Novi medijski vlasnici
VREME 572, 20. 12. 2001.
autor: Snjezana Milivojevic

U domace medije pocele su da ulaze 'dobre' strane pare. Prica se da je ugovor kojim ce deo Politike kupiti nemacka izdavacka kuca WAZ-a pred finalizacijom, mozda stupi na snagu nekako u isto vreme kada Bodo Hombah iz Pakta za stabilnost ode na novi posao u ovu kompaniju. Prica se, jer se ovde malo sta zna- vazne vesti uglavnom kolaju carsijom i glasinama jer su to i dalje najrazvijenije 'institucije' nerazvijene javnosti. Uz svu tisinu, u ovoj transakciji dve stvari su ipak, vidljivo drugacije - ovo je prva prodaja jednog dugogodisnjeg drzavnog medija i ovo je prvi ulazak velike strane  medijske kuce na domacu scenu.      

Pretpostavljam da je prvu  kupovinu kompanija obavila  tamo gde su garancije najcvrsce i interes da se ulaze najveci. Zanimljivo je, ipak,  kako je prepoznat obostrani interes medju onima koji su sirenje ksenofobije godinama shvatali kao osnovnu patriotsku duznost i medijske kuce koja je na putu da u ovom delu sveta kontrolise najveci deo tiraza dnevnih novina. Kako su novine koje su najglasnije napadale 'strance' i posebno pomoc medijima, postale najatraktivnije za strani kapital? Oni koji su naucili da uvek osluskuju 'stvarnost' bili su cvrst oslonac rezima kada se od toga dobro zivelo pa i sada bez otpora sricu nove fraze kada je u modi trziste. U sredjenim zemljama, medjutim, uvid u medijsko vlasnistvo i transakcije su pitanja od javnog znacaja jer se njihova subina tice javnosti. Ovde se taj posao obavlja u tajnosti - kao da Politika nije pola veka bila  drzavna i ova javnost nema bas nikakvog 'prava da zna'.  Izgleda da su i zaposleni u Politici prilicno iskljuceni iz pregovora, moguce je da su oni samo 'kolateralna dobit' onima koji ustvari kupuju kvadratne metre, masine i stapmarije.

Posto se cak ni verzirani prepoznavaoci anti-srpskih zavera ne oglasavaju da brane 'nacionalnu svetinju' izgleda da je precutni konsenzus da je sada vaznije pomoci da Politika prezivi svoj izgubljeni ugled nego briga zbog prospekta  da najtirazniji dnevnici u regionu budu u istom vlasnistvu. WAZ je jedini kupovao bivse vodece dnevnike iz komunistickog vremena -Trud i Nepsabadsag medju prvima, sada pregovara sa Delom i Politikom. U Bugarskoj dva dnevnika u sastavu WAZ vec imaju preko polovine ukupnog tiraza stampe sto je procenat koji ne postoji ni u jednoj razvijenoj zemlji. Medijska koncentracija koju danas u Evropi navode kao pokazatelj 'demokratskog deficita' nije tema u zemlji u cijoj je istorija ovaj deficit opste mesto. Ni upozorenja iz medjunarodne novinarske asocijacije da velike kompanije ne garantuju isti nivo prava radnicima u zemljama tranzicije kao u razvijenim zemljama, ovde za sada niko ne cuje. Novinari se jos nisu pripremili za vreme u kome su  njihovi prvi sagovornici novi vlasnici a ne lokalne vlasti. Vlasnici naravno pregovaraju u svakoj zemlji odvojeno pa se tako jedna strana globalizuje a druga fragmentarizuje i prepusta lokalnim mocnicima.