|
 Njujork
posle katastrofe
Miris rata i novih
pokolja
pise: Carls Simic
/specijalno za Danas
i Frankfurter algemajne cajtung/
Ni televizijske ni novinske slike, ma kako snazne
bile, nisu kadre da prenesu svu jacinu destrukcije
u Njujorku. Neophodno je da ste bar jednom stajali
u podnozju STC-a da biste sagledali svu neizmernost
tih kula. Secam se kako sam ovog proleca pomislio,
kada smo se nas nekoliko prosetali do obliznjeg restorana,
da je, cak i po njujorskim standardima, ovo zdanje
vise nego ogromno: od njega vam zastaje dah, nepojmljivo
je i nesagledivo cak i kada je vidik potpuno bistar,
pravi spomenik optimizmu koji uliva poverenje. Moram
priznati da mi je trebalo vremena da shvatim kao stvarno
ono sto smo ja i milioni drugih gledali proslog utorka.
Cak i posto je drugi avion pogodio kule, nikako mi
nije dolazilo u glavu da se one mogu srusiti.
Kad sada unazad razmisljam o tome, cini mi se apsurdnim,
medjutim i ja sam, poput mnogih drugih bio zbunjen
dok mi je do svesti dopiralo da se u vazduhu i dalje
odvijaju teroristicki napadi i da se oni mozda nece
okoncati udarom na Pentagon. Kada se i to desilo,
rusenje prve a zatim i druge kule izazivalo je u meni
osecaj fizicke bolesti, ali cak ni to nije moglo da
ucini stvarnom svu grozotu onoga sto se upravo desilo.
Sve je bilo isuvise kao na filmu - govorili su ljudi.
Uskoro ce se taj mracni teatar izgubiti na suncevoj
svetlosti ulice i sve ce biti zaboravljeno. Ali, upravo
me je prizor rusevina sledeceg dana, kad se dim malo
razisao, rusevina ne samo STC-a, vec i nekoliko okolnih
zgrada pozamasne visine, naterao da se prisetim te
divne prolecne veceri i pojmim da je ovo sada uzasna
stvarnost.
Ono sto me je uvek cudilo u istoriji covecanstva
jeste nacin na koji se ubijanje nevinih gotovo uvek
smatralo dozvoljenim ako se cilj smatra dovoljno vrednim.
Apsolutno zlo takvog gledista bilo je ocito svakom
ko je posmatrao gomilu prestravljenih ljudi kako jure
u panicnom strahu kroz vatru i dim sto dalje od ovih
zgrada koje se ruse. Krvoprolice poput ovoga, naravno,
uvek predstavlja cin osvete, koji treba da ocita lekciju
a za same pocinioce predstavlja i uzviseni moralni
cin. Toga sam se prisetio slusajuci nase politicke
komentatore i politicare kako preporucuju upravo to
isto, brzu odmazdu koja se nece previse baviti razlikovanjem
nevinih od krivaca. Drugim recima, hajde da potucemo
to zlo ne hajuci za posledice.
I kao sto cesto biva, monstruozna ironija ovakvog
razmisljanja cesto je ociglednija ljudima s kojima
razgovarate na ulici ili u kancelariji, nego eliti
nasih politicara kojima pricinjava radost da u populaciji
pobude zudnju za osvetom.
Nista vise nece biti isto u ovoj zemlji, svi ponavljaju,
i tesko je to sporiti. Vec se javio siroko rasprostranjen
osecaj nesigurnosti da bi se ova tragedija mogla ponoviti
i da ce najverovatnije tako i biti. Postoji i bojazan
od ekonomskih posledica kako za Njujork, tako i za
celu zemlju. Buduci da je ogromno podrucje centra
Menhetna razoreno ili osteceno, bice potrebne nedelje,
mozda i meseci dok se krs ne rascisti i dok se preostale
zgrade temeljno ne pretraze i proglase bezbednim za
ljude koji treba da se u njih vrate na posao. Mnogi
ce trajno ostati bez posla, ukljucujuci i zaposlene
u mnogim finim restoranima u susedstvu u kojima su
doskora uspesni poslovni maheri i prevaranti narucivali
uz obed i boce vina od deset hiljada dolara. Ono sto
jos vise zastrasuje jeste nedostatak dubokoumnosti
nasih vodja.
