Naslovna strana










Click Here!
Prethodna strana

verzija za stampu Odstampajte stranu

Njujork posle katastrofe
Miris rata i novih pokolja
pise: Carls Simic
/specijalno za Danas i Frankfurter algemajne cajtung/

Ni televizijske ni novinske slike, ma kako snazne bile, nisu kadre da prenesu svu jacinu destrukcije u Njujorku. Neophodno je da ste bar jednom stajali u podnozju STC-a da biste sagledali svu neizmernost tih kula. Secam se kako sam ovog proleca pomislio, kada smo se nas nekoliko prosetali do obliznjeg restorana, da je, cak i po njujorskim standardima, ovo zdanje vise nego ogromno: od njega vam zastaje dah, nepojmljivo je i nesagledivo cak i kada je vidik potpuno bistar, pravi spomenik optimizmu koji uliva poverenje. Moram priznati da mi je trebalo vremena da shvatim kao stvarno ono sto smo ja i milioni drugih gledali proslog utorka. Cak i posto je drugi avion pogodio kule, nikako mi nije dolazilo u glavu da se one mogu srusiti.

Kad sada unazad razmisljam o tome, cini mi se apsurdnim, medjutim i ja sam, poput mnogih drugih bio zbunjen dok mi je do svesti dopiralo da se u vazduhu i dalje odvijaju teroristicki napadi i da se oni mozda nece okoncati udarom na Pentagon. Kada se i to desilo, rusenje prve a zatim i druge kule izazivalo je u meni osecaj fizicke bolesti, ali cak ni to nije moglo da ucini stvarnom svu grozotu onoga sto se upravo desilo. Sve je bilo isuvise kao na filmu - govorili su ljudi. Uskoro ce se taj mracni teatar izgubiti na suncevoj svetlosti ulice i sve ce biti zaboravljeno. Ali, upravo me je prizor rusevina sledeceg dana, kad se dim malo razisao, rusevina ne samo STC-a, vec i nekoliko okolnih zgrada pozamasne visine, naterao da se prisetim te divne prolecne veceri i pojmim da je ovo sada uzasna stvarnost.

Ono sto me je uvek cudilo u istoriji covecanstva jeste nacin na koji se ubijanje nevinih gotovo uvek smatralo dozvoljenim ako se cilj smatra dovoljno vrednim. Apsolutno zlo takvog gledista bilo je ocito svakom ko je posmatrao gomilu prestravljenih ljudi kako jure u panicnom strahu kroz vatru i dim sto dalje od ovih zgrada koje se ruse. Krvoprolice poput ovoga, naravno, uvek predstavlja cin osvete, koji treba da ocita lekciju a za same pocinioce predstavlja i uzviseni moralni cin. Toga sam se prisetio slusajuci nase politicke komentatore i politicare kako preporucuju upravo to isto, brzu odmazdu koja se nece previse baviti razlikovanjem nevinih od krivaca. Drugim recima, hajde da potucemo to zlo ne hajuci za posledice.

I kao sto cesto biva, monstruozna ironija ovakvog razmisljanja cesto je ociglednija ljudima s kojima razgovarate na ulici ili u kancelariji, nego eliti nasih politicara kojima pricinjava radost da u populaciji pobude zudnju za osvetom.

Nista vise nece biti isto u ovoj zemlji, svi ponavljaju, i tesko je to sporiti. Vec se javio siroko rasprostranjen osecaj nesigurnosti da bi se ova tragedija mogla ponoviti i da ce najverovatnije tako i biti. Postoji i bojazan od ekonomskih posledica kako za Njujork, tako i za celu zemlju. Buduci da je ogromno podrucje centra Menhetna razoreno ili osteceno, bice potrebne nedelje, mozda i meseci dok se krs ne rascisti i dok se preostale zgrade temeljno ne pretraze i proglase bezbednim za ljude koji treba da se u njih vrate na posao. Mnogi ce trajno ostati bez posla, ukljucujuci i zaposlene u mnogim finim restoranima u susedstvu u kojima su doskora uspesni poslovni maheri i prevaranti narucivali uz obed i boce vina od deset hiljada dolara. Ono sto jos vise zastrasuje jeste nedostatak dubokoumnosti nasih vodja.

