornih strana. Smatramo da zatvaranje granica za teretni saobraćaj predstavlja disproporcionalno i diskriminativno ograničenje, koje ne služi kontroli migracije. Ovo Srbiju dodatno stavlja u težak položaj, imajući na umu da dve trećina ukupnog srpskog izvoza ide ovom rutom.

Potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su, takođe, obavezane članom 129, u kome piše da bi ugovorne strane trebalo da konsultuju jedna drugu pre donošenja odluka poput ove, i da u izboru mera prioritet mora da ima ona koja najmanje ometa funkcionisanje ovog Sporazuma. Zatvaranje granica bez konsultacija sa Srbijom predstavlja veoma zabrinjavajući spoljnopolitički čin.

Osim toga, ovaj jednostrani čin negira celokupan Protokol 4 o tranzitu, a naročito njegov član 11, koji ima za cilj da omogući slobodan tranzit između ugovornih strana.

Podsetili bismo Vas da je Evropska komisija procenila da Republika Srbija bez ikakvih problema primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da se uvek konsultovala sa Evropskom komisijom pre donošenja odluka koje se tiču primene Sporazuma, ponašajući se kao iskrena strana Sporazuma i pouzdan partner Evropske unije.

Srbija se uvek pridržavala svojih međunarodnih obaveza i potpisanih sporazuma.

Smatramo da je jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i procesa evropskih
integracija odgovornost i poštovanje preuzetih obaveza. Zbog toga je Srbija konkurisala za članstvo u Evropsku uniju, deleći te vrednosti. Srbija od najviših predstavnika institucija Evropske unije traži da podseti države članice da je praksa jednostranog kršenja Sporazuma neprihvatljiva i predstavlja njegovo flagrantno kršenje.

Sa ekonomske strane, Republika Srbija je već pretrpela ogromne štete prouzrokovane poplavama, u iznosu do 1.7 milijardi evra u 2014. godini.

Imajući za cilj fiskalnu konsolidaciju, Vlada Republike Srbije je preduzela veoma ozbiljne socijalne mere, poput smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, kao i reforme javnog sektora, sa snažnim akcentom na reorganizaciji i smanjenju radnih mesta u javnom sektoru. Rezultate fiskalne konsolidacije pohvalila je i Evropska komisija, i nedavno misija Međunarodnog monetarnog fonda tokom svoje uspešne revizije finansijskog aranžmana, koji Srbija ima sa Fondom.

Dalji negativni uticaj može proisteći iz neekonomskih barijera za ulazak koje Hrvatska podiže. To ne samo da može da poveća ekonomski pritisak na Srbiju, već i da nanese štetu ukupnim naporima usmerenim ka unapređenju regionalne ekonomske slike.

Poslednja najava koja dolazi iz Republike Hrvatske sigurno ne doprinosi predvidljivosti, koja je od suštinskog značaja za razvoj ekonomskih i dobrosusedskih odnosa.

Od početka pristupnih pregovora Srbija je posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susedima, što nije pozdravljeno od strane svih njenih suseda. Kao iskren partner Evropske unije i kao zemlja kandidat, ne želimo da verujemo da će Evropska unija dozvoliti jednoj od svojih država članica da uključi celu Evropsku uniju u kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i nanese štetu ekonomskim odnosima između Evropske unije i Srbije.

Stoga se, zaista, nadam da će mere koje su uvedene Srbiji biti ukinute u što kraćem roku, kako bismo izbegli primenu recipročnih mera.

Želeo bih da još jednom naglasim ličnu spremnost i posvećenost rešavanju svih pitanja sa našim susedima putem političkog dijaloga, bez ekonomske štete po bilo koju stranu, kao i da se nadam da ćemo moći da izbegnemo svaku sličnu meru u budućnosti. Istovremeno, kao buduća članica Evropske unije, nadamo se da ćemo učestvovati u sveobuhvatnom evropskom rešenju za migrantsku krizu, koja nas sve pogađa“, navodi se u pismu premijera Aleksandra Vučića.