Danas, 20.02.2002
Pinkov standard
autor: Borka Pavicevic

Potaknuta hrabrim istupom profesora Cedomira Cupica htela bih da, u sred razgradjenog konteksta i politickog i kulturnog, drustvenog i estetickog, nastavim sa doprinosom raspravi upravo o jednom bitnom ciniocu razgradnje nekadasnjeg i formulisanje novog konteksta, a to je televizija Pink.

Klasicari i moralisti bi sigurno u slucaju Pinka, jednog od kljucnih nosilaca reciklaze istorije i stvarnosti, te pojmova o moralu ili lepoti, govorili o vrednostima, o promeni pojmova o vrednosti, koji onda, kao promenjeni omogucavaju prolaznost svega, do onog vrednog ili vrednosnog.

Kako su se stvari, u medjuvremenu, jos zaostrile, odnosno, kako odredjeni javni varvarizam nezaustavljivo napreduje u novim doprinosima kulturi lazi i ruznoce, cini mi se da danas, i u slucaju Pinka moramo upotrebiti jednostavniji, u prvi mah prepoznatljiviji, i u svakom slucaju blizi stvarnosti pojam standarda umesto pojma vrednosti. "Vrednost" deluje nekako budjavo, nekako prevazidjeno, nesto kao deo mrske proslosti, nesto iz ratnog perioda, nesto u sta je bolje ne zavirivati, nesto sto ima veze sa prezrenim pojmovima utopije.

Standard, to je vec nesto sto je mnogo prakticnije, upotrebljivije, tranzicionirajuce i svakako "transparentno".

Da li vi mislite da je u redu ostavljati automobile ispred vrata bas kao sto su se nekad ostavljale cipele. Lepo naredjate sve svoje cipele, cipele svojih ukucana, ispred svojih vrata. Ali, ako ima puno cipela, to jest mnogo ukucana, onda te cipele stignu i do onih drugih vrata, koja nuzno ne moraju biti vasa. Ti automobili, kao i cipele vasih ukucana i gostiju mogu da stignu i do druge i do trece ulice. To se zove vas napredak.

Isto tako potpuno je legalno i da zazidate bas ono sto hocete, toliko koliko hocete tu gde se vama svidi, i da sa izborom mesta, te gabaritom svoje gradnje jasno zadate novi standard, stavite do znanja, svojom silom, sta je od vas pa nadalje moguce ciniti. To poslusaju drugi ljudi, ne odole izazovu vaseg voljnog zova ka srecnoj buducnosti, pa onda i oni kazu, "vidis sta taj uradi, a onda sto ne i ja". Pa onda nikne nova zgrada, isto nasred puta, pa onda nove zgrade sa terasama na kojima ce se uskoro, sudeci po novopostavljenim standardima okolisa, pojaviti vas ves iznad glava onih koji cekaju autobus, to jest, lepo je da nesto properemo ili pojedemo bas na autobuskoj stanici. Jer, tim ljudima, dole, na osnovu novih standarda uopste nije neprijatno. Nije im neprijatno ni kada ih pomaknemo svojim automobilima na kolovoz, jer je njihov problem da li ce biti zgazeni ili ne, neka paze.

E sada, ljudi po svojoj prirodi, a i po novim standardima, proizvode sve vise i vise djubreta. Zato sto je novi svetski poredak ili globalizacija, koji smo sprecavali teorijom suvereniteta, poceo da deluje tako sto smo jedva docekali da umesto nasih proizvoda takozvane siroke potrosnje, uvezemo strane. Ti strani proizvodi su dobro i obilato upakovani radi prodaje, pa mozemo da ih pojedemo kao suveren narod, a da otpatke bacimo gde god stignemo, zato sto su oni proizvod mrske globalizacije.

Buduci da su vise sazidali, umesto "kupovali" vec postojece, bas nekako u vreme bombardovanja kada su jedni videli svasta, a drugi nisu videli nista, nikle su nove zgrade, postavljeni su novi standardi po kojima se inaugurise nepostojanje bilo kakvog standarda kako urbanistickog, tako higijenskog u svakom smislu, u smislu djubreta iznutra i u smislu djubreta naokolo, sto, dozvolicete, veoma cesto ide zajedno. Zato rastu zgrade, ali rastu i deponije.

Dobro, a sada ja treba da dokazem kako i zasto je promena standarda koji je zavela televizija Pink svojim programom, pa zatim i postavljanjem svoje zgrade na odredjeno mesto u odredjeno vreme, istorijsko vreme, predstavljala promenu standarda unutar cije promenjenosti novi covek vise ne moze da raspozna da nije u redu da zivi sa gomilom djubreta po ulicama koje prekrivaju automobili, a pogotovo dzipovi, pa se djubre jos bolje vidi kada vozni park malo proseta, i da nije u redu da se zivi sa parkovima i parkicima koji se pretvaraju u deponije.

To sto je profesor Cupic rekao povodom Pinka znaci sledece. Videla sam pre neki dan kako u Bulevaru mira policajac preslisava jednu staricu pored koje je na ulici parkiran "trabant". Verovatno je zena vozila vecom od dozvoljene brzine. Za to vreme je pored ovog prizora sistrila ne mala parada dzipova i ostalih vozila od javnog i politickog autoriteta.

Za promenu vrednosti ili standarda u jednom drustvu ne mozete platiti porez, ili je porez u tom slucaju mito. A ako to ne razumete, onda je svejedno, onda platite i klatite, istine ili lazi, svejedno. Nema pomoci.