Pre ce talibani obrijati svoje brade i dozvoliti svojim zenama da nose kratke suknje, nego sto ce nasi vladini zvanicnici i politicari kriticki razmotriti nasu politiku u proslosti. U sadasnjoj krizi, istinsko ispoljavanje patriotizma kakvo nam oni nalazu i zahtevaju jeste da delamo, a ne da mislimo. U skladu s tim, u raspravama o uzrocima ove tragedije, daje nam se vrlo oskudan pregled naseg angazovanja na Srednjem istoku. Ti teroristi, neprestano nam ponavljaju, ucinili su to sto jesu zbog svoje odbojnosti prema zapadnoj civilizaciji i nasim kulturnim vrednostima. Na osnovu toga, ne bas redovni citalac novina ili gledalac programa vesti mogao bi da zakljuci da su izvrsioci tog cina, koji su proizveli toliko zla i sami svesno otisli u smrt sve to ucinili zbog mrznje prema holivudskim filmovima i pariskim modnim ludorijama.

Kad bismo mogli da zazmurimo pred onim sto nasi lideri cine u nase ime, mogli bismo zauvek da ostanemo nevini Amerikanci. Koliko juce, uveravali su nas da mozemo da vodimo ratove bez rizika u kojima necemo imati gubitaka u ljudstvu i da imamo takvu raketnu odbranu koja nas cini neranjivima na bilo kakav napad, kad ovde, odjednom, deo Njujorka lici na Drezden 1945.

U medjuvremenu, vreme je bozanstveno. Septembar je jedan od najlepsih meseci u Njujorku. Nebo je vedro a svetlosti i senke imaju suptilnost i odsjaj holandskog slikarstva. Posto su mnoge radnje i kancelarije zatvorene, na ulicama je mnogo ljudi poslednjih dana. Uprkos dimu u vazduhu i mirisu paljevine, ljudi su setali centrom grada, osim u 14. ulici, gde su ih policajci i nacionalna garda s puskama vracali natrag. Samo je stanovnicima tog zatvorenog podrucja dozvoljen prolaz. Na ivici barijere, mogli ste sresti coveka i zenu sa fotografijom nestalog bliskog srodnika kako se kod svakoga raspituju da li ga je iko video. Po kandelabrima, javnim govornicama i zidovima na brzinu su improvizovani i nakaceni posteri nestalih sa njihovim fotografijama, kratkim fizickim opisom i ponekom dodatnom informacijom da je taj i taj poslednji put vidjen na 101 spratu.

Najstrasnija stvar kad, je rec o smrti nevinih, jeste da ona gotovo uvek dovodi do smrti drugih nevinih negde drugde. Miris rata i novih pokolja visio je u vazduhu. I sama pomisao na to je paralisuca, poput one iste koja navodi krhkog mladica i elegantnu stariju damu da sede na stepenicama gradske biblioteke i zure u prazno.

(Autor je americki knjizevnik srpskog porekla)

[posaljite komentar]

VASI KOMENTARI

Vrlo ce jednostavno prosjecnom Sjevernoamerickom "very ignorant" gradjaninu biti objasnjeno ko ih je napao i zasto. Pa oni jos ne znaju, a misle da znaju, ko im je ubio predsjednika prije skoro 40 godina.
Dragan, 30.09

Interesantno je povuci paralelu izmedju Evrope-Amerike 1937-39. i danas. Evropa je tada cutala, tj. nacelno podrzavala Hitlerove ekspanzionisticke teznje koje su, kao i ove americko-klintonovskobusovske imale dobre povode koji su uzimani kao izgovor za osvajanje. Setimo se paljenja Rajhstaga (podmetnutog), osvajanja dela Austrije pod izgovorom da se pripaja ono sto je oduvek bilo nemacko, setimo se i pregovora koje su vodili Cercil i dr. sa Hitlerom, uzmicuci pred njim. Slicno se desava i sad. Amerika ima vise nego dobar izgovor za otpocinjanje novog rata. Evropa je podrzava, bar evropska politicka vrhuska. Podrzava je, ali sa brojnim ogradama (pa i nema drugog izbora kao ni onomad). Sve je kao vec vidjena pozorisna predstava, jedino sto je pozornica malo veca (u skladu sa napretkom civilizacije i svet je postao manji i blizi), i sto igraju drugi glumci. Videcemo kakva ce biti dramatizacija, ali po svoj prilici nece doci do vecih odstupanja od izvornog scenarija. Evropa ce biti uz Ameriku na pocetku rata, sve dok Talibani i mudzahedini ne postanu realna opasnost i za nju (tj. dok ne pocnu da ugrozavaju i njenu teritoriju). A tada se okrece protiv Amerike. Najpre ce pokusavati da se izmigolji kao, izvinjavam se na izrazu, kurva, a kad vise ne bude mogla da sedi na dve stolice, velika je sansa (nisam prorok, pa ne kazem 100%) da se okrene protiv Amerike. Kljucna zemlja ce, najverovatnije, biti Turska, kao medja izmedju hriscanstva-islama, jer ako tamo dodje do ekspanzije islama, Evropa je nagraisala.
Snezana Radojicic, 01.10