Pre ce talibani obrijati svoje brade i dozvoliti
svojim zenama da nose kratke suknje, nego sto ce nasi
vladini zvanicnici i politicari kriticki razmotriti
nasu politiku u proslosti. U sadasnjoj krizi, istinsko
ispoljavanje patriotizma kakvo nam oni nalazu i zahtevaju
jeste da delamo, a ne da mislimo. U skladu s tim,
u raspravama o uzrocima ove tragedije, daje nam se
vrlo oskudan pregled naseg angazovanja na Srednjem
istoku. Ti teroristi, neprestano nam ponavljaju, ucinili
su to sto jesu zbog svoje odbojnosti prema zapadnoj
civilizaciji i nasim kulturnim vrednostima. Na osnovu
toga, ne bas redovni citalac novina ili gledalac programa
vesti mogao bi da zakljuci da su izvrsioci tog cina,
koji su proizveli toliko zla i sami svesno otisli
u smrt sve to ucinili zbog mrznje prema holivudskim
filmovima i pariskim modnim ludorijama.
Kad bismo mogli da zazmurimo pred onim sto nasi lideri
cine u nase ime, mogli bismo zauvek da ostanemo nevini
Amerikanci. Koliko juce, uveravali su nas da mozemo
da vodimo ratove bez rizika u kojima necemo imati
gubitaka u ljudstvu i da imamo takvu raketnu odbranu
koja nas cini neranjivima na bilo kakav napad, kad
ovde, odjednom, deo Njujorka lici na Drezden 1945.
U medjuvremenu, vreme je bozanstveno. Septembar je
jedan od najlepsih meseci u Njujorku. Nebo je vedro
a svetlosti i senke imaju suptilnost i odsjaj holandskog
slikarstva. Posto su mnoge radnje i kancelarije zatvorene,
na ulicama je mnogo ljudi poslednjih dana. Uprkos
dimu u vazduhu i mirisu paljevine, ljudi su setali
centrom grada, osim u 14. ulici, gde su ih policajci
i nacionalna garda s puskama vracali natrag. Samo
je stanovnicima tog zatvorenog podrucja dozvoljen
prolaz. Na ivici barijere, mogli ste sresti coveka
i zenu sa fotografijom nestalog bliskog srodnika kako
se kod svakoga raspituju da li ga je iko video. Po
kandelabrima, javnim govornicama i zidovima na brzinu
su improvizovani i nakaceni posteri nestalih sa njihovim
fotografijama, kratkim fizickim opisom i ponekom dodatnom
informacijom da je taj i taj poslednji put vidjen
na 101 spratu.
Najstrasnija stvar kad, je rec o smrti nevinih, jeste
da ona gotovo uvek dovodi do smrti drugih nevinih
negde drugde. Miris rata i novih pokolja visio je
u vazduhu. I sama pomisao na to je paralisuca, poput
one iste koja navodi krhkog mladica i elegantnu stariju
damu da sede na stepenicama gradske biblioteke i zure
u prazno.
(Autor je americki knjizevnik srpskog porekla)
[posaljite
komentar]
VASI KOMENTARI
Vrlo ce jednostavno prosjecnom Sjevernoamerickom
"very ignorant" gradjaninu biti objasnjeno
ko ih je napao i zasto. Pa oni jos ne znaju, a misle
da znaju, ko im je ubio predsjednika prije skoro 40
godina.
Dragan, 30.09
Interesantno je povuci paralelu izmedju Evrope-Amerike
1937-39. i danas. Evropa je tada cutala, tj. nacelno
podrzavala Hitlerove ekspanzionisticke teznje koje
su, kao i ove americko-klintonovskobusovske imale
dobre povode koji su uzimani kao izgovor za osvajanje.
Setimo se paljenja Rajhstaga (podmetnutog), osvajanja
dela Austrije pod izgovorom da se pripaja ono sto
je oduvek bilo nemacko, setimo se i pregovora koje
su vodili Cercil i dr. sa Hitlerom, uzmicuci pred
njim. Slicno se desava i sad. Amerika ima vise nego
dobar izgovor za otpocinjanje novog rata. Evropa je
podrzava, bar evropska politicka vrhuska. Podrzava
je, ali sa brojnim ogradama (pa i nema drugog izbora
kao ni onomad). Sve je kao vec vidjena pozorisna predstava,
jedino sto je pozornica malo veca (u skladu sa napretkom
civilizacije i svet je postao manji i blizi), i sto
igraju drugi glumci. Videcemo kakva ce biti dramatizacija,
ali po svoj prilici nece doci do vecih odstupanja
od izvornog scenarija. Evropa ce biti uz Ameriku na
pocetku rata, sve dok Talibani i mudzahedini ne postanu
realna opasnost i za nju (tj. dok ne pocnu da ugrozavaju
i njenu teritoriju). A tada se okrece protiv Amerike.
