New York Times
Zaustavljanje terorizma na Balkanu

16. oktobar, 2001
Autor: Misha Glenny

Brajton, Engleska - Vec deset godina, Balkan predstavlja jedan od najvecih izazova za spoljnu politiku Evrope i Amerike. Nekoliko milijardi dolara poreskih obveznika utroseno je za slanje pomoci nakon cetiri oruzana sukoba. U martu 1999, Balkan je izazvao Severno-atlantsku mirovnu organizaciju da udje u prvi rat, gotovo 50 godina od dana kada je savez osnovan. A ostre rasprave oko politike vezane za Balkan povremeno su ugrozavale osnove americkih odnosa sa Evropom i, u velikoj meri, harmonicne odnose unutar same Evrope.

To je zaista uspeh uraditi za samo deset godina. Nakon 11. septembra, medjutim, niko sebi ne moze da priusti taj luksuz da misli na podeljeni Balkan. Sjedinjene Drzave i Evropa su prinudjene da preusmere politicka, vojna i finansijska sredstva iz regiona ka njihovoj borbi protiv terorizma.

Balkanske zemlje imaju jednostavan izbor. Sve imaju aspiracije da postanu clanice Evropske Unije, ali ukoliko ne saradjuju medjusobno ne bi li stabilizovali region, kretace se u suprotnom smeru. Sama zelja za slogom medju balkanskim narodima ne moze do te sloge i dovesti. Problemi sa kojima se oni suocavaju su veoma stvarni i veoma opasni. Bivsa Jugoslavija je mesavina hronicno slabih drzava i kvazi-protektorata kojima upravljaju nedisciplinovane vojske medjunarodne zajednice koje se skraceno nazivaju - SFOR, KFOR i ostali.  

Najvecu dobit od ovakve dezorganizacije ima kriminalna mafija, koja je oformila ogromne mreze zasnovane na trgovini ilegalnim iseljenicima, prostitutkama, oruzjem, lekovima, i iznad svega, cigaretama. Ovi mafijasi ne priznaju nacionalne granice. Srpsko podzemlje saradjuje rado i sa albanskim gangsterima, kao i sa bosanskim ili hrvatskim opasnim momcima. Ta kriminalna mreza je postala tako uticajna da se sicilijanska mafija povukla iz operacija u srednjoj i severnoj Italiji, kojom sada dominiraju bande sa Balkana.

Generalni sekretar NATO, Lord Robertson, pogodio je samu srz pocetkom ove nedelje kada je rekao da Balkan ne sme da postane jos jedna “crna rupa” terorizma kakav je Avganistan.

Gospodin Robertson nije mislio na to da ce Muslimani iz regiona zauzeti anti-americki stav. Necete naci nigde u Evropi zajednice koje su vise pro-americki nastrojene od dva muslimanska naroda sa Balkana, Albanaca i Bosanaca. Ali u regionu gde se za 30 dolara moze kupiti ne samo lazni pasos vec i pravi, to nije vazno.

Kada oruzje i crno trziste predstavljaju srz drustva, oni privlace svakojake sumnjive osobe koje vrlo lako mogu da promaknu paznji inace presiroko rasporedjenih policijskih snaga u zemlji. Teroristi se lako mogu sakriti. I imajuci u vidu koliko je Balkan blizu zapadne Evrope, to je vrlo zgodno mesto za smisljanje zavera.

Dakle, iako Balkan nije vise primaran za spoljnu politiku, ne moze se ignorisati. Medjunarodna zajednica i snage sa Balkana moraju da se pokazu. Prvi treba da nauce u narednih nekoliko nedelja da budu jedinstveni i da se usaglase. Do sada, clanovi medjunarodne zajednice su cesto govorili sa toliko razlicitih glasova da ih je bilo tesko razumeti. U Makedoniji, na primer, pre maja, americka i evropska politika su bile beznadezno neusaglasene. Ekstremisti, i na strani Makedonaca i na strani Albanaca, su to iskoristili.

Vasington i Brisel se sada slazu da Evropska Unija treba da bude pre svega odgovorna za razvoj koherentne politicke i ekonomske strategije koja bi trebalo da pomogne Balkanu. Kris Paten i Havijer Solana, sefovi spoljne politike EU, treba da oforme malu, cvrsto sklopljenu jedinicu koja ce da se bavi kreiranjem politike, pricati sa ljudima iz regiona, saradjivati blisko sa Amerikom i odrzavati dijalog sa Rusima. Ako politika nema odredjeni tok, neuspeh je neizbezan.

Naravno, balkanske zemlje  moraju da se potrude i iznesu svoj teret, takodje. One moraju da artikulisu efikasnije svoje dugorocne potrebe. Vlade moraju da odustanu od lose navike potrazivanja kratkorocne pomoci od Zapada.

Ovako, oni bi ucili jedni od drugih. Jer pored ogranicenih, neefikasnih centralnih vlada, stvoreno je bogato i snazno balkansko gradjansko drustvo koje rusi granice i nudi resenja. Trustovi mozgova su se okupili unutar Mreze politickog instituta jugoistocne Evrope, grupa za pruzanje pomoci izbeglicama i drugih humanitarnih organizacija, a tu su i nezavisne novine, i TV i radio stanice (narocito clanice ANEM-a, Asocijacije nezavisnih medija) koji ukazuju na put saradnje na poluostrvu. Postoji jasan znak da vlade zele da krenu tim putem. Ako tako urade, politika interesa moze konacno da odnese pobedu nad politikom identiteta.

Imamo malo vremena. Makedonija je jos uvek u krizi. Kosovo je u haosu. Na jugu Balkana, slovensko-albanski odnosi prete gotovo svuda da prerastu u sukobe. Neverovatan napor je potreban da bi se sprecilo da Balkan postane crna rupa terorizma kako je rekao Lord Robertson, ali takav trud mozemo i moramo uloziti.

Misa Gleni je autor knjige “Balkan: nacionalizam, rat i velike sile, 1804-1999." izdate u ediciji Samizdat 92.