Zanimljivo je i zabrinjavajuce u isto vrijeme, da je demokratija toliko osjetljiva "roba". Zemlja sa jasnom tradicijom demokratije i sa jos jasnije izgradjenim sistemom onoga sto se danas smatra krajnjim dostignucem demokratije, u trenucima koji su nabijeni emocijama, zbija se oko Busa. Siguran sam da bi i velika vecina Amerikanaca da se nesreca dogodila negdje drugdje i ne po njihovim ledjima, shvatila da su politicari koje Bus savrseno predstavlja, zapravo odgovorni za ovakva zlodjela. I umjesto da nadju snage u svojoj demokratskoj tradiciji i instrumentarij u svojim demokratskim ustanovama, pa da smijene Busa prije nego se dogode vece nesrece, oni se zbijaju oko njega i njegova popularnost je u na vrhuncu. Ocito je da su svi ljudi definitivno isti kada ih obuzmu emocije - tu ne pomaze nista.
Petar Antunovic, 28.09

"What goes around - comes around" rekli bi Englezi. Ono sto je Amerikadecenijama sejala po svetu vratilo se kuci. Ne treba se zbog toga radovati,ne samo zato sto je izginulo mnogo nevinih ljudi vec zato
jedna takva tragedija potpuno ide na ruku americkim vladajucim strukturama.Napad na WTC ce decenijama biti pominjan i bice opravdane za svakusvinjariju koju S.A.D. nacini u svetu "sireci demokratiju", "boreci seljudska prava" i "ratujuci protiv terorizma". Amerika je vec sebi dala zapravo da se vojno angazuje u svakoj zemlji koju ona sama proglasi zemljomkoja pruza utociste teroristima. Dokazi nisu potrebni! "Ko nije sa namaprotiv nas je". Imajuci u vidu americki vojni angazman u brojnim zemljamasirom sveta proteklih decenija ovakva izjava moze znaciti samo"legalizaciju" i dramaticno inteziviranje vec vidjenog. To zvucizastrasujuce.
Pedja, 28.09

Divan i dirljiv tekst g.Simica me je duboko potresao. Bio sam vise puta u NY. Pitanje svih pitanja je kako da normalni, posteni, duhovni i prosveceni ljudi mogu vise da uticu na vlade i mnoge javne i tajne centre moci koji tako surovo odlucuju o zivotima miliona. Sto se nas tice u Srbiji, morace da usledi nova tema o srpskim talibanima, koji se raduju tudjoj nesreci, koji urlaju kada je minut cutanja zrtvama, koji seju mrznju i zlo. I da se pogledaju te partije i taj Predsednik, koji im pruzaju zastitu i utociste.
DuskoSipetic

Dragi zemljace, secam se grozota i smrti sa beogradskih ulica /Bajlonova pijaca/. Secam se ogromne rupcage koju je necija bomba /Nemacka, Engleska, Americka ili Kanadska/ - napravila uz crkvu Aleksandra Nevskog, u koju su potrpani NEVINI, skupljeni iz okolnih ulica. Secam se "lastvagena" /tako smo zvali/ i gomile leseva - NEVINIH - natrpane na njega. Bila sam NEVINO dete i videla taj momenat, kada je iz rascopane glave NEVINOG, ispao mozak. Nista od toga nije zaboravljeno. Zivim sa tim uspomenama, koje se udalje od mene i mislim da ih vise nema, pa se najedanput vrate u svoj svojoj slikovitosti - kao da se juce desilo - secam se i secam.
Mirjana, USA, 26.09

E moj gospodine Simicu, kada bi svi Amerikanci i polu- Amerikanci razmisljali na vas nacin ovaj svet bi bio idealan...Najtragicnije je da je verovatno i Hitler u svoje vreme smatrao da je on taj bogom-dani, a njegovu ulogu su vise nego uspesno preuzele US ... oni misle da su bas oni ti koji se bore (svesno ili nesvesno) za nekakav idealan svet (samo po njihovom receptu). Ja licno se ne plasim dokazano glupih ali se plasim nepametnih koji imaju moc.
Zoran Simic, 26.09

Bravo Simicu, iako te Bush nece poslusati, ni tebe ni Noama Comskog.
mntoday@..., 25.09

vrh strane


© 2001, B92