Karijera Mark Eitzela spada u najupecatljivije autorske karijere u poslednjih petnaestak godina. Kao lider sastava American Music Club, obelezio je kraj osamdestih godina u okvirima americke underground rock scene tog doba, trilogijom albuma "Engine", "California" i "United Kingdom" za bitnu nezavisnu diskografsku kucu Frontier. Uz sastave kao sto su Giant Sand i Thin White Rope, AMC su predstavljali poetsku pripremu za dolazece doba Generacije X.

	Pogledajte koncert (Real Video)
		[prvi deo] [drugi deo] [prvi deo] [drugi deo]
	Radio B92 session [Real] [MP3]                         [MP3 download]

Vec u to vreme kritika se slagala da odavno nije bilo takvog glasa i takvih stihova na muzickoj sceni i poredila Eitzela sa najvecim singer-songwriterima proslih vremena - Dylan, Cohen, Young su cesto koriscene reference - priznajuci mu nesvakidasnju originalnost i samosvojnost. Kad ga je casopis "Rolling Stone" proglasio za najboljeg kantautora 1993 godine, bilo je to samo priznavanje cinjenice koju su mnogi vec odavno znali.

Tok Eitzelove karijere posle sporazumnog razlaza American Music Club (uprkos sjajnom nizu ploca kao sto su "Mercury", "Everclear" i "San Francisco"), bio je pomalo hirovit - najvise paznje je privukla njegova uspela saradnja sa gitaristom sastava REM, Peterom Buckom, na projektu "West". Ostala solo izdanja Mark Eitzela zadrzala su vrhunski kvalitet, ali su pokazala i potpuno odsustvo zelje da se njegova umetnost podvrgne bilo kakvom marketinskom oblikovanju.

kliknite na sliku za uvecanje

Ako je to uopste karijera u onom smislu u kom se o njoj govori u pop muzici, Eitzelova karijera je pravi spomenik nepristajanju na diktate muzicke industrije, bez suvisnog busanja u grudi. Evo coveka koji jedino zna da pise do krajnosti emotivne pesme i da ih peva na najlepsi nacin na svetu. Ni manje, ni vise od toga.

Njegov koncert odrzan u velikoj dvorani Doma omladine 15.11. bio je emotivno iskustvo posebne vrste - lagana raztimovanost, nelagodnost u komunikaciji sa publikom, prozeta prosvetljujucim humorom, te fantasticne pesme u koje se Eitzel uzivljava sa silinom koja ne ostavlja ni trenutak sumnje da se radi o pricama iz njegovog zivota - sve se to slilo u jedinstven panoptikum pomezanih svetlih zivotnih momenata i mracnih strasti. Eitzelov nastup coveka koji se sam sa sobom bori na sceni, pretvorio je beogradski koncert u legendaran dozivljaj i pre kraja, a nacin zavrzetka - odlazak sa bine kroz publiku, pravo na ulicu - bice prepricavan generacijama koje dolaze kao neprevazideno rokersko iskustvo kojem su samo privilegovani prisustvovali.

Jedan od retkih preostalih vrhunskih singer-songwrtera, Mark Eitzel, te veceri je odrzao i pravu lekciju o smislu umetnickog stvaranja - umetnost nema mnogo rezona, ako se nekom ne dezava, makar svom autoru...