Najpre ce pokusavati da se izmigolji kao, izvinjavam
se na izrazu, kurva, a kad vise ne bude mogla da sedi
na dve stolice, velika je sansa (nisam prorok, pa
ne kazem 100%) da se okrene protiv Amerike. Kljucna
zemlja ce, najverovatnije, biti Turska, kao medja
izmedju hriscanstva-islama, jer ako tamo dodje do
ekspanzije islama, Evropa je nagraisala.
Snezana Radojicic, 01.10
Zanimljivo je i zabrinjavajuce u isto vrijeme, da
je demokratija toliko osjetljiva "roba".
Zemlja sa jasnom tradicijom demokratije i sa jos jasnije
izgradjenim sistemom onoga sto se danas smatra krajnjim
dostignucem demokratije, u trenucima koji su nabijeni
emocijama, zbija se oko Busa. Siguran sam da bi i
velika vecina Amerikanaca da se nesreca dogodila negdje
drugdje i ne po njihovim ledjima, shvatila da su politicari
koje Bus savrseno predstavlja, zapravo odgovorni za
ovakva zlodjela. I umjesto da nadju snage u svojoj
demokratskoj tradiciji i instrumentarij u svojim demokratskim
ustanovama, pa da smijene Busa prije nego se dogode
vece nesrece, oni se zbijaju oko njega i njegova popularnost
je u na vrhuncu. Ocito je da su svi ljudi definitivno
isti kada ih obuzmu emocije - tu ne pomaze nista.
Petar Antunovic, 28.09
"What goes around - comes around" rekli
bi Englezi. Ono sto je Amerikadecenijama sejala po
svetu vratilo se kuci. Ne treba se zbog toga radovati,ne
samo zato sto je izginulo mnogo nevinih ljudi vec
zato
jedna takva tragedija potpuno ide na ruku americkim
vladajucim strukturama.Napad na WTC ce decenijama
biti pominjan i bice opravdane za svakusvinjariju
koju S.A.D. nacini u svetu "sireci demokratiju",
"boreci seljudska prava" i "ratujuci
protiv terorizma". Amerika je vec sebi dala zapravo
da se vojno angazuje u svakoj zemlji koju ona sama
proglasi zemljomkoja pruza utociste teroristima. Dokazi
nisu potrebni! "Ko nije sa namaprotiv nas je".
Imajuci u vidu americki vojni angazman u brojnim zemljamasirom
sveta proteklih decenija ovakva izjava moze znaciti
samo"legalizaciju" i dramaticno inteziviranje
vec vidjenog. To zvucizastrasujuce.
Pedja, 28.09
Divan i dirljiv tekst g.Simica me je duboko potresao.
Bio sam vise puta u NY. Pitanje svih pitanja je kako
da normalni, posteni, duhovni i prosveceni ljudi mogu
vise da uticu na vlade i mnoge javne i tajne centre
moci koji tako surovo odlucuju o zivotima miliona.
Sto se nas tice u Srbiji, morace da usledi nova tema
o srpskim talibanima, koji se raduju tudjoj nesreci,
koji urlaju kada je minut cutanja zrtvama, koji seju
mrznju i zlo. I da se pogledaju te partije i taj Predsednik,
koji im pruzaju zastitu i utociste.
DuskoSipetic
Dragi zemljace, secam se grozota i smrti sa beogradskih
ulica /Bajlonova pijaca/. Secam se ogromne rupcage
koju je necija bomba /Nemacka, Engleska, Americka
ili Kanadska/ - napravila uz crkvu Aleksandra Nevskog,
u koju su potrpani NEVINI, skupljeni iz okolnih ulica.
Secam se "lastvagena" /tako smo zvali/ i
gomile leseva - NEVINIH - natrpane na njega. Bila
sam NEVINO dete i videla taj momenat, kada je iz rascopane
glave NEVINOG, ispao mozak. Nista od toga nije zaboravljeno.
Zivim sa tim uspomenama, koje se udalje od mene i
mislim da ih vise nema, pa se najedanput vrate u svoj
svojoj slikovitosti - kao da se juce desilo - secam
se i secam.
Mirjana, USA, 26.09
E moj gospodine Simicu, kada bi svi Amerikanci i
polu- Amerikanci razmisljali na vas nacin ovaj svet
bi bio idealan...Najtragicnije je da je verovatno
i Hitler u svoje vreme smatrao da je on taj bogom-dani,
a njegovu ulogu su vise nego uspesno preuzele US ...
oni misle da su bas oni ti koji se bore (svesno ili
nesvesno) za nekakav idealan svet (samo po njihovom
receptu). Ja licno se ne plasim dokazano glupih ali
se plasim nepametnih koji imaju moc.
Zoran Simic, 26.09
Bravo Simicu, iako te Bush nece poslusati, ni tebe
ni Noama Comskog.
mntoday@..., 25.09